1913

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1880-e | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | 1940-e | >
<< | < | 1909. | 1910. | 1911. | 1912. | 1913. | 1914. | 1915. | 1916. | 1917. | > | >>


1913 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1913
MCMXIII
Ab urbe condita 2666
Islamski 1331 – 1332
Iranski 1291 – 1292
Hebrejski 5673 – 5674
Bizantski 7421 – 7422
Koptski 1629 – 1630
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1968 – 1969
 - Shaka Samvat 1835 – 1836
 - Kali Yuga 5014 – 5015
Kineski
 - Kontinualno 4549 – 4550
 - 60 godina Yin Voda Vo(l)
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11913
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1913 (MCMXIII) bila je redovna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom odn. redovna godina koja počinje u utorak po 13 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

1913:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 1. - Osmanska ponuda na Londonskoj konferenciji: predali bi sve zapadno od Jedrenskog vilajeta (dakle Skadar i Janjinu), ne daju Trakiju i 4 egejska ostrva - pregovori faktički prekinuti 6. januara.
  • 1. 1. - Ukinuto kmetstvo na ruskom Kavkazu (područje bilo izuzeto 1861.).
  • 6. 1. - Sigmund Freud i Karl Gustav Jung prekidaju ličnu komunikaciju (Jung: "Ostaje ćutanje").
  • 7. 1. - William Merriam Burton dobio u SAD patent za termalno krekovanje nafte, čime se udvostručuje proizvodnja benzina.
  • 7. 1. - Londonska konferencija: Srbija se odriče zahteva za luku na Jadranu.
  • 10. 1. - Rumunija zahteva južnu Dobrudžu kao kompenzaciju za jačanje Bugarske.
  • 11. 1. - Tibet i Mongolija, nedavno osamostaljeni od Kine, potpisuju ugovor o prijateljstvu i alijansi (osporena validnost).
  • 12. 1. - Prvo izdanje stripa Bringing Up Father ("Porodica Tarana") - izlazi do 2000.
  • 12. 1. - Albanski iregularci uništili luku u Santi Quaranta (Sarandi), koja je služila grčkoj opsadi Janjine.
  • 13. 1. - Aktivirane Ulsterske dobrovoljačke snage - protestanti, unionisti, se protive samoupravi za Irsku.
  • 13. 1. - Londonska konferencija se okončava bez sporazuma. Srbija formalno zahteva reviziju sporazuma sa Bugarskom iz marta 1912. - traži Makedoniju jer nema ništa od Albanije.
  • 15. 1. - Laka krstarica Hamidiye potopila grčku pomoćnu krstaricu Makedonia u luci Syra na Kikladima.
  • januar - Gruzinski boljševik Josif Džugašvili napisao u Beču članak "Marksizam i nacionalno pitanje", potpisuje ga sa "K. Staljin".
  • januar - Izborna reforma u Ugarskoj: broj glasača povećan sa 1 na 1,8 miliona, tj. 10% stanovništva.
  • 16. 1. - Donji dom britanskog parlamenta usvaja Zakon o vladi Irske (samoupravu) ali Dom lordova ulaže veto krajem meseca. Isto se ponavlja u julu.
  • 16. 1. - Nakon što se veliki knez Mihail oženio Natalijom Brasovom prošle godine, njegov brat car Nikolaj II ga ražaluje, takođe mu oduzima imanja.
  • 16. 1. - Mladi indijski matematičar Srinivasa Ramanujan započinje prepisku sa G. H. Hardyjem.
  • 18. 1. - Bitka kod Lemnosa: grčka mornarica sprečila i drugi turski pokušaj da probiju blokadu Dardanela.
  • 19. 1. - Prvi balkanski rat, Opsada Jedrena: u sastav II srpske armije stigao haubički puk.
  • 20. 1. - Opšti grčki napad na Janjinu - veliki gubici.
  • 21. 1. - Godina sa četiri premijera u Francuskoj: Aristide Briand nakratko zamenjuje Poincarea, koji je izabran za predsednika Francuske, u martu dolazi Louis Barthou a u decembru Gaston Doumergue.
  • 23. 1. - Osmanski državni udar: Mladoturci (Enver i Talat) se vraćaju na vlast. Veliki vezir Ćamil-paša prinuđen na ostavku, ministar vojni i načelnik generalštaba Nazim-paša ubijen, izgleda greškom. Žele nastaviti rat i sprečiti pad Jedrena.
  • 26. 1. - Ambasadorska konferencija: Rusi traže da ako Skadar pripadne Albaniji, Srbija dobije Đakovicu - AU pristala tek krajem marta.
  • 30. 1. - Komandant Skadra Hasan Riza-paša ubijen od strane ljudi Esad Paše Toptanija, koji preuzima komandu.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Srpska artiljerija kod Jedrena
  • 9. 2. (27. 1. po j.k.) - Boj na Brdici - srbijanske Primorske trupe odbijene uz velike žrtve; u ova tri dana opšteg napada takođe teški crnogorski gubici na Bardanjoltu i Tarabošu.
    • kasnije: Albanci u Maći i oko Kroje napadaju srpske vojnike i ruše telekomunikacije.
  • 9. 2.- Srbi pristaju na bugarski zahtev za topove pred Jedrenom, uz rezervaciju prava na kasnije određenje kompenzacije - Bugari bi samo dali novčanu naknadu.
  • 9. 2. - Velika meteorska procesija, "cirilidi", vidljiva u Americi.
  • 9 - 19. 2. - Tragična dekada u Meksiku: pobunjeni general Bernardo Reyes poginuo u prvom napadu na predsedničku palatu. General Victoriano Huerta nudi zaštitu predsedniku Maderu, što je ovaj prihvatio - ali Huerta je deo pobune.
  • 10. 2. - Vrhunac Političke krize Taishō u Japanu - nasilni neredi u Tokiju dovode do pada premijera Katsure deset dana kasnije.
  • 10. 2. - Istraživački brod Terra Nova stigao sa Antarktika na Novi Zeland - svet obavešten o sudbini Scottove ekspedicije.
  • 11. 2. - Ubijen socijaldemokratski zastupnik Carevinskog vijeća Franz Schuhmeier.
  • 12. 2. - Formalni zahtev kralja Nikole za srpsku pomoć kod Skadra - biće poslato 30.000 vojnika i 72 topa (železnicom do Soluna pa grčkim brodovima do Medove).
  • 13. 2. - Dalaj Lama XIII se vraća na Tibet i objavljuje nezavisnost.
  • 13. 2. - Srpski opsadni topovi stigli do Jedrena (17 baterija sa 58 Schneiderovih topova, 24 haubice od 120 i 150 mm).
  • 17. 2. - Počinje Armory Show, izložba moderne umetnosti u Njujorku; ismejana Duchampova slika "Akt silazi niz stepenice, br. 2".
  • 18. 2. - Raymond Poincaré je novi francuski predsednik (do 1920).
  • 18. 2. - Meksička revolucija: liberalni predsjednik Francisco I. Madero i potpredsjednik Pino Suarez su uhapšeni od vojske. General Victoriano Huerta preuzima vlast prema Paktu iz ambasade (SAD). Predsednikov brat i savetnik Gustavo je ubijen a Madero i Suarez slede četiri dana kasnije.
  • 20. 2. - U Smederevu osnovano Srpsko akcionarsko rudarsko topioničko industrijsko društvo - SARTID.
  • 21. 2. (8. 2. po j.k.) - Srpska vojska formirala Primorski kor za opsadu Skadra - prevezen u martu.
  • 22. 2. - Srpski premijer Pašić formalno traži reviziju ugovora sa Bugarskom.
  • 24. 2. - Bugarska prihvata da se spor sa Rumunijom, koja traži južnu Dobrudžu, iznese na konferenciju u Sankt Peterburgu.
  • 27. 2. - Grčka mornarica proširila blokadu albanske obale do Drača.
  • 27. 2. - 6. 3. - Albanski kongres u Trstu, pod okriljem austrougarskih vlasti.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 4. 3. - Demokrata Woodrow Wilson postaje 28. predsednik SAD (do 1921). Državni sekretar je William Jennings Bryan (do 1915).
  • 5. 3. - Bugari pokušali izbaciti Grke iz Nigrite kod Soluna[2].
  • 6. 3. - Grci zauzeli Janjinu.
  • 6. 3. (21. 2. po j.k.) - U Rusiji svečano obeležena 300-godišnjica dinastije Romanov, takođe i u Beogradu.
  • 6. 3. - Pancho Villa se vraća u Meksiko, u borbu protiv Huerte.
  • 8. 3. - Staljin uhapšen u Sankt Peterburgu - u sibirskom je progonstvu do 1917.
  • 12. 3. - Buduća australska prijestolnica zvanično dobiva ima Canberra.
  • 13. 3. - Grci se iskrcali na Samos.
  • 17. 3. - Njujorški senator Franklin D. Roosevelt dobija prvi posao u saveznoj vladi: asistent sekretara mornarice.
  • 18. 3. - Grčki kralj Dorđe I ubijen u Solunu od strane anarhiste. Nasleđuje ga sin Konstantin I (vl. 1913-17. i 1920-22.).
  • 18. 3. - Prvi grčki brod sa srpskim pojačanjima stiže u Medovu - napala ih je krstarica Hamidija (sutradan potopila nekoliko trgovačkih brodova u Draču). Komandu pred Skadrom preuzima srpski gen. Bojović.
  • 19. 3. - U Berlinu prikazan dvočasovni italijanski film Quo vadis, valjda prvi "blokbaster" u istoriji kinematografije.
  • 20. 3. - Ubijen predsednik Kuomintanga, Song Jiaoren, koji je nedavno doveo stranku do pobede na prvim demokratskim izborima u Kini (osumnjičen gen. Yuan Shikai).
  • 20. 3. - Kod Skadra poginuo srpski pilot Mihajlo Petrović.
  • 20. 3. - Austro-ugarska na konferenciji u Londonu pristala da Srbija dobije Đakovicu, nepopustljiva za Skadar (Rusija ranije napustila zahtev da ga dobije Crna Gora).
  • 21. 3. - Albert Schweitzer odlazi, sa suprugom, prvi put u Afriku - osniva bolnicu u Gabonu.
  • 23. 3. - Konferencija ambasadora odlučila da Skadar pripadne Albaniji.
  • 23. 3. - Uskršnji tornado opustošio Omahu - jedan od niza u ovoj državi i okolini.
  • 25. 3. - Velika Daytonska poplava - izlivanje reke Ohio izaziva stotine mrtvih i veliku štetu. To je deo Velike poplave koja je ovih dana pogodila više država SAD.
Bugarski vojnici u jedrenskoj džamiji Selimiji
  • 26. 3. (13. 3. po j.k.) - Prvi balkanski rat: petomesečna Opsada Jedrena je okončana, bugarske i srpske snage zauzimaju grad. Bugarsi takođe napadaju na Čataldži i povraćaju položaje izgubljene prošlog meseca.
  • 26. 3. - Balagat: sukob Srba sa Džavid-pašinim 6. korpusom severno od Lushe u Albaniji, južno od Škumbe - osmanski poraz i poslednja bitka Srbije u I balkanskom ratu.
  • 26. 3. - Venustiano Carranza objavljuje Gvadalupski plan i započinje borbu protiv Huerte na čelu ustavne stranke. Protiv Huerte su i Pancho Villa, Emiliano Zapata (raniji Maderov protivnik) i Álvaro Obregón.
  • 28 - 29. 3. - Demarši velikih sila Crnoj Gori i Srbiji za povlačenje iz Albanije.
  • 29. 3. - Tajni sastanak Ujedinjene nacionalne omladine u Splitu - protiv pritiska na srpske kraljevine.
  • mart, krajem - Počinje Petrogradska ambasadorska konferencija za rešenje rumunsko-bugarskog spora.
  • 31. 3. - Skandalkonzert - bečka publika, nesviknuta na muziku Druge bečke škole, prekinula koncert kojim je dirigovao Arnold Schönberg.
  • 31. 3. - Neuspešni napad na Skadar s težištem na Tarabošu.

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Pozicije krajem aprila
Opsada Skadra: "Crnogorska zastava na Skadru"
  • 24. 4. - U Njujorku otvorena Woolworth Building sa 57 spratova i 241 m, najviša na svetu do 1930.
  • 25. 4. - Sofija traži rusku arbitraciju u Makedoniji.
  • 29. 4. - Firma Siemens & Halske patentirala telefonski brojčanik.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 5. - Iznimne mjere u BiH, raspuštena mnoga udruženja (npr. "Prosvjeta" i "Privreda").
  • 3. 5. - U Kaliforniji usvojen zakon kojim je uskraćeno posedovanje imovine nekim kategorijama, pre svega Japancima (poništen 1952).
  • 3. 5. - 5. 10. - Adria-Ausstellung u Beču
  • 5. 5. - Pod pritiskom velikih sila, kralj Nikola prihvatio napuštanje Skadra.
  • 5. 5. - Grčko-srpski sporazum: zajednička granica zapadno od Vardara, vojna podrška protiv Bugarske, sfere uticaja u Albaniji na reci Semeni (vojna konv. 14. 5.).
  • 6. 5. - Ostavka vlade divizijara Martinovića zbog predaje Skadra - dolazi serdar Janko Vukotić.
  • 6. 5. - Nikola Tesla patentirao svoju turbinu.
  • 8. 5. - Petrogradska ambasadorska konferencija: bugarska luka na Dunavu Silistra da pripadne Rumuniji (ovi tražili i južnu Dobrudžu).
  • 10. 5. (27. 4. po j.k.) - Austrijski vojnici pucali na parobrod "Beograd" kod Smedereva i ranili jednog srpskog podanika. ("Politika")
  • 13. 5. (26.?) - U Sofiji otvorena Centralna mineralna banja.
  • 14. 5. - Međunarodni odred ušao u Skadar.
  • 14. 5. - Osnovana Rockefellerova zaklada.
  • maj - Josip Broz, koji radi u Bečkom Novom Mjestu, regrutiran je u Austro-ugarsku vojsku.
  • maj - Ruska carska porodica je na turneji po starim gradovima Moskovije, stopama osnivača dinastije Mihajla - Nikolaj je ubeđen u ljubav naroda i ispravnost autokratije.
  • maj - Ibn Saud osvaja od Osmanlija, uz pomoć novoosnovanih Ikhwana ("bratstva"), bogato područje Al-Hasa na istoku Arabije.
  • 16. 5. - Bitka kod Sidi Garbe, blizu Derne u Libiji: Italijani pretrpeli gubitke u okršaju sa pobunjenicima (tada se govorilo o čak 1.000 mrtvih, kasnija cifra je 79[3]).
  • 16. 5. - Otkrivena Eberswaldska ostava, najznačajnija zbirka zlatnih objekata iz centralnoevropskog Bronzanog doba.
  • 20. 5. - Na gradilištu Panamskog kanala završen Prosek Culebra - probijena vododelnica dva okeana.
  • 22. 5. - Bugarske trupe potisle grčke sa reke Angitis, ali su odbijeni nakon nekoliko dana borbi.
  • 23. 5. - Poleteo "Ruski vitez", prvi četvoromotorac na svetu, konstrukcija Igora Sikorskog.
  • 24. 5. - Viktoria Luise, najmlađe dete i jedina kćerka nemačkog carskog para se udala za Ernsta Augusta, vojvodu od Braunšvajga iz Kuće Hanover; svadbi u Berlinu prisustvovali britanski kralj i ruski car.
  • 24. 5. - Pošto je dobio ostatak očevog nasledstva, Hitler napušta bečku spavaonicu u Meldemannstraße i odlazi u Minhen - ostatak života će provesti u Nemačkoj.
  • 25. 5. (12. 5. po j.k.) - Srpska vlada nudi bugarskoj reviziju savezničkog ugovora (ova to odbija 19. 6.).
  • 25. 5. - Austrougarski obaveštajac puk. Alfred Redl izvršio samoubistvo u Beču nakon što je razotkriven kao ruski špijun.
  • 29. 5. - U Parizu održana premijera baleta Posvećenje proljeća Igora Stravinskog, koja izaziva burnu reakciju publike te eskalira u najpoznatije nerede u historiji klasične muzike.
  • 30. 5. - Londonski mir okončava Prvi balkanski rat:
    • nezavisna Albanija (granice utvrđene sledećeg decembra),
    • Kosovski vilajet (koji obuhvata i Sandžak) podeljen između Srbije, Crne Gore i Albanije,
    • bugarska granica u zapadnoj Trakiji na liniji Enos-Midija, nedefinisano razgraničenje u Makedoniji.
    • Krit dodeljen Grčkoj, granica u Egeju naknadno.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 11. 6. - Žensko pravo glasa u Norveškoj.
  • 11. 6. - Prvo putovanje nemačkog broda SS Imperator (najveći putnički brod do 1914).
  • 12. 6. - Bugarska i Srbija izjavljuju da pristaju na arbitražu Rusije.
  • 12. 6. - Drveni Collinsov most dužine 4 km povezao Miami i Miami Beach
  • 14. 6. - Zemljotres kod Velikog Trnova, Bugarska (M 7.0, Int. IX).
  • 11 - 15. 6. - Pobuna Moroa na Filipinima: američka pobeda kod Bud Bagsaka, Sultanat Sulu.
  • 18 - 23. 6. - U Parizu održan Arapski kongres o predlozima reforme u Otomanskom carstvu (→ Arapski nacionalizam).
  • 19. 6. - U Južnoafričkoj Uniji stupio na snagu Zakon o domorodačkoj zemlji (Natives Land Act) kojim je crncima ograničeno pravo posedovanja zemlje - osnova Apartheida (povučen 1991).
  • 22. 6. - Vlada Nikole Pašića podnosi ostavku, ponovo dobija mandat - neslaganje oko ruskog zahteva za povlačenje iz nekih makedonskih mesta i daljeg postupanja prema Bugarima. Srpski poslanik u Sofiji, M. Spalajković, vratio se u Beograd.
  • 25. 6. - Sukob srpskih i bugarskih snaga kod Zletova.
  • 25. 6. - Francuski predsednik Poenkare stigao u posetu Londonu.
  • 29/30. 6. (17. 6. po j.k.) - Drugi balkanski rat počinje bugarskim napadom - Bregalnička bitka.
  • 30. 6. - 1. 7. - Ulične borbe u Solunu između bugarskog bataljona i Grka.
  • 30. 6. - Nemački Reichstag doneo zakon koji predviđa postepeno uvećanje vojske.
  • jun - Anglo-nemačka izložba u Londonu.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 7. - Srpski kontraudar u Bregalničkoj bici, od Zletovske reke prema Kočanima.
  • 1. 7. - Preko 54.000 veterana s obe strane se okuplja na 50. godišnjicu Bitke kod Gettysburga.
  • 2. 7. - Avijatičar Marcel Brindejonc des Moulinais se vratio u Pariz, nakon što je od 10. juna leteo do Varšave, Sankt Peterburga, Stokholma, Kopenhagena i Haga (oko 4.800 km).
Drugi balkanski rat (posleratne granice)
  • 2 - 4. 7. - Bitka kod Krivolaka: Bugari je smatraju neiskorišćenom pobedom a Srbi herojskim otporom na Orlovom bairu kojim je sprečen bugarski obuhvat srpskog centra.
  • 2 - 4. 7. - Bitka kod Kukuša: Grci naneli težak poraz Bugarima kod Kilkisa uz obostrane velike gubitke. Grci zatim zauzimaju Đevđeliju i Dojran, Bugari u povlačenju napuštaju Serez i Dramu.
  • 6. 7. - Bitka kod Dojrana, bugarski poraz.
  • 7. 7. - Bugari poraženi u Bregalničkoj bitki. Napadaju prema Pirotu, takođe zauzet Knjaževac ali odlaze već sutradan jer se 1. armija premešta na jug (9. divizija 1. armije uništena u nekoj klisuri).
