Alanin

Alanin
	(S)-2-Aminopropanonska; kiselina
Drugi nazivi	2-Aminopropanska kiselina
Identifikacija
Abrevijacija	Ala, A
CAS registarski broj	302-72-7 , ; 56-41-7 (L-isomer); 338-69-2 (D-isomer)
PubChem	5950
ChemSpider	582
EC-broj	206-126-4
MeSH	Alanine
IUPHAR ligand	720
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=C(O)C(N)C
InChI
	InChI=1S/C3H7NO2/c1-2(4)3(5)6/h2H,4H2,1H3,(H,5,6)/t2-/m1/s1 ; Kod: QNAYBMKLOCPYGJ-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C3H7NO2/c1-2(4)3(5)6/h2H,4H2,1H3,(H,5,6); Kod: QNAYBMKLOCPYGJ-UHFFFAOYAA
Svojstva
Molekulska formula	C3H7NO2
Molarna masa	89.09 g mol−1
Agregatno stanje	beli prah
Gustina	1.424 g/cm3
Tačka topljenja	258 °C (sublimira)
Rastvorljivost u vodi	rastvoran je
pKa	2,33 i 9,71
Izoelektrična tačka	6,00
	(šta je ovo?) (verifikuj); Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Alanin (al[dehid] + -anin), 2-aminopropionska kiselina, neesencijalna aminokiselina. Postoje dva enantiomera alanina:

α-alanin Kemijska formula: CH₃CH(NH₂)COOHjedna od najčeščih aminokiselina koja se koristi u sintezi proteina, proteogena je i glukogena nebitna aminokiselina uključena u metabolizam šećera i organskih kiselina, jedan od glavnih sastojaka svilenog vlakna, a slobodan se nalazi u krvnoj plazmi,

β-alanin NH₂CH₂CH₂COOH, kojeg nalazimo kod bakterija u staničnoj stijenci i nekim peptidnim antibioticima. Nije proteogen, sastojak je koenzima A i prirodnih peptida, slobodan se nalazi u mozgu.^[4]^[5]

Biosinteza[uredi - уреди | uredi izvor]

Najčešće nastaje reduktivnom aminacijom piruvata. Transaminacija je reverzibilna reakcija i alanin vrlo lako nastaje od piruvata, zato sudjeluje u metaboličkim putevima glikolize, glukoneogeneze i ciklusa limunske kiseline.

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3. edit
↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. http://www.whfreeman.com/newcatalog.aspx?disc=Biochemistry&course=Introduction%2bto%2bBiochemistry&isbn=071677108X&detail=toc.

Ovaj članak o hemiji ili kemiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.