1960

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1930-e  1940-e  1950-e  – 1960-e –  1970-e  1980-e  1990-e
Godine: 1957 1958 195919601961 1962 1963
1960 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1960
MCMLX
Ab urbe condita 2713
Islamski 1379 – 1380
Iranski 1338 – 1339
Hebrejski 5720 – 5721
Bizantski 7468 – 7469
Koptski 1676 – 1677
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2015 – 2016
 - Shaka Samvat 1882 – 1883
 - Kali Yuga 5061 – 5062
Kineski
 - Kontinualno 4596 – 4597
 - 60 godina Yang Metal Miš
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11960
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1960 (MCMLX) bila je prijestupna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

"Godina Afrike" - zbog velikog broja zemalja na tom kontinentu koji je dobio nezavisnost ove godine.


1960:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 1. - Flag of Cameroon (1957).svg Kamerun nezavisan od francuske administracije po trustu UN. Dogodine uvećan za južni deo Britanskog Kameruna. Ahmadou Ahidjo je premijer, zatim predsednik do 1982.
  • 1. 1. - Uveden novi francuski franak = 100 starih (2002. zamenjen eurom = 6,55957 franaka).
  • 1. 1. - Stranci više ne smeju imati dućane u seoskim krajevima Indonezije - usmereno protiv Kineza.
  • 4. 1. - Potpisana Stokholmska konvencija kojom se u svibnju formira Europska slobodna trgovinska zona, sa sedam članica - alternativa za EEZ.
  • 4. 1. - Albert Camus poginuo u saobraćajnoj nesreći.
  • 5. 1. - Britanski premijer Harold Macmillan krenuo na šestonedeljnu turneju po Africi. Ovog meseca je u Zambiji Kenneth Kaunda oslobođen iz zatvora, a u Keniji je nakon sedam godina ukinuto vanredno stanje (→ Mau Mau).
  • 9. 1. - Počinje gradnja Visoke Asuanske brane (egipatsko-sovjetski poduhvat završen 1970, jezero napunjeno 1976).
  • 14. 1. - Nikita Hruščov objavljuje da će sovjetske oružane snage biti smanjene sa 3,6 na 2,4 miliona ljudi (otkazano sledeće godine).
  • januar - Iz Varšave proteran jugoslovenski vojni ataše i njegov asistent.
  • 19. 1. - U Vašingtonu potpisan Ugovor o uzajamnoj saradnji i sigurnosti između SAD i Japana, nepopularan u Japanu.
  • 20. 1. - Sovjetska interkontinentalna raketa R-7 Semjorka, dometa 11.000 km, primljena je u oružane snage.
  • 21. 1. - Nesreća u rudniku uglja Coalbrook u Južnoj Africi, stradalo 437 rudara.
  • 22. 1. - Predsednik de Gaulle smenio komandanta francuskih snaga u Alžiru, Jacquesa Massua nakon spornog intervjua (vođa pobune iz 1958, najavljivao upotrebu sile od strane vojske).
  • 23. 1. - Batiskaf Trieste zaronio na dno Marijanskog rova - dubina 10.911 metara.
  • 24. 1. - "Sedmica barikada": pobuna Evropljana u gradu Alžiru.
  • 29. 1. - U Zagrebu osuđena na zatvor grupa na čelu sa ocem fra Rudijem Jerakom.
  • 31. 1. - Napetost na granici Izraela i Sirije (tada deo UAR): Izraelci odgovaraju na sirijsko granatiranje, prepadom na sirijsko selo, poginulo je devet Sirijaca.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Brana Radoinja, deo HE Bistrica
  • 11. 2. - Nacionalizacijom banaka u Egiptu, počinje program nacionalizacije u Ujedinjenoj Arapskoj Republici.
  • 13. 2. - Mushroom cloud.svg Gerboise Bleue ("Plavi skočimiš"): Francuska je u alžirskoj Sahari testirala svoju prvu atomsku bombu, snage 70 kilotona, čime postaje četvrta nuklearna sila.
  • 13. 2. - Castro i Mikojan potpisali trgovački ugovor između Kube i SSSR - šećer za naftu.
  • 16. 2. - Operacija Sandblast: američka podmornica USS Triton započinje cirkumnavigaciju ispod površine (do aprila).
  • 17. 2. - Kriza Rotem: nakon pogrešne informacije o izraelskim namerama protiv Sirije, Egipat šalje vojsku na Sinaj, deeskalacija desetak dana kasnije.
  • 18 - 28. 2. - Zimska Olimpijada 1960 u Kaliforniji.
  • 19. 2. - Počeci Kineskog svemirskog programa: lansirana prva sondažna raketa, T-7.
  • 22. 2. - Edvard Kardelj primljen za punog člana SANU, govori o jugoslovenskom putu u socijalizam i potrebi "novih metoda i sredstava".[2]
  • 25. 2. - Sudar dva aviona iznad Rio de Janeira, američkog sa mornaričkim orkestrom za Eisenhowerovu posetu i brazilskog putničkog, ukupno 61 žrtva i troje preživelih.
  • 26. 2. - Padovi aviona kod Shannona u Irskoj i Lavova u Ukrajinskoj SSR, sa 23 odn. 32 žrtve.
  • 28. 2. - Oslobođena četvorica osuđenih 1958: predratni socijalisti Aleksandar Pavlović i Bogdan Krekić i profesori Dragoslav Stranjaković i Milan Žujović.[3]
  • 29. 2. - Zemljotresom uništen grad Agadir u Maroku, stradalo najmanje 12.000 ljudi.
  • 29. 2. - U Čikagu otvoren prvi Playboyev klub, goste služe "zečice".

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

Zečice (ca. 1971)
  • 2. 3. - Elvis Presley se vratio s odsluženja vojnog roka u Nemačkoj.
  • 4. 3. - Eksplozija La Coubre: francuski teretnjak sa oružjem iz Belgije eksplodirao u havanskoj luci, najmanje 75 mrtvih - Castro optužuje SAD. Sutradan, tokom komemoracije nastaje najpoznatiji lik Che Guevare, Guerrillero Heroico (popularizovan 1967-68).
  • 4 - 9. 3. - U Beogradu održan VII Festival jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma - prethodnih šest je održano u Puli, zajedno sa programom igranih filmova.
Kordina rolna filma, sa slikom Guerrillero Heroico
  • 5. 3. - Vođena demokratija u Indoneziji: nakon što je u januaru preuzeo kontrolu nad partijama, Sukarno raspušta parlament, kasnije obnavlja Narodnu konsultativnu skupštinu. Ove godine proklamuje ideologiju Nasakom - nacionalizam, religija, komunizam.
  • c. 5. 3. - Omladinske radne akcije: počinju radovi na deonicama Autoputu Bratstva i jedinstva Niš-Grdelica i Udovo-Đevđelija (83 km, 48.000 omladinaca[4], otvoreno u decembru). Ove godine ORA „Sava“ radi na izgradnji nasipa i uređenju Zagreba i okolice.
  • 7. 3. - U Sofiji ponovo otvorena američka ambasada, nakon prekida odnosa 1950.
  • 12. 3. - Zemljotres kod Tetova (M 5.7, int. VIII).
  • 12. 3. - Uhapšen skopsko-prizrenski biskup Smiljan Franjo Čekada, i još dvojica svećenika, optužen za krijumčarenje - dobija uslovnu kaznu 18-tog, a svećenici zatvor. (NYT)
  • 13. 3. - Prvi program Radio Beograda počinje emitovanje emisije "Vreme sporta i razonode".
  • 15. 3. - Predsednički izbori u Južnoj Koreji: Syngman Rhee lako dobija četvrti mandat, jer je protivnik nedavno umro, ali izbori za potpredsednika daju sumnjivo veliki procenat njegovom favoritu.
  • 17. 3. - Preds. Eisenhower prihvatio plan CIA za smenu vlasti na Kubi, što će od jeseni dobiti oblik pripreme za invaziju.
  • 18. 3. - SEV odbija jugoslovenski zahtev za status posmatrača. (NYT)
  • 21. 3. - Sharpevilleski masakr: policija u Južnoj Africi ubila 69 i ranila 180 nenaoružanih crnih demonstranata protiv unutrašnjih pasoša.
  • 23. 3. - Počeo prvi Festival malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije u Sarajevu, danas Internacionalni teatarski i filmski festival MESS[5].
  • 27. 3. - Izvešteno da dominikanski diktator Trujillo brutalno tretira 300 stranaca, među kojima ima i Jugoslovena (50 emigranata, prema NYT 23. juna), u zatvoru La Victoria, koji su bili regrutovani ali odbijaju da se bore. (NYT)

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Brazilski nacionalni kongres

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Putanja U-2
  • 1. 5. - Obaranje U-2, američkog špijunskog aviona, iznad SSSR izaziva krizu.
  • 1. 5. - Država Bombay u Indiji podeljena po lingvističkom principu na Maharashtru i Gujarat.
  • 2. 5. - Robert H. Goetz izveo u Njujorku prvu bajpas operaciju na čoveku.
  • 3. 5. - Ustanovljena EFTA, Evropska asocijacija slobodne trgovine.
  • 5. 5. - Hruščov objavio da je iznad SSSR oboren američki avion - nije pominjao detalje pa su Amerikanci pustili priču o meteorološkoj misiji koja je imala nesreću.
  • 5. 5. - SAD odobrile zajam FNRJ od 14,8 miliona dolara za kupovinu 59 dizel lokomotiva. (NYT, vest ponovljena 24. juna)
  • 6. 5. - Predsednik SAD potpisao Zakon o građanskim pravima, kojim se osigurava registracija u biračkim spiskovima.
  • 6. 5. - Princeza Margaret, sestra kraljice Elizabete, udala se za pučanina Antony Armstrong-Jonesa - prvo kraljevsko venčanje prenošeno preko televizije (razveli su se 1978).
  • 7. 5. - Leonid Brežnjev je predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR nakon Vorošilova (1960-64. i 1977-82, gen. sek. KPSS 1964-82).
  • 9. 5. - Predsjednik Tito pustio u eksploataciju prvi jugoslavenski naftovod, Stružec - Sisak.
Rubinski laser

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 6. - Osnovan vršački "Hemofarm".
  • 3. 6. - Jugoslavija će dobiti 41 milion dolara pomoći od SAD. (NYT)
  • 5 - 7. 6. - JAHO I, prva jugoslavenska alpinistička ekspedicija na Himalaje, popela se na Trisul II i III.
  • 7. 6. - Kubanske rafinerije u američkom vlasništvu odbile preraditi sovjetsku naftu (delom zbog velikih dugova kubanske vlade) - nacionalizovane su krajem meseca[11].
  • 8 - 9. 6. - Tajfun Mary je pogodio Hong Kong i kinesku provinciju Fukien - strada 1.600 ljudi, najviše u klizištima.
  • 10. 6. - Beograd protestuje Albaniji zbog Hoxhinih napada, početkom meseca i kineski zamenik premijera je napadao jugoslovenske "revizioniste".
  • 11. 6. - U Drini se utopilo šestoro učenika iz Badovinaca.
  • 15. 6. - Najmasovnije demonstracije u istoriji Japana, zbog ratifikacije ugovora sa SAD - preds. Eisenhower morao otkazati posetu, na molbu japanskog premijera.
  • 16. 6. - Masakr u Muedi: portugalska vojska pucala na demonstrante na severu Mozambika.
  • 20. 6. - Mali Federacija Mali (današnji Mali i Senegal) stekla nezavisnost (raspala se već u avgustu).
  • 20. 6. - Norodom Sihanouk, raniji kralj i premijer, postaje Šef države Kambodže (do 1970).
  • 21-22. 6. - Na kongresu Rumunske radničke partije u Bukureštu dolazi do sukoba između Hruščova i kineske delegacije.
  • 24. 6. - Jugoslavija, Grčka i Turska raspustile Balkanski savez, zasnovan 1954.
  • 24. 6. - U Kongu dogovoreno da će konzervativni Joseph Kasa-Vubu biti predsednik a levičar Patrice Lumumba premijer.
  • 24. 6. - Venecuelanski predsednik Rómulo Betancourt je povređen u atentatu iza kojeg stoji dominikanski diktator Rafael Trujillo - Organizacija američkih država uvodi sankcije u avgustu.
  • 26. 6.  Madagaskar nezavisan od Francuske.
  • 28. 6. - Zasnovan Univerzitet u Novom Sadu (početak rada najesen).
  • 28. 6. - Savezno izvršno veće odlučilo da će biti kontrolisane cene samo neke robe[12] - deo predstojećih reformi.[13]
  • 30. 6. - Demokratska Republika Kongo Kongo stekao nezavisnost od Belgije, premijer Patrice Lumumba održao pred belgijskim kraljem "nepriličan" govor o patnjama kongoanskog naroda pod kolonijalizmom.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 7. -  Somalija, ili Somalska Republika, nastaje kada se raniji protektorat Britanski Somaliland, nezavisan od 26. juna, ujedini sa novonezavisnom Trustovskom Teritorijom Somalijom, koja je bila pod italijanskom administracijom.
  • 1. 7. - Gana postaje republika, Kwame Nkrumah je prvi predsednik.
  • 1. 7. - Sovjetski MiG-19 oborio američki izviđački avion Boeing B-47 Stratojet iznad Barentsovog mora, poginula 4-ica američkih avijatičara.
  • 4. 7. – U Fort McHenry-ju prvi put istaknuta zastava SAD sa 50 zvjezdica, što će postati verzija u najdužoj upotrebi.
  • 5. 7. - Predsednik SAD Eisenhower srezao uvoznu kvotu za kubanski šećer zbog nacionalizacije tamošnjih rafinerija - SSSR i NR Kina narednih dana izjavljuju da će kupovati kubanski šećer[11].
  • 5. 7. - Kongoanska kriza već počinje: vojska se pobunila protiv svojih belih oficira, dolazi do napada na belce i njihovu imovinu.
  • 5. 7. - Iz Jugoslavije naručeni traktori Massey-Ferguson za 10 miliona dolara (NYT).
  • 7. 7. - Demonstracije protiv nasilja u Reggio Emiliji: policija i karabinjeri ubili petoricu.
  • 9. 7. - U Beogradu je bio upravni direktor MMF Per Jacobsson: FNRJ traži zapadne kredite radi reforme na osnovu slobodnog tržišta. (NYT).
  • 11. 7. - Flag of Katanga.svg Moise Tshombe proglasio nezavisnost Katange od DR Kongo. Belgijska mornarica bombardovala luku Matadi, što vodi novom talasu nasilja.
  • 11. 7. - U SAD objavljen klasični roman "Ubiti pticu rugalicu".
  • 11. 7. - Administrator Dragutin Nežić imenovan za porečko-pulskog biskupa (do 1984).
  • 13. 7. - John F. Kennedy nominovan za demokratskog kandidata na predsedničkim izborima.
  • 13. 7. - Otvoren grad-hotel Sveti Stefan.
  • 14. 7. - Traka medalje UN za ONUC Rezolucijom 143, Savet Bezbednosti UN šalje trupe u Kongo - Operacija UN u Kongu (ONUC) traje do 1964.
  • 14. 7. - Požar u mentalnoj bolnici u Gvatemali, stradalo 200 ljudi.
  • 14. 7. - Jane Goodall stiže u Nacionalni park Gombe Stream u Tanganjici, gde započinje izučavanje primata. Iste godine otkriva da šimpanze koriste grančice za hvatanje termita.
  • 15. 7. - Finale prvog Evropskog prvenstva u fudbalu, u Parizu: SSSR - Jugoslavija 2:1 posle produžetaka (Milan Galić postigao gol).
  • 15. 7. - Japanski premijer Nobusuke Kishi podneo ostavku, usled gneva javnosti zbog ugovora o sigurnosti sa SAD, dolazi Hayato Ikeda (do 1964).
  • jul - Jazz à Juan: Džez orkestar Radio Beograda pobedio na prvom festivalu u Juan-les-Pins.
  • 16. 7. - Kinesko-sovjetski raskol: Hruščov povlači savetnike, otkazuje projekte saradnje.
  • 19. 7. - Američki državni podsekretar C. Douglas Dillon razgovara sa Titom na Brionima - SAD će podržati reforme.
Polaris poleće iz vode

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Datumi nezavisnosti u Africi - žuto je 1960

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 9. - Wilma Rudolph osvojila prvu od tri zlatne medalje na ovoj Olimpijadi.
  • 2. 9. - U Dharamshali osnovan Parlament Centralne tibetanske administracije, u egzilu - danas Dan tibetanske demokratije.
  • 5. 9. - Kongoanski predsednik Kasa-Vubu smenio vladu Patrisa Lumumbe, na šta ovaj odgovara istom merom.
  • 5. 9. - Cassius Clay (18) osvojio zlatnu medalju.
  • 6. 9. - U Francuskoj objavljen Manifest 121, tj. Deklaracija o pravu neposluha u Alžirskom ratu: rat se vidi kao legitimna borba za slobodu.
  • 7. 9. - Umro predsednik NDR Wilhelm Pieck; funkcija je ukinuta, šef partije Walter Ulbricht nastavlja kao predsednik Državnog saveta do smrti 1973.
  • 8. 9. - Psycho u masovnom prikazivanju.
  • 8. 9. - U Huntsvilleu, Alabami, Predsjednik Sjedinjenih Država Dwight D. Eisenhower formalno otvorio Marshall Space Flight Center (NASA je objekat počela koristiti već 1. jula)
  • 9. 9.? - Liri Belishova, sekretar albanskog CK i članica politbiroa smenjena pod optužbom za prosovjetski stav, novi sekretar je Ramiz Alia. (NYT)
  • 10. 9. - Bosonogi Abebe Bikila pobedio u olimpijskom maratonu, sa svetskim rekordom. Jugoslavija istog dana pobedila Dansku u finalu olimpijskog turnira.
  • 10. 9. - Japan je prva azijska zemlja i četvrta na svetu sa kolor televizijom (tj. treća jer je Kuba prekinula).
  • 13. 9. - Dvojica jugoslovenskih pilota prebegla u Austriju? (NYT)
  • 14. 9. - OPEC Logo.svg U Bagdadu osnovana Organizacija zemalja izvoznica nafte, OPEC, prve članice su Iran, Irak, Kuvajt, Saudi Arabija, Venecuela.
  • 14. 9. - Pukovnik Joseph Mobutu izvršio vojni udar u Kongo-Leopoldvilu, Lumumba u kućnom pritvoru. Mobutu će 20-tog postaviti Kolegij generalnih komesara, kabinet sastavljen od diplomaca.
Pred debatu Kennedyja i Nixona

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Podizanje Spomenika borcima Revolucije u Valjevu
  • 28. 10. - Predsednik Tito primio predstavnike Matice srpske, Matice hrvatske i pravopisne komisije povodom izdanja novog Pravopisa srpskohrvatskog jezika.
  • 28. 10. - Savezna skupština usvojila novi zakon o štampi (nema cenzure ali sprovodi se neformalna samocenzura)[21].
  • 29. 10. – U Louisvilleu, Kentucky, Cassius Clay (koji je kasnije prešao na islam i uzeo ime Muhamed Ali) pobijedio u svom prvom profesionalnom meču.
  • 31. 10. - Ciklon pogodio Istočni Pakistan (Bangladeš), stradalo preko 14.000 ljudi, nakon 3.500 ljudi ranije tokom meseca.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 11. - Na snazi je Haški ugovor iz 1958. kojim je uspostavljena ekonomska unija Benelux.
  • 2. 11. - Penguin Books može objaviti necenzuriranu verziju Lawrenceovog romana "Ljubavnik lady Chatterley" u UK, pošto je presuđeno da je nevina po optužbi za opscenost.
  • 3. 11. - Veliki skok naprijed: u NR Kini je vrhunac gladi, doneseno je "12 mera" za oživljavanje proizvodnje na selu.
  • 3. 11. - Kamerunski političar Félix-Roland Moumié ubijen u Ženevi.
  • 4. 11. - Završeno snimanje filma The Misfits, poslednjeg za Clarka Gablea, koji umire od infarkta nekoliko dana kasnije, i za Marilyn Monroe († 1962).
  • 8. 11. - Predsednički izbori u SAD: John F. Kennedy pobjeđuje Richarda Nixona sa 303 prema 219 u elektorskim glasovima, mada je razlika u narodnim glasovima svega 112.827 (0,17%) a u državama 26 prema 22 za Nixona. Republikanci će se žaliti na rezultate u Teksasu i Ilinoju, što je odbačeno u decembru.
  • 11. 11. - Proglašen je Nacionalni park Mljet, što je prvi pokušaj zaštite izvornog ekosustava na Jadranu.
  • 11. 11. - Pokušaj vojnog udara protiv južnovijetnamskog predsednika Ngo Dinh Diema.
  • 11 - 25. 11. - Međunarodni sastanak komunističkih i radničkih partija u Moskvi, njih 81 (Izjava objavljena u decembru) - produbljen kinesko-sovjetski spor. Odsutna SKJ napadnuta zbog "oportunizma i revizionizma".
  • 13. 11. - Požar u bioskopu u Amudi, kurdskom selu u Siriji, stradalo preko 200 dece.
  • 13. 11. - Levičari pokušali zbaciti gvatemalskog predsednika Ydígoras Fuentesa, Revolucionarni pokret 13. novembra, MR-13, deluje još nekoliko godina.
  • 14. 11. - U sudaru vozova blizu Pardubica u Čehoslovačkoj stradalo 118 ljudi.
  • 15. 11. – Američka podmornica USS George Washington krenula na prvu patrolu sa nuklearnim raketama Polaris.
  • novembar? - "Tri dana u paklu" je "prva satirična drama" postavljena u Beogradu posle rata. (NYT 26. nov.).
  • ca. 18. 11. - Branko Ćopić je kritikovan zbog intervjua u sovjetskom časopisu (dogodine je isključen iz SKJ).
  • 22. 11. - Premijera izuzetno popularnog domaćeg filma "Ljubav i moda".
  • 22. 11. - Kasavubuova delegacija dobija mesto u Generalnoj skupštini UN umesto Lumumbine - to je praktično njegov politički kraj.
  • 24. 11. - Ministar Koča Popović u Beču: dogovoren trgovački sporazum, prihvaćeni jugoslovenski zahtevi proistekli iz rata.
  • 25. 11. - U Dominikanskoj Republici ubijene tri sestre Mirabal, protivnice diktatora Trujilla.
  • 27. 11. - Patris Lumumba beži iz kućnog pritvora, pokušavajući da stigne do lojalista u Stenlivilu.
  • 28. 11. -  Mauritanija dobila nezavisnost od Francuske, Moktar Ould Daddah je predsednik do 1978.
  • 29. 11. - Antikomunisti ometaju koncert jugoslovenskog hora u Carnegie Hallu. (NYT)

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Lumumbino hapšenje
  • 1. 12. – Trupe lojalne Mobutuu hapse Lumumbu na putu za Stenlivil.
  • 1. 12. - Sputnjik 6, sovjetski svemirski brod od 5 tona, koji je sadržavao životinje, insekte i biljke lansiran u orbitu - brod je sagorio prilikom povratka.
  • 1. 12. - Koča Popović u poseti Rimu.
  • 2. 12. - Canterburyski nadbiskup, Geoffrey Francis Fisher, razgovarao sa Papom Ivanom XXIII oko sat vremena u Vatikanu - to je bilo prvi put u 500 godina da jedan poglavar Anglikanske crkve posjeti Papu.
  • 2. 12. - Savezna narodna skupština donela Odluku o obrazovanju Komisije za ustavna pitanja (pripremaće ustav iz '63). Prema Titovoj najavi od 28. novembra, pratiće tendencije decentralizacije i veće slobode u ekonomiji.[22]
  • 7. 12. - Jugoslavija, UAR i Cejlon povlače trupe iz snaga UN u Kongu, FNRJ i diplomatsku misiju
  • 9. 12. – Posjeta francuskog predsjednika Charlesa de Gaullea Alžiru obilježena krvavim neredima između evropskih i muslimanskih grupa po najvećim gradovima Alžira, gdje je ubijeno 127 ljudi.
  • 9. 12. - Prva epizoda britanske serije Coronation Street - broj epizoda 2020. prešao 10.000, najdugotrajnija TV sapunica.
  • 10. 12. - Otvorene deonice Autoputa Bratstva i jedinstva: Niš-Grdelica i Udovo-Đevđelija, 83 km.
  • 10. 12. - Počinje gradnja sovjetskog naftovoda Družba koji će snabdevati istočnu Evropu (završen 1964).
  • 12. 12. - Odluka američkog Federalnog suda da je anti-integracioni zakon na snazi u Louisiani nekonstitutivan potvrđena od strane američkog Vrhovnog suda.
  • 12. 12. - Antoine Gizenga se proglasio za Lumumbinog naslednika: Slobodna Republika Kongo traje na istoku zemlje do sledeće godine.
  • 13. 12. - Dok je etiopski Imperator Haile Selassie bio u posjeti Brazilu, komandant Imperijalne garde pokušao izvesti puč u korist krunskog princa Asfawa Wossena; trupe ugušile pokušaj nakon četiri dana, car amnestirao sina.
  • 14. 12. - Tanker "M/T Petar Zoranić" zadarskog Jugotankera sudario se u Bosforu sa grčkim tankerom "World Harmony", došlo je do eksplozije a olupine su izazvale i požar na obali; poginulo 21 jugoslavenskih/hrvatskih pomoraca, 29 grčkih i 3 Turaka.
  • 14. 12. - Generalna skupština UN donela Deklaraciju o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima.
  • 14. 12. - Potpisana konvencija kojom će Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju postati O. za e. s. i razvoj (OECD, 1961)
  • 15. 12. - Nepalski kralj Mahendra uveo apsolutističku vladavinu.
  • 15. 12. - Grčka prodaje Jugoslaviji 50 aviona F-84G. (NYT)
  • 16. 12. - Sudar dva aviona iznad Njujorka odnosi 134 života, do tada najgora nesreća u avionskom saobraćaju.
  • 16. 12. - Građanski rat u Laosu: Bitka za Vijentijan se okončava pobedom proameričkog generala Phoumi Nosavana. Kong Le se povlači na Ravnicu ćupova.
  • 17. 12. - Američki vojni transporter udario u toranj minhenske crkve sv. Pavla i pao na tramvaj - stradalo je 52 ljudi, od čega 32 na zemlji.
  • 18. 12. - Francuska mornarica skrenula teretnjak "Srbija" u Mers el Kebir radi pretresa. Dva dana kasnije na "Martin Krpanu" pronađeno nepopisano oružje, do kraja meseca zaustavljeni i "Podgora" i još jedan brod. (NYT)
  • 19. 12. - Požar tokom gradnje nosača aviona USS Constelation u Bruklinu, stradalo je 50 ljudi.
  • 20. 12. - Lansiran Discoverer XIX u polarnu orbitu iz zračne baze Vandenberg da bi mjerio radijaciju.
  • 20. 12. - Osnovan Front nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama, komunističko političko krilo antiameričkih gerilskih snaga Vijetkong.
  • 26. 12. - Predsednik Tito na zajedničkoj sednici oba veća Savezne narodne skupštine podnosi ekspoze o predlogu petogodišnjeg plana privrednog razvoja Jugoslavije 1961-1965. Okrivljuje zapad kao glavni izvor nereda u svetu. Osuđuje i Kineze i Sovjete za prošlomesečni Moskovski manifest.[23]
  • 27. 12. - Francuska izvršila treću nuklearnu probu na svom poligonu u Reggane-u, Alžir.
  • 27. 12. - Objavljeno da su MMF i nekoliko zapadnih zemalja odobrili FNRJ zajam od 275 miliona dolara za predstojeće ekonomske reforme.[24][25] Reforme su neophodne zbog neefikasnosti i sve većeg platnog deficita.[26]
  • 28. 12. - FNRJ usvaja novi ekonomski program i fiskalne reforme, budžet iznosi 740 miliona dolara, po novom kursu.
  • 29. 12. - Hapšenje 29 osoba u FNRJ kao albanskih špijuna. (NYT)

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Svjetsko stanovništvo broji malo preko tri milijarde.
  • Početak rada HE Peruća [1].
  • Grade se deonice Autoputa Bratstva i jedinstva Niš - Grdelica i Udovo - Đevđelija[27].
  • U Vinči počela proizvodnja radioaktivnog izotopa.
  • Žetva u FNRJ je druga najbolja posle rata, ali je zbog velike količine uloženog novca ipak ostvaren gubitak, a i mora se uvesti 200.000 tona žita iz SAD.[28][29][30]
  • Beogradski institut "Mihajlo Pupin" razvio prvi digitalni računar u Jugoslaviji - CER-10 (FNRJ je šesta zemlja sveta koja je to postigla [2]).
  • Spomenici: Spomen-park Jajinci; Spomenik revoluciji u Valjevu (Stjepan Filipović); Spomenik NOB-u na trgu Bratstva i jedinstva u Prištini.
  • Na beogradskom Zelenom vencu izgrađena zgrada Energoprojekta (kasnija Beobanka).[31]
  • RTB Bor osniva IHP Prahovo kao fabriku superfosfata (danas Elixir Prahovo).
  • Prema Rudiju Supeku, jugoslovenski marksistički filozofi su odneli poslednju veliku bitku velikih razmera, dogmati su se u porazu povukli s javne scene.[32]

