1913

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1880-e | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | 1940-e | >
<< | < | 1909. | 1910. | 1911. | 1912. | 1913. | 1914. | 1915. | 1916. | 1917. | > | >>

1913. po kalendarima
Gregorijanski 1913. (MCMXIII)
Ab urbe condita 2666.
Islamski 1331–1332.
Iranski 1291–1292.
Hebrejski 5673–5674.
Bizantski 7421–7422.
Koptski 1629–1630.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1968–1969.
Shaka Samvat 1835–1836.
Kali Yuga 5014–5015.
Kineski
Kontinualno 4549–4550.
60 godina Yin Voda Vo(l)
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11913.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1913 (MCMXIII) bila je redovna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom odn. redovna godina koja počinje u utorak po 13 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

1913:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 1. - Osmanska ponuda na Londonskoj konferenciji: predali bi sve zapadno od Jedrenskog vilajeta (dakle Skadar i Janjinu), ne daju Trakiju i 4 egejska ostrva - pregovori faktički prekinuti 6. januara.
  • 1. 1. - Ukinuto kmetstvo na ruskom Kavkazu (područje bilo izuzeto 1861.).
  • 6. 1. - Sigmund Freud i Karl Gustav Jung prekidaju ličnu komunikaciju (Jung: "Ostaje ćutanje").
  • 7. 1. - William Merriam Burton dobio u SAD patent za termalno krekovanje nafte, čime se udvostručuje proizvodnja benzina.
  • 7. 1. - Londonska konferencija: Srbija se odriče zahteva za luku na Jadranu.
  • 10. 1. - Rumunija zahteva južnu Dobrudžu kao kompenzaciju za jačanje Bugarske.
  • 11. 1. - Tibet i Mongolija, nedavno osamostaljeni od Kine, potpisuju ugovor o prijateljstvu i alijansi (osporena validnost).
  • 12. 1. - Prvo izdanje stripa Bringing Up Father ("Porodica Tarana") - izlazi do 2000.
  • 12. 1. - Albanski iregularci uništili luku u Santi Quaranta (Sarandi), koja je služila grčkoj opsadi Janjine.
  • 13. 1. - Aktivirane Ulsterske dobrovoljačke snage - protestanti, unionisti, se protive samoupravi za Irsku.
  • 13. 1. - Londonska konferencija se okončava bez sporazuma. Srbija formalno zahteva reviziju sporazuma sa Bugarskom iz marta 1912. - traži Makedoniju jer nema ništa od Albanije.
  • 15. 1. - Laka krstarica Hamidiye potopila grčku pomoćnu krstaricu Makedonia u luci Syra na Kikladima.
  • januar - Gruzinski boljševik Josif Džugašvili napisao u Beču članak "Marksizam i nacionalno pitanje", potpisuje ga sa "K. Staljin".
  • januar - Izborna reforma u Ugarskoj: broj glasača povećan sa 1 na 1,8 miliona, tj. 10% stanovništva.
  • 16. 1. - Donji dom britanskog parlamenta usvaja Zakon o vladi Irske (samoupravu) ali Dom lordova ulaže veto krajem meseca. Isto se ponavlja u julu.
  • 16. 1. - Nakon što se veliki knez Mihail oženio Natalijom Brasovom prošle godine, njegov brat car Nikolaj II ga ražaluje, takođe mu oduzima imanja.
  • 16. 1. - Mladi indijski matematičar Srinivasa Ramanujan započinje prepisku sa G. H. Hardyjem.
  • 18. 1. - Bitka kod Lemnosa: grčka mornarica sprečila i drugi turski pokušaj da probiju blokadu Dardanela.
  • 19. 1. - Prvi balkanski rat, Opsada Jedrena: u sastav II srpske armije stigao haubički puk.
  • 20. 1. - Opšti grčki napad na Janjinu - veliki gubici.
  • 21. 1. - Godina sa četiri premijera u Francuskoj: Aristide Briand nakratko zamenjuje Poincarea, koji je izabran za predsednika Francuske, u martu dolazi Louis Barthou a u decembru Gaston Doumergue.
  • 23. 1. - Osmanski državni udar: Mladoturci (Enver i Talat) se vraćaju na vlast. Veliki vezir Ćamil-paša prinuđen na ostavku, ministar vojni i načelnik generalštaba Nazim-paša ubijen, izgleda greškom. Žele nastaviti rat i sprečiti pad Jedrena.
  • 26. 1. - Ambasadorska konferencija: Rusi traže da ako Skadar pripadne Albaniji, Srbija dobije Đakovicu - AU pristala tek krajem marta.
  • 30. 1. - Komandant Skadra Hasan Riza-paša ubijen od strane ljudi Esad Paše Toptanija, koji preuzima komandu.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Srpska artiljerija kod Jedrena
  • 9. 2. (27. 1. po j.k.) - Boj na Brdici - srbijanske Primorske trupe odbijene uz velike žrtve; u ova tri dana opšteg napada takođe teški crnogorski gubici na Bardanjoltu i Tarabošu.
    • kasnije: Albanci u Maći i oko Kroje napadaju srpske vojnike i ruše telekomunikacije.
  • 9. 2.- Srbi pristaju na bugarski zahtev za topove pred Jedrenom, uz rezervaciju prava na kasnije određenje kompenzacije - Bugari bi samo dali novčanu naknadu.
  • 9. 2. - Velika meteorska procesija, "cirilidi", vidljiva u Americi.
  • 9 - 19. 2. - Tragična dekada u Meksiku: pobunjeni general Bernardo Reyes poginuo u prvom napadu na predsedničku palatu. General Victoriano Huerta nudi zaštitu predsedniku Maderu, što je ovaj prihvatio - ali Huerta je deo pobune.
  • 10. 2. - Vrhunac Političke krize Taishō u Japanu - nasilni neredi u Tokiju dovode do pada premijera Katsure deset dana kasnije.
  • 10. 2. - Istraživački brod Terra Nova stigao sa Antarktika na Novi Zeland - svet obavešten o sudbini Scottove ekspedicije.
  • 11. 2. - Ubijen socijaldemokratski zastupnik Carevinskog vijeća Franz Schuhmeier.
  • 12. 2. - Formalni zahtev kralja Nikole za srpsku pomoć kod Skadra - biće poslato 30.000 vojnika i 72 topa (železnicom do Soluna pa grčkim brodovima do Medove).
  • 13. 2. - Dalaj Lama XIII se vraća na Tibet i objavljuje nezavisnost.
  • 13. 2. - Srpski opsadni topovi stigli do Jedrena (17 baterija sa 58 Schneiderovih topova, 24 haubice od 120 i 150 mm).
  • 17. 2. - Počinje Armory Show, izložba moderne umetnosti u Njujorku; ismejana Duchampova slika "Akt silazi niz stepenice, br. 2".
  • 18. 2. - Raymond Poincaré je novi francuski predsednik (do 1920).
  • 18. 2. - Meksička revolucija: liberalni predsjednik Francisco I. Madero i potpredsjednik Pino Suarez su uhapšeni od vojske. General Victoriano Huerta preuzima vlast prema Paktu iz ambasade (SAD). Predsednikov brat i savetnik Gustavo je ubijen a Madero i Suarez slede četiri dana kasnije.
  • 20. 2. - U Smederevu osnovano Srpsko akcionarsko rudarsko topioničko industrijsko društvo - SARTID.
  • 21. 2. (8. 2. po j.k.) - Srpska vojska formirala Primorski kor za opsadu Skadra - prevezen u martu.
  • 22. 2. - Srpski premijer Pašić formalno traži reviziju ugovora sa Bugarskom.
  • 24. 2. - Bugarska prihvata da se spor sa Rumunijom, koja traži južnu Dobrudžu, iznese na konferenciju u Sankt Peterburgu.
  • 27. 2. - Grčka mornarica proširila blokadu albanske obale do Drača.
  • 27. 2. - 6. 3. - Albanski kongres u Trstu, pod okriljem austrougarskih vlasti.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 4. 3. - Demokrata Woodrow Wilson postaje 28. predsednik SAD (do 1921). Državni sekretar je William Jennings Bryan (do 1915).
  • 5. 3. - Bugari pokušali izbaciti Grke iz Nigrite kod Soluna[2].
  • 6. 3. - Grci zauzeli Janjinu.
  • 6. 3. (21. 2. po j.k.) - U Rusiji svečano obeležena 300-godišnjica dinastije Romanov, takođe i u Beogradu.
  • 6. 3. - Pancho Villa se vraća u Meksiko, u borbu protiv Huerte.
  • 8. 3. - Staljin uhapšen u Sankt Peterburgu - u sibirskom je progonstvu do 1917.
  • 12. 3. - Buduća australska prijestolnica zvanično dobiva ima Canberra.
  • 13. 3. - Grci se iskrcali na Samos.
  • 17. 3. - Njujorški senator Franklin D. Roosevelt dobija prvi posao u saveznoj vladi: asistent sekretara mornarice.
  • 18. 3. - Grčki kralj Dorđe I ubijen u Solunu od strane anarhiste. Nasleđuje ga sin Konstantin I (vl. 1913-17. i 1920-22.).
  • 18. 3. - Prvi grčki brod sa srpskim pojačanjima stiže u Medovu - napala ih je krstarica Hamidija (sutradan potopila nekoliko trgovačkih brodova u Draču). Komandu pred Skadrom preuzima srpski gen. Bojović.
  • 19. 3. - U Berlinu prikazan dvočasovni italijanski film Quo vadis, valjda prvi "blokbaster" u istoriji kinematografije.
  • 20. 3. - Ubijen predsednik Kuomintanga, Song Jiaoren, koji je nedavno doveo stranku do pobede na prvim demokratskim izborima u Kini (osumnjičen gen. Yuan Shikai).
  • 20. 3. - Kod Skadra poginuo srpski pilot Mihajlo Petrović.
  • 20. 3. - Austro-ugarska na konferenciji u Londonu pristala da Srbija dobije Đakovicu, nepopustljiva za Skadar (Rusija ranije napustila zahtev da ga dobije Crna Gora).
  • 21. 3. - Albert Schweitzer odlazi, sa suprugom, prvi put u Afriku - osniva bolnicu u Gabonu.
  • 23. 3. - Konferencija ambasadora odlučila da Skadar pripadne Albaniji.
  • 23. 3. - Uskršnji tornado opustošio Omahu - jedan od niza u ovoj državi i okolini.
  • 25. 3. - Velika Daytonska poplava - izlivanje reke Ohio izaziva stotine mrtvih i veliku štetu. To je deo Velike poplave koja je ovih dana pogodila više država SAD.
Bugarski vojnici u jedrenskoj džamiji Selimiji
  • 26. 3. (13. 3. po j.k.) - Prvi balkanski rat: petomesečna Opsada Jedrena je okončana, bugarske i srpske snage zauzimaju grad. Bugarsi takođe napadaju na Čataldži i povraćaju položaje izgubljene prošlog meseca.
  • 26. 3. - Balagat: sukob Srba sa Džavid-pašinim 6. korpusom severno od Lushe u Albaniji, južno od Škumbe - osmanski poraz i poslednja bitka Srbije u I balkanskom ratu.
  • 26. 3. - Venustiano Carranza objavljuje Gvadalupski plan i započinje borbu protiv Huerte na čelu ustavne stranke. Protiv Huerte su i Pancho Villa, Emiliano Zapata (raniji Maderov protivnik) i Álvaro Obregón.
  • 28 - 29. 3. - Demarši velikih sila Crnoj Gori i Srbiji za povlačenje iz Albanije.
  • 29. 3. - Tajni sastanak Ujedinjene nacionalne omladine u Splitu - protiv pritiska na srpske kraljevine.
  • mart, krajem - Počinje Petrogradska ambasadorska konferencija za rešenje rumunsko-bugarskog spora.
  • 31. 3. - Skandalkonzert - bečka publika, nesviknuta na muziku Druge bečke škole, prekinula koncert kojim je dirigovao Arnold Schönberg.
  • 31. 3. - Neuspešni napad na Skadar s težištem na Tarabošu.

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Pozicije krajem aprila
Opsada Skadra: "Crnogorska zastava na Skadru"
  • 24. 4. - U Njujorku otvorena Woolworth Building sa 57 spratova i 241 m, najviša na svetu do 1930.
  • 25. 4. - Sofija traži rusku arbitraciju u Makedoniji.
  • 29. 4. - Firma Siemens & Halske patentirala telefonski brojčanik.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 5. - Iznimne mjere u BiH, raspuštena mnoga udruženja (npr. "Prosvjeta" i "Privreda").
  • 3. 5. - U Kaliforniji usvojen zakon kojim je uskraćeno posedovanje imovine nekim kategorijama, pre svega Japancima (poništen 1952).
  • 3. 5. - 5. 10. - Adria-Ausstellung u Beču
  • 5. 5. - Pod pritiskom velikih sila, kralj Nikola prihvatio napuštanje Skadra.
  • 5. 5. - Grčko-srpski sporazum: zajednička granica zapadno od Vardara, vojna podrška protiv Bugarske, sfere uticaja u Albaniji na reci Semeni (vojna konv. 14. 5.).
  • 6. 5. - Ostavka vlade divizijara Martinovića zbog predaje Skadra - dolazi serdar Janko Vukotić.
  • 6. 5. - Nikola Tesla patentirao svoju turbinu.
  • 8. 5. - Petrogradska ambasadorska konferencija: bugarska luka na Dunavu Silistra da pripadne Rumuniji (ovi tražili i južnu Dobrudžu).
  • 10. 5. (27. 4. po j.k.) - Austrijski vojnici pucali na parobrod "Beograd" kod Smedereva i ranili jednog srpskog podanika. ("Politika")
  • 13. 5. (26.?) - U Sofiji otvorena Centralna mineralna banja.
  • 14. 5. - Međunarodni odred ušao u Skadar.
  • 14. 5. - Osnovana Rockefellerova zaklada.
  • maj - Josip Broz, koji radi u Bečkom Novom Mjestu, regrutiran je u Austro-ugarsku vojsku.
  • maj - Ruska carska porodica je na turneji po starim gradovima Moskovije, stopama osnivača dinastije Mihajla - Nikolaj je ubeđen u ljubav naroda i ispravnost autokratije.
  • maj - Ibn Saud osvaja od Osmanlija, uz pomoć novoosnovanih Ikhwana ("bratstva"), bogato područje Al-Hasa na istoku Arabije.
  • 16. 5. - Bitka kod Sidi Garbe, blizu Derne u Libiji: Italijani pretrpeli gubitke u okršaju sa pobunjenicima (tada se govorilo o čak 1.000 mrtvih, kasnija cifra je 79[3]).
  • 16. 5. - Otkrivena Eberswaldska ostava, najznačajnija zbirka zlatnih objekata iz centralnoevropskog Bronzanog doba.
  • 20. 5. - Na gradilištu Panamskog kanala završen Prosek Culebra - probijena vododelnica dva okeana.
  • 22. 5. - Bugarske trupe potisle grčke sa reke Angitis, ali su odbijeni nakon nekoliko dana borbi.
  • 23. 5. - Poleteo "Ruski vitez", prvi četvoromotorac na svetu, konstrukcija Igora Sikorskog.
  • 24. 5. - Viktoria Luise, najmlađe dete i jedina kćerka nemačkog carskog para se udala za Ernsta Augusta, vojvodu od Braunšvajga iz Kuće Hanover; svadbi u Berlinu prisustvovali britanski kralj i ruski car.
  • 24. 5. - Pošto je dobio ostatak očevog nasledstva, Hitler napušta bečku spavaonicu u Meldemannstraße i odlazi u Minhen - ostatak života će provesti u Nemačkoj.
  • 25. 5. (12. 5. po j.k.) - Srpska vlada nudi bugarskoj reviziju savezničkog ugovora (ova to odbija 19. 6.).
  • 25. 5. - Austrougarski obaveštajac puk. Alfred Redl izvršio samoubistvo u Beču nakon što je razotkriven kao ruski špijun.
  • 29. 5. - U Parizu održana premijera baleta Posvećenje proljeća Igora Stravinskog, koja izaziva burnu reakciju publike te eskalira u najpoznatije nerede u historiji klasične muzike.
  • 30. 5. - Londonski mir okončava Prvi balkanski rat:
    • nezavisna Albanija (granice utvrđene sledećeg decembra),
    • Kosovski vilajet (koji obuhvata i Sandžak) podeljen između Srbije, Crne Gore i Albanije,
    • bugarska granica u zapadnoj Trakiji na liniji Enos-Midija, nedefinisano razgraničenje u Makedoniji.
    • Krit dodeljen Grčkoj, granica u Egeju naknadno.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 11. 6. - Žensko pravo glasa u Norveškoj.
  • 11. 6. - Prvo putovanje nemačkog broda SS Imperator (najveći putnički brod do 1914).
  • 12. 6. - Bugarska i Srbija izjavljuju da pristaju na arbitražu Rusije.
  • 12. 6. - Drveni Collinsov most dužine 4 km povezao Miami i Miami Beach
  • 14. 6. - Zemljotres kod Velikog Trnova, Bugarska (M 7.0, Int. IX).
  • 11 - 15. 6. - Pobuna Moroa na Filipinima: američka pobeda kod Bud Bagsaka, Sultanat Sulu.
  • 18 - 23. 6. - U Parizu održan Arapski kongres o predlozima reforme u Otomanskom carstvu (→ Arapski nacionalizam).
  • 19. 6. - U Južnoafričkoj Uniji stupio na snagu Zakon o domorodačkoj zemlji (Natives Land Act) kojim je crncima ograničeno pravo posedovanja zemlje - osnova Apartheida (povučen 1991).
  • 22. 6. - Vlada Nikole Pašića podnosi ostavku, ponovo dobija mandat - neslaganje oko ruskog zahteva za povlačenje iz nekih makedonskih mesta i daljeg postupanja prema Bugarima. Srpski poslanik u Sofiji, M. Spalajković, vratio se u Beograd.
  • 25. 6. - Sukob srpskih i bugarskih snaga kod Zletova.
  • 25. 6. - Francuski predsednik Poenkare stigao u posetu Londonu.
  • 29/30. 6. (17. 6. po j.k.) - Drugi balkanski rat počinje bugarskim napadom - Bregalnička bitka.
  • 30. 6. - 1. 7. - Ulične borbe u Solunu između bugarskog bataljona i Grka.
  • 30. 6. - Nemački Reichstag doneo zakon koji predviđa postepeno uvećanje vojske.
  • jun - Anglo-nemačka izložba u Londonu.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 7. - Srpski kontraudar u Bregalničkoj bici, od Zletovske reke prema Kočanima.
  • 1. 7. - Preko 54.000 veterana s obe strane se okuplja na 50. godišnjicu Bitke kod Gettysburga.
  • 2. 7. - Avijatičar Marcel Brindejonc des Moulinais se vratio u Pariz, nakon što je od 10. juna leteo do Varšave, Sankt Peterburga, Stokholma, Kopenhagena i Haga (oko 4.800 km).
Drugi balkanski rat (posleratne granice)
  • 2 - 4. 7. - Bitka kod Krivolaka: Bugari je smatraju neiskorišćenom pobedom a Srbi herojskim otporom na Orlovom bairu kojim je sprečen bugarski obuhvat srpskog centra.
  • 2 - 4. 7. - Bitka kod Kukuša: Grci naneli težak poraz Bugarima kod Kilkisa uz obostrane velike gubitke. Grci zatim zauzimaju Đevđeliju i Dojran, Bugari u povlačenju napuštaju Serez i Dramu.
  • 6. 7. - Bitka kod Dojrana, bugarski poraz.
  • 7. 7. - Bugari poraženi u Bregalničkoj bitki. Napadaju prema Pirotu, takođe zauzet Knjaževac ali odlaze već sutradan jer se 1. armija premešta na jug (9. divizija 1. armije uništena u nekoj klisuri).
  • 9. 7. - Grci u Strumici.
  • 10. 7. - Crna Gora objavila rat Bugarskoj (poslat Dečanski odred pod Vukotićem).
  • 10. 7. - U Furnace Creek, California, u Dolini smrti izmereno 56,7 °C - najviša pouzdano izmerena temperatura na planeti.
  • 11. 7. - Rumuni ušli u Bugarsku, zauzeli Silistru i liniju Tutrakan-Balčik, nakratko i Varnu. Grčka mornarica u Kavali.
  • 12. 7. - Turci prelaze liniju Enos-Midija.
  • 12. 7. - Predata brana na reci Möhne u Nemačkoj, tada najveća u Evropi (teško oštećena 1943. u operacija Chastise).
  • 13. 7. - Objavljen izveštaj Rogera Casementa o zlostavljanju Indijanaca od strane britanske Peruanske amazonske kompanije.
  • 13. 7. - Léon Letort leteo non-stop od Pariza do Berlina, 920 km za 9h i 47 min.
  • 14 - 15. 7. i 20 - 22. 7. - Srpski pokušaji prema Ćustendilu.
  • 14/15. 7. - Rumunska armija prelazi Dunav na zapadu, bugarska ne pruža otpor (ali hiljade rumunskih vojnika će stradati od kolere).
  • 15. 7. - Počeo redovan saobraćaj kroz železnički tunel Lötschberg ispod Alpa, dužine 14,6 km.
  • 17. 7. - Vasil Radoslavov je novi bugarski premijer (do 1918).
  • 17 - 31. 7. - Boj na Grlenskim visovima.
Franz Marc: Die Wölfe (Balkankrieg)
  • 18. 7. - Rumuni u Ferdinandu (Montani).
  • 18 - 19. 7. - Bitka kod Kalimanaca: srpsko-crnogorski neuspeh, sprečena invazija Bugarske.
  • 19. 7. - Grci zauzeli Nevrokop.
  • 20. 7. - Bugarska delegacija u Nišu.
  • 21. 7. - Baron Ivan Skerlecz je novi komesar/povjerenik u Hrvatskoj umjesto umirovljenog Cuvaja (koji je na dopustu od prosinca a upravu je vršio dr. Dragutin Unkelhäuser).
  • 21 - 31. 7. - Bitka u Kresnenskoj klisuri: Grci nameravaju stići do Sofije.
  • 23. 7. - Turska prethodnica ulazi u Jedrene, a Srbi u Belogradčik (tj. 22.) i nastupaju prema Vidinu.
  • 25. 7. - Austrougarska upozorava Srbiju i Grčku da ne smeju poniziti Bugarsku. Grčka flota zauzela Dedeagač, a Rumuni i Srbi se sreli u Belogradčiku (odsečen Vidin).
  • 26. 7. - Zemaljski sabor Češke raspušten zbog konfrontacije Čeha i Nemaca, car imenuje komisiju.
  • 26. 7. - Rumuni stigli na desetak kilometara od Sofije.
  • 28. 7. - Bugari napustili Džumaju (Blagoevgrad), sutradan vrše kontranapad protiv grčkog nadiranja.
  • 29. 7. - Londonska ambasadorska konferencija šest sila: Albanija je neutralna, suverena, nasledna kneževina. Zemljom će upravljati Međunarodna kontrolna komisija, do odluke o monarhu i granicama.
  • 29. 7. - Andrej Hlinka zvanično osnovao Slovačku narodnu stranku.
  • 29. 7. - "Druga revolucija" u Kini: nezadovoljni autoritarnom vlašću Yuan Shikaia, sedam južnih provincija se pobunilo pod uticajem Kuomintanga - ugušeno do početka septembra.
  • 29. 7. - Anglo-otomanska konvencija u vezi granica osmanske jurisdikcije u Persijskom zalivu - nije ratifikovana, ali biće značajna za kasniju samostalnost Kuvajta.
  • 31. 7. - Primirje u Drugom balkanskom ratu.
  • leto - Snage iz Mongolije (Bogd Hanata) zauzele centralnu Unutrašnju Mongoliju u Kini - uglavnom se povukli do kraja godine.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • avgust-septembar - Karnegijeva komisija istražuje ratne zločine počinjene na Balkanu - Izveštaj je objavljen sledeće godine (komisija nije dobrodošla u Srbiji i Grčkoj[4]).
  • 2. 8. - Prvi uspon na planinu Olimp.
  • 4. 8. - Kineska provincija Čungking proglasila nezavisnost, ali vladine snage slomile pobunu za par nedelja.
  • 7. 8. - Loi des trois ans: vojni rok u Francuskoj produžen sa dve na tri godine.
  • 9. 8. - Prema Giolittijevoj tvrdnji iz decembra 1914, Austrougarska je privatno izjavila Nemačkoj i Italiji da ima nameru krenuti protiv Srbije.[5]
  • 10. 8. - Drugi balkanski rat: Bukureštanski mirovni sporazum kojim Bugarska gubi teritorije u korist Srbije, Grčke i Rumunije.
  • 12. 8. - Ambasadorska konferencija u Londonu dogovara južne granice Albanije, sa Grčkom (osnovana je komisija za demarkaciju). Italija da zadrži osvojena ostrva u Egeju, do sporazuma sa Turskom.
  • 13. 8. - Harry Brearley pronašao nerđajući čelik.
  • 17. 8. - Nadvojvoda Franjo Ferdinand postavljen za generalnog inspektora oružanih snaga AU.
  • 18. 8. - Omladinac Stjepan Dojčić pucao na hrvatskog komesara Skerleca.
  • 18. 8. - Kockarska zabluda: kuglica u ruletu u Monte Karlu je 26 puta zaredom stala na crno, kockari su izgubili milione kladeći se na crveno.
  • 23. 8. - Otkrivena kopenhagenska statua "Mala sirena".
  • 25. 8. - Leo Frank osuđen u Atlanti za ubistvo maloletne Mary Phagan, u početku na smrt - izmena kazne u doživotnu 1915, dovešće do njegovog linčevanja.
Spomenik Karađorđu (foto 1915)

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Mesto "Male sirene" u Copenhagenu

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 10. - Meksička revolucija: konstitucionalisti Pančo Vilje porazili vladine snage kod Torreóna i zauzimaju grad.
  • 2. 10. - Bačena bomba na Guvernerovu palaču u Rijeci.
  • 2. 10. - Nikola Pašić u poseti Beču.
  • 3. 10. - U SAD potpisan Zakon o prihodima, poznat i kao Underwoodova carina: uveden je federalni porez na prihod (stopa za najbogatije 7%), carinske stope su najniže od 1857.
  • 5. 10. - Taimur bin Feisal je novi sultan Maskata i Omana (do 1932).
  • 6. 10. - Yuan Shikai i formalno izabran za predsednika Kine (ostaje do 1916, proglašavao se za cara 1915-16).
  • 6. 10. - Tango zabranjen u Čikagu kao nemoralan.
  • 7. 10. - Ford počinje proizvodnju Modela T na pokretnoj traci - vreme proizvodnje više nego prepolovljeno, na 5,5 sati.
  • 9. 10. - Na Atlantiku se zapalio i potonuo britanski brod Volturno, poginulo oko 130 osoba a spašeno 520, zahvaljujući SOS signalu.
  • 10. 10. - Završetak gradnje Panamskog kanala (u upotrebi od 1914) - predsednik Wilson je telegrafski poslao varnicu koja je aktivirala dinamit u nasipu Gamboa.
  • 14. 10. - Protest Srbiji iz Beča zbog prelaska albanske granice, zatim i ultimatum.
  • 14. 10. - Najgora rudarska nesreća u istoriji Velike Britanije: eksplozija u rudniku Universal Colliery u južnom Velsu odnela 439 života.
  • 16. 10. - Na proslavi 100. obljetnice bitke kod Leipziga njemački car Wilhelm II svojim generalima tvrdi kako će Njemačka uskoro biti prisiljena krenuti u rat sa silama Antante.
  • 16. 10. - Porinut bojni brod HMS Queen Elizabeth, prvi iz svoje klase, pokreće se naftom umesto ugljem.
  • 16. 10. - Prapremijera Shawovog "Pigmaliona" u Beču.
  • 16. 10. - Essad Pasha's flag.svg Esad Paša Toptani u Draču proglasio Republiku Centralnu Albaniju (traje do marta).
  • 17. 10. - Eksplozija nemačkog cepelina LZ 18 odnosi 28 žrtava - do tada najgora vazduhoplovna nesreća.
  • 18. 10. - Srpska okupacija Albanije: austrougarski ultimatum Srbiji za povlačenje iz Albanije. Nemačka je ovim iznenađena, ali nema nameru savetovati uzdržanost AU[7] - kao i devet meseci kasnije.
  • 19. 10. - U Zadru napadnuti pripadnici Hrvatske sokolske župe Ban Paližna, na povratku iz Biograda.
  • 19/20. 10. - "Lajpciški lov na lavove": ubijeno šest lavova odbeglih iz cirkusa.
  • 22. 10. - Eksplozija u rudniku kod Dawson, New Mexico, stradalo 263 rudara.
  • 25. 10. - Srpske snage se povukle sa albanske teritorije.
  • 28. 10. - Nikola Tesla prijavio patent za svoju fontanu.
  • 28. 10. - Bejlisov proces: Menahem Mendel Bejlis oslobođen na procesu u Kijevu od antisemitskih optužbi za ubistvo dečaka.
  • 28. 10. - Prva pojava stripa Krazy Kat.
  • 31. 10. - Otvoren Linkolnov auto-put, prva transkontinentalna magistrala u SAD, između Njujorka i San Fransiska - početna dužina 5.454 km (kasnije skraćivana ispravljanjem trase).
  • jesen - Marcel Duchamp napravio prvi readymade: točak bicikla montiran na hoklicu (to se može smatrati i za prvu kinetičku skulpturu).

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 26. 10. i 2. 11. - Izbori u Kraljevini Italiji, prvi sa "univerzalnim" pravom glasa - zapravo obuhvataju 27% stanovništva, muškarce starije od 21 ako su pismeni odn. 30 ako nisu. Pre izbora sklopljen tajni Gentilonijev pakt kojim su katolički glasovi obezbeđeni za Giolittijevu vladu.
  • 5. 11. - Otvoren Los Angeleski akvadukt - prva voda stigla u dolinu San Fernando.
  • 5. 11. - Oto Bavarski smenjen zbog mentalne bolesti, nasleđuje ga Ludvig III (do 1918, poslednji kralj).
  • 5. 11. - Rusko-kineska konvencija o Mongoliji - priznaje se autonomija Spoljne Mongolije, pod kineskim sizerenstvom.
  • 6. 11. - U Alzasu izbija Savernska afera: uvredljive opaske jednog pruskog poručnika dovode do nereda.
  • 6. 11. - Mahatma Gandhi protestuje u Južnoj Africi sa 2200 sledbenika protiv rasne diskriminacije tamošnjih Indijaca.
  • 8. 11. - U Minhenu prvi put izveden Woyzeck.
  • 9. 11. - Vrhunac Oluje na Velikim jezerima 1913. u kojoj je poginulo preko 250 ljudi i uništeno 19 brodova.
  • 11. 11. - Mirovni sporazum između Grčke i Turske.
  • 13. 11. - Sporazum o razgraničenju Srbije i Crne Gore.
  • 13. 11. - Kineska Nacionalna skupština je raspuštena, pošto je ostala bez kvoruma nakon izbacivanja poslanika iz Kuomintanga - Yuan Shikai vlada dekretima.
  • 16. 11. - Pancho Villa zauzeo Ciudad Juárez.
  • 17. 11. - Sastanak ugarskog premijera Ištvana Tise sa liderima Hrvatsko-srpske koalicije u Budimpešti - sporazum posredovanjem komesara Skerlecza.
  • 23 - 24. 11. - Bitka kod Tierra Blance: Villine snage porazile federalne nedaleko od Juáreza.
  • 24. 11. - Odlučeno da hrvatski jezik bude unutarnji jezik Odvjetničke komore u Zadru (u Komori je 20 Hrvata i Srba, a samo 12 Talijana)[8].
  • 25. 11. - Irska kriza: u Dablinu osnovani Irski dobrovoljci.
  • 27. 11. - Hrvatskoj vraćen ustav: Ivan Skerlecz imenovan hrvatskim banom (do 1917), na čelu "činovničke vlade" - raspisani izbori.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 12. - Masovna proizvodnja: Ford Motor Company počinje proizvodnju Modela T na pokretnoj traci.
  • 1. 12. - Grčka i formalno anektirala Kritsku Državu.
  • 1. 12. - Pancho Villa zauzeo grad Chihuahuu nakon čega postaje guverner te države - odmah vrši eksproprijaciju bivše oligarhije.
  • 1. 12. - Otvoren Metro u Buenos Airesu, prvi na južnoj polulopti.
  • 4. 12. - Baron Gizl, poslednji austrougarski poslanik u Srbiji, doputovao u Beograd.
  • 6. 12. - Ugarska vlada ukinula Željezničarsku pragmatiku, protivnu Hrvatsko-ugarskoj nagodbi (ali ostaje stara praksa - madžarski je zvanični jezik na državnoj željeznici u Hrvatskoj i Slavoniji).
  • 12. 12. - Jasu V je novi etiopski car (do 1916).
  • 12. 12. - Vincenzo Perugia uhapšen kada je pokušao prodati Mona Lisu u Firenci - slika je vraćena u Francusku 30. 12., dvije godine od krađe.
  • 12. 12. - Roosevelt–Rondonova ekspedicija krenula u proučavanje Reke Sumnje, kasnije nazvane Rio Roosevelt po bivšem predsedniku koji je zamalo stradao.
  • 14. 12. - Nemački oficir Otto Liman von Sanders stigao sa vojnom delegacijom u Carigrad, gde preuzima komandu nad osmanskim I korpusom - Rusija protestuje.
  • decembar - Dopunski izbori za Bosanski sabor: mjesta "Srpske riječi" zauzima advokat Danilo Dumović - biće dio vladine većine u Saboru.
  • 16 - 17. 12. - Izbori za Hrvatski sabor, najslobodniji ikad i posljednji u habsburškom periodu, 48 od 88 mjesta za H.-S. koaliciju.
  • 17. 12. - Firentinskim protokolom definisane granice Albanije - pripada joj Severni Epir, grčke snage se moraju povući, nakon čega dolazi do etničkih sukoba.
  • 18. 12. - U Španiji potpisan zakon o Katalonskoj zajednici (Mancomunitat de Catalunya) - administrativno udruženje četiri katalonske provincije, prvo priznanje katalonske osobenosti od 1714. (traje 1914-25).
  • 21. 12. - Arthur Wynne objavio prvu ikad ukrštenicu u božićnom broju lista "New York World".
  • 23. 12. - U SAD utemeljen Sustav federalnih rezervi - namjenjen je ublažavanju finansijskih kriza.
  • 24. 12. - Tragedija u Italijanskoj dvorani u Calumet, Michigan - 73 osobe, uglavnom deca rudara, stradali u gužvi nakon što je neko viknuo "Vatra!".
  • 24. 12. - Brod "Sv. Marko" potonuo sa 14 ribara na Punta Šilu ostrva Krk.[9]
  • 26. 12. - Jedno pismo je poslednji kontakt Ambrosea Biercea sa ostatkom sveta, nakon čega je nestao u Meksiku (i pismo i lokacija nestanka su osporavani).
  • 29. 12. - Počinje snimanje filma The Squaw Man, prvog dugometražnog u Holivudu.
  • 31. 12. - Orville Wright prikazao kod Daytona Wright Model E, sa autopilotom.

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Brzi voz Mostar-Sarajevo u Neretvi


Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1913.

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelova nagrada za 1913. godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. T. G. Otte (5 June 2014). July Crisis: The World's Descent into War, Summer 1914. Cambridge University Press. str. 49–. ISBN 978-1-107-06490-4. https://books.google.com/books?id=yjiNAwAAQBAJ&pg=PA49. 
  2. The Rise of Nationality in the Balkans By Robert William Seton-Watson, p. 258
  3. Charles Stephenson (19 December 2014). A Box of Sand: The Italo-Ottoman War 1911-1912. Tattered Flag. str. 217–. ISBN 978-0-9576892-2-0. https://books.google.com/books?id=lpaPBQAAQBAJ&pg=PA217. 
  4. Dokumenti o Bugarima, Politika, 3. sept. 1913, str. 1
  5. J. Holland Rose (October 2015). The Origins of the War. Cambridge University Press. str. 188. ISBN 978-1-107-53692-0. https://books.google.com/books?id=q1sZCgAAQBAJ. 
  6. Dominican Republic (1902-present). uca.edu - University of Central Arkansas
  7. Martin Gilbert, The First World War: A Complete History (Macmillan, 2004) pp11-12
  8. Bralić Ante. Zadarski fin-de siècle – Političke i društvene prilike u Zadru i Dalmaciji uoči Prvoga svjetskog rata
  9. Vreme, 28. dec. 1938, str. 9. digitalna.nb.rs (ćirilica, pristup. 28.12.2019)
Literatura

Takođe pogledati[uredi - уреди | uredi izvor]