1923

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | >
<< | < | 1919. | 1920. | 1921. | 1922. | 1923. | 1924. | 1925. | 1926. | 1927. | > | >>

1923. po kