5. 2.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan

1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28
1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31

5. veljače/februar (5. 2.) je 36. dan godine po gregorijanskom kalendaru. Do kraja godine ima još 329 dana (330 u prijestupnoj godini).

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

.

1901-1950[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1917. — Usvajanjem novog ustava, Meksiko postao federativna republika od 28 saveznih država. Proklamovana je agrarna reforma i crkva je odvojena od države.

.

1951-2000[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1958. — Gamal Abdel Naser izabran za prvog predsjednika Ujedinjene Arapske Republike (kasniji Egipat).
  • 1971. — Apollo 14 sletio na Mjesec.
  • 1971. — U Belfastu, tokom nemira, ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.
  • 1983. — U eksploziji bombe u prostorijama Palestinske oslobodilačke organizacije u Bejrutu poginule su 22 osobe.
  • 1983. - U Lionu, posle izručenja iz Bolivije, uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi, jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu. Barbi, nazvan "dželatom iz Liona" skrivao se u Boliviji 32 godine.
  • 1988. — Vrhovni sud SSSR ukinuo presudu kojom su u martu 1938. u vreme Staljinovih "čistki", osuđeni i potom ubijeni Nikolaj Buharin, Aleksej Rikov i niz drugih visokih sovjetskih partijskih i državnih rukovodilaca. Oni su potom posmrtno rehabilitovani.
  • 1994. — Granata sa srpskih položaja ubija 66 osoba u centru Sarajeva.
  • 1996. — Vlasti u Sarajevu uhapsile su i kasnije predale Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu srpske oficire Đorđa Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dva bosanska entiteta. General Đukić je umro u zatvoru a pukovnik Krsmanović je oslobođen optužbe.
  • 1997. —.
    • Tri najveće švajcarske banke osnovale su, pod snažnim međunarodnim pritiskom, fond od sto miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta. Pritisak je usledio nakon otkrića da su švajcarske banke sarađivale s nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i dragocenosti od zatočenih i ubijenih Jevreja.
    • U akcijama beogradske policije protiv mirnih protesta građana, zbog fasifikovanja izbornih rezultata, između 2. i 5. februara, uhapšeno je oko 100, a povređeno više od 300 demonstranata. Svakodnevne demonstracije su nastavljene.

.

21. stoljeće[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2001. — U Njujorku počelo suđenje četvorici optuženih za postavljanje i aktiviranje bombi 1998. u dve američke ambasade u Africi, kada je život izgubilo 224 osobe.
  • 2001 - U eksploziji u moskovskom metrou povređeno je najmanje 224 osoba.
  • 2002. — Belgijski ministar inostranih poslova Luis Mišel, uputio izvinjenje zbog uloge njegove zemlje 1961 u atentatu na tadašnjeg kongoanskog lidera Patrisa Lumumbe. On je ponudio pomoć od 3,25 miliona dolara Fondu "Patris Lumumba" za promociju demokratije u toj zemlji.
  • 2003. — Severna Koreja je saopštila da je ponovo pokrenula nuklearni reaktor u Jongbjonu. Ona je u decembru 2002. najavila niz akcija kojima će reaktivirati svoje nuklearne programe, uprkos činjenici da je dve godine ranije (1994) potpisala sporazum o njihovoj suspenziji.
  • 2006. —.
    • Iran odlučio da zabrani pristup svojim nuklearnim postrojenjima timovima IAA.
    • Reprezentacija Francuske je novi evropski prvak u rukometu.

.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Blagdani[uredi - уреди | uredi izvor]

.


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar