22. 8.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan


1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30

22. kolovoz/august/avgust (22. 8.) je 234. dan godine po gregorijanskom kalendaru (235. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 131 dan.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1485. — u bici s trupama Henrija VII kod Bosvorta poginuo engleski kralj iz dinastije Jork Ričard III. Time okončan "Rat dve ruže", a Henri VII postao prvi kralj dinastije Tjudor.
  • 1567. — španski vojvoda od Albe Fernando Alvares de Toledo počeo, kao vojni namesnik Nizozemske, vladavinu poznatu kao "Albin teror", čime je rasplamsao oslobodilački rat, okončan oslobađanjem od Španije i osnivanjem Nizozemske.
  • 1642. — u Engleskoj počeo građanski rat pristalica krune i Parlamenta posle izjave kralja Čarlsa I Stjuarta da su članovi Parlamenta izdajnici. Rat okončan 1645. porazom kralja, koji je na osnovu presude revolucionarnog suda pogubljen 1649.
  • 1859. — zbog ratnih neuspeha, finansijskog sloma i policijskog nasilja u svim krajevima Habsburške monarhije car Franc Jozef smenio ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Baha, poznatog po sprovođenju apsolutističke i centralističke politike, "Bahovog apsolutizma".
  • 1864. — Predstavnici 22 države potpisali su u Ženevi konvenciju o postupanju s ranjenim vojnicima u ratu. Poslije su potpisane druge Ženevske konvencije o drugim pitanjima. Kao simbol za nove je organizacije izabran Crveni križ na bijeloj podlozi.
  • 1910. — Japan anektirao Koreju posle pet godina protektorata nad tom zemljom.
  • 1914. — Austro-Ugarska u Prvom svetskom ratu objavila rat Belgiji.
  • 1932. — BBC je počeo emitirati televizijski program.
  • 1941. — nemačke trupe u Drugom svetskom ratu počele opsadu Lenjingrada. Bitka za grad okončana u februaru 1944. pobedom Crvene armije. Tokom opsade poginulo ili umrlo od gladi 620.000 stanovnika Lenjingrada.
  • 1942. — Brazil je objavio rat silama Osovine.
  • 1951. — U Bavarskoj je odbijen zahtjev za ukidanje tjelesnoga kažnjavanja učenika.
  • 1971. — predsednika Bolivije, generala Juan José Torres González, u vojnom udaru oborio pukovnik Ugo Banser Suares.
  • 1991. — predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov ukinuo vanredno stanje i smenio članove pučističkog komiteta. Ministar unutrašnjih poslova Boris Pugo izvršio samoubistvo. Predsednik Rusije Boris Jeljcin dobio dopunska punomoćja od Vrhovnog Sovjeta Ruske Federacije.
  • 1991. — pošto je 25. juna Hrvatska proglasila nezavisnost od jugoslovenske federacije, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman uputio pismeni zahtev Predsedništvu SFRJ da se JNA povuče u kasarne najkasnije do 31. 8..
  • 1995. — parlament Etiopije izabrao Negasso Gidada za šefa države pod novim imenom Savezna Demokratska Republika Etiopija.
  • 1996. — konferencija 61 države u Ženevi o razoružanju okončana neuspešno pošto je Indija blokirala sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Praznici i dani sećanja[uredi - уреди | uredi izvor]

.


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar