Amitriptilin

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Amitriptilin
(IUPAC) ime
3-(10,11-dihidro-5H-dibenzo[a,d]ciklohepten-5-iliden)-N,N-dimetilpropan-1-amin
Klinički podaci
Robne marke Triptomer, Elavil
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682388
Identifikatori
CAS broj 50-48-6
549-18-8 (hidrohlorid)
ATC kod N06AA09
PubChem[1][2] 2160
DrugBank DB00321
ChemSpider[3] 2075
UNII 1806D8D52K YesY
KEGG[4] D07448 YesY
ChEBI CHEBI:2666 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL629 YesY
Hemijski podaci
Formula C20H23N 
Mol. masa 277,403 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 30–60% usled metabolizma prvog prolaza
Vezivanje za proteine plazme > 90%
Metabolizam Hepatički
CYP2C19, CYP1A2, CYP2D6
Poluvreme eliminacije 10–50 sata, sa prosekom od 15 sata
Izlučivanje Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća D(US)
Pravni status Prescription only
Način primene Oralno

Amitriptilin (Triptomer, Elavil, Triptizol, Laroksil, Saroten, Saroteks, Lentizol, Endep) je triciklični antidepresiv (TCA).[6][7] On je najšire korišćeni TCA i jednako je efikasan protiv depresije kao i novija klasa SSRI lekova.[8] Osim redukovanja simptoma depresije, on olakšava migrene, glavobolje usled napetosti, napade anksioznosti i neke od simptoma šizofrenije. Takođe je poznato da redukuje agresivno i nasilno ponašanje.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  6. Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7. http://books.mcgraw-hill.com/medical/goodmanandgilman/. 
  7. Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0. http://www.pdr.net/Default.aspx. 
  8. Barbui C, Hotopf M (February 2001). "Amitriptyline v. the rest: still the leading antidepressant after 40 years of randomised controlled trials". The British Journal of Psychiatry : the Journal of Mental Science 178 (2): 129–144. PMID 11157426. doi:10.1192/bjp.178.2.129. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).