1991

**1991 u drugim kalendarima**
Gregorijanski	1991; MCMXCI
Ab urbe condita	2744
Islamski	1411 – 1412
Iranski	1369 – 1370
Hebrejski	5751 – 5752
Bizantski	7499 – 7500
Koptski	1707 – 1708
Hindu kalendari
- Vikram Samvat	2046 – 2047
- Shaka Samvat	1913 – 1914
- Kali Yuga	5092 – 5093
Kineski
- Kontinualno	4627 – 4628
- 60 godina	Yin Metal Koza; (od kineske N. g.)
Holocenski kalendar	11991
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1960-e 1970-e 1980-e – 1990-e – 2000-e 2010-e 2020-e
Godine:	1988 1989 1990 – 1991 – 1992 1993 1994

Godina 1991 (MCMXCI) bila je, po gregorijanskom kalendaru, redovna godina koja počinje u utorak, 991. godina po redu u 2. mileniju, 91. godina u 20. veku i 2. godina u deceniji 1990-ih godina. Ova se godina obično smatra poslednjom godinom Hladnog rata, koji je počeo 1940-ih. Te godine Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika raspao se na petnaest nezavisnih država. Uz dozvolu Ujedinjenih nacija, koalicione snage sastavljene od 34 države vodile su rat protiv Iraka, koji je 1990. napao i okupirao Kuvajt. Taj će se sukob nazvati Prvim zalivskim ratom i označiće početak dugotrajnog i snažnog vojnog prisustva Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom Istoku.

U jugoistočnoj Evropi, konflikt između vlasti različitih jugoslovenskih republika prerastao je u oružane sukobe i rezultirao raspadom. Hrvatska i Slovenija proglasile su nezavisnost, a Makedonija i Bosna i Hercegovina objavile su da ih u tome nameravaju slediti. Krajem godine poslednji jugoslovenski premijer Ante Marković podneo je ostavku. U međuvremenu su se dogodili i prvi ratni zločini, koji su te godine kulminirali nakon pada Vukovara.

Na polju filma, 1991. godina donijela je nekoliko znakovitih ostvarenja. Film The Silence of the Lambs s Anthonyjem Hopkinsom i Jodie Foster pomeo je konkurenciju na dodjeli Oscara te je postao prvi horor film u historiji nagrađen nagradom za najbolji film. Iste godine, Oliver Stone izdaje svoj kultni film JFK, koji analizira situaciju nakon atentata na predsjednika Kennedyja, s Kevinom Costnerom, braća Coen ostvaruju svoj prvi pravi uspjeh s filmom Barton Fink dok je na polju animiranog filma nesumnjivo najznakovitije izdanje Disneyjev Beauty and the Beast. Najuspješnije muzičko ostvarenje te godine bila je balada "(Everything I Do) I Do it For You" Bryana Adamsa, a među pet najuspješnijih pjesama te godine spadaju i "Wind of Change" grupe Scorpions i alternativna rock pjesma "Losing My Religion" benda R.E.M. Na Eurosongu održanom u Rimu pobjedila je Švedska.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

1. 1. - Devalvacija dinara sa 7 na 9 za nemačku marku.
4. 1. - Osnovan Sekretarijat unutrašnjih poslova Krajine, na čelu sa Milanom Martićem.
8. 1. - Savezni zvaničnici izjavili da je srpska skupština 28. 12. odobrila upad u monetarni sistem (izdavanje novog novca u vrednosti 1,8 milijardi dolara), Svetska banka upozorava da bi zemlja mogla ostati bez kredita^[1]^[2].
9. 1. - Predsjedništvo SFRJ usvojilo Naredbu kojom izričito naređuje rasformiranje svih nelegalnih oružanih sastava na teritoriji Jugoslavije (prvi rok 19. 1., Slovenija i Hrvatska kažu da su njihovi sastavi legalni).
9. 1. - Rezolucija muslimanskih intelektualaca Bosne i Hercegovine - ističe se "zasebnost i suverenost" Muslimana i "posebni značaj" SDA^[3].
10. 1. - Na sastanku Predsedništva, republičkih lidera i saveznog premijera, Slobodan Milošević zvanično izjavio da će zahtevati promenu granica ako Jugoslavija postane konfederacija nezavisnih republika^[4].
11. 1. - Konstituisana višestranačka skupština u Srbiji.
11 - 13. 1. - Siječanjski događaji u Litvi - u neuspjeloj intervenciji sovjetske vojske gine 14 civila.
12. 1. - Kongres SAD predsjedniku George H.W. Bushu odobrio upotrebu vojne sile u svrhu istjerivanja iračkih snaga iz Kuvajta, čime su stvoreni preduvjeti za formalni početak zaljevskog rata.
13. 1. - Jugoslovenski vaterpolisti osvojili svetsko zlato u Pertu, Australija.
14. 1. - Savezni ustavni sud poništio ključne delove slovenačke deklaracije suvereniteta i srbijanski zakon kojim se uvode prepreke na trgovinu sa Slovenijom i Hrvatskom.
17. 1. - Zaljevski rat počinje intenzivnim bombardiranjem iračkih ciljeva ("Pustinjska oluja"); istog dana Irak ispaljuje prve Scudove na Izrael.
17. 1. - Harald V je novi kralj Norveške.
19. 1. - Povišena gotovost slovenačke i hrvatske policije/redarstva i teritorijalne obrane, raspoređeni oko ključnih objekata.
20. 1. - Prijedlog "vojnog pakta" između Slovenije i Hrvatske^[5] - u slučaju intervencije JNA u bilo kojoj republici, obe će proglasiti nezavisnost (objavljeno 8. 2.).
23. 1. - Savezni sekretarijat narodne odbrane upozorava da će povisiti borbenu gotovost ako se ne izvrši naređenje od 9. 1.
24. 1. - Hrvatska odbija razoružati svoju paravojnu policiju, uprkos prijetnji JNA^[6].
24. 1. - Tajni sastanak Milošević-Kučan - Slovenija može napustiti SFRJ^[7], Srbi imaju pravo živjeti u jednoj državi^[8].

Martin Špegelj (2011)

25. 1. - TV Beograd emitovala tajni film u kome se iznose tvrdnje o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku, planiranju napada na oficire JNA i vođenju nemilosrdnog rata ("afera Špegelj")^[9].
25. 1. - Makedonsko Sobranje usvojilo deklaraciju o suverenosti.
25 - 26. 1. - U Beogradu održan sastanak saveznog Predsedništva i hrvatskog vođstva - obostranim ustupcima izbegnut konflikt^[10].
26. 1. - Monika Seleš najmlađa pobednica Australian Open-a (ovo je godina njene dominacije).
26. 1. - U Somaliji zbačen Mohamed Siad Barre - ovo je i pad Somalske Demokratske Republike, nacionalne vlade praktično neće biti do 2006.
30. 1. - Vojni sud izdao nalog za privođenje Martina Špegelja, hrvatskog ministra obrane; Hrvatska smatra da su optužbe isfabrikovane.
31. 1. - Hrvatska delegacija napustila proširenu sednicu Predsedništva SFRJ zbog prisustva JNA.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Zalivski rat

1. 2. - Iz Sabora Hrvatske se povuklo 11 zastupnika srpske nacionalnosti.
2. 2. - JNA kaže da Hrvatska nije ispunila obećanje da će razoružati policijsku rezervu i uhapsiti Špegelja.
2. 2. - Kancelarija mađarskog premijera potvrdila da je jedna mađarska firma isporučila malu pošiljku mašinki u Jugoslaviju (Hrvatsku) prethodnog oktobra, prema porudžbini iz treće zemlje^[11].
4. 2. - U Beogradu osnovana Delta holding.
7. 2. - Na sednici proširenog Predsedništva SFRJ u Beogradu Janez Drnovšek izjavio da će Slovenija i formalno pokrenuti postupak "razdruživanja" od Jugoslavije. Na primedbu Vasila Tupurkovskog da "u slučaju izlaska iz Jugoslavije makar jedne republike, SFRJ više ne postoji", Milošević odgovara "Malo morgen!"^[12].
7. 2. - Položio zakletvu Jean-Bertrand Aristide, prvi demokratski izabran predsednik Haitija.
7. 2. - Privremena IRA izvela minobacački napad na 10 Downing Street, sedište britanskog premijera, tokom zasedanja vlade - niko od njih nije povređen.
8. 2. - Treća runda međurepubličkih razgovora okončana bez rezultata, Tuđman bojkotovao zbog mitinga žena ispred zgrade u kojem su održavani.
9. 2. - U Litvaniji glasali za nezavisnost.
13. 2. - Na četvrtoj rundi međurepubličkih pregovora Slovenija i Hrvatska traže transformaciju u savez suverenih država u roku od četiri meseca.
13. 2. - Pametnim bombama uništeno sklonište sa više stotina ljudi u Bagdadu - mislilo se da je to vojni objekt.
15. 2. - Osnovana Višegradska grupa - Mađarska, Čehoslovačka i Poljska.
16. 2. - Dolazak specijalnih jedinica MUP Hrvatske na podrucje Plitvičkih jezera izazvao brojne proteste i negodovanje lokalnog srpskog stanovništva^[12].
16. 2. - Komentator Dnevnika TV Beograd, Slavko Budihna, optužio SPO da sarađuje i "sa krajnjom profašističkom i proustaškom Hrvatskom" (na osnovu Vukovog pisma Tuđmanu)^[13].
20. 2. - Slovenački parlament usvojio amandmane koji mu omogućuju preuzimanje saveznih funkcija i Rezoluciju o disocijaciji od Jugoslavije (prvi konkretni koraci ka nezavisnosti)^[14].
20. 2. - Pošto TV Beograd nije želela dati demanti na komentar od 16. 2., SPO poziva na okupljanje 9. marta ("TV Bastilju moramo da oslobodimo"); pridružiće se i druge stranke, glavni zahtevi nepristrasnost TV Beograd i smena Dušana Mitevića, Sergeja Šestakova, Predraga Vitasa, Slavka Budihne i Ivana Kriveca^[13].
20. 2. - Oko 100.000 ljudi u Tirani podržava studente koji štrajkuju glađu, srušena statua Envera Hodže.
21. 2. - Hrvatski sabor jednoglasno za Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SFR Jugoslavije i prednost republičkih nad saveznim zakonima.
22. 2. - Peta runda jugoslovenskih razgovora (u Sarajevu).
23. 2. - Osnovana Srpska radikalna stranka (Šešeljev Srpski četnički pokret i Nikolićeva frakcija Narodne radikalne stranke).
24 - 28. 2. - Operacija Pustinjska sablja ili "100-časovni rat" - oslobođenje Kuvajta.
25. 2. - Od komada iračkog skada poginulo 29 američkih vojnika u kasarni u Dhahranu, Saudi Arabija.
26. 2. - Irački predsjednik Saddam Hussein objavio povlačenje iračkih snaga iz Kuvajta - u povlačenju se pale naftne bušotine.
26. 2. - Hrvatski ministar obrane gen-puk. Martin Špegelj optužen pred zagrebačkim vojnim sudom za oružanu pobunu - hrvatske vlasti odbijaju saradnju^[15].
27. 2. - U parlamentu BiH srpski poslanici ne dozvoljavaju donošenje "Deklaracije o državnoj suverenosti i nedjeljivosti Republike Bosne i Hercegovine"; Izetbegović izjavio da bi "zbog suverene Bosne žrtvovao mir"^[16].
28. 2. - Srpsko nacionalno vijeće i Izvršno vijeće SAO Krajine usvojili Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SAO Krajine i ostanku u Jugoslaviji, "odnosno u zajedničkoj državi sa republikom Srbijom i Crnom Gorom, kao i sa srpskim narodom u republici Bosni i Hercegovini"^[12].

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

Pakrac, poprište okršaja

2. 3. - Okršaj u Pakracu: hrvatski specijalci povratili kontrolu nad policijskom stanicom u Pakracu, koju su prethodnog dana preuzeli lokalni Srbi, u Beogradu se izveštava o poginulima; JNA poslata da razdvaja strane.
2. 3. - Nakon okupljanja podjeljeno oružje iz policijske stanice u Bileći Srbima koji su registrirani kao pripadnici pričuvnog sastava^[17].
3. 3. - U Los Angelesu bijeli policajci premlaćuju crnog prijestupnika Rodneya Kinga, a što je zabilježeno video-kamerom.
3. 3. - Hrvatske snage se povlače iz Pakraca.
3. 3. - Letonija i Estonija glasaju za nezavisnost od SSSR.
7. 3. - Slovenački zakon omogućuje tamošnjim regrutima da izbegnu službu u JNA^[18].
9. 3. - Velike demonstracije u Beogradu, u organizaciji SPO i ostale opozicije protiv Miloševićevog režima, povodom pristrasnosti TV Beograd. SUP nije dozvoljavao okupljanje na Trgu Republike (već na Ušću). Dolazi do nereda na više mesta u gradu u kojima su dve osobe izgubile život. Uveče je uhapšen lider SPO-a Vuk Drašković (pušten 12. 3.), na gradske ulice izašli tenkovi JNA.
10. 3. - Okupljanje u beogradskom Studentskom gradu, studenti uveče krenuli u stari Beograd, na Brankovom mostu bačen suzavac na njih.

Terazijska česma, Beograd

10 - 13. 3. - Demonstracije studenata kod Terazijske česme u Beogradu.
11. 3. - SPS organizovao miting na beogradskom Ušću.

Monika Seleš

11. 3. - Monika Seleš prvi put na vrhu WTA liste - smenjuje se sa Štefi Graf do juna 1993.
11 - 12. 3. - Vanredno zasedanje Skupštine Srbije, koje je opozicija napustila; smenjeni Mitević, Šestakov i Vitas, podneli ostavke Budihna i Krivec, anegdota o dedi i unuku...^[19]; izabran Anketni odbor u vezi 9. marta (prihvaćena većina studentskih zahteva).
13. 3. - Veliki miting opozicije na beogradskom Trgu Republike, koji prenosi televizija; oslobođeni Vuk Drašković prvi put pokreće skandiranje "Svi! Svi! Svi!" (uhapšeni da budu pušteni), zahteva se i ostavka vlade; studenti okončali proteste iza ponoći, nakon što je ministar policije Radmilo Bogdanović podneo ostavku.
15. 3. - Sednica Predsedništva SFRJ 12. marta 1991.: posle trodnevne rasprave, Predsedništvo SFRJ, u funkciji Vrhovne komande oružanih snaga, sa 5:3 odbilo predlog vrha JNA o zavođenju vanrednog stanja na teritoriji SFRJ (ovlašćenje za gušenje etničkih konflikata, mobilizacija i poništavanje republičkih zakona protivnih saveznim).
15. 3. - Zbog odbijanja plana JNA, Borisav Jović, predsednik Predsedništva SFRJ, podneo ostavku (sutradan i predstavnici Crne Gore (Nenad Bućin) i Vojvodine (Jugoslav Kostić).
15. 3. - Međustranačko vijeće Republike Hrvatske donijelo zaključak o osnivanju Narodne zaštite.
15. 3. - Nemačka i formalno nezavisna, nakon što su se četiri sile odrekle svih preostalih prava.
16. 3. - Slobodan Milošević izjavio da Srbija neće priznavati savezno predsedništvo, zbog "antisrpske koalicije" drugih republika^[20]. Na zatvorenom sastanku sa predsednicima opština iz Srbije izjavio: "Vlada je dobila zadatak da pripremi odgovarajuće formacije koje će nas učiniti... bezbednim..."^[21] ("...A, ako treba da se tučemo, bogami ćemo da se tučemo!..."^[22]).
16. 3. - U Srbiji i Hrvatskoj mobilizacija rezervne milicije i TO.
17. 3. - Izvršno vijeće SAO Krajine donelo formalnu odluku o odvajanju iz Republike Hrvatske i poštovanju saveznih zakona^[23].
17. 3. - Referendum o očuvanju SSSR: učestvuje 9 od 15 republika, ubedljiva većina je "za".
18. 3. - Skupština Srbije, umesto raspuštene kosovske skupštine, smenila Riza Sapunxhiu-a, kosovskog predstavnika u saveznom predsedništvu (koje time ostaje sa četiri člana).
19. 3. - Slobodan Milošević razgovara sa studentima u Rektoratu. Peticija 200 srpskih glumaca, pisaca i filmskih radnika traži Miloševićevu ostavku, jer je "odabrao ratnu politiku".
19. 3. - Saopštenje Vrhovne komande JNA: vojska se neće mešati u političke dogovore, niti dozvoliti međuetničke konflikte i građanski rat.
20. 3. - Borisav Jović povukao ostavku (srbijanska skupština je nije prihvatila^[15]).
21. 3. - Proširena sednica Predsedništva SFRJ (pored Miloševića, tu su i Kučan i Tuđman koji su pristali doći u Beograd).
21. 3. - Za nove članove Predsedništva izabrani Branko Kostić (CG) i Sejdo Bajramović (Kosovo) umesto smenjenog Sapundžiua (oni i vojvođanski predstavnik potvrđeni 16. 5.).
25. 3. - Sastanak u Karađorđevu Miloševića i Tuđmana.
25. 3. - 63. dodjela Oscara: najbolji film je Dances with Wolves, ukupno sedam nagrada od 12 nominacija.
26. 3. - Osnovan Mercosur, zajedničko tržište juga Južne Amerike.
27. 3. - Miting SPO i Ujedinjene opozicije u Beogradu, povodom 50-godišnjice puča 27. marta i protiv Miloševićevog režima.
28. 3. - Sastanak republičkih lidera u Splitu.
mart, krajem - Inicijativa za Srpski nacionalni savet (neki akademici, intelektualci, predstavnici stranaka iz Srbije, BiH), sastavljena Deklaracija o srpskom nacionalnom jedinstvu^[24] (neuspešno, u septembru će biti osnovan Srpski sabor^[25]).

Spomenik Josipu Joviću na Plitvicama

31. 3. - Incident na Plitvičkim jezerima - oružani sukob specijalaca MUP Hrvatske i milicajaca samoproglašene SAO Krajine; prvi u kome su zabilježene ljudske žrtve. Uhapšeni krajiški policajci, kao i Goran Hadžić. Simbolični početak Domovinskog rata. Pucnjava i kod Titove Korenice.
31. 3. - U džamiji na Souk-bunaru osnovana Patriotska liga, vojno krilo SDA^[26].
31. 3. - U Albaniji održani prvi višestranački izbori, na kojima pobjeđuju reformirani komunisti.
31. 3. - Gruzija glasa za nezavisnost od SSSR.
31. 3. - Izdate nove novčanice od 100 dinara (djevojka sa maramom), 500 dinara (odrastao mladić) i 1000 dinara (Nikola Tesla) za vanredne potrebe zemlje.
mart - Održan Popis stanovništva u SFRJ - oko 23,5 miliona stanovnika; u Bosni i Hercegovini 4.377.033 stanovnika, 43,47% Muslimana, 31,21% Srba, 17,38% Hrvata, 5,54% Jugoslavena (→ popisi u Srbiji i u Hrvatskoj).

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

1. 4. - Izvršno vijeće SAO Krajine donijelo odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Srbiji i o raspisivanju referenduma (Skupština u Srbiji nije prihvatila ovu odluku)^[15], kao i o mobilizaciji.
3. 4. - Vijeće sigurnosti UN izglasalo rezoluciju o prekidu vatre u Zaljevskom ratu i zatražilo od Iraka da uništi oružje za masovno razaranje.
5. 4. - Dan nakon dolaska iz Beograda sa Frankom Simatovićem, Kapetan Dragan preuzima komandu nad bazom krajiške milicije u Golubiću kod Knina (nastanak "Knindži", začetak JSO)^[21].
8. 4. - U Zagrebu, usled protesta ispred sudnice, odloženo suđenje u odsustvu Martinu Špegelju pred vojnim sudom.
9. 4. - Gruzija proglašava nezavisnost od SSSR-a.
11. 4. - Sastanak republičkih lidera na Brdu kod Kranja - dogovoreno da se sprovedu referendumi u republikama, osim Slovenije gde je on već sproveden (nije se došlo do datuma glasanja)^[15].
15. 4. - Osnovana Evropska banka za obnovu i razvoj.
16. 4. - U Srbiji zbog neisplaćenih plata štrajkuje 700.000 radnika; traže garantovani minimalac i ukidanje novih poreza - vlada odmah ispunjava zahteve^[15].
17. 4. - Slobodan Milošević posetio Hilandar uz hladan doček^[27].
18. 4. - Sastanak republičkih lidera u Ohridu.

Zbor narodne garde

20. 4. - Osnovan Zbor narodne garde, prethodnik Hrvatske vojske.
20. 4. - Prvi Kros Radio Beograda, danas Kros RTS-a.
20. 4. - Devalvacija dinara sa 9 na 13 za nemačku marku.
25. 4. - Srbi osnivaju Zajednicu opština Bosanske krajine.
29. 4. - JNA blokira Kijevo dan nakon dolaska hrvatske policije.
29. 4. - Počela s emitovanjem beogradska Radio Politika.
29. 4. - Ciklon pogađa Bangladeš, poginulo skoro 139 hiljada ljudi.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Spomenik žrtvama Sukoba u Borovom Selu

2. 5. - Sukob u Borovom Selu u kome je ubijeno 12 hrvatskih policajaca i trojica Srba. JNA poslata da razdvaja strane ovde, na Plitvicama i drugde. Policajac Franko Lisica ubijen u Polačama kod Benkovca.
2. 5. - Zbog vatre odozdo prizemljen helikopter sa potpredsednikom Hrvatskog sabora Vladimirom Šeksom.
2. 5. - U Zadru i Šibeniku vandalizovana srpska imovina.
3. 5. - Mošti Nikolaja Velimirovića iz SAD donesene u Beograd, a u Lelić kod Valjeva 12. 5.
4. 5. - Pesma Evrovizije u Rimu: poslednje učešće SFR Jugoslavije, Bebi Dol sa pesmom "Brazil" uzima pretposlednje mesto (pobedila Carola iz Švedske).
4. 5. - U Sotinu ubijen jedan Srbin^[28].
4. 5. - Zvaničan datum nastanka JSO (Crvene beretke).
5. 5. - Croatia Airlines ima prvi putnički let, na liniji Zagreb-Split.
6. 5. - Na velikim demonstracijama u Splitu ispred tadašnje Komande Vojnopomorske oblasti, povodom blokade Kijeva, ubijen vojnik JNA Sašo Gešovski. SSNO Veljko Kadijević izjavljuje da je zemlja u stanju građanskog rata i proglašava borbenu gotovost^[29].
6. 5. - Zamrznuta američka ekonomska pomoć Jugoslaviji i podrška za kredite u međunarodnim institucijama, povodom "oštre represije" albanske manjine i "destabilizacije Predsedništva" (na osnovu zakona od prošlog novembra)^[29]; pomoć uslovno nastavljena 24. 5. uz upozorenja Srbiji.
7. 5. - U Beogradu pozvani rezervisti^[29]. Demonstranti u BiH i Makedoniji traže da se vojni rok služi u sopstvenoj republici.
7 - 9. 5. - Kod Pologa blokirana motorizirana brigada JNA iz Mostara, propuštena nakon posredovanja predsednika Izetbegovića^[30].
8. 5. - Hajduk osvaja posljednji Kup Jugoslavije u nogometu, pobjedom u Beogradu od 1-0 nad Crvenom zvezdom.
8. 5. - Slovenački zakon zahteva od svojih građana da služe u Teritorijalnoj odbrani umesto u JNA.
9. 5. - Na dugoj sednici Predsedništva SFRJ, JNA ovlašćena da sprovodi odluke za uspostavljanje mira i zaustavljanje etničkog nasilja (razoružavanje paravojnih jedinica).
11. 5. - Osnovano Bošnjačko nacionalno vijeće Sandžaka (kasnije Dan Bošnjačke nacionalne zastave).

† Rajiv Gandhi

12. 5. - Referendum u SAO Krajini, Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu o ostanku u Jugoslaviji, krajiška skupština potvrđuje da je "teritorija Krajine deo državne teritorije Srbije".
15. 5. - "Srpski blok" u Predsedništvu SFRJ glasa protiv toga da Stjepan Mesić preuzme predsedavanje.
15. 5. - Édith Cresson prva žena premijer Francuske.
17. 5. - Sejdo Bajramović, predstavnik Kosova, imenovan za koordinatora Predsedništva SFRJ. Predsednik SIV Ante Marković imenovao specijalni panel (kojeg Hrvatska odbacuje)^[31].
18. 5. - Somaliland se otcepio od Somalije (ostaje nepriznat).
19. 5. - Referendum o hrvatskoj samostalnosti - odziv 83,56%, "za" glasalo 94,17%.
21. 5. - Bombašica-samoubica na skupu u gradu Sriperumbudur ubija bivšeg indijskog premijera Rajiva Gandhija.
21. 5. - Bijegom marksističkog predsjednika Mengistu Haile Mariama iz Etiopije završava Etiopski građanski rat. Na vlast dolazi Revolucionarni demokratski front etiopskih naroda koji je i 2014. vladajuća koalicija.
23. 5. - Incident u slovenačkom kampu za obuku - nakon što su zadržana dvojica vojnika JNA, vojska tokom pregovora upala u bazu i odvela dvojicu slovenačkih oficira, koji su pušteni sutradan, nakon što su kasarnama isključeni struja i telefon^[32].
23. 5. - Odluka predsjednika Republike Tuđmana, na osnovu rezultata referenduma: Republika Hrvatska ne ostaje u Jugoslaviji kao jedinstvenoj saveznoj državi (objavljeno 27. 5.)^[33].
24. 5. - Počinje Operacija Solomon - 14.325 etiopskih Jevreja prevezeno u Izrael.
25. 5. - Policija likvidirala zagorskog ubojicu i odmjetnika Vinka Pintarića.
26. 5. - Lauda Air let 004: u padu austrijskog aviona u Tajlandu poginulo 223 putnika i članova posade, uključujući troje Jugoslovena. Lokalci opljačkali poginule.
27. 5. - Osnovana Zajednica opština istočne i stare Hercegovine (v. SAO Hercegovina).
28. 5. - Prva smotra Zbora narodne garde na Stadionu NK Zagreb.

Pehar Kupa šampiona - FK Crvena Zvezda šampion Evrope

29. 5. - FK Crvena Zvezda postala prvak Evrope u fudbalu u Bariju pobedivši Olimpik iz Marseja sa 5:3 posle izvođenja jedanaesteraca.
29. 5. - Skupština SAO Krajine izabrala prvu vladu: premijer Milan Babić, ministar unutrašnjih poslova Milan Martić.
29 - 30. 5. - Predsednik Komisije EZ Jacques Delors i Jacques Santer, luksemburški premijer i predsedavajući Saveta ministara EZ, u Beogradu - EZ je spremna da pomogne demokratizovanoj i reformisanoj Jugoslaviji^[29] (navodno Slobodan Milošević i Franjo Tuđman odbili sporazum).

Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

1. 6. - Otvoren tunel Karavanke.
6. 6. - Samit šefova republika u Stojčevcu kod Sarajeva. Izetbegović i Kiro Gligorov predložili asimetrični savez suverenih republika.
8. 6. - Milicionari SAO Krajine iz Knina održavaju smotru u Drvaru i Bosanskom Grahovu^[30].
10. 6. - U Sarajevu osnovano Vijeće nacionalne obrane muslimanskog naroda s Patriotskom ligom kao svojim vojnim krilom^[34].
12. 6. - Boris Jeljcin izabran za predsjednika Rusije (RSFSR).
13. 6. - Dobroslav Paraga u Ljubuškom proglasio "Nezavisnu državu Hrvatsku"^[34].
14. 6. - Željko Ražnatović Arkan osuđen u Hrvatskoj na pet godina zatvora i pušten da se do pravosnažnosti presude brani sa slobode - odlazi u Beograd^[35].
15. 6. - Planina Pinatubo na Filipinima ima erupciju, drugu najveću na kopnu u 20. veku - stradalo 800 ljudi.
19. 6. - Sastanak KEBS-a u Berlinu - traži se mirno rešenje nesuglasica u Jugoslaviji, podržava se njen integritet^[29].
21. 6. - Američki državni sekretar James Baker u poseti Jugoslaviji, čiji integritet podržava, razgovara sa saveznim i republičkim liderima - SAD neće priznati Sloveniju i Hrvatsku^[29].
24. 6. - Evropska zajednica i KEBS podržavaju jedinstvo Jugoslavije.
24. 6. - Predsednik SIV Ante Marković pred Hrvatskim saborom poziva Sloveniju i Hrvatsku da zaustave planove za proglašenje nezavisnosti (opasnost "kolapsa društva").
25. 6. - Hrvatska i Slovenija proglašavaju nezavisnost od SFRJ, ostavljena mogućnost saveza sa ostalim republikama (slovenački rok za proglašenje bio 26. 6.).
26. 6. - Slovenačka milicija zauzela granične prelaze, blokira se kretanje JNA. Savezna vlada naređuje zauzimanje graničnih prelaza.
26. 6. - Srpske snage napale stanicu milicije u Glini, poginuo policajac i dvojica civila, sukob i u Dvoru na Uni, JNA interveniše - narednih dana napeto na Baniji i Kordunu.
26. 6. - SPO odlučio da osnuje Srpsku nacionalnu gardu^[36].

Rat u Sloveniji

27. 6. - Započinje Rat u Sloveniji. JNA krenula u oružanu akciju preuzimanja kontrole jugoslovenskih graničnih prelaza. Nad ljubljanskim naseljem Rožna dolina oboren helikopter JNA (prve žrtve - Toni Mrlak i Bojanče Sibinovski). U desetodnevnom ratovanju sa pripadnicima slovenačke teritorijalne odbrane poginule 62 osobe.
27. 6. - U Bosanskom Grahovu donesena Deklaracija o ujedinjenju Zajednice opština Bosanske krajine i SAO Krajine.
27 - 28. 6. - Slučaj Holmec: okršaj JNA i TO Slovenije kod graničnog prelaza Holmec i mogući ratni zločin slovenačke strane.
28. 6. - Dejstva Ratnog vazduhoplovstva u Sloveniji.
28. 6. - Uz posredovanje trojke EZ dogovoreno primirje u Sloveniji, povratak u kasarne JNA (koja objavljuje da je ispunila zadatke)^[36]^[29]. Poručnik JNA Dragan Bubalo ranjen i umro jer TO nije dozvolila prevoz helikopterom.
29. 6. - Eurobasket 1991. u Rimu - Jugoslavija prvak, Vlade Divac i Toni Kukoč u timu prvenstva.
29. 6. - Sukobi kod Osijeka i Mirkovaca.
30. 6. - Trojka EZ u Jugoslaviji: Stjepan Mesić da bude izabran za predsednika predsedništva SFRJ, odluke o nezavisnosti će biti zamrznute^[37]. Petogodišnji program pomoći vredan 1,155 milijardi dolara će biti zamrznut ako ne bude sprovedeno primirje^[38].
30. 6. - Ultimatum JNA Sloveniji - primirje, napuštanje graničnih prelaza i deblokada kasarni.
30. 6. - Vojislav Šešelj (SRS) izabran za narodnog poslanika (u prvom krugu 16. 6. pobedio Borislava Pekića iz DS)^[37].
30. 6. - JNA poziva rezerviste^[37].
30. 6. - Premijer Marković objavljuje da je vojsci naređen povratak u kasarne.

Jul/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

1. 7. - Stjepan Mesić, pod pritiskom Evropske zajednice, rano ujutro izabran za predsednika Predsedništva SFRJ^[39].
1. 7. - Ubijen Josip Reihl-Kir, šef osiječke policije.
1. 7. - Formalno ukinut Varšavski pakt.
1. 7. - Holandija predsedava Savetom Evropske zajednice (ministar ino. poslova Hans van den Broek).
2. 7. - Nove borbe u Sloveniji, slovenačka TO napada JNA, Vazduhoplovstvo gađalo nekoliko ciljeva; načelnik generalštaba Adžić preti odmazdom za napade na vojsku; Mesić i Tupurkovski u Ljubljani: vojska će napasti ako trupe ne budu deblokirane; uveče primirje.
2. 7. - Gomila u Zagrebu pokušava da zaustavi tenkovski konvoj, najmanje troje mrtvih (jedna tenkovska kolona se sutradan vratila).
2. 7. - Roditelji vojnika JNA u Sloveniji upali u Narodnu skupštinu Srbije - traže da se regruti ne šalju u Sloveniju i Hrvatsku, sutradan putuju u Sloveniju^[37]^[40].
3. 7. - Rano ujutru tenkovska kolona iz Beograda kreće auto-putem (do hrvatske granice)^[40].
3. 7.? - Pismo predsednika SAD Dž. Buša predsedniku predsedništva Mesiću: SAD ne podržavaju upotrebu sile za očuvanje integriteta Jugoslavije, prihvatiće nezavisnost Slovenije i Hrvatske ako budu postignute mirno^[38].

Hrvatska 1991.

4. 7. - Hrvatske snage u Topuskom.
5. 7. - Evropska zajednica uvodi Jugoslaviji embargo na oružje, zamrzava finansijsku pomoć od 807 miliona ekija (915 mil. dolara). KEBS odlučio poslati posmatračku misiju u Jugoslaviju (SAD podržavaju embargo na oružje 8. 7.)^[38].
5. 7. - Predsedništvo SFRJ predlaže da Slovenci zadrže kontrolu nad prelazima, ali da se prihodi uplaćuju u saveznu kasu.
6. 7. - Milošević: ko ne želi da ostane u federaciji, može da ide; Srbija će zaštititi Srbe koji žive u drugim republikama.
7. 7. - Brionska deklaracija na sastanku trojke EZ i predstavnika Slovenije, Hrvatske i saveznog predsedništva - kraj rata u Sloveniji, objave nezavisnosti Slovenije i Hrvatske zamrznute na tri meseca, predviđen povratak JNA u kasarne u Sloveniji i Hrvatskoj.
7. 7. - Okršaj u Tenji, kod Osijeka, prvi put upotrebljena hrvatska artiljerija, mrtvi na obe strane (najmanje osam), JNA razdvaja (Srpska dobrovoljačka garda ima prve borbe u ovom mestu^[35]).
11. 7. - Oružani okršaj na periferiji Osijeka.
12. 7. - Zemljotres u rumunskom delu Banata (M 5.6, I VIII)
14. 7. - Borbe na Baniji, oko Petrinje.
14. 7. - Franjo Tuđman u intervjuu Frans presu: o razgraničenju u BiH bi se moglo dogovoriti "mirno za zelenim stolom"^[41], kasnije demantovano^[42].
15 - 17. 7. - Samit G7 u Londonu na koji je pozvan i Mihail Gorbačov iz SSSR - ne uspeva dobiti ekonomsku pomoć.
18. 7. - Predsedništvo SFRJ usvojilo odluku o povlačenju snaga JNA iz Slovenije u roku od tri meseca (Mesić glasao protiv): 31. korpus u Srbiju a 14. u BiH^[42].
22. 7. - Sastanak saveznih i republičkih čelnika u Ohridu, predlog razoružanja paravojski i demobilizacije, Ante Marković upozorava na "kataklizmu"; Tuđman napustio sastanak zbog jakih borbi u Mirkovcima, kod Vinkovaca (20-tak mrtvih). Hrvatske snage i avion JNA razmenili vatru.
22. 7. - Mike Tyson uhapšen pod optužbom silovanja Desiree Washington.
23. 7. - U Srbiji usvojen Zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, Užice, Vrbas i (Kosovska) Mitrovica više nisu "Titovi".
25. 7. - Borbe između tenkova JNA i hrvatskih snaga u Erdutu, Dalju i Aljmašu.
26. 7. - Akcija "Žaoka"^[43]. Srpska paravojska u Struzi kod Dvora na Uni koristila hrvatske civile kao živi štit (JNA kasnije zaštitila civile)^[44].
26. 7. - 38. Pulski filmski festival otkazan na dan otvaranja^[45].
27. 7. - JNA i srpske snage izbacile hrvatsku policiju iz Gline, 10 mrtvih (Knindže nakon ove bitke dobile poznate crvene beretke).
28. 7. - Koncert "Yutel za mir" u sarajevskoj Zetri.
31. 7. - Hrvatski mirovni plan nudi autonomiju Srbima.
31. 7. - SSSR i SAD u Moskvi potpisuju START I, ugovor o redukciji strateškog naoružanja.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

1. 8. - Hrvatska strana gubi Erdut, Dalj i Aljmaš uz nekoliko desetina poginulih (v. Pokolj u Dalju).
3. 8. - Hrvatski napad na Dalj, borbe kod Tenje, Predsedništvo predlaže primirje (dogovoreno 6. 8.).
3. 8. - Gorbačov najavljuje da će deo republika SSSR 20. avgusta potpisati novi savezni dogovor kojim bi nastao Savez Suverenih Država (konačni tekst ugovora objavljen 15. 8.).
4. 8. - U Prebilovcima kod Čapljine sahranjeni posmrtni ostaci Srba ubijenih 1941.
4. 8. - Neuspeh mirovne misije EZ (srpska delegacija nije došla na sastanak, navodno "trik" oko termina).
4. 8. - Usled borbi, Hrvatska prekinula sve odnose sa Srbijom^[38].
4. 8. - U Beogradu ubijen Branislav Matić Beli, finansijer SPO, zapovednik Srpske garde.
5. 8. - Srpski napad na Lovinac kod Gračaca.
5. 8. - U Srbiji objavljen Zakon o radio-televiziji - RTV-e Beograd, Novi Sad i Priština spojeni u državnu Radio-televiziju Srbije.
6. 8. - Dogovoreno primirje u Hrvatskoj, sporadično se krši.
6. 8. - Tim Berners-Lee objavio sažetak projekta World Wide Web na njuzgrupi alt.hypertext - time WWW postaje javno dostupni servis na internetu.
12. 8. - Beogradska inicijativa na sastanku Slobodana Miloševića sa predsjednicima skupština Srbije, Crne Gore i BiH (Krajišnik) za očuvanje Jugoslavije^[46]; predloženo da se sastavi novi ustav za republike koje žele ostati u Jugoslaviji, predsednik BiH Alija Izetbegović protestuje jer sastanak nije bio reprezentativan^[47].
7. 8. - Makedonija odlučila da održi referendum 8. septembra.
12. 8. - Osnovana SAO Zapadna Slavonija.
16. 8. - Izetbegović: o sudbini BiH će se odlučiti na referendumu čiji će datum odrediti skupština, poziv Turskoj i EZ za pomoć protiv srpskih i hrvatskih planova za podelu BiH^[47].
16. 8. - Demokratski savez Kosova najavljuje referendum.
17. 8. - Papa Jovan Pavle II u Pečuju kaže da su hrvatska htenja legitimna.
17. 8. - Tenkovi JNA u Okučanima, avioni gađali hrvatske položaje u Staroj Gradiškoj, nakon borbi prethodnog dana.

Boris Jeljcin (otpor Avgustovskom puču)

19. 8. - Raspad SSSR: pokušaj državnog udara u Sovjetskom Savezu, tj. zbacivanja Mihaila Gorbačova sa vlasti, sledi niz proglašenja nezavisnosti.
19. 8. - Borbe oko Pakraca i Okučana, granatiranje Osijeka.
19. 8. - Eksplozije ispred dva jevrejska zdanja u Zagrebu (→ Operacija Labrador).
20. 8. - Estonija proglašava nezavisnost od SSSR-a, protesti u Moskvi protiv puča.
20. 8. - Vlada SAO Krajine odlučila da uspostavi jedinstvenu Teritorijalnu odbranu, u sklopu Oružanih snaga SFRJ.
21. 8. - Kninski korpus JNA na domaku Zadra, Novosadski korpus ušao u Beli Manastir.
21. 8. - Latvija proglašava nezavisnost od SSSR-a, pokušaj puča u Moskvi okončan.
21 - 22. 8. - Vazduhoplovstvo raketira položaje ZNG u Sarvašu.
22. 8. - Tuđmanov ultimatum saveznom predsedništvu: JNA će biti smatrana okupacionom vojskom i biće proglašena opšta mobilizacija, ako se do 31. 8. ne uspostavi primirje i pobunjenici ne polože oružje.
24. 8. - Ukrajina proglašava nezavisnost od SSSR-a.
24. 8. - Oboren avion JRV kod Vukovara, pilot se spasao.
24. 8. - Hans Dietrich Genscher upozorava da bi Nemačka mogla priznati Sloveniju i Hrvatsku ako se borbe nastave.
24. 8. - UEFA odlučila da se mečevi evropskih kupova igraju van Jugoslavije.
25. 8. - Počeli napadi snaga JNA i srpskih paravojnih jedinica na Vukovar - artiljerijsko i vazdušno bombardovanje; borbe i oko Kijeva i drugde.
25. 8. - Belorusija proglasila nezavisnost.
25. 8. - Student Linus Torvalds obavestio na newsgroup-i o jezgru novog operativnog sistema koji razvija.
27. 8. - Moldavija proglašava nezavisnost od SSSR-a.
27. 8. - Zauzeto Kijevo.
27. 8. - Ministri inostranih poslova u Briselu smatraju da je Srbija odgovorna za konflikt (dva dana kasnije State Department misli isto)^[47]; EZ predlaže mirovni plan (primirje uz posmatrače i mirovna konferencija), Srbija okleva da prihvati.
29. 8. - Artiljerijski napad na Gospić.
30. 8. - Azerbejdžan proglašava nezavisnost.
31. 8. - Uzbekistan i Kirgistan proglašavaju nezavisnost od SSSR-a.
31. 8. - Vazduhoplovstvo JNA prisilno spustilo ugandski avion sa oružjem na zagrebački aerodrom Pleso, uhapšen Anton Kikaš.
31. 8. - Srbija prihvata mirovni plan EZ.

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

1. 9. - U Panjanima kod Kostajnice ubijena su dvojica ruskih novinara.
1. 9. - Granatiranje Gospića i Daruvara.
2. 9. - Uz posredstvo EZ, Predsedništvo i republički lider dogovorili prekid vatre (ne drži se - borbe oko Petrinje) i raspoređivanje 200 posmatrača iz Evrope na liniji razdvajanja.
2. 9. - SAD priznale nezavisnost baltičkih republika, četiri dana kasnije to isto čini i SSSR.
3. 9. - Hrvati zauzeli vojno skladište Barutana u Sisku (prva osvojena vojarna).
3. 9. - Ministri EZ zakazali za 7. 9. mirovnu konferenciju u Hagu; pojačane borbe (JNA i lokalne snage drže pod kontrolom oko jedne trećine Hrvatske, mada je JNA oslabljena dezertiranjem i neodazivanjem na mobilizaciju)^[47].
4. 9. - Borbe kod Okučana (autoput prekinut), granate na Željezaru u Sisku (dva dana ranije i na Rafineriju).
5. 9. - U Zagreb stigli prvi posmatrači EZ i KEBS^[47].
6. 9. - Nezavisnost Litve, Estonije i Latvije formalno priznata od strane SSSR-a.
6. 9. - Lenjingrad je opet Sankt Peterburg.
7. 9. - Početak dvomesečne mirovne konferencije o Jugoslaviji u Hagu, pod vođstvom lorda Karingtona.
8. 9. - Referendum o nezavisnosti Makedonije ("s pravom na ulaz u savez suverenih država Jugoslavije") - 95% za, uz odziv 75% (mnogi Albanci bojkotovali; kasnije Dan nezavisnosti Makedonije).
8. 9. - Granatiranje Novske, borbe za Kostajnicu.
8. 9. - Milan Martić nakratko pritvoren u Bosanskoj Otoci.
9. 9. - Tadžikistan proglašava nezavisnost od SSSR-a.
10. 9. - Rasturene albanske demonstracije u Prištini.
10. 9. - Počinje višednevno granatiranje Osijeka.
10. 9. - Objavljen Nirvana-in singl Smells Like Teen Spirit koji im donosi svetsku popularnost (naročito od 29. 9. kada je video prvi put prikazan na MTV).
11. 9. - Srbi zauzeli Maslenički most - prekinuta kopnena veza Hrvatske i Dalmacije (most razoren 21. 11., v. Bitka za Dalmaciju).
11. 9. - Pucano na helikopter JNA sa posmatračima EZ kod Okučana, prinuđen na spuštanje.
11. 9. - Zatvoren Jadranski naftovod (Rijeka-Pančevo).
11. 9. - Savezni predsednik Mesić naredio SSNO Kadijeviću da se JNA povuče u kasarne u roku od 48 sati - Kadijević odbija, jer sluša naređenja samo celog predsedništva.
12. 9. - Srpske snage zauzele Kostajnicu, granatiranje Gospića.
12. 9. - Konferencija u Hagu zaključena deklaracijom: unutrašnje granice se ne mogu menjati silom, prava manjina se moraju poštovati, moraju se uzeti u obzir "sve legitimne brige i htenja".

Srpske autonomne oblasti u BiH

12. 9. - Osnovana SAO Hercegovina.
13. 9. - Kod Karlovca zarobljen general JNA Milan Aksentijević.
14. 9. - Hrvatska vlada donela odluku o blokadi garnizona i objekata JNA u celoj republici, uz isključenje vode i struje, što dovodi do odmazde; u nekim gradovima (Varaždin, Zagreb, Split) blokada počela i pre odluke hrvatske vlade. To je početak Bitke za vojarne - hrvatske snage ih zauzimaju i naoružavaju se.
14. 9. - SAD i SSSR se dogovorili o okončanju pomoći afganskim stranama u ratu od kraja godine.
15. 9. - Početak granatiranja Zadra; prve sirene u Zagrebu, naređeno zamračivanje; JNA bombarduje vojno skladište u Pločama, koje su zauzele hrvatske snage.
15. 9. - Đorđe Božović Giška iz Srpske garde ubijen kod Gospića.
16. 9. - Gađan toranj na Sljemenu, Mađarska optužuje Jugoslaviju za kršenje vazdušnog prostora.
16. 9. - Osnovana SAO Bosanska Krajina.
17. 9. - Holandska inicijativa za slanje evropske vojne misije u Jugoslaviju (V. Britanija nije spremna).
17. 9. - Milošević, Tuđman i Kadijević potpisuju primirje u Igalu; pucnjava, granatiranje i udari avijacije u Zagrebu tokom noći.
18. 9. - Mornarica JNA blokira hrvatske luke (do 22. 9.), artiljerijske borbe oko Splita i Šibenika, kao i Vukovara i Osijeka.
18. 9. - Hrvati napali transport JNA u Vinjanima kod Posušja, poginuli stariji vodnik Vojko Čeh i "Bugojanac" Ludvig Pavlović^[48].
19. 9. - Duga kolona JNA (tenkovi, transporteri, autobusi sa vojnicima, kamioni, topovi) otišla iz Beograda u Slavoniju i Bosnu (incidenti u Bosni tokom njenog kretanja) - famozno "cveće na tenkovima".

Rekonstrukcija Oetzija

19. 9. - Na granici Austrije i Italije pronađena mumija kasnije nazvana Oetzi.
20. 9. - JNA kreće u ofanzivu za deblokadu kasarni.
20. 9. - Prepreke kretanju JNA kod Čapljine i Višegrada, vlasti BiH proglasile mobilizaciju rezervnog sastava, pucnjava kod Mostara.
20. 9. - Crna Gora proglašena za ekološku državu na zasedanju parlamenta na Žabljaku.
21. 9. - JNA i Srbi zauzeli Petrinju.
21. 9. - Pokolj srpskih rezervista na Koranskom mostu.
21. 9. - Oborena dva jugoslovenska MiG-a kod Šibenika ("Obadva, obadva su pala!").
21. 9. - Jermenija proglašava nezavisnost od SSSR.
22. 9. - Kako bi spasao 300 vojnika i oficira, general Vladimir Trifunović predao kasarnu u Varaždinu, sa velikom količinom naoružanja, uključujući tenkove (zbog čega će 1994-95 biti osuđen u Beogradu); Kadijević pristaje na primirje (koje u Beogradu neki kritikuju), popuštena blokada garnizona.
22. 9. - Vanlegalna skupština Kosova proglasila nezavisnu Republiku Kosova (uspostavljaće paralelne strukture vlasti u srpskoj pokrajini).
25. 9. - Embargo na oružje i vojnu opremu Jugoslaviji (Rezolucija SB UN 713); SAD optužuju Srbiju i JNA da snose glavnu odgovornost za nasilje.
26. 9. - Vojska pristala da se u BiH povuče u kasarne, u zamenu za obećanje razoružanja paravojski.
26. 9. ? - Iz Zbora narodne garde formirane Oružane snage Republike Hrvatske.
26 - 30. 9. - Kosovski Albanci organizovali nezvanični referendum o nezavisnosti.
29. 9. - Major Milan Tepić se digao u vazduh zajedno sa skladištem municije kod Bjelovara (posthumno odlikovan ordenom narodnog heroja, ulica Stjepana Radića u Beogradu preimenovana po njemu).
30. 9. - Granatiran Zadar, pomorska blokada Dubrovnika.
septembar - U BiH osnovane Srpske autonomne oblasti - Bosanska Krajina, Hercegovina, Romanija i Severoistočna Bosna (Semberija); takođe i Sjeverna Bosna.
septembar - Neuspela mobilizacija u Srbiji.
septembar - Otkriven srpski plan RAM - priprema za rat u BiH.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Opsada Dubrovnika

1. 10. - JNA objavljuje da će uništiti neki ključni objekt u svakom gradu gde bude napadnut ili zauzet vojni garnizon.
1. 10. - Počinje opsada Dubrovnika (potpuno zbrisano primirje od 22. 9.). Razoreno hercegovačko selo Ravno.
1. 10. - Osnovano Javno preduzeće "Srbijašume".
3. 10. - Predsedništvo SFRJ proglasilo stanje neposredne ratne opasnosti na teritoriji Jugoslavije, i prešlo u rad u četvoročlanom sastavu - tzv. krnje predsedništvo s predstavnicima Srbije i Crne Gore, na čelu Branko Kostić; i druga polovina predsedništva smatra sebe legitimnim.
3. 10. - Hrvatske trupe se povlače sa Banije, JRM blokira Dubrovnik i ponovo Pulu, Rijeku, Šibenik, Zadar i Ploče.
3. 10. - U beogradskom kafiću trojica poginula od kašikare.
3. 10. - Bill Clinton službeno objavio početak kampanje za predsjednika SAD.
5. 10. - Linus Torvalds objavio prvu zvaničnu verziju Linux kernela.
5. 10. - Odbijen drugi srpski pokušaj zauzimanja Nuštra.
6. 10. - Krunski princ Aleksandar Karađorđević pred velikom masom ispred Hrama Svetog Save (njegova prva poseta zemlji).
7. 10. - Eksplozija u predsedništvu Hrvatske na Banskim dvorima, tokom sastanka F.Tuđmana, S.Mesića i A.Markovića - hrvatska strana tvrdi da je avijacija JNA time pokušala da ubije Franju Tuđmana, dok jugoslovenska strana tvrdi da su sami Hrvati podmetnuli kontrolisanu eksploziju, oglasivši vazdušnu opasnost.
7. 10. - Preds. Tuđman naređuje da se sa blokade kasarni pređe na artiljerijske napade.
8. 10. - Istekom suspenzije odluke o nezavisnosti, Hrvatska i Slovenija i formalno prekidaju sve državnopravne veze s ostatkom SFRJ (Dan neovisnosti u Hrvatskoj); uveden slovenski tolar (1:1 za dinar).
8. 10. - Ministar Gojko Šušak i general Andrija Rašeta potpisali primirje (deblokada garnizona itd., borbe malo smanjene).
8. 10. - Cyrus Vance postao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Jugoslaviju.
9. 10. - U mestu Gornja Mokrica na putu Glina-Petrinja, poginula četvoročlana ekipa dopisništva TV Beograd iz Šapca, među kojima urednik Zoran Amidžić, otac Ognjena Amidžića.
10. 10. - Milošević, Tuđman i Kadijević u Hagu - bez rezultata.
10. 10. - JNA i srpske formacije zauzeli Lovas, do 18. 10. traje Masakr u Lovasu.
10. 10. - Uklonjena zvezda sa zastave Srbije.
12. 10. - Granatiranje zaustavlja humanitarni konvoj EZ za Vukovar.
13. 10. - Na Kordun došla Zaječarska brigada JNA.
13. 10. - Bugarska socijalistička partija (bivši komunisti) izgubila izbore.
14/15. 10. - Skupština BiH donijela Akt o reafirmaciji suverenosti Republike Bosne i Hercegovine. Tim činom odlučeno je da se povuku predstavnici BiH iz rada saveznih organa dok se ne postigne dogovor između svih republika koje sačinjavaju Jugoslaviju. Akt doneli predstavnici SDA i HDZ, nakon što su poslanici SDS napustili skupštinu.
15. 10. - Jak napad na Sisak.
15. 10. - Milošević i Tuđman u Moskvi.
16. 10. - Masakr u Gospiću: hrvatske snage na području Gospića započinju trodnevni masakr nad tamošnjim žiteljima srpske nacionalnosti.
17. 10. - Pojačanje borbi: jak napad na Vukovar, hrvatske izbeglice napuštaju Ilok i okolinu, dejstva kod Dubrovnika; hrvatska vlada traži od JNA da napusti republiku do 10. novembra.
18. 10. - Karingtonov plan na konferenciji u Hagu - konfederacija suverenih država, zajedničko tržište, poštovanje manjina; Milošević protiv, Momir Bulatović prvo pristaje, pa odustaje.
18. 10. - Avionska paljba izazvala požar u rafineriji Sisak.
18. 10. - Televizija Beograd počela da emituje program preko satelita.
19. 10. - Privremena vlada samoproglašene Republike Kosovo, na čelu Bujar Bukoši (Parlament Albanije 29. 10. priznaje "Republiku Kosovo").
19. 10. - Kolona od 130 vojnih vozila napušta kasarnu u Zagrebu, prema sporazumu.
21. 10. - Srpske paravojne snage u Hrvatskoj počinile Baćinski masakr.
23. 10. - Mornarica JNA prvi put granatira istorijski deo Dubrovnika (JNA demantuje).
23. 10. - Vlada Srbije podržava plan za novu (krnju) Jugoslaviju.
24. 10. - Osnovana Skupština srpskog naroda BiH, zakazan referendum o ostanku u Jugoslaviji.
24. 10. - Desant JNA na Kupare kod Dubrovnika.
25. 10. - Konferencija u Hagu, krnje Predsedništvo bojkotuje, Milošević odbija predlog EZ za ograničenu autonomiju i demilitarizaciju srpskih krajeva u Hrvatskoj, ali i autonomiju Kosova i Vojvodine.
25. 10. - JNA zauzela Tordince.
25 - 27. 10. - U Sandžaku glasanje o autonomiji (protivno zabrani).
26. 10. - Poslednji vojnici JNA napuštaju Sloveniju, preko luke Koper.
27. 10. - Turkmenistan proglašava nezavisnost od SSSR-a.
27. 10. - Prvi potpuno slobodni izbori u Poljskoj - bez apsolutne većine.
28. 10. - Ministri EZ prete sankcijama Srbiji ako ne prihvati mirovni plan do 4. 11.
31. 10. - "Konvoj mira", u kome su i jugoslovenski predsednik Stjepan Mesić i hrvatski premijer Franjo Gregurić, stiže u Dubrovnik.
31. 10. - 4. 11. - Operacija Otkos 10 - hrvatske snage zauzimaju 270 kv. km u zapadnoj Slavoniji.
oktobar - Pozvani rezervisti u Srbiji i Crnoj Gori.
listopad - Ubojstva u Pakračkoj Poljani (zločini nad Srbima).

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Vukovarski vodotoranj

2. 11. - JNA zauzela zapadni deo Vukovara (pojačanje borbi u celoj Hrvatskoj pred konferenciju 5. 11.).
2. 11. - Ustoličen Vaseljenski patrijarh Vartolomej I.
3. 11. - Zauzeta srpska sela između Daruvara i Slavonske Požege, talas izbeglica.
4. 11. - Kasarna JNA Logorište u Karlovcu evakuisana uz mrtve i ranjene.
5. 11. - Milošević odbija mirovni plan Haške konferencije.
5. 11. - Hrvatske snage po prvi put gađale teritoriju Srbije (Šid, izvešteno o četiri poginula, sutradan i Apatin).
5. 11. - U Atlantiku nađeno telo izdavačkog magnata Roberta Maxwella.
6. 11. - KPSS i KP RSFSR zabranjeni u Rusiji.
7. 11. - Magic Johnson objavio da ima virus HIV.
8. 11. - Paški most obranjen od zračnih napada JNA.
8. 11. - Evropska zajednica uvela ekonomske sankcije Jugoslaviji, sutradan ih najavljuju i SAD.
9. 11. - Mudžahedinska delegacija Burhanudina Rabanija u poseti Moskvi, koja se slaže da je neophodno preneti vlast u Afganistanu na prelaznu islamsku vladu.
9 - 10. 11. - SDS organizovao plebiscit - Srbi BiH za ostanak u Jugoslaviji.
12. 11. - HDZ BiH proglasio Hrvatsku zajednicu Bosanska Posavina.
12. 11. - Jako granatiranje Dubrovnika, pogođen i hotel "Argentina" gde borave posmatrači EZ.
14. 11. - Dogovor o "plavim šlemovima", na liniji razgraničenja, umesto na republičkim granicama (JNA prvi put pristaje na mirotvorce); primirje u Dubrovniku radi evakuacije posmatrača EZ i preko dve hiljade izbeglica na brodu "Slavija".
15. 11. - Rat u Hrvatskoj: U napadu JRM na Split sudjeluje razarač Split, što je jedini slučaj u historiji da neki ratni brod bombardira grad po kome je dobio ime; 13-to primirje u Hrvatskoj - podizanje hrvatske blokade kasarni u zamenu za evakuaciju svih saveznih trupa; jedno veće savezne skupštine izglasalo nepoverenje saveznom premijeru i sekretaru inostranih poslova.
16. 11. - Srpske snage zauzimaju Slunj.
17. 11. - Sobranje Makedonije usvojilo Ustav koji je tu bivšu jugoslovensku republiku označio kao nezavisnu državu u postojećim administrativnim granicama. Od 120 poslanika za Ustav su glasala 92.
17. 11. - Srpske snage zauzele Borovo Naselje.
18. 11. - Posle tromesečne opsade, Vukovar pao u ruke JNA i raznim srpskim paravojnim jedinicama.
18. 11. - Počinjen je masakr u Škabrnji.
18. 11. - Vlada Krajine oglasila da se međunarodne snage mogu razmestiti samo na liniji razgraničenja.
18. 11. - Proglašena Hrvatska Zajednica Herceg-Bosna u BiH (preimenovana u Republiku 28. 8. 1993., de facto glavni grad: Grude).
18. 11. - Napadnute prostorije "Jutela" u Beogradu (takođe i sedišta reformista i prostorije Pokreta za mirovnu akciju).
20. 11. - Rat u Hrvatskoj: Predajom hrvatskog garnizona prestaje oružani otpor u Vukovaru. Dio zarobljenika masakriran na Ovčari.
21. 11. - Mile Paspalj predsednik skupštine SAO Krajine umesto Velibora Matijaševića.
21. 11. - Razoren Maslenički most.
c. 21. 11. - Associated Press javlja da je u Vukovaru pronađeno 41 zaklano srpsko dete, što se ubrzo ispostavlja netačnim^[49].
22. 11. - Lideri HSP Dobroslav Paraga i Milan Vuković pritvoreni pod optužbom da su planirali oružanu pobunu.
23. 11. - Dogovoreno 14. primirje, prvo posredovanjem UN, na sastanku Tuđmana, Miloševića i Kadijevića sa Vensom i Karingtonom u Ženevi.
23. 11. - Freddie Mercury, pjevač grupe Queen, objavljuje kako boluje od AIDS-a.
24. 11. - Srpske snage zauzele Laslovo kod Osijeka, koji je izložen napadima.
24. 11. - Izdata novčanica od 5.000 dinara (Ivo Andrić).
24. 11. - U Cavtatu proglašena "Dubrovačka Republika"
25. 11. - Amnesty International optužuje sve strane u jugoslovenskom sukobu za mučenje i ubistva civila; Savet Evrope ukida specijalni status Jugoslavije.
27. 11. - Rezolucija 721 SB UN - podržavaju se napori generalnog sekretara i njegovog izaslanika za okončanje borbi, spremnost za slanje mirotvoraca ako se primirje održi.
27. 11. - Kancelar Helmut Kohl obećava da će Nemačka priznati Sloveniju i Hrvatsku "pre Božića".
28. 11. - Tuđman prihvata raspoređivanje snaga UN unutar republike.
28. 11. - Južna Osetija proglasila neovisnost od Gruzije.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

1. 12. - Ukrajina na referendumu izglasala neovisnost od SSSR-a.
1. 12. - Cyrus Vance u misiji u Jugoslaviji (do 9. 12.).
2. 12. - Ministri EZ ukinuli sankcije jugo republikama, osim Srbije i Crne Gore; procureli izveštaj posmatrača EZ optužuje JNA da je "kukavička" i odgovorna za eskalaciju rata, sugeriše se vojna intervencija.
2. 12. - Jak zemljotres u rumunskom Banatu, mala šteta i u Beogradu.
4. 12. - Hrvatski sabor usvojio zakon o manjinama (predviđa kulturnu autonomiju).
5. 12. - Stjepan Mesić formalno podnosi ostavku na mestu predsednika Predsedništva SFRJ; borbe kod Stona, nastavljaju se i kod Osijeka.
6. 12. - Rat u Hrvatskoj: U artiljerijskom napadu JNA - najvećem za vrijeme opsade Dubrovnika - ubijen veliki broj građana Dubrovnika.
6. 12. - Operacija Orada: hrvatske snage povratile Lipik kod Pakraca.
6. 12. - SAD uvele ekonomske sankcije za celu Jugoslaviju.
6. 12. - KGB, tajna policija Sovjetskog Saveza, službeno prestaje s radom.
7. 12. - Ubojstvo obitelji Zec u Zagrebu, među kojima i Aleksandre (12).
7. 12. - Mišljenje br. 1 Badinterove komisije: SFRJ je u procesu raspada (sve države naslednice imaju ista prava).
8. 12. - FK Crvena Zvezda u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3-0 i postala klupski prvak sveta.

