25. 7.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan


1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31

25. jul/juli/srpanj (25. 7.) je 206. dan godine po gregorijanskom kalendaru (207. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 159 dana.


Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1567. — škotska kraljica Marija Stjuart primorana je da abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla je u Englesku gde je zatvorena, a nakon 18 godina tamnovanja optužena je za učestvovanje u izdaji i pogubljena.
  • 1576. — Kralj Navare Anri odbacio kalvinizam i prešao u katoličanstvo kako bi kao Anri IV preuzeo presto Francuske.
  • 1701. — Antoine de la Mothe Cadillac osnovao je na obali reke Mičigen trgovački centar Ponšartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit.
  • 1704. — britanske snage pod komandom admirala George Rooke preuzele su Gibraltar od Španaca.
  • 1799. — Napoleon je izvojevao svoju poslednju pobedu u osvajanju Egipta, potukavši tursku vojsku kod Abukira.
  • 1804. — srpska potera predvođena Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića.
  • 1824. — rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni su u američkoj državi Delaver uoči predsedničih izbora u SAD.
  • 1923. — u Lozani je potpisan mirovni ugovor između Turske i savezničkih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i istočnu Trakiju, čime su definitivno određene granice evropskog dela turske države.
  • 1943. — bombardovanjem Hamburga, savezničko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo operaciju „Gomora“.
  • 1946. — SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim ostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku.
  • 1967. — francuski predsednik Šarl de Gol završio je svoj govor u Montrealu usklikom „Živeo slobodni Kvebek“, što je izazvalo oštar protest kanadskog premijera Lestera Pirsona. De Gol je bio primoran da skrati posetu Kanadi.
  • 1974. — Konstantin Karamanlis je, posle sedmogodišnje vladavine vojne hunte, obrazovao u Grčkoj prvu civilnu vladu i proglasio opštu amnestiju za sve političke zatvorenike.
  • 1976. — američki svemirski brod „Viking 1“ spustio se na Mars da ispita da li postoje mogućnosti za život na toj planeti.
  • 1978. — u Bristolu, u Velikoj Britaniji, rođena je Louise Brown, prvo dijete u svijetu začeto umjetnim načinom ("beba iz epruvete").
  • 1981. — u kineskoj provinciji Sečuan u poplavama je poginulo više od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.
  • 1990. — američki ratni brodovi u Persijskom zalivu stavljeni su u stanje pripravnosti zbog koncentracije iračkih trupa na kuvajtskoj granici.* 1993. — Centralna banka Rusije saopštila je da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992.
  • 2000 Air Franceov Aerospatiale Concorde srušio se ubrzo nakon polijetanja sa aerodroma u Parizu uslijed požara ubivši svih 109 putnika i članova posade i četvero ljudi na tlu.
  • 2001. — SR Jugoslavija je dobila šestu saveznu vladu s premijerom Dragišom Pešićem na čelu, funkcionerom Socijalističke narodne partije Crne Gore.

.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1834. — Samuel Taylor Coleridge, engleski književnik (r. 1772.).
  • 1878. — Milica Stojadinović Srpkinja (r.1830).
  • 1883. — Matthew Webb, prvi čovek koji je 1875. preplivao kanal Lamanš, utopio se prilikom pokušaja da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada.
  • 1906. — Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze ("Ivkova slava", „Zona Zamfirova“, „Pop Ćira i pop Spira“).
  • 1974. — britanski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935, koji je 1932. otkrio neutron, a kasnije (1943-45) radio na „Menhetn projektu“ razvoja atomske bombe u Los Alamosu, SAD.
  • 1980. — britanski filmski glumac komičar Piter Selers, koji se proslavio filmom „Dr Strendžlav“ i serijom filmova o detektivu Kluzou (Pink Panter).
  • 1991. — američki pisac, poreklom poljski Jevrej, Isak Baševis Singer, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978. Smatra se najznačajnijim modernim piscem na jidišu, mada se njegova dela pojavljuju isključivo u engleskom prevodu ("Rob", „Satana u Goraju“, „Mađioničar iz Lublina“).
  • 1991. — sovjetski revolucionar i političar Lazar Kaganovič.
  • 2000. — francuski filmski reditelj Claude Sautet, koji se proslavio filmom „Vreli asfalt“. Za film „Sasvim obična priča“ osvojio je 1980. Oskara za najbolji strani film.
  • 2003. — John Schlesinger, britanski reditelj.

.

Blagdani[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Praznici i dani sećanja[uredi - уреди | uredi izvor]

.


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar