Glavna stranica

Dobro došli na Wikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svatko može uređivati.

457.381 članak na srpskohrvatskom

• Biografija
• Društvo
• Geografija
• Historija
• Matematika
• Nauka
• Tehnika
• Umjetnost
• Sve kategorije

Wikipedia je enciklopedijski projekt slobodnog sadržaja na internetu na više od 300 jezika koji razvijaju dobrovoljci pomoću softvera MediaWiki. Članke na njoj može mijenjati svatko s pristupom internetu. Pritom je neophodno držati se smjernica i preporuka koje je usvojila zajednica. Prvobitna verzija projekta započeta je 15. 1. 2001, a izdanje na srpskohrvatskom jeziku 16. 1. 2002. U ovom trenutku Wikipedia ima više od 60.034.944 članka, od kojih je 457.381 na srpskohrvatskom. Vi odlučujete hoćete li pisati ćirilicom ili latinicom. Dosad je na Wikipediji na srpskohrvatskom 179.548 korisnika napravilo račun, a od toga su 204 aktivna. Dobrodošle su rasprave o sadržini članaka na odgovarajućim stranicama za razgovor. One služe razmjeni mišljenja i ukazivanju na greške da bi se postojeći članci poboljšali i upotpunili.

Википедија је енциклопедијски пројект слободног садржаја на интернету на више од 300 језика који развијају добровољци помоћу софтвера Медијавики. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету. Притом је неопходно држати се смерница и препорука које је усвојила заједница. Првобитна верзија пројекта започета је 15. 1. 2001, а издање на српскохрватском језику 16. 1. 2002. У овом тренутку Википедија има више од 60.034.944 чланка, од којих је 457.381 на српскохрватском. Ви одлучујете хоћете ли писати ћирилицом или латиницом. Досад је на Википедији на српскохрватском 179.548 корисника направило рачун, а од тога су 204 активна. Добродошле су расправе о садржини чланака на одговарајућим страницама за разговор. Оне служе размени мишљења и указивању на грешке да би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

Izabrani članak Ilustracija Retorike Marcijan Kapela (lat. Martianus Capella), punim imenom Marcijan Minej Feliks Kapela (lat. Martianus Minneus Felix Capella), bio je rimski pisac iz razdoblja pozne antike, jedan od utemeljivača sistema sedam slobodnih veština (artes liberales), na kojem se zasnivalo srednjovekovno obrazovanje. Prema Kasiodoru, Marcijan se rodio u Madauri — koji je bio i Apulejev rodni grad ― u rimskoj provinciji Africi (danas Souk Ahras u Alžiru). Čini se da se bavio pravom u Kartagini. Marcijanovi filozofski pogledi uglavnom se temelje na neoplatonizmu, jedinoj školi antičke filozofije koja se u to vreme aktivno suprotstavljala hrišćanstvu. Kao ni Makrobije, koji je napisao važno delo u kojem obrađuje drevnu rimsku religiju, ni Marcijan nigde izrekom ne spominje vlastita religijska uverenja. Njegovo je delo većim delom pisano u obliku dijaloga, a ono što u njemu govore književni likovi ne mora nužno odražavati i piščeve stavove. (Cijeli članak...) Recentno izabrani: Estonska vlada u egzilu · Srpska okupacija Albanije · Jezik i nacionalizam Arhiva · Više izabranih članaka... Na današnji dan... 1804. – Napoleon Bonaparte, dotadašnji prvi konzul, okrunio se za cara Francuske u katedrali Notre Dame u Parizu. 1805. – U velikoj bitci kod Austerlitza, francuski car Napoleon Bonaparte porazio zajedničku vojsku austrijskog cara Franza II i ruskog cara Aleksandra I. 1823. – Tijekom obraćanja Kongresu, peti predsjednik Sjedinjenih Država, James Monroe, iznio vanjskopolitički plan znan kao Monroeova doktrina. 1848. – Nakon abdikacije Ferdinanda I, osamnaestogodišnji Franz Joseph I (na slici) usred državne krize postao austrijski car i ugarsko-hrvatski kralj. 1852. – Predsjednik francuske republike, Louis Bonaparte, proglasio se carem i uzeo vladarsko ime Napoleon III. Ostali događaji: 1.12. • 2.12. • 3.12.

Novosti i događanja Mihail Gorbačov Hrvatska pobijedila Mađarsku u finalu (10:9) Evropskog prvenstva u Splitu i tako po drugi put u svojoj historiji postala prvak Evrope. Ranije, Španija je pobjedom nad Italijom osvojila broncu. Preminio posljednji vođa Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov (na slici). Bivši marinac Tetsuya Yamagami ubio bivšeg japanskog premijera Shinzōa Abea dok je držao govor na predizbornom skupu u Kashihari. Bio je to prvi uspješni atentat na (bivšeg) premijera Japana još od 1932. godine. Ukrajinski predstavnici Kalush Orchestra pobijedili su na Eurosongu održanom u Torinu s pjesmom "Stefanija". Drugo mjesto zauzelo je Ujedinjeno Kraljevstvo. Arhiva · Uredi Aktualnosti na Wikipediji 1. 12. 2022. – Wikipedija na srpskohrvatskom jeziku uvela transliterator latinice u ćirilicu! 1. 11. do 30. 11. 2022. – Na srpskohrvatskoj Wikipediji se održalo drugo izdanje uređivačkog maratona Mjesec Azije! Shodno se po prvi puta održao i na inkubiranom Wikivodiču! 12. 9. do 18. 9. 2022. – Na srpskohrvatskoj Wikipediji se održao uređivački maraton Wiki voli Europride 2022 na kojem su se pisali i dopunjavali članci o LGBT temama. 1. 4. do 31. 5. 2022. – Na srpskohrvatskoj Wikipediji se po drugi puta organizirala kampanja i natjecanje Wikimedia CEE Spring, a ove je godine moguće doprinositi i na inkubirani Wikivodič! Uredi

Izabrana slika Slika nedjelje Hashimoto Kansetsu, Stari majmun s trešnjom u jesen, boja na svili, 1938. godina.

Sadržaj Prirodne i matematičke nauke: astronomija i astrofizika – biologija – geologija – geografija – ekologija – informatika – matematika – medicina – statistika – fizika – hemija Društvene nauke: antropologija – arheologija – bibliotekarstvo – demografija – istorija – vojne nauke – jezik i lingvistika – kognitivna nauka – muzikologija – obrazovanje – pedagogija – psihologija – sociologija – filozofija – defektologija Politika, pravo i društvo: država – društvo – ekonomija – javni poslovi – mediji – političke nauke – pravo – preduzeća – prirodno okruženje – slobodni softver – trgovina – urbanizam Religija i mitologija: ateizam – kršćanstvo – islam – judaizam – misticizam – mitologija – religija – teologija – agnosticizam – rimski pape Liste: biografije – godišnji kalendar – dnevni kalendar – internetski domeni – države – narodi – kategorije – ljudi – kalendari – liste – članci koje svaka Wikipedia treba imati Primenjene nauke i tehnike: alat – avijacija – arhitektura – poljoprivreda – komunikacija – energetika – elektronika – industrija – informatika – internet – inženjerstvo – javni poslovi – medicina – slobodni softver – softver – tehnologija – telekomunikacije – transport Životna svakodnevica i slobodno vrijeme: enigmatika – zabava – zdravlje – internet – kuhinja – seksualnost – rekreacija – sport – praznici – turizam – hobi Umjetnost i kultura: arhitektura – dizajn – književnost – kultura – mediji – muzika – narodne izreke – ples – teatar – skulptura – slikarstvo – umjetnost – film – grafika – poezija uredi-уреди

Sestrinski projekti Wikipedijom rukovodi Fondacija Wikimedia, nekomercijalna organizacija koja upravlja i mnogim drugim projektima: W(j)ečnik Rječnik i tezarus Wikiknjige Udžbenici i knjige u javnom vlasništvu Wikicitat Zbirka citata Wikiteka Slobodna biblioteka Wikivrste Popis vrsta Wikivijesti Slobodni izvor vijesti Ostava Multimedijalno skladište Meta-Wiki Koordinacija Wikimedijinih projekata