1992

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ovo je članak o godini 1992.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1960-e  1970-e  1980-e  – 1990-e –  2000-e  2010-e  2020-e
Godine: 1989 1990 199119921993 1994 1995
1992. po kalendarima
Gregorijanski 1992. (MCMXCII)
Ab urbe condita 2745.
Islamski 1412–1413.
Iranski 1370–1371.
Hebrejski 5752–5753.
Bizantski 7500–7501.
Koptski 1708–1709.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 2047–2048.
Shaka Samvat 1914–1915.
Kali Yuga 5093–5094.
Kineski
Kontinualno 4628–4629.
60 godina Yang Voda Majmun
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11992.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era


Godina 1992 (MCMXCII) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu, po gregorijanskom kalendaru.

Godina početka Rata u Bosni i Hercegovini.

UN je proglasila Međunarodnom godinom svemira, povodom 500-godišnjice prvog putovanja Kristifora Kolumba.

1992:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 1. - Boutros Boutros Ghali postaje novi generalni sekretar UN.
  • 2. 1. - U Sarajevu, uz posredovanje specijalnog izaslanika UN Cyrus Vance-a, potpisano primirje u Hrvatskoj (15-to, stupa na snagu 3.1. u 18:00), objavljen Vensov plan: demilitarizacija i stvaranje zaštićenih zona UN (UNPA).
  • 2. 1. - U Rusiji počinje Jeljcin-Gajdarova ekonomska reforma, "šok terapija": cene su liberalizovane, dolazi do hiperinflacije.
  • 3. 1. - U Beogradu se okupljaju predstavnici 159 partija i traže novu Jugoslaviju (Srbija, Crna Gora, delovi Hrvatske i BiH).
  • 3. 1. - U Čileu smenjen šef vojne fabrike oružja, u vezi sa skandalom oko nelegalnog slanja oružja u Hrvatsku.
  • 4. 1. - Krajinski predsednik Milan Babić se protivi Vensovom planu jer predviđa povlačenje JNA i razoružavanje TO formacija.
  • 5. 1. - Hrvatska zastava na Ratnoj luci Lora.
  • 7. 1. - MiG 21 Jugoslovenske narodne armije (pilot Emir Šišić) oborio je kod Novog Marofa u Hrvatskoj helikopter s posmatračima Evropske Zajednice. Poginulo je svih pet ljudi u helikopteru (puk. Zvonko Jurjević, komandant vazduhoplovstva, primoran na ostavku zbog ovoga).
  • 8. 1. - Rezolucija 727 SB UN: pozdravljeno potpisivanje primirja u Sarajevu, slanje 50 oficira za vezu (UNMLO), žaljenje zbog smrti posmatrača EZ, potvrđen embargo na oružje.
  • 8. 1. - Gen. Veljko Kadijević se povlači s mesta saveznog sekretara za odbranu, nasleđuje gen. Blagoje Adžić.
  • 8. 1. - Američki predsednik George H. W. Bush se na večeri u Tokiju ispovraćao u krilo premijeru Miyazawi.
Proglašene SAO u BiH
  • 9. 1. - Flag of Republika Srpska.svg Proglašena Srpska Republika Bosna i Hercegovina (ustav 28. 2., od 12. 8. Republika Srpska), predsednik Radovan Karadžić.
  • 9. 1. - Mirovna konferencija Evropske zajednice se ponovo sastala u Briselu.
  • 11. 1. - Mišljenja br. 2 do 7 Badinterove komisije: Srbi u Hrvatskoj i BiH nemaju pravo na samoopredeljenje, već na sva manjinska prava; granice između republika mogu biti promenjene samo slobodnim sporazumom; BiH još ne može biti priznata, jer nije održala referendum o nezavisnosti; Hrvatska još ne može biti priznata, jer njen ustav nije uključio zahtevanu zaštitu manjina; Makedonija i Slovenija mogu biti priznate.
  • 12. 1. - Petorica mrtvih u sukobu u Baranji, ali primirje se inače drži.
  • 12. 1. - Albanci u zapadnoj Makedoniji glasaju za priključenje Kosovu.
  • 12. 1. - Alžiru vojska otkazala drugi krug izbora, jer je u prvom dobro prošao Front islamskog spasa, zbačen i predsednik Chadli Bendjedid - početak dugog i krvavog Alžirskog građanskog rata.
  • 13. 1. - Vatikan priznao Sloveniju i Hrvatsku.
  • 14. 1. - U Jugoslaviju stigli oficiri za vezu UN.
Znak veleposlanstva RH
  • 25. 1. - Skupština BiH, u odsustvu srpskih partija, zakazala referendum za 29. 2. - 1. 3.
  • 26. 1. - Skupština Nezavisnih pisaca i intelektualaca Srbije u beogradskom SKC-u, novo ime je Beogradski krug.
  • 26. 1. - Za nemačku marku 65 dinara, umesto 13.
  • 29. 1. - Ukaz o slobodi trgovine u Rusiji: legalizovano preduzetništvo; omogućena sitna trgovina na ulici nužna u teškim ekonomskim uslovima.
  • 29. 1. - Uredbom Vlade Srbije uvedeno 29 okruga.
  • 30. 1. - Hrvatska strana traži da učestvuje u postavljanju lokalnih vlasti i policije na područjima pod srpskom kontrolom, što ugrožava mirovni plan UN.
  • 30. 1. - Argentina otvorila dosijea nacista koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Južnu Ameriku.
  • 31. 1. - Hrvatski diverzanti planirali srušiti Batinski most - deo je zarobljen (→ Somborska skupina).
  • 31. 1.-2. 2. - Duga sednica u Beogradu, pritisak na Milana Babića da prihvati Vensov plan.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

UNPROFOR (1993)
  • 21. 2. - Rezolucija SB UN 743: ustanovljena mirotvorna misija UNPROFOR za Hrvatsku - 14.000 mirotvoraca u srpskim enklavama u Hrvatskoj (sedište u Sarajevu, prvi komandant će biti indijski general Satish Nambiar).
  • 22. 2. - Milan Babić objavio da prihvata mirovni plan.
  • 23. 2. - Srušena Crkva sv. Lovre u Petrinji.
  • 24. 2. - Eksplozija u zgradi hrvatskog kulturnog društva u Odžaku, BiH, ima ranjenih.
  • 25 - 26. 2. - Rat za Nagorno-Karabah: masakr u Hodžaliju, ubijeno nekoliko stotina azerbejdžanskih civila.
  • 26. 2. - Skupština RSK u Borovom selu smenila Babića i postavila Gorana Hadžića za predsednika.
  • 26. 2. - JNA granatira Osijek, Vinkovce i Šibenik.
  • 26. 2. - "Izbrisani": MUP Slovenije izbrisao iz registra 25.671 osobu neslovenačke nacionalnosti.
  • 28. 2. - Tenzije u BiH: Srbin i Musliman ubijeni na srpskoj barikadi kod Travnika, eksplozije u Maglaju i Banja Luci, mestimične srpske i hrvatske barikade.
  • 28. 2. - Usvojen ustav Srpske Republike BiH.
  • 28. 2. - Rezolucijom SB UN 745, Kambodža privremeno stavljena pod vlast Ujedinjenih nacija (do 1993), uz slanje mirotvoraca .
  • 29. 2.-1. 3. - Ballot.gif Referendum o nezavisnosti BiH, na kojem je 64 do 67% od biračkog tijela izašlo na glasanje, a gotovo 98% je glasalo za nezavisnost. SDS bojkotovao.
  • februar - Demokratska stranka u Srbiji prikuplja potpise za ostavku Miloševića - 320.000 krajem meseca.
  • krajem februara - Smena nesrpskih generala u JNA (prema NY Times).
  • februar-mart - JNA se povlači iz Makedonije.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

Zastava RBiH, maj 1992 - feb. 1998
  • 1. 3. - Ubijen srpski svat Nikola Gardović na Baščaršiji (za Srbe, prva žrtva rata u BiH); JNA izveštava o napadima na kasarne kod Bihaća.
  • 1. 3. - Ballot.gif Referendum u Crnoj Gori - ostaju u Jugoslaviji (Albanci i Muslimani uglavnom bojkotovali).
  • 2. 3. - Srbi postavili barikade oko Sarajeva (uveče uklonjene), barikade i drugde u BiH, uključujući i oko muslimanskih i hrvatskih enklava; kod Bosanskog Broda dolazi i do oružanog sukoba.
  • 3. 3. - Parlament BiH proglasio nezavisnost.
  • 7. 3. - Artiljerijsko prepucavanje kod Osijeka (šteta i u gradu).
  • 7. 3. - Slobodan Milošević povređen u saobraćajnoj nezgodi kod Topčiderske zvezde.
  • 8. 3. - U Beograd stigao gen. Nambijar sa 35-članom prethodnicom snaga UN.
  • 9. 3. - Miting u Beogradu, na godišnjicu 9-martovskih demonstracija, zatim studentski protesti koji traže Miloševićevu ostavku (10-12.3.).
  • 11. 3. - Novi kurs, 85 dinara za marku.
  • 12. 3. - Mauricijus postaje republika, ostavši u Komonveltu.
  • 13. 3. - Komanda Unprofora stiže u Sarajevo.
  • 16. 3. - Prethodnica Unprofora stiže u UNPA zone u Hrvatskoj.
  • 18. 3. - U Sarajevu postignut sporazum, "Kutiljerov plan" - nezavisna BiH, decentralizovana po etničkom principu - ubrzo dolazi do razlika u tumačenju.
  • 18. 3. - Beli Južnoafrikanci glasali za političke reforme koje će okončati apartheid.
  • 21. 3. - Porinuta RTOP-11 Kralj Petar Krešimir IV..
  • 23. 3. - Granata pala pored hotela u Belom Manastiru u kome se nalaze belgijski oficiri - bez žrtava.
  • 24. 3. - Slovenija, Hrvatska i Gruzija primljene u KESS
  • 25. 3. - Borbe u Bosanskom Brodu između Srba podržanih od JNA s jedne i Hrvata i Muslimana s druge strane.
  • 26. 3. - Hrvatsko-muslimanski zločin u selu Sijekovac kod B. Broda.
  • 26. 3. - JNA se povukla iz Makedonije.
  • 27. 3. - Lideri BiH traže plave šlemove, povodom borbi u Bosanskom Brodu.
  • 27. 3. - Sukobi kod Neuma, između JNA i Hrvatske vojske.
  • 27. 3. - U Sarajevu proglašen ustav Srpske Republike BiH, zamišljene kao deo nove Jugoslavije.
  • 28. 3. - Izetbegović se predomislio u vezi Kutiljerovog plana.
  • 28. 3. - Kongres srpskih intelektulaca BiH u Sarajevu.
  • 30. 3. - 64. dodjela Oscara: najbolji film je The Silence of the Lambs, ukupno pet nagrada od sedam nominacija; Terminator 2: Judgment Day četiri nagrade od šest nominacija; najbolji strani film je Mediterraneo.

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Bitka za Kupres, prva faza
  • 3. 4. - Početak oružanih sukoba između hrvatskih snaga i JNA u Mostaru, borbe i u Bosanskom Brodu i u Kupresu.
  • 3. 4. - Predsjedništvo Republike BiH dalo saglasnost za mobilizaciju teritorijalne odbrane u općinama koje to žele, a radi stabiliziranja političko-bezbjednosne situacije na njihovim područjima.
  • 4. 4. - Arkanova Srpska garda ovladala je Bijeljinom.
  • 4. 4. - U riječku luku stigao prvi bataljon UNPROFOR-a (francuski).
  • 5. 4. - Borbe izbile i u Sarajevu, srpski napad na Policijsku školu na Vracama (→ Opsada Sarajeva), prve granate padaju na grad (Srbi zahtevali povlačenje naređenja za mobilizaciju rezervista).
  • 5. 4. - Mirovni protesti u Sarajevu, građani ušli u Skupštinu BiH.
  • 5. 4. - Prvi međunarodni let Croatia Airlines, Zagreb-Frankfurt.
  • 6. 4. - Veliki miting za mir u Sarajevu, snajperisti pucali na građane sa Holiday Inn-a, poginuli Suada Dilberović i Olga Sučić (za Bošnjake i Hrvate, prve žrtve rata).
  • 6. 4. - Evropska zajednica priznaje BiH.
  • 7. 4. - SAD priznaju BiH, Sloveniju i Hrvatsku.
  • 7. 4. - Nakon napada hrvatskih snaga na mostarski aerodrom noćas, avijacija JNA gađala Široki Brijeg i Čitluk.
  • 7. 4. - Srpski napad na Foču.
  • 7. 4. - Rezolucija SB UN 749: odobreno "što brže" raspoređivanje UNPROFOR-a.
  • 7. 4. - U srpskom Sarajevu osnovana Srpska novinska agencija - SRNA; Srpska Republika BiH proglašava nezavisnost (ili 6.?).
  • 8. 4. - Bosanska vlada proglašava neposrednu ratnu opasnost. Murat Šabanović na Višegradskoj brani.
  • 8. 4. - Logo of Croatian Defence Council 2.svg Osnovano Hrvatsko vijeće obrane.
  • 9. 4. - Arkanovci zauzeli Zvornik.
  • 9. 4. - Premijer John Major i Konzervativna stranka, usprkos očekivanja, pobjeđuju na parlamentarnim izborima i zadržavaju vlast u Velikoj Britaniji.
  • 10. 4. - Bitka za Kupres: JNA povraća mjesto, nakon što ga je HVO zauzela 5-og.
  • 11. 4. - Prva sesija Beogradskog kruga, srpskih antiratnih intelektualaca.
  • 12. 4. - Otvoren Euro Disneyland kod Pariza.
  • 13. 4. - Haris Silajdžić, ino. ministar BiH, u poseti SAD.
  • 13. 4. - Devalvacija dinara: 200 za marku (oko 560 dinara na crno).
  • 14. 4. - Kolona JNA ulazi u Višegrad, zvanično na poziv stanovnika - zapadne vlade to nazivaju agresijom (SAD sutradan prete Srbiji suspenzijom iz međunarodnih organizacija ako ne povuče snage u roku od 14 dana, ali odustaju).
  • 15. 4. - Logo of the Army of the Republic of Bosnia and Herzegovina.svg Osnovana Armija Republike Bosne i Hercegovine.
  • april - Štrajk zaposlenih u Radio Beogradu, Šešelj na Dnevniku čita spisak novinara koje bi trebalo odstraniti sa državnog RTV. Mirovni projekat "Rimtutituki" beogradskih rokera (pesma "Slušaj 'vamo" s refrenom "Mir, brate, mir").
  • 16. 4. - Košarkaški klub Partizan osvojio Kup evropskih šampiona u Istanbulu, trojkom Saše Đorđevića u poslednjoj sekundi.
  • 16. 4. - JNA i srpske snage u potpunosti ovladale Višegradom.
  • 17. 4. - Srpske snage zauzele Foču (v. Masakri u Foči).
  • 19. 4. - JNA bombarduje Mostar, zahtevajući povratak dvojice nestalih pilota. Narednih dana gađaju i druga mesta u zapadnoj Hercegovini i gube četiri aviona.
  • 21. 4. - Jako granatiranje i borbe u Sarajevu narednih dana.
  • 22. 4. - Radio B92 i beogradski Centar za antiratnu akciju organizuju miting u Beogradu (50.000 prisutnih).
  • 23. 4. - EZ dogovara primirje u BiH, koje odmah pada. Srpske snage odbijene od Livna.
  • 24. 4. - Flag of Afghanistan (1992-1996; 2001).svg Pešavarskim sporazumom formirana Islamska Država Afganistan; većina mudžahedinskih grupa i delovi Nadžibulahovog režima formiraju privremenu vladu. Mudžahedini narednih dana stavljaju Kabul pod kontrolu, ali međusobne borbe su već počele.
  • 26. 4. - Na Uskrs uveden makedonski denar (1:1 za jugoslovenski dinar).
  • 27. 4. - Flag of Serbia and Montenegro.svg Proglašenjem ustava nastaje Savezna Republika Jugoslavija (Srbija + Crna Gora, proglašenje sutradan?); u pratećoj deklaraciji se kaže da SRJ nema teritorijalnih pretenzija na susedne republike.
  • 27. 4. - Predsjedništvo BiH formalno zahteva povlačenje JNA.
  • 29. 4. - U Los Angelesu izbijaju šestodnevni rasni neredi, nakon što su oslobođena odgovornosti četvorica policajaca optuženih za prebijanje kriminalca Rodneya Kinga.
  • 29. 4. - 2. 5. - U Lisabonu nastavljeni pregovori o BiH, za neuspeh okrivljeni srpski lideri (nije ispunjeno podizanje barikada i povlačenje artiljerije).
  • 30. 4. - BiH primljena u KEBS.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 5. - Sarajevo granatirano i blokirano, napadi na JNA u gradu, jake borbe.
  • 2. 5. - Alija Izetbegović i delegacija uhapšeni od strane JNA na sarajevskom aerodromu, po povratku iz Lisabona.
  • 2. 5. - Belgijski oficir, posmatrač EZ, poginuo kod Mostara.
  • 3. 5. - Prilikom izvlačenja iz Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulici napadnuta kolona JNA, u kojoj se nalazio i predsednik Izetbegović.
  • 3. 5. - U zračnom napadu na Slavonski Brod stradalo petero djece.
  • 5. 5. - Jugoslavija se odriče kontrole nad jedinicama JNA u BiH (prethodno objavljeno da se građani SRJ imaju povući do 19. 5.).
  • 5. 5. - Ruski lideri na Krimu proglasili samoupravu (otcepljenje?) od Ukrajine, ali povukli objavu već kroz nekoliko dana.
  • 6. 5. - Sporazum iz Graca - Karadžić i Boban navodno dele Bosnu.
  • 6. 5. - Šešelj u selu Hrtkovci (prozvani "Srbislavci") pozvao na proterivanje Hrvata (prema optužnici ICTY).
  • 8. 5. - Savezno predsedništvo smenilo 40-tak generala, gen. Života Panić novi načelnik generalštaba.
  • 9. 5. - Pesma Evrovizije u Malmeu: pobedila Linda Martin iz Irske, Ekstra Nena iz SRJ ("Ljubim te pesmama") je 13.
  • 11. 5. - Vlade zemalja Evropske zajednice odlučile da povuku ambasadore iz Beograda (sutradan i SAD), jer sve strane u konfliktu snose odgovornost, ali "daleko najveći udeo pada na JNA i beogradske vlasti".
  • 12. 5. - Patch of the Army of Republika Srpska.svg Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini u Banja Luci donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske (gen. Ratko Mladić postao njen zapovjednik).
  • 12. 5. - Generalni sekretar UN Butros Gali preporučio da se štab UNPROFOR-a izmesti iz Sarajeva (otišli 17. 5.).
  • 13. 5. - Li Hongzhi predstavio Falun Gong u Kini.
  • 14. 5. - Nakon muslimanskog pokušaja proboja oko Ilidže, jako granatiranje Sarajeva, pogođen i kompleks UN.
  • 15. 5. - Napadnuta kolona JNA prilikom povlačenja iz Tuzle, najmanje 50 ubijenih.
  • 15. 5. - Prekinuti svi putevi između istočnog i zapadnog dela Srpske republike.
  • 15. 5. - Rezolucija SB UN 752: zahteva se od suseda BiH da poštuju njen integritet, povlačenje ili stavljanje pod kontrolu bh. vlade jedinica JNA i HV i raspuštanje paravojnih jedinica.
  • 15. 5. - Ulica Maršala Tita u Beogradu preimenovana u Srpskih vladara.
  • 15. 5. - Još dva MiGa-21 preletela u Hrvatsku (Ivan Selak i Ivica Ivandić).
  • 16. 5. - Masakr nad Srbima u Pofalićima.
  • 16. 5. - Dignut u vazduh vojni aerodrom kod Bihaća (koštao više od 4 milijarde dolara).
  • 21. 5. - Oko 5000 izbeglica iz Sarajeva propušteno iz Ilidže prema Splitu, nakon što je Predsedništvo BiH pristalo da dopremi hranu kasarni Maršal Tito u gradu (na zahtev Ratka Mladića).
  • 22. 5. - Slovenija, Hrvatska i BiH primljene u UN.
  • 22. 5. - Suspendovane aktivnosti UNHCR u BiH, nakon otmice 11 kamiona sa hranom i lekovima.
  • 22. 5. - 19. 6. - Smrt 12 banjalučkih beba.
  • 23. 5. - Operacija Jaguar: HV zauzela brdo Križ iznad Bibinja, blizu Zadra.
  • 23. 5. - U mafijaškom atentatu ubijen italijanski istražni sudac Giovanni Falcone.
  • 24. 5. - Kosovski Albanci na tajnim izborima izglasali Ibrahima Rugovu za predsednika "Republike Kosovo".
  • 26. 5. - Kraj Opsade Dubrovnika (→ Operacija Spaljena zemlja).
  • 26. 5. - Vlada SRJ nudi UN, koje razmatraju sankcije protiv nje, saradnju u okončanju borbi u BiH.
  • 27. 5. - Masakr u ulici Vase Miskina u Sarajevu (prethodno gađano i porodilište).
  • 27. 5. - EZ donela odluku o delimičnom trgovačkom embargu protiv SRJ.
  • 28. 5. - Srpska pravoslavna crkva poziva Slobodana Miloševića na ostavku i podržava opozicioni bojkot izbora.
  • 29. 5. - Jako granatiranje Sarajeva, granate pale i na Dubrovnik, prvi put od decembra.
  • 30. 5. - Rezolucija SB UN 757: ekonomske sankcije prema SR Jugoslaviji zbog nesprovođenja rezolucije 752 (Kina i Zimbabve uzdržani) - embargo na naftu, vazdušni saobraćaj (neke zemlje to već uvele), sport, kulturu...
  • Treća dekada maja - U okolini Prijedora osnovani logori Keraterm, Trnopolje i Omarska; napadnuta muslimanska sela Hambarine i Kozarac. Takođe napadnuta srpska sela oko Konjica, počinjeni ratni zločini.
  • 31. 5. - U Prijedoru naređeno da nesrbi obilježe kuće bijelim čaršafima ili zastavama, te da na rukama nose bijele trake (od 2012. Dan bijelih traka).
  • 31. 5. - Izbori Izbori za savezno Veće građana u SR Jugoslaviji: SPS 70, SRS 33, DPS Crne Gore 25 mesta; izbore bojkotuju DS i koalicija DEPOS (Demokratski pokret Srbije koji čine SPO, nacionalno krilo DS [kasniji DSS], GSS, Nova Demokratija). Istovremeno neuspeli referendum o grbu i himni Srbije.
  • 31. 5. - Antiratne demonstracije u Beogradu, traži se Miloševićeva ostavka.
  • 24 - 31. 5. - JRM napustila Vis i Lastovo.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 6. - U SRJ se uvode bonovi za benzin, nestašica i nekih drugih proizvoda.
  • 1. 6. - Hrvatska je članica UNESCO.
  • 2. 6. - Referendum u Danskoj o Mastrihtskom ugovoru - 50,7% protiv.
  • 3. 6. - Grupa studenata na Beogradskom univerzitetu počinje protest.
  • 4. 6. - Sastanak NATO-a u Oslu: u principu pristaje da podrži mirovne operacije u Istočnoj Evropi, ako to KEBS zatraži; osuđena beogradska vlada ali i hrvatsko mešanje u BiH.
  • 5. 6. - Evakuacija kasarne "Maršal Tito" u Sarajevu, predviđeno otvaranje aerodroma za humanitarne pošiljke.
  • 7. 6. - U Sloveniji ubijen političar Ivan Kramberger, navodno slučajno.
  • 8. 6. - Predsednik BiH Alija Izetbegović traži od SAD vazdušne udare na srpske artiljerijske pozicije oko Sarajeva, posle trodnevnog granatiranja.
  • 8. 6. - NBS dozvoljava Dafiment banci obavljanje devizno-valutnih poslova (u registar upisana 2. 6., po drugi put).
  • 8. 6. - Rez. SB UN 758: pojačana snaga i mandat UNPROFOR-a.
  • 9. 6. - Studentske demonstracije u Podgorici osuđuju razaranje Sarajeva.
  • 10. 6. - U selu Čemerno kod Sarajeva ubijena 32 srpska civila.
  • 10. 6. - Kod Mojmila, na ulazu u Sarajevo, napadnut konvoj UNPROFOR-a.
  • 11. 6. - Beogradski taksisti protestuju, tražeći više benzina na bonove, zakačili se sa Vojislavom Šešeljem.
  • 12. 6. - Neuspešni muslimanski kontranapad na Vracama (Juka Prazina).
  • 13. 6. - Klečeći protest muzičara i kompozitora ispred Predsedništva Srbije.
  • 13. 6. - "Trenutak Sister Souljah": kandidat Bill Clinton tokom sastanka sa Duginom koalicijom Jesse Jacksona oštro kritikovao crnu "reptivistkinju" Sister Souljah zbog komentara u vezi nemira u Los Angelesu.
  • 14 - 26. 6. - Operacija Koridor - opet uspostavljena veza između dve polovine Srpske republike BiH.
  • 14. 6. - Protest "Poslednje zvono" pred saveznom skupštinom (sa budilnicima), nakon litije na čelu sa Patrijarhom Pavlom (prva posle 45 godina).
  • 15. 6. - Dobrica Ćosić izabran za prvog predsednika SRJ.
  • 15. 6. - Zajednička izjava predsednikâ Izetbegovića i Tuđmana pominje udružene vojne napore protiv "zajedničkog neprijatelja".
  • 15. 6. - Srušena pravoslavna Saborna crkva u Mostaru.
  • 15. 6. - 10. 7. - Studentski protesti 1992. u Beogradu - traži se ostavka Slobodana Miloševića. Šešelj pokazuje pištolj studentima 9. 7.
  • 17. 6. - Srpske snage napadaju Dobrinju (blizu sarajevskog aerodroma).
  • 17. 6. - Sporazum o razumevanju američkog i ruskog predsednika, Buša i Jeljcina, o redukciji naoružanja (kasnije kodifikovan kao START II).
  • 18. 6. - Rez. SB UN 760: iz sankcija prema SRJ izuzeta humanitarna roba (hrana, lekovi...).
  • 19. 6. - Muslimanske snage u Sarajevu napadaju Nedžariće.
  • 19 - 20. 6. - Neuspeli napadi HVO-a na Muslimane u Novom Travniku i Gornjem Vakufu (proveriti).
  • 20. 6. - Predsjedništvo BiH proglašava ratno stanje. Srbi napuštaju okolinu Visokog.
  • 20. 6. - Dogovor Češke i Slovačke (Vaclav Klaus i Vladimir Mečijar) o mirnom razlazu Čehoslovačke.
  • 21. 6. - Napad na Miljevački plato na Miljevački plato kod Drniša, ubijeno 40 teritorijalaca RSK.
  • 22. 6. - Granatiran Knin.
  • 22. 6. - U Jekaterinburgu pronađen kostur posljednjeg ruskog cara Nikolaja II i carice Aleksandre.
  • 23. 6. - Njujorški mafijaški bos John Gotti osuđen na doživotni zatvor.
  • 24. 6. - Između Prnjavora i Dervente oboren prvi hrvatski MiG, sa puk. Antunom Radošem.
  • 26. 6. - Danska je evropski šampion u fudbalu (na takmičenje došla kao zamena za Jugoslaviju), nakon što je u finalu u Gothenborgu, Švedska, porazila Nemačku 2:0.
  • 26. 6. - Operacija Lipanjske zore - hrvatski uspjeh u dolini Neretve.
  • 26. 6. - Izjava Saveta bezbednosti UN traži od Srba da prekinu napade na Sarajevo i stave svoje teško oružje pod kontrolu UN.
  • 27. 6. - U Višegradu zapaljeno 70 Muslimana (Milan Lukić osuđen pred Haškim tribunalom).
  • 28. 6. - Bosanski Srbi zauzimaju Modriču.
  • 28. 6. - Francuski predsednik Francois Mitterrand iznenada posetio Sarajevo.
  • 28. 6. - 5. 7. - Vidovdanski sabor 1992. - DEPOS (Demokratski pokret Srbije) organizuje proteste u Beogradu koji traže Miloševićevu ostavku, došao i krunski princ Aleksandar Karađorđević, Patrijarh Pavle traži kraj nasilja u BiH.
  • 29. 6. - Rez. SB UN 761: odobreni dodatni elementi Unprofora za bezbednost i funkcionisanje sarajevskog aerodroma (na koji sleću prvi avioni sa hranom).
  • 29. 6. - Telohranitelj ubio alžirskog predsednika Mohameda Boudiafa.
  • 30. 6. - Rez. SB UN 762: od Hrvatske se traži povlačenje na položaje od pre 21. 6., a od jedinica JNA zaostalih u Hrvatskoj, kao i srpskih teritorijalaca i paravojnih formacija da se pridržavaju mirovnog plana.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 7. - Jugoslovenski dinar: skinuta jedna nula, vezuje se za dolar umesto za marku (200:1), inflacija preko sto odsto.
  • 1. 7. - Izdat Bosanskohercegovački dinar (vredi samo na područjima pod kontrolom ARBIH).
  • 1. 7. - Izdate nove novčanice od 100 dinara (djevojka sa maramom) i 500 dinara (odrastao mladić).
  • 1 - 13. 7. - Hrvatska Operacija Tigar: zauzimaju visove kod Dubrovnika.
  • 3. 7. - Herceg-Bosna donosi odluku "o privremenom ustrojstvu izvršne vlasti i uprave na području HZ HB".
  • 3. 7. - Milan Panić, mandatar savezne vlade, stigao u Beograd, nakon što su ga vlasti SAD izuzele od sankcija prema SRJ.
  • 6. 7. - Na samitu G-7 u Minhenu, SAD izjavljuju da će podržati upotrebu vazdušne i pomorske sile, ako Srbi budu blokirali vazdušni most prema Sarajevu; deklaracija Sedmorice sutradan zahteva od srpskih snaga da prekinu napade na "bosanske gradove".
  • 6-29. 7. Kriza razoružanja Iraka: iračka vlada odbija pristup posmatračima UN u Ministarstvo poljoprivrede, ovi neko vreme "kampuju" ispred zgrade.
  • 7. 7. - Bos. Srbi zauzimaju Derventu.
  • 8. 7. - KEBS suspendovao članstvo SRJ, okrivljujući je za agresiju prema susedima.
  • 9. 7. - UN u Beogradu postigao sporazum sa predsednikom RSK Goranom Hadžićem o povratku "ružičastih zona" pod hrvatsku kontrolu.
  • 9. 7. - Sastanak Izetbegović-Buš u Helsinkiju.
  • 10. 7. - Manuel Noriega osuđen na 40 godina zatvora u Majamiju, zbog trgovine drogom.
  • 11. 7. - Napad srpskih snaga na Goražde.
  • 12. 7. - Zločini nad Srbima u okolini Srebrenice.
  • 13. 7. - Bos. Srbi zauzimaju Odžak.
  • 13. 7. - Rez. SB UN 764: pojačan Unprofor na sarajevskom aerodromu, reafirmiše se da se sve strane moraju pridržavati Ženevskih konvencija i da će svi koji čine ili naređuju njihovo kršenje biti pojedinačno odgovorni (osnova ICTY-ja).
  • 13. 7. - Yitzhak Rabin novi premijer Izraela.
  • 14. 7. - Milan Panić, američki biznismen srpskog porekla, postao prvi premijer SR Jugoslavije.
  • 15. 7. - Granata ubila osam izbjeglica na igralištu u Slavonskom Brodu.
  • 17. 7. - U Londonu dogovoreno primirje u BiH.
  • 17 - 20. 7. - 39. Pulski filmski festival, prvi u samostalnoj Hrvatskoj: Zlatna arena za film "Priča iz Hrvatske"[1].
  • 18. 7. - Ratni brodovi NATO i Zapadnoevropske unije u Jadranu radi kontrole sankcija protiv SRJ (prva takva operacija od Drugog svetskog rata).
  • 19. 7. - Premijer SRJ Milan Panić u poseti Sarajevu.
  • 19. 7. - Italijanska mafija ubila još jednog sudiju, Paola Borsellina.
  • 20. 7. - Zbog jakih borbi, uprkos primirju dogovorenom pred EZ, na jedan dan suspendovan vazdušni humanitarni most prema Sarajevu.
  • 21. 7. - Tuđman i Izetbegović potpisuju u Zagrebu Sporazum o prijateljstvu i suradnji Hrvatske i BiH.
  • 21. 7. - Gen. Lewis MacKenzie, komandant operacija UN u Sarajevu, tvrdi da sve strane krše pravila ratovanja.
  • 23. 7. - Abhazija proglasila nezavisnost od Gruzije.
  • 25. 7. - 9. 8. - Olimpijada u Barceloni. Debituju Slovenija (2 bronze u veslanju), BiH, i Hrvatska (medalje: muška košarka srebro, teniseri dve bronze - Goran Ivanišević pojedinačno i u dublu sa Prpićem). Iz SR Jugoslavije smeju nastupiti samo pojedinci pod naslovom nezavisnih učesnika (medalje osvajaju Jasna Šekarić [srebro], te Aranka Binder i Stevan Pletikosić [bronze], svi u streljačkim disciplinama).
  • 26. 7. - Osnovana Demokratska stranka Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom (izdvojila se iz DS).
  • 31. 7. - "Politika" štrajkuje zbog pokušaja podržavljenja - prvi put nakon 1944. da novine nisu izašle.
  • 31. 7. - Neuspešna muslimanska ofanziva oko Sarajeva.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 8. - Izdate nove novčanice od 1000 dinara (Nikola Tesla) i 5.000 dinara (Ivo Andrić).
  • 2. 8. - Coat of arms of Croatia.svg Izbori u Hrvatskoj, prvi posle neovisnosti: parlamentarni (pobjeda HDZ) i predsjednički (Franjo Tuđman skoro 57%).
  • 3. 8. - U Jovanici kod Gornjeg Milanovca pronađeno arheološko nalazište iz ranog paleolita, ašelska kultura.
  • 4. 8. - Savet bezbednosti UN zahteva slobodan pristup Crvenom krstu i drugima agencijama svim logorima i zatvorima, nakon izveštaja o "srpskim konc-logorima" (npr. Omarska).
  • 7. 8. - Rez. SB UN 769: odobreno pojačanje snage i mandata Unprofora.
  • 7. 8. - Hrvatske obrambene snage (Blaž Kraljević) zauzimaju delove opštine Trebinje.
  • 8. 8. - Aleksa Buha, ministar ino. poslova SrR BiH, izjavio u Beogradu da su Srbi u inostranstvu ponudili da učestvuju u kamikaze misijama po Evropi u slučaju "zapadne agresije" (NY Times).
  • 9. 8. - Ubijen Blaž Kraljević, komandant HOS-a Hercegovine i general ARBIH (protivio se podeli BiH).
  • 12. 8. - Srpska Republika Bosna i Hercegovina promenila ime u Republika Srpska.
  • 12. 8. - Završena hrvatska Operacija Oslobođena zemlja u zaleđu Dubrovnika.
  • 13. 8. - Rez. SB UN 770, na osnovu poglavlja VII Povelje Ujedinjenih nacija: zahteva se prekid borbi u BiH, slobodan pristup logorima i zatvorima i olakšanje dostave humanitarne pomoći, ako treba i silom. Istog dana Rez. SB UN 771, kojom se osuđuju masovna kršenja humanitarnog prava i prvi put pominje "etničko čišćenje".
  • 13. 8. - Poseta premijera SRJ Panića Sarajevu, snajperom ubijen američki novinar iz njegove pratnje.
  • 13. 8. - SRJ priznala Sloveniju.
  • 14. 8. - Kod osječkog naselja Nemetina najveća razmena zarobljenika, po Budimpeštanskom sporazumu premijera SRJ i RH od 7. 8. (kasnije Dan sjećanja na zatočene i nestale tijekom Domovinskog rata).
  • 20. 8. - U granatiranju zapaljena zgrada bosanskog parlamenta.
  • 21. 8. - Masakr na Korićanskim stijenama - ubijeno oko 200 Muslimana i Hrvata, bivših zatvorenika logora Trnopolje.
  • 22. 8. - Američki obaveštajni zvaničnici: u srpskim logorima bilo ubistava i mučenja, bez dokaza za sistematska ubijanja.
  • 25/26. 8. - U granatiranju zapaljena Gradska vijećnica u Sarajevu, izgorio veći dio knjižnog fonda i dokumenata.
  • 26-27. 8. - Mirovna konferencija u Londonu povodom Bosne i Hercegovine. Srbi pristali da stave teško naoružanje pod kontrolu UN i prekinu opsadu Sarajeva, ali Karadžić kaže da opsade nema; sukob Miloševića i Panića. Lord Owen je novi pregovarač EZ, nakon ostavke Lorda Carringtona.
  • 28. 8. - Novo granatiranje Sarajeva, uključujući štab UNPROFOR-a.
  • 28. 8. - Zapadnoevropska unija i NATO će staviti 5000 vojnika na raspolaganje UN, sporazum o strožijem sprovođenju sankcija na Jadranu i Dunavu.
  • 29. 8. - Srpska strana objavila da diže opsadu Goražda (ARBiH zatim zauzima teren).
  • 31. 8. - Radikali tražili glasanje o poverenju saveznom premijeru Paniću, ali SPS podeljen.
  • avgust - Savezni premijer Milan Panić smenio pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Mihalja Kertesa, zbog "neslaganja sa planom vlade o zabrani etničkog čišćenja u Jugoslaviji" (u vezi Hrtkovaca).
  • avgust, zadnja dekada - Uragan Andrew, kategorije 5, pustoši Bahame i američki jug.

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 9. - Izdate novčanice od 10.000 dinara (djevojčica) i 50.000 dinara (dječak).
  • 2. 9. - Jezdimir Vasiljević ("Gazda Jezda") organizuje meč Fišer-Spaski na Svetom Stefanu.
  • 2. 9. - ARBiH napada srpske položaje kod Goražda.
  • 3. 9. - Raketom sa teritorije pod kontrolom Muslimana i Hrvata oboren italijanski transportni avion, prekinuti humanitarni letovi.
  • 4. 9. - Milanu Paniću nije izglasano nepoverenje.
  • 6. 9. - Hrvatske snage zahtevaju od vlade BiH da povuku svoje jedinice iz zapadnih delova Sarajeva.
  • 8. 9. - Ubijena dvojica francuskih pripadnika UNPROFOR-a (komandant UN optužuje ARBiH).
  • 9. 9. - SAD tvrde da Iran šalje oružje bosanskim Muslimanima (nešto zaplenjeno na zagrebačkom aerodromu).
  • 10. 9. - SAD optužuju vazduhoplovstvo bosanskih Srba da su koristili humanitarne letove kao štit.
  • 10. 9. - Vladislav Jovanović, savezni ministar ino-poslova, dao ostavku iz neslaganja sa Panićevom politikom.
  • 11. 9. - Dogovor u principu između Hrvatske i SRJ o otvaranju autoputa Beograd-Zagreb i povlačenju jugoslovenske vojske sa Prevlake.
  • 14. 9. - Ustavni sud BiH presudio da je Hrvatska zajednica Herceg-Bosna nezakonita.
  • 14. 9. - Rez. SB UN 776: UNPROFOR ojačan za 5000 ljudi, radi zaštite humanitarnih konvoja i drugih humanitarnih aktivnosti.
  • 15. 9. - Pismo Vensa i Ovena Karadžiću u kome se žale na bombardovanje Bihaća i okolnih mesta (Bosanski Srbi jedini imaju vazduhoplovstvo).
  • pol. septembra? - Potpuno presečena voda i struja Sarajevu.
  • 16. 9. - Crna sreda: britanska konzervativna vlada morala izvesti funtu sterlinga iz Evropskog mehanizma deviznog kursa, jer se nije mogla održati iznad donjeg limita (George Soros zaradio milijardu dolara kladeći se na pad funte).
  • 16. 9. - Skupština Republike Srpske se izjasnila za savez sa SRJ.
  • 19. 9. - Rez. SB UN 777: SRJ ne može automatski nastaviti članstvo SFRJ u UN, preporučuje se Generalnoj skupštini da SRJ mora ponovo zatražiti članstvo (suspendovana iz UN 22/23. 9.).
  • 23. 9. - Aneks ranijem sporazumu između BiH i Hrvatske, uspostavljen komitet zajedničke odbrane.
  • 23. 9. - Test DIVIDER operacije Julin u Nevadi je poslednji američki nuklearni test.
  • 25. 9. - Otvoren Kanal Rajna-Majna-Dunav.
  • 26. 9. - Kopredsednici mirovne konferencije Vens i Oven izjavili da su čuli opis marša "3 do 4 hiljade" proteranih Muslimana preko linije fronta u Travnik, dva dana ranije.
  • 30. 9. - Predsednici SRJ i Hrvatske, Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman, potpisali u Ženevi sporazum o normalizovanju odnosa između dve države i povlačenju JNA sa Prevlake do 20. 10..
  • 30. 9. - Proterivanje Muslimana sa Grbavice.
  • 30. 9. - U Beogradu osnovan Radio Indeks.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 10. - U SAD počeo je s radom Cartoon Network.
  • 2. 10. - Američki predsednik Buš izjavio da je spreman upotrebiti silu kako bi se sprovela buduća zabrana vojnih letova u BiH, nakon izveštaja o dejstvima bosanskih Srba.
  • 2. 10. - Masakr u Carandiruu, ubijeno 111 robijaša tokom i nakon pobune u zatvoru u Sao Paulu.
  • 3. 10. - Nastavljeni humanitarni letovi za Sarajevo, nakon jednomesečne pauze.
  • 3. 10. - Sinéad O'Connor pocepala papinu sliku na američkoj televiziji, protestujući protiv slučajeva zlostavljanja dece.
  • 4. 10. - Izraelski avion, El Al Flight 1862, pao u Amsterdamu, poginulo 43.
Pad Posavine
  • 6. 10. - Vojska Republike Srpske (VRS) zauzela strateški značajan Bosanski Brod (Sarajevo smatra da su ga Hrvati prepustili) - borbe se nastavljaju oko Brčkog, Orašja i Gradačca.
  • 6. 10. - Rez. SB UN 779 (u vezi Hrvatske): pozdravlja se deklaracija predsednikâ od 30.9. (npr. da svi raseljeni imaju pravo na povratak i da su ništavne izjave o imovini date pod prinudom), uzbunjeni su zbog novih izveštaja o etničkom čišćenju u UNPA područjima. Istog dana Rez. SB UN 780: ovlašćen Generalni sekretar da formira Komisiju eksperata koji će ispitati informacije o kršenju Ženevskih konvencija.
  • 9. 10. - Rez. SB UN 781: zabrana vojnih letova iznad BiH (izuzimajući Unprofor), još se ne predviđa sila za sprovođenje.
  • 12. 10. - Kairski zemljotres izaziva razaranja i 545 mrtvih.
  • 13. 10. - Karadžić pristaje da Vojska RS prizemlji avione.
  • 13. 10. - Okršaj policije sa Albancima u Prištini.
  • 15. 10. - Prvi britanski kontigent, od 2400 vojnika, poslat u Hrvatsku.
  • 16. 10. - ARBiH u Sarajevu blokirala humanitarcima put sa aerodroma, plašeći se srpskog "tenkovskog napada".
  • 16. 10. - Predsednik SRJ Ćosić apeluje na Miloševića da podnese ostavku.
  • druga polovina oktobra - Eskalira muslimansko-hrvatski sukob u BiH.
  • 19. 10. - Sastanak predsednikâ Ćosića i Izetbegovića u Ženevi, obećavaju poništavanje etničkog čišćenja i kažnjavanje zločinaca.
  • 19. 10. - Republička policija zauzima zgradu saveznog MUP-a u Beogradu.
  • 20. 10. - Jedinice JNA napustile dubrovačko ratište na osnovu dogovora sa Hrvatskom i Unproforom, polustrvo Prevlaka pod kontrolom posmatrača UN.
  • 20. 10. - Ćosić i Tuđman potpisuju još jedan sporazum u Ženevi.
  • 21. 10. - Odlukom Predsjedništva BiH formiran Peti korpus Armije RBiH.
  • 22. 10. - Sjeverinski masakr - 16 građana Srbije, Muslimana, iz sela Sjeverin, oteto iz autobusa na teritoriji BiH i ubijeno kod Višegrada (Milan Lukić osuđen 2002).
  • 22. 10. - Objavljeno da je otkrivena lokacija masovne grobnice na Ovčari.
  • 24. 10. (i ovih dana) - VRS granatira Brčko i Jajce i napreduje ka Gradačcu, dok HVO napada Prozor; kod Trebinja borbe srpskih i hrvatskih snaga.
  • 24. 10. - Predsednik Ćosić najavio "odlučujuće" izbore u SRJ za 20. 12.
  • 25. 10. - Srbi u zapadnoj Slavoniji blokirali otvaranje auto-puta Beograd-Zagreb za civilni saobraćaj (tj. konvoje s obe strane koji su se trebali sastati u Okučanima).
  • 26. 10. - HVO zauzima Prozor i proteruje muslimansko stanovništvo.
  • 26. 10. - Operacija Vlaštica: HV zauzima kotu iznad Dubrovnika.
  • 28. 10. - Ženevski pregovarači Vens i Oven odbacuju etničku podelu BiH i predlažu podelu na 7 do 10 autonomnih pokrajina (početkom naredne godine konkretizovano u Vens-Ovenov plan).
  • 28. 10. - Boris Jeljcin zabranjuje kao neustavan novoosnovani Front nacionalnog spasa, savez komunista i nacionalista - Ustavni sud u februaru obara zabranu.
  • 29. 10. - U sklopu operacije Vrbas, VRS zauzela Jajce - većina stanovništva beži u Travnik.
  • 31. 10. - Papa Ivan Pavao II. priznao grešku crkve u vezi tretmana Galileo Galileja.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 11. - Bill Clinton izabran za novog predsjednika SAD.
  • 3. 11. - Milan Panić preživeo glasanje o poverenju (18-17 za njega u Veću republika, dan nakon izgubljenog glasanja u Veću građana).
  • 5. 11. - U Beogradu prvi broj pozorišnog lista "Ludus".
  • 6. 11. - Član Predsjedništva Republike BiH Stjepan Kljuić podnio ostavku na ovu funkciju.
  • 10. 11. - Rez. SB UN 786: 75 osmatrača zabrane vojnih letova iznad BiH, usled čestih izveštaja o njenom kršenju.
  • 11. 11. - Crkva Engleske dozvoljava ženama da postanu njeni svećenici.
  • 16. 11. - Rez. SB UN 787: traži se poštovanje integriteta BiH, osuđuje se naročito bosansko-srpske snage zbog nepoštovanja ranijih rezolucija, traži povlačenje Hrvatske vojske iz BiH, pojačavaju sankcije protiv SRJ (blokada na Dunavu i Jadranu).
  • 17. 11. - Ostvarena prva hrvatska internetska veza prema svijetu, u sklopu tadašnjeg projekta a današnje ustanove CARNet.
  • 19. 11. - Konvoj UN dopremio humanitarnu pošiljku u Bosansku Krupu, uz razmenu paljbe sa srpskim snagama (prvi put od kada je to dozvoljeno).
  • 19. 11. - Komitet Saveta bezbednosti UN odobrio slanje opreme beogradskoj TV stanici Studio B (u decembru će je vlast oteti).
  • 20. 11. - Zamak Windsor pogođen požarom u kojem stradaju neprocjenjiva umjetnička djela.
  • 20. 11. - Artiljerijski napad VRS na Travnik.
  • 22. 11. - Brodovi NATO-a i Zapadnoevropske unije počeli da pretražuju brodove na ulazu u teritorijalne vode SRJ na Jadranu (sprovođenje pooštrene blokade).
  • 25. 11. - Čehoslovački federalni parlament donosi odluku o prestanku postojanja Čehoslovačke i njenoj podjeli ne nezavisne države - Češku i Slovačku.
  • ca. 28. 11. - Borbe na severu Bosne, oko srpskog koridora.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 12. - Savezni premijer Milan Panić istakao kandidaturu za predsednika Srbije, protiv Miloševića, ali nedavno usvojeni zakon zahteva jednogodišnje stanovanje u Srbiji (Vrhovni sud mu odobrava 9. 12.).
  • 1. 12. - Komisija za ljudska prava UN osudila bosanske Srbe kao najodgovornije za zločine u BiH (od 53 člana samo SRJ protiv).
  • 1. 12. - Opet prekinuti humanitarni letovi za Sarajevo zbog puščane vatre.
  • 3. 12. - Nil Papvort poslao prvu SMS poruku: Merry Christmas.
  • 1. 12. - Rezolucijom 794 Saveta bezbednosti UN dozvoljeno koaliciji na čelu sa SAD (UNITAF) da dopremi humanitarnu pomoć i uspostavi mir u Somaliji.
  • 1. 12. - U Prištini ubijen jedan albanski demonstrant.
  • 6. 12. - Snage VRS zauzele sarajevsko (ilidžansko) naselje Otes posle petodnevnih borbi; preimenovano u Zoranovo po poginulom pukovniku Zoranu Borovini.
  • 6. 12. - Masa hinduskih demonstranata ruši džamiju Babri Masjid u gradu Ayodhya u državi Uttar Pradesh, pokrećući tako val krvavih hindusko-muslimanskih sukoba i nereda širom Indije, sa oko 2.000 žrtava.
  • 6. 12. - Milan Kučan reizabran za predsednika Slovenije.
  • 7. 12. - Kontraofanziva ARBiH oko Sarajeva.
  • 9. 12. - Princ Charles i princeza Diana od Walesa objavljuju rastavu.
  • 9. 12. - UNITAF, Operacija Restore Hope: američke trupe se iskrcavaju u Somaliji.
  • 9 - 14. 12. - Začetak ustavne krize u Rusiji: Kongres narodnih deputata odbija Jeljcinov predlog Jegora Gajdara za premijera. Jeljcin ne uspeva oduzeti kvorum Kongresu, postignut je sporazum o ustavnom referendumu na proleće a za premijera je izabran (do 1998).
  • 11. 12. - U tjedniku Globus se pojavljuje tekst Hrvatske feministice siluju Hrvatsku, napad na "Vještice iz Rija" (Jelena Lovrić, Rada Iveković, Slavenka Drakulić, Vesna Kesić i Dubravka Ugrešić), tako nazvane jer su tokom održavanja svjetskog kongresa PEN centara u Rio de Janeiru navodno lobirale protiv održavanja slijedećeg kongresa PEN-a u Hrvatskoj. Napadi na njih će trajati i tokom sledeće godine.
  • 11. 12. - Rez. SB UN 795: odobreno slanje UNPROFOR-a u Makedoniju, na granicu sa Albanijom i SRJ.
  • 12. 12. - Zemljotres pogađa indonežansko ostrvo Flores - 2500 mrtvih.
  • 14. 12. - Predsednik SRJ Dobrica Ćosić podržao kandidaturu Milana Panića.
  • 17. 12. - Potpisan Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA, na snazi od 1994).
  • 18. 12. - Rez. SB UN 798: zgroženi izveštajima o masovnom, organizovanom i sistematskom silovanju žena u BiH, naročito Muslimanki.
  • 18. 12. - Zatvoren Logor Manjača.
  • 20. 12. - Izbori U SR Jugoslaviji održani prevremeni savezni, republički i lokalni izbori.
  • 27. 12. - Izvešteno da je američki predsednik Buš upozorio "srpske lidere" (preds. Milošević i načelnik generalštaba Života Panić) da su SAD spremne upotrebiti vojnu silu ako "prošire rat" na Kosovo[2].
  • 28. 12. - Razgovori u Ženevi - rasprava o detaljima mirovnog plana za BiH, Izetbegović kritikovan zbog "gomilanja snaga" ARBiH na Igmanu.
  • decembar, druga polovina - Oko 10.000 Srba pobeglo preko Drine, usled napredovanja ARBiH prema Bratuncu.
  • 28. 12. - Godišnja inflacija u SRJ 19.810%.
  • 29. 12. - U Hrvatskoj doneseni Zakon o lokalnoj samoupravi i upravi[3] i Zakon o područjima županija, gradova i općina u Republici Hrvatskoj[4] - 418 općina umjesto 100, i 20 županija + Grad Zagreb.
  • 29. 12. - U Skupštini SRJ izglasano nepoverenje saveznoj vladi Milana Panića.
  • 29. 12. - Prema izjavi vlade, u Hrvatskoj ima 402.000 prognanika i 265.000 raseljenih osoba.
  • 31. 12. - Generalni sekretar UN Boutros Boutros-Ghali i izaslanik Cyrus Vance u poseti Sarajevu, izviždani od stanovnika.

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1992.

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Dani sećanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelove nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Važniji pokretni dani[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura/Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Takođe pogledati[uredi - уреди | uredi izvor]