Zajednica Nezavisnih Država

8. 12. - Predsjednici Rusije, Bjelorusije i Ukrajine dogovaraju formalni nestanak SSSR-a i njegovu zamjenu Zajednicom nezavisnih država (ZND).
10. 12. - Sastavljen Mastrihtski ugovor kojim je stvorena Evropska unija iz Evropske zajednice i predviđena monetarna unija (potpisan u februaru, stupio na snagu 1. 11. 1993).
12. 12. - Počela Operacija Orkan '91 - novi hrvatski uspesi u zapadnoj Slavoniji (protivno primirju od 23. 11.).
12. 12. - Generalni sekretar UN de Kueljar u pismu nemačkoj vladi "zabrinut" zbog nemačke namere da prizna dve republike (priznanju se protive i SAD i većina evropskih zemalja, zbog straha od eskalacije).
15. 12. - Rezolucija 724 SB UN - proslediće se predlozi za planiranu mirotvoračku operaciju u Jugoslaviji.
16. 12. - Kazahstan proglasio nezavisnost od SSSR.
16. 12. - Masakr u Joševici, kod Gline ubijen 21 hrvatski civil.
17. 12. - Nemačka izdejstvovala da Evropska zajednica prizna Sloveniju i Hrvatsku do 15. 1., uz definisane kriterije za priznavanje novih država (prava manjina, nepovredivost granica...) - republike da se prijave do 23. decembra.
17. 12. - SSSR definitivno prekida slanje oružja vladi Mohameda Nadžibulaha.
19. 12. - Ustavotvorna skupština SAO Krajine u Kninu usvojila Ustav i proglasila Republiku Srpsku Krajinu; prvi predsednik Milan Babić (međunarodno neće biti priznata).
19. 12. - Jako granatiranje Nove Gradiške.
19. 12. - Glavni odbor SDS BiH doneo Uputstvo o organizovanju i djelovanju organa srpskog naroda u BiH u vanrednim okolnostima.
19. 12. - Makedonija proglašava nezavisnost (tj. Sobranje će tražiti priznanje od EZ).
19. 12. - Island je prva zemlja koja je priznala Hrvatsku (ranije priznale Slovenija i neke bivše republike SSSR).
20. 12. - Ante Marković, posljednji premijer SFRJ, podneo ostavku (zalaže se za mir, ali 81% saveznog budžeta za 1992. otpada na vojsku).
20. 12. - Predsjedništvo BiH traži priznanje od EZ, srpski članovi protiv^[50].
23. 12. - Nemačka priznala Sloveniju i Hrvatsku (efektivno od 15. 1.). Uveden hrvatski dinar.
23. 12. - Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija i kosovski Albanci traže priznanje nezavisnosti od EZ; BiH traži i plave šlemove, "naročito na granici".
24. 12. - Obnovljeno Hrvatsko domobranstvo, kao rezervni sastav vojske.
25. 12. - Mihail Gorbačov podneo ostavku na mesto predsednika SSSR.
26. 12. - Zvanični raspad SSSR (Vrhovni sovjet SSSR-a konstatovao da zemlja više ne postoji, nakon što su sve republike proglasile nezavisnost).
26. 12. - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962 - najviše glasova za Front islamskog spasa.
28. 12. - Borbe kod Karlovca, uzbuna i u Zagrebu.
30. 12. - Amfilohije Radović ustoličen za mitropolita crnogorsko-primorskog.
30. 12. - Prvi okršaj Adema Jašarija u Prekazu na Kosovu sa srpskim snagama (izbegao hapšenje).
31. 12. - Specijalni izaslanik UN Cyrus Vance dobio u Beogradu pristanak srbijanskog i jugoslovenskog rukovodstva za primirje i povlačenje JNA i paravojnih formacija iz Hrvatske.
decembar - Osnovan Savet severnoatlantske saradnje, konsultativni forum zemalja NATO i istočne Evrope (od 1997. Savet evroatlantskog partnerstva).

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Raspad SFRJ
Slučaj "Selotejp" (zločini nad Srbima u Osijeku).
Ubojstva Srba u Sisku 1991-1992

1991. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

Televizija. TV serije: "Zaboravljeni" (TV Beograd, snim. 1988-90), "Top lista nadrealista 3", "Sarajevske priče" (TV Sarajevo); "U ime zakona" (snim. 1990, TV Beograd).
Neki domaći filmovi: "Virdžina", "Praznik u Sarajevu", "Čaruga", "Đuka Begović", "Mala", "Moj brat Aleksa", "Original falsifikata", "Noć u kući moje majke". (vidi i Kategorija:Filmovi 1991.)

Neki domaći muzički/glazbeni albumi (Jugoslavija^[51], Hrvatska^[52]) (→ Kategorija:Albumi 1991.):
- Pop/rock: Ekatarina Velika: "Dum dum"; Bajaga i instruktori: "Četiri godišnja doba"; Galija: "Istorija, ti i ja" i "Ni rat ni mir"; Crvena jabuka: "Nekako s proljeća"; Obojeni program: "Ovaj zid stoji krivo"; Vampiri: "Rama lama ding dong" i "Tačno u ponoć"; Tonny Montano: "Lovac na novac"; Disciplina kičme: "Nova iznenađenja za nova pokolenja"; Regina: "Ljubav nije za nas!"; Zana: "Nisam, nisam..."; Van Gogh: "Svet je moj"; Vlada, Gile, Piko & Švaba: "Lutka koja kaže ne"; Rambo Amadeus: "Psihološko propagandni komplet M-91";
- Zabavni: Đorđe Balašević: "Marim ja..."; Plavi orkestar: "Simpatija"; Đani Maršan: "Bože, čuvaj Hrvatsku";
- Folk: Ceca: "Babaroga"; Dragana Mirković: "Dobra devojka"; Legende: "Ne veruj"; Haris Džinović: "Poznaćeš me"; Džej: "Ko se s nama druži"; Sneki: "Hopa-cupa";
- Debitantski albumi (ne mora biti početak karijere): Zuzi Zu, Vampiri, Gibonni, Bajone, Jasna Milenković Jami, Dragica Radosavljević Cakana...

Neka vozila uvedena 1991:

VW Golf III (Evropski auto godine '92)
Opel Astra F
Citroën ZX
Peugeot 106

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1991.

9. 1. - Amel Tuka, atletičar
12. 1. - Pixie Lott, pevačica
19. 1. - Petra Martić, tenisačica
14. 3. - Emir Bekrić, atletičar
21. 3. - Antoine Griezmann, francuski fudbaler
8. 4. - Melanie Rios, glumica
9. 5. - Majlinda Kelmendi, džudoka
16. 5. - Grigor Dimitrov, teniser
23. 5. - Lena Meyer-Landrut, njemačka pjevačica
25. 5. - Claire Sinclair, Playmate of the Year
7. 6. - Emily Ratajkowski, model, glumica
10. 8. - Pratyusha Banerjee, glumica († 2016)
11. 8. - Milica Pavlović, pevačica
28. 8. - Andrej Pejić, maneken
28. 8. - Marko Vešović (fudbaler)
7. 9. - Amar Garibović, skijaški trkač († 2010)
27. 9. - Simona Halep, teniserka
29. 9. - Adem Ljajić, fudbaler
10. 10. - Gabriella Cilmi, australska kantautorka
13. 10. - Darko Lazić, pevač, zvezda Granda
16. 10. - Jedward, irski pop duo
4. 12. - Zoey Kush, glumica
6. 12. - Milica Mandić, tekvondašica
31. 12. - Bojana Jovanovski, teniserka

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1991.

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

4. 1. - Zvonko Lepetić, hrvatski glumac (* 1928.)
5. 1. - Vasko Popa, srpski pesnik (*1922)
5. 1. - Jug Grizelj, beogradski novinar (* 1926)
6. 1. - Marko Nikezić, srpski političar (* 1921)
8. 1. - Steve Clark, gitarista Def Leppard-a (* 1960)
11. 1. - Ratko Sarić, srpski glumac (* 1916)
11. 1. - Carl David Anderson, pronalazač pozitrona, nobelovac (* 1905)
14. 1. - Mihailo Stevanović, srpski filolog, akademik (* 1903)
17. 1. - Olav V, kralj Norveške (* 1903)
26. 1. - Zvane Črnja, hrvatski književnik (* 1920.)
30. 1. - John Bardeen, supronalazač tranzistora, dvostruki nobelovac (* 1908)