  • 9. 7. - Grci u Strumici.
  • 10. 7. - Crna Gora objavila rat Bugarskoj (poslat Dečanski odred pod Vukotićem).
  • 10. 7. - U Furnace Creek, California, u Dolini smrti izmereno 56,7 °C - najviša pouzdano izmerena temperatura na planeti.
  • 11. 7. - Rumuni ušli u Bugarsku, zauzeli Silistru i liniju Tutrakan-Balčik, nakratko i Varnu. Grčka mornarica u Kavali.
  • 12. 7. - Turci prelaze liniju Enos-Midija.
  • 12. 7. - Predata brana na reci Möhne u Nemačkoj, tada najveća u Evropi (teško oštećena 1943. u operacija Chastise).
  • 13. 7. - Objavljen izveštaj Rogera Casementa o zlostavljanju Indijanaca od strane britanske Peruanske amazonske kompanije.
  • 13. 7. - Léon Letort leteo non-stop od Pariza do Berlina, 920 km za 9h i 47 min.
  • 14 - 15. 7. i 20 - 22. 7. - Srpski pokušaji prema Ćustendilu.
  • 14/15. 7. - Rumunska armija prelazi Dunav na zapadu, bugarska ne pruža otpor (ali hiljade rumunskih vojnika će stradati od kolere).
  • 15. 7. - Počeo redovan saobraćaj kroz železnički tunel Lötschberg ispod Alpa, dužine 14,6 km.
  • 17. 7. - Vasil Radoslavov je novi bugarski premijer (do 1918).
  • 17 - 31. 7. - Boj na Grlenskim visovima.
Franz Marc: Die Wölfe (Balkankrieg)
  • 18. 7. - Rumuni u Ferdinandu (Montani).
  • 18 - 19. 7. - Bitka kod Kalimanaca: srpsko-crnogorski neuspeh, sprečena invazija Bugarske.
  • 19. 7. - Grci zauzeli Nevrokop.
  • 20. 7. - Bugarska delegacija u Nišu.
  • 21. 7. - Baron Ivan Skerlecz je novi komesar/povjerenik u Hrvatskoj umjesto umirovljenog Cuvaja (koji je na dopustu od prosinca a upravu je vršio dr. Dragutin Unkelhäuser).
  • 21 - 31. 7. - Bitka u Kresnenskoj klisuri: Grci nameravaju stići do Sofije.
  • 23. 7. - Turska prethodnica ulazi u Jedrene, a Srbi u Belogradčik (tj. 22.) i nastupaju prema Vidinu.
  • 25. 7. - Austrougarska upozorava Srbiju i Grčku da ne smeju poniziti Bugarsku. Grčka flota zauzela Dedeagač, a Rumuni i Srbi se sreli u Belogradčiku (odsečen Vidin).
  • 26. 7. - Zemaljski sabor Češke raspušten zbog konfrontacije Čeha i Nemaca, car imenuje komisiju.
  • 26. 7. - Rumuni stigli na desetak kilometara od Sofije.
  • 28. 7. - Bugari napustili Džumaju (Blagoevgrad), sutradan vrše kontranapad protiv grčkog nadiranja.
  • 29. 7. - Londonska ambasadorska konferencija šest sila: Albanija je neutralna, suverena, nasledna kneževina. Zemljom će upravljati Međunarodna kontrolna komisija, do odluke o monarhu i granicama.
  • 29. 7. - Andrej Hlinka zvanično osnovao Slovačku narodnu stranku.
  • 29. 7. - "Druga revolucija" u Kini: nezadovoljni autoritarnom vlašću Yuan Shikaia, sedam južnih provincija se pobunilo pod uticajem Kuomintanga - ugušeno do početka septembra.
  • 29. 7. - Anglo-otomanska konvencija u vezi granica osmanske jurisdikcije u Persijskom zalivu - nije ratifikovana, ali biće značajna za kasniju samostalnost Kuvajta.
  • 31. 7. - Primirje u Drugom balkanskom ratu.
  • leto - Snage iz Mongolije (Bogd Hanata) zauzele centralnu Unutrašnju Mongoliju u Kini - uglavnom se povukli do kraja godine.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Mesto "Male sirene" u Copenhagenu

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 10. - Meksička revolucija: konstitucionalisti Pančo Vilje porazili vladine snage kod Torreóna i zauzimaju grad.
  • 2. 10. - Bačena bomba na Guvernerovu palaču u Rijeci.
  • 2. 10. - Nikola Pašić u poseti Beču.
  • 3. 10. - U SAD potpisan Zakon o prihodima, poznat i kao Underwoodova carina: uveden je federalni porez na prihod (stopa za najbogatije 7%), carinske stope su najniže od 1857.
  • 5. 10. - Taimur bin Feisal je novi sultan Maskata i Omana (do 1932).
  • 6. 10. - Yuan Shikai i formalno izabran za predsednika Kine (ostaje do 1916, proglašavao se za cara 1915-16).
  • 6. 10. - Tango zabranjen u Čikagu kao nemoralan.
  • 7. 10. - Ford počinje proizvodnju Modela T na pokretnoj traci - vreme proizvodnje više nego prepolovljeno, na 5,5 sati.
  • 9. 10. - Na Atlantiku se zapalio i potonuo britanski brod Volturno, poginulo oko 130 osoba a spašeno 520, zahvaljujući SOS signalu.
  • 10. 10. - Završetak gradnje Panamskog kanala (u upotrebi od 1914) - predsednik Wilson je telegrafski poslao varnicu koja je aktivirala dinamit u nasipu Gamboa.
  • 14. 10. - Protest Srbiji iz Beča zbog prelaska albanske granice, zatim i ultimatum.
  • 14. 10. - Najgora rudarska nesreća u istoriji Velike Britanije: eksplozija u rudniku Universal Colliery u južnom Velsu odnela 439 života.
  • 16. 10. - Na proslavi 100. obljetnice bitke kod Leipziga njemački car Wilhelm II svojim generalima tvrdi kako će Njemačka uskoro biti prisiljena krenuti u rat sa silama Antante.
  • 16. 10. - Porinut bojni brod HMS Queen Elizabeth, prvi iz svoje klase, pokreće se naftom umesto ugljem.
  • 16. 10. - Prapremijera Shawovog "Pigmaliona" u Beču.
  • 16. 10. - Essad Pasha's flag.svg Esad Paša Toptani u Draču proglasio Republiku Centralnu Albaniju (traje do marta).
  • 17. 10. - Eksplozija nemačkog cepelina LZ 18 odnosi 28 žrtava - do tada najgora vazduhoplovna nesreća.
  • 18. 10. - Srpska okupacija Albanije: austrougarski ultimatum Srbiji za povlačenje iz Albanije. Nemačka je ovim iznenađena, ali nema nameru savetovati uzdržanost AU[7] - kao i devet meseci kasnije.
  • 19. 10. - U Zadru napadnuti pripadnici Hrvatske sokolske župe Ban Paližna, na povratku iz Biograda.
  • 19/20. 10. - "Lajpciški lov na lavove": ubijeno šest lavova odbeglih iz cirkusa.
  • 22. 10. - Eksplozija u rudniku kod Dawson, New Mexico, stradalo 263 rudara.
  • 25. 10. - Srpske snage se povukle sa albanske teritorije.
  • 28. 10. - Nikola Tesla prijavio patent za svoju fontanu.
  • 28. 10. - Bejlisov proces: Menahem Mendel Bejlis oslobođen na procesu u Kijevu od antisemitskih optužbi za ubistvo dečaka.
  • 28. 10. - Prva pojava stripa Krazy Kat.
  • 31. 10. - Otvoren Linkolnov auto-put, prva transkontinentalna magistrala u SAD, između Njujorka i San Fransiska - početna dužina 5.454 km (kasnije skraćivana ispravljanjem trase).
  • jesen - Marcel Duchamp napravio prvi readymade: točak bicikla montiran na hoklicu (to se može smatrati i za prvu kinetičku skulpturu).

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 26. 10. i 2. 11. - Izbori u Kraljevini Italiji, prvi sa "univerzalnim" pravom glasa - zapravo obuhvataju 27% stanovništva, muškarce starije od 21 ako su pismeni odn. 30 ako nisu. Pre izbora sklopljen tajni Gentilonijev pakt kojim su katolički glasovi obezbeđeni za Giolittijevu vladu.
  • 5. 11. - Otvoren Los Angeleski akvadukt - prva voda stigla u dolinu San Fernando.
  • 5. 11. - Oto Bavarski smenjen zbog mentalne bolesti, nasleđuje ga Ludvig III (do 1918, poslednji kralj).
  • 5. 11. - Rusko-kineska konvencija o Mongoliji - priznaje se autonomija Spoljne Mongolije, pod kineskim sizerenstvom.
  • 6. 11. - U Alzasu izbija Savernska afera: uvredljive opaske jednog pruskog poručnika dovode do nereda.
  • 6. 11. - Mahatma Gandhi protestuje u Južnoj Africi sa 2200 sledbenika protiv rasne diskriminacije tamošnjih Indijaca.
  • 8. 11. - U Minhenu prvi put izveden Woyzeck.
  • 9. 11. - Vrhunac Oluje na Velikim jezerima 1913. u kojoj je poginulo preko 250 ljudi i uništeno 19 brodova.
  • 11. 11. - Mirovni sporazum između Grčke i Turske.
  • 13. 11. - Sporazum o razgraničenju Srbije i Crne Gore.
  • 13. 11. - Kineska Nacionalna skupština je raspuštena, pošto je ostala bez kvoruma nakon izbacivanja poslanika iz Kuomintanga - Yuan Shikai vlada dekretima.
  • 16. 11. - Pancho Villa zauzeo Ciudad Juárez.
  • 17. 11. - Sastanak ugarskog premijera Ištvana Tise sa liderima Hrvatsko-srpske koalicije u Budimpešti - sporazum posredovanjem komesara Skerlecza.
  • 23 - 24. 11. - Bitka kod Tierra Blance: Villine snage porazile federalne nedaleko od Juáreza.
  • 24. 11. - Odlučeno da hrvatski jezik bude unutarnji jezik Odvjetničke komore u Zadru (u Komori je 20 Hrvata i Srba, a samo 12 Talijana)[8].
  • 25. 11. - Irska kriza: u Dablinu osnovani Irski dobrovoljci.
  • 27. 11. - Hrvatskoj vraćen ustav: Ivan Skerlecz imenovan hrvatskim banom (do 1917), na čelu "činovničke vlade" - raspisani izbori.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Brzi voz Mostar-Sarajevo u Neretvi


Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1913.

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelova nagrada za 1913. godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. T. G. Otte (5 June 2014). July Crisis: The World's Descent into War, Summer 1914. Cambridge University Press. str. 49–. ISBN 978-1-107-06490-4. https://books.google.com/books?id=yjiNAwAAQBAJ&pg=PA49. 
  2. The Rise of Nationality in the Balkans By Robert William Seton-Watson, p. 258
  3. Charles Stephenson (19 December 2014). A Box of Sand: The Italo-Ottoman War 1911-1912. Tattered Flag. str. 217–. ISBN 978-0-9576892-2-0. https://books.google.com/books?id=lpaPBQAAQBAJ&pg=PA217. 
  4. Dokumenti o Bugarima, Politika, 3. sept. 1913, str. 1
  5. J. Holland Rose (October 2015). The Origins of the War. Cambridge University Press. str. 188. ISBN 978-1-107-53692-0. https://books.google.com/books?id=q1sZCgAAQBAJ. 
  6. Dominican Republic (1902-present). uca.edu - University of Central Arkansas
  7. Martin Gilbert, The First World War: A Complete History (Macmillan, 2004) pp11-12
  8. Bralić Ante. Zadarski fin-de siècle – Političke i društvene prilike u Zadru i Dalmaciji uoči Prvoga svjetskog rata
Literatura

Takođe pogledati[uredi - уреди | uredi izvor]