1960. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

Rukovodstvo FNRJ:

  • Nepriznate države koje su se izdvojile iz Kongo-Leopoldvila:
Država Katanga (1960-63)
Rudarska Država Južni Kasai (1960-61)

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1960.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelove nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Relations between State and Catholic Church in Yugoslavia", 18 February 1960. HU OSA 300-8-3-9465
  2. "Kardelj on Yugoslav Way to Socialism", 25 February 1960. HU OSA 300-8-3-9464
  3. "Yugoslav Government Frees Four Political Prisoners", 1 March 1960. HU OSA 300-8-3-9462
  4. Савезне омладинске радне акције у Југославији 1946-1963. arhivyu.gov.rs
  5. Kratki historijat Internacionalnog teatarskog i filmskog festivala MESS. mess.ba
  6. 6,0 6,1 Collier's Year Book za 1960. (Microsoft Encarta 2004)
  7. "In East Germany: Ulbricht Gives Instructions for "Model Cows"- In Red China: Sparrows Pardoned", 11 April 1960. HU OSA 300-8-3-12331
  8. "After The Fifth Congress of the "Socialist Alliance of Working People of Yugoslavia"", 27 April 1960. HU OSA 300-8-3-9457
  9. "Tito Changes Mind on Who is to be Blamed for the Summit Conference Failure", 31 May 1960. HU OSA 300-8-3-6509
  10. "Yugoslav-Soviet Skirmish over Broken Summit", 23 May 1960. HU OSA 300-8-3-9455
  11. 11,0 11,1 Wolfe, Lisa Reynolds (December 13 2012). Cold war Havana: Prelude to American Sanctions, coldwarstudies.com
  12. "Yugoslav Liberalize System of Price Control", 1 July 1960. HU OSA 300-8-3-9452
  13. "Yugoslav Economic Changes Reported", 11 July 1960. HU OSA 300-8-3-9450
  14. 7. Pulski filmski festival. arhiv.pulafilmfestival.hr
  15. "Yugoslav Press: Chinese to Sow Wheat in the Forests - Decrease of Population in Czechoslovakia", 30 August 1960. HU OSA 300-8-3-1621
  16. "Tito's Speech in the General Assembly of the United Nations", 24 September 1960. HU OSA 300-8-3-13203
  17. "Moscow-Belgrade Relations", 30 November 1960. HU OSA 300-8-3-13195
  18. "Relations between Catholic Church and State in Yugoslavia", 17 October 1960. HU OSA 300-8-3-9476
  19. "Jesuit Priest Tried in Yugoslavia", 26 April 1961. HU OSA 300-8-3-9488
  20. "Church-State Relations in Yugoslavia", 29 March 1961. HU OSA 300-8-3-9492
  21. "New Yugoslav Press Law - Self-managed Censorship", 4 November 1960. HU OSA 300-8-3-9474
  22. "Consideration of Tito's Announcement of A New Constitution", 29 November 1960. HU OSA 300-8-3-9471
  23. "Tito's Resolute Answer to Moscow Manifesto", 27 December 1960. HU OSA 300-8-3-9469
  24. "Yugoslav Economic Changes: Theory and Practice", 31 January 1961. HU OSA 300-8-3-9496
  25. "Yugoslav Economic Reform - Both Sides of the Coin", 28 December 1960. HU OSA 300-8-3-9468
  26. "Meaning of Upcoming Economic Changes in Yugoslavia", 15 December 1960. HU OSA 300-8-3-9470
  27. Bajec, Dolničar, 1981, str. 205
  28. "Yugoslavia Exporting Wheat - Titoists Jubilant over Their Agricultural Successes", 29 August 1960. HU OSA 300-8-3-9480
  29. "Shadows on Yugoslav "Agricultural Miracle"", 26 October 1960. HU OSA 300-8-3-9475
  30. "Yugoslav Agricultural Plan", 8 August 1961. HU OSA 300-8-3-9517
  31. Istorijat zgrade. stattwerkbeograd.com
  32. "Yugoslav Professor Demands Complete Abandoning of Stalinist Way of Thinking and Acting", 24 February 1966. HU OSA 300-8-3-9961
Literatura
  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.
  • Osa Archivum Catalog. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]



Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar