16. 1.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan


16. januar/siječanj (16. 1.) je 16. dan godine po gregorijanskom kalendaru. Do kraja godine ima još 349 dana (350 u prijestupnoj godini).

1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1547. — u Moskvi za prvog ruskog cara krunisan Ivan Grozni. Poznat po značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva sina, zbog čega je dobio naziv Grozni.
  • 1778. — Francuska priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave. U februaru iste godine u Parizu potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a na hiljade dobrovoljaca krenulo da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet, Sen Simon i Košćuško.
  • 1864. — Austrija i Pruska uputile ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče Ustav po kom su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale deo Danske.
  • 1908. — u Beogradu otvoren hotel „Moskva“, podignut na mestu kafane „Velika Srbija“. Zgradu projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.
  • 1920. — u SAD stupila na snagu prohibicija, zakonska zabrana proizvodnje i prodaje alkohola.
  • 1945. — pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija okončana nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Ubijeno ili zarobljeno 220.000 nemačkih i 77.000 savezničkih vojnika.
  • 1969. — u centru Praga češki student Jan Palah izvršio samoubistvo spaljivanjem u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog pakta u avgustu 1968.
  • 1969. — sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima „Sojuz 4“ Vladimir Šatalov i „Sojuz 5“ Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Krunov prvi put u istoriji spojili dve letelice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.
  • 1979. — šah Irana Reza Pahlavi napustio zemlju pod pritiskom sledbenika ajatolaha Homeinija koji su potom preuzeli vlast.
  • 1987. — šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara Partije preuzeo Džao Cijang.
  • 1991. — SAD i zapadni saveznici počeli, u Zalivskom ratu, operaciju „Pustinjska oluja“ masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka ultimatuma Ujedinjenih nacija Bagdadu.
  • 1993. — u opkoljenom Sarajevu, koje je već mesecima bez struje i vode, poginulo osam, a povređeno 19 osoba od eksplozije granate koja je pala na mesto gde su ljudi čekali u redu za vodu.
  • 1996. — premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo ostavku.
  • 1998. — u eksploziji metana u rudniku „Soko“ u Čitluku kod Sokobanje poginulo 29 rudara.
  • 2000. — za predsednika Čilea izabran Rikardo Lagos, prvi predsednik-socijalista posle svrgnutog Salvadora Aljendea, kog su 1973. ubili pučisti predvođeni generalom Augustom Pinočeom.
  • 2001. — u pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo ubijen predsednik Loran Dezire Kabila, a dužnost predsednika preuzeo njegov sin Žozef. Kabila na vlast došao u maju 1997. posle pobune koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sese Sekoa.
  • 2002. — Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio sankcije protiv terorističke mreže “Al Kaida” i ostataka Talibana u Avganistanu i van te zemlje.

.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Praznici i dani sećanja[uredi - уреди | uredi izvor]

.


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar