Glavna stranica

Dobro došli na Wikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svatko može uređivati.

455.365 članaka na srpskohrvatskom

• Biografija
• Društvo
• Geografija
• Historija
• Matematika
• Nauka
• Tehnika
• Umjetnost
• Sve kategorije

Wikipedia je enciklopedijski projekt slobodnog sadržaja na internetu na više od 300 jezika koji razvijaju dobrovoljci pomoću softvera MediaWikija. Članke na njoj može mijenjati svatko s pristupom internetu. Pritom je neophodno držati se smjernica i preporuka koje je usvojila zajednica. Prvobitna verzija projekta započeta je 15. 1. 2001, a izdanje na srpskohrvatskom jeziku 16. 1. 2002. U ovom trenutku Wikipedia ima više od 56.937.949 članaka, od kojih je 455.365 na srpskohrvatskom. Vi odlučujete hoćete li pisati ćirilicom ili latinicom. Dosad su na Wikipediji na srpskohrvatskom 163.492 korisnika napravila račun, a od toga je 209 aktivno. Dobrodošle su rasprave o sadržini članaka na odgovarajućim stranicama za razgovor. One služe razmjeni mišljenja i ukazivanju na greške da bi se postojeći članci poboljšali i upotpunili.

Википедија је енциклопедијски пројект слободног садржаја на интернету на више од 300 језика који развијају добровољци помоћу софтвера Медијавикија. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету. Притом је неопходно држати се смерница и препорука које је усвојила заједница. Првобитна верзија пројекта започета је 15. 1. 2001, а издање на српскохрватском језику 16. 1. 2002. У овом тренутку Википедија има више од 56.937.949 чланака, од којих је 455.365 на српскохрватском. Ви одлучујете хоћете ли писати ћирилицом или латиницом. Досад су на Википедији на српскохрватском 163.492 корисника направила рачун, а од тога је 209 активно. Добродошле су расправе о садржини чланака на одговарајућим страницама за разговор. Оне служе размени мишљења и указивању на грешке да би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

Izabrani članak Ostaci heroona u Turskoj Kult heroja bio je jedna od karakteristika starogrčke religije. Kod Homera reč "heroj" (ἥρως / heros) označava svakog junaka u trojanskom ratu, bez obzira na to na kojoj se strani borio. Međutim, već od početka arhajskog razdoblja taj naziv posebno označava mrtvog čoveka, kome ljudi dolaze na grob ili neko posebno svetište, kako bi mu odali poštu i zamolili ga za milost, jer smatraju da mu slava koju je stekao za života ili pak neobičan način njegove smrti daju moć da pruži podršku i zaštitu živima. Heroj je bio više od čoveka, ali manje od boga, a tokom vremena najrazličitije vrste natprirodnih bića svrstane su među heroje. Ali razlika između heroja i božanstva nikako nije bila uvek jasna, posebno npr. u slučaju Herakla, najistaknutijeg heroja, ali i jednog od tipičnih. Velelepne ruševine i tumuli iz grčkog bronzanog doba pružili su Grcima 10. i 9. veka pne. sliku jednog veličanstvenog i davnog doba, za koje su smatrali da je opisano u usmenoj epskoj predaji, koja dostiže književni vrhunac u Ilijadi. Nakon prekida, ponovo nalazimo mnogobrojne votivne darove po svetilištima, kao npr. na Lefkandiju, premda su imena onih koji su tako veličanstveno bili pokopani na tim lokacijama uglavnom već bila zaboravljena. (Čitav članak...) Recentno izabrani: Posejdonije · Pečenezi · Kupidon i Psiha Arhiva · Više izabranih članaka... Na današnji dan... 216. pne. – Kartaški vojskovođa Hanibal, u sklopu Drugog punskog rata, nanio jedan od najtežih poraza brojčano jačoj rimskoj vojsci kod Kane. 1830. – Francuski kralj Charles X i njegov sin Louis Antoine abdicirali u korist Charlesovog unuka Henrija d'Artoisa, koji nikad neće formalno biti proglašen kraljem. 1921. – U hotelu u Napulju preminuo Enrico Caruso, najslavniji operni tenor svog doba. 1932. – Američki fizičar Carl David Anderson javnosti predstavio otkriće pozitrona (na slici), za koje će četiri godine kasnije biti nagrađen Nobelovom nagradom za fiziku. 1990. – Iračka vojska napala i u samo tri dana okupirala Kuvajt, što se smatra službenim početkom Zaljevskog rata. Ostali događaji: 1.8. • 2.8. • 3.8.

Novosti i događanja Japanski nacionalni stadion U Tokyu službeno otvorene XXXII. Ljetne olimpijske igre (na slici stadion na kojem su otvorene Igre). Olimpijski plamen na otvaranju zapalila je japanska tenisačica Naomi Ōsaka. Italija pobijedila Englesku nakon jedanaesteraca i tako postala prvak Europe po drugi puta u historiji. Treće mjesto podijelile su reprezentacije Danske i Španjolske. Najboljim igračem turnira proglašen je Gianluigi Donnarumma. Novak Đoković pobijedio Mattea Berettinija rezultatom 3:1 u setovima i tako osvojio Wimbledon, što mu je postao 20. Grand Slam naslov u karijeri, čime se izjednačio s Rogerom Federerom i Rafaelom Nadalom. Dan ranije, Ashleigh Barty pobijedila je Karolinu Pliškovu i osvojila svoj prvi naslov u Wimbledonu. Predsednik Haitija, Žovenel Moiz, ubijen je u napadu na njegovu privatnu rezidenciju u Port o Prensu. Ženska košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je Evropsko prvenstvo pobedom nad Francuskom rezultatom 63 : 54. Sud u američkoj državi Minesota osudio je bivšeg policajca Dereka Šovina na 22 godine i šest meseci zatvora za ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda. Na Floridi u Majamiju se srušio deo stambene dvanaestospratnice, stradalo je 4 ljudi, a 159 se vodi kao nestalo. U tornadu koji je pogodio nekoliko gradova na jugoistoku Češke, poginulo je najmanje 5 osoba a preko 200 je povređeno. Novak Đoković po drugi put je osvojio Rolan Garos pobedivši Stefanosa Cicipasa rezultatom 3 : 2. Utakmicom između Turske i Italije počelo je šesnaesto Evropsko prvenstvo u fudbalu. Arhiva · Uredi Aktualnosti na Wikipediji 2. augusta 2021. – Srpskohrvatska Wikipedia trenutno ima više od 455 000 članaka! 15. juna 2016. – Na srpskohrvatskoj Wikipediji uvedene kompaktne (skraćene) poveznice za druge wikije. 8. jula 2013. – Na srpskohrvatskoj Wikipediji uvedene nove korisničke grupe: autopatrolirani, patrolci, vraćači i premještači datoteka. 3. juna 2013. – Srpskohrvatska Wikipedia dobila novi logo. 27. marta 2013. – U člancima i drugim sadržajima srpskohrvatskoj Wikipediji mogu se koristiti određeni podaci s Wikidate. 6. marta 2013. – Putem Wikidate počelo postavljanje opcije interwiki linkova u članke Wikipedije. Uredi

Izabrana slika Slika nedjelje Mladunče običnog tuljana.

Sadržaj Prirodne i matematičke nauke: astronomija i astrofizika – biologija – geologija – geografija – ekologija – informatika – matematika – medicina – statistika – fizika – hemija Društvene nauke: antropologija – arheologija – bibliotekarstvo – demografija – istorija – vojne nauke – jezik i lingvistika – kognitivna nauka – muzikologija – obrazovanje – pedagogija – psihologija – sociologija – filozofija – defektologija Politika, pravo i društvo: država – društvo – ekonomija – javni poslovi – mediji – političke nauke – pravo – preduzeća – prirodno okruženje – slobodni softver – trgovina – urbanizam Religija i mitologija: ateizam – kršćanstvo – islam – judaizam – misticizam – mitologija – religija – teologija – agnosticizam – rimski pape Liste: biografije – godišnji kalendar – dnevni kalendar – internetski domeni – države – narodi – kategorije – ljudi – kalendari – liste – članci koje svaka Wikipedia treba imati Primenjene nauke i tehnike: alat – avijacija – arhitektura – poljoprivreda – komunikacija – energetika – elektronika – industrija – informatika – internet – inženjerstvo – javni poslovi – medicina – slobodni softver – softver – tehnologija – telekomunikacije – transport Životna svakodnevica i slobodno vrijeme: enigmatika – zabava – zdravlje – internet – kuhinja – seksualnost – rekreacija – sport – praznici – turizam – hobi Umjetnost i kultura: arhitektura – dizajn – književnost – kultura – mediji – muzika – narodne izreke – ples – teatar – skulptura – slikarstvo – umjetnost – film – grafika – poezija uredi-уреди

Sestrinski projekti Wikipedijom rukovodi Fondacija Wikimedia, nekomercijalna organizacija koja upravlja i mnogim drugim projektima: W(j)ečnik Rječnik i tezarus Wikiknjige Udžbenici i knjige u javnom vlasništvu Wikicitat Zbirka citata Wikiteka Slobodna biblioteka Wikivrste Popis vrsta Wikivijesti Slobodni izvor vijesti Ostava Multimedijalno skladište Meta-Wiki Koordinacija Wikimedijinih projekata