Spiperon

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Spiperon
(IUPAC) ime
8-[4-(4-fluorophenyl)-4-oxo-butyl]-1-phenyl-1,3,8-triazaspiro[4.5]decan-4-one
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 749-02-0
ATC kod nije dodeljen
PubChem[1][2] 5265
ChemSpider[3] 5075
UNII 4X6E73CJ0Q YesY
KEGG[4] D01051 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL267930 YesY
Hemijski podaci
Formula C23H26FN3O2 
Mol. masa 395.47 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Metabolizam Hepatički
Izlučivanje Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća  ?
Pravni status
Način primene Oralno

Spiperon (Spiroperidol, Spiropitan) je psihoaktivni lek i istraživačkia hemikalijia koja pripada butirofenonskoj hemijskoj klasi.[6] On funkcioniše kao antagonist 5-HT1A, 5-HT2A, 5-HT7, i D2 receptora, i bio je korišćen za identifikaciju tih receptora u obliku liganda obeleženom sa tricijumom. On ima neznatan afinitet za 5-HT2C receptor. Osim toga, poznato je da spiperon deluje kao aktivator Ca2+ aktiviranih Cl- kanala (CaCC), tako da je potencijalna meta za lečenje cistične fibroze.[7]

N-Metilspiperon (NMSP) je derivat spiperona koji se koristi za proučavanje neurotransmiterskih sistema dopamina i serotonina. Obeležen sa radioizotopom ugljenik-11, on može da se koristi u pozitronskoj emisionoj tomografiji.[8]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  6. Zheng LT, Hwang J, Ock J, Lee MG, Lee WH, Suk K (September 2008). "The antipsychotic spiperone attenuates inflammatory response in cultured microglia via the reduction of proinflammatory cytokine expression and nitric oxide production". J. Neurochem. 107 (5): 1225–35. PMID 18786164. doi:10.1111/j.1471-4159.2008.05675.x. 
  7. Liang L, Macdonald KD, Schwiebert EM, Zeitlin PL, Guggino WB. (October 2008). "Spiperone, Identified through Compound Screening, Activates Calcium Dependent Chloride Secretion in the Airway". Am J Physiol Cell Physiol 296 (1): C131–41. PMID 18987251. doi:10.1152/ajpcell.00346.2008. 
  8. Bengt Andree and others (August 1998). "Positron Emission Tomographic Analysis of Dose-dependent MDL-100,907 Binding to 5-Hydroxtryptamine-2A Receptors in the Human Brain". Journal of Clinical Psychopharmacology 18 (4): 313–323. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).