Metadon

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Metadon
(IUPAC) ime
(RS)-6-(Dimetilamino)-4,4-difenilheptan-3-on
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 76-99-3
ATC kod N02AC52 N07BC02, R05DA06
PubChem[1][2] 4095
DrugBank DB00333
ChemSpider[3] 3953
Hemijski podaci
Formula C21H27NO 
Mol. masa 309.445 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 40-90% (oralno)
Metabolizam Hepatički
Poluvreme eliminacije 24-36 h
Izlučivanje Urin, Test putem specifične gravitacije i bilirubina
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća  ?
Pravni status  ? (UK) Schedule II (SAD)
Opojna droga Veoma visoka
Način primene oralno, intravenozno, insuflaciono, sublingualno, rektalno

Metadon je sintetski opioid, snažan analgetik koji je još u II svjetskom ratu, u Njemačkoj, sintetisan za potrebe vojne medicine i hirurgije, te korišten kao sredstvo za uklanjanje bolova svih vrsta. Po svom sastavu je hidroklorid i uspješno djeluje na morfinske receptore u mozgu gdje 1 mg metadona zamjenjuje i postiže učinak 4 mg morfina. Godine 1964. bračni par Dole i Nyswander prvi počinju eksperimente sa metadonom i koriste ga u praksi kod narkomanskih (heroinskih) apstinencijalnih kriza.

Metadonska terapija[uredi - уреди | uredi izvor]

Metadonom se ne liječi narkomanija, već se putem tzv. supstitucione metadonske terapije otklanjaju znaci apstinencijalne krize. Zavisnik, pod nadzorom medicinskog osoblja, svakodnevno dobija dozu "Heptanona" (ime leka koji u sebi sadrži Metadon) koja održava normalno stanje i metabolički balans. Postoje stroga pravila o uzimanju ove sintetske droge.

Glavni efekat metadona[uredi - уреди | uredi izvor]

Da li je terapija metadonom bezbedna i efikasna[uredi - уреди | uredi izvor]

Veći broj studija je pokazao da je terapija održavanja metadonom bezbedna i da ne deluje smirujuće. Terapija metadonom je bezbedna čak i za trudnice. Kod većine osoba koje su duže vreme koristile opijate, potrebne su veće doze metadona i terapija na neodređeno vreme. Dugoročna terapija metadonom se pokazala efikasnijom od kratkoročne terapije detoksikacijom.

Zašto terapija metadonom treba da bude dugoročna[uredi - уреди | uredi izvor]

Hronična upotreba heroina izaziva promene u hemiji i biologiji mozga kod određenog broja zavisnika. Kod pojedinih osoba, može se dogoditi da se funkcija mozga nikada ne povrati u prvobitno stanje. Zavisnost od opijata se smatra hroničnim stanjem zbog čega i lečenje treba da bude kontinuirano, baš kao i kod drugih hroničnih stanja (npr. šećerna bolest, povišen krvni pritisak).

Održavanje ili spuštanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Iako kod manjeg broja pacijenata/zavisnika vremenom prestaje potreba za supstitucionim lekom, najveći broj pacijenata zavisnika ima potrebu da bude na terapiji tokom dužeg vremenskog perioda. Ustanovljeno je da prinudno smanjenje doze leka, bez pristanka zavisnika, ne daje dovoljno dobre rezultate. Drugim rečima, od osoba koje su na metadonskoj terapiji ne bi trebalo zahtevati da se odreknu leka (Metadon) koji im poboljšava kvalitet života.

Optimalna doza metadona[uredi - уреди | uredi izvor]

Metadonska terapija podrazumeva lek, koji kao i kod drugih lekova, podrazumeva određenu dozu. Ta doza se kod svih lekova, pa i kod metadona određuje individualno za svaku osobu, a na osnovu odnosa pacijenta/zavisnika i lekara, pri čemu lekar uzima u obzir procenu pacijentovog stanja, individualnih (metaboličkih) potreba i drugih medicinskih stanja i terapija. Manje doze metadona mogu biti nedovoljno efikasne ili može izostati blokirajući efekat (uzimanje nekog drugog opijata, preko metadona, ne daje euforičan efekat).

Smatra se da su optimalne doze leka „Metadon“ u terapiji održavanja između 60 i 120 mg. Doze ispod 60 mg najčešče nisu delotvorne jer ne omogućavaju terapeutski efekat na moždane ćelije.

Korist od primene metadona u supstitucionoj terapiji:

Korist za osobu
  • osoba ostaje u životu, i smanjuje se mogućnost smrtnog ishoda usled zloupotrebe droga.
  • postiže popunu apstinenciju ili bar u znatnoj meri smanjuje zloupotrebu droga
  • prelazi sa „nečistih“ nelegalnih droga na lek „Metadon“, čije bi uzimanje trebalo biti kontrolisano od strane obližnjeg Metadonskog Centra
  • menja način konzumiranja supstance (od intravenskog ka oralnom) čime se umanjuju i drugi zdravstveni problemi
  • smanjuje se rizik od inficiranja najrazličitijim patogenim mikroorganizmima (uključujući i virusne infekcije - HIV, hepatitis B i hepatitis C)
  • održavanje i stalni kontakt sa javnim službama
  • korišćenje metadona kao sredstva stabilizacije svakodnevnog života
  • smanjuje potrebu za upuštanjem u kriminalne aktivnosti
  • osoba na metadoskoj terapiji ostaje ohrabrena da sama donosi odluke u pogledu svog života
Korist za društvo
  • smanjuje se broj smrtnih slučajeva usled predoziranja
  • postiže se preventivni efekat u smislu suzbijanja širenja zaraznih bolesti koje se prenose putem krvi (HIV, hepatitis C)
  • smanjuje se broj lečenih od predoziranja
  • smanjuje se broj kriminalnih aktivnosti
  • smanjuju se sudski i policijski troškovi
  • povećava produktivnost u radu, a smanjuje broj nesreća na radu
  • smanjuju se izdaci koje socijalne službe imaju u odnosu na korisnike/zavisnike od droga
  • povećava se sveokupni kvalitet života, kako korisnika metadonske terapije tako i njegove/njene porodice, pa i čitavog njegovog/njenog okruženja.

Supstituciona terapija generalno ne eliminiše fizičku zavisnost, ali omogućava ljudima da žive zdrav život na legalnim i stabilizujućim lekovima umesto nelegalnim i opasnim drogama kakav je heroin.

Ulični nazivi[uredi - уреди | uredi izvor]

M, met, metaksa, heptos, flajka , t-me

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Metadonska terapija, jedinica za implementaciju projekta Jačanja nacionalnog odgovora na HIV/SIDU decentralizacijom ključnih zdravstvenih usluga.
  • Metadonska terapija, flajer odštampan i odobren od strane Ministarstvo Zdravlja, Republika Srbija, flajer iz Metadonskog Centra Novi Sad.

Ovaj članak, ili jedan njegov segment, izvorno je preuzet iz knjige Ivan Vidanović "Rečnik socijalnog rada" uz odobrenje autora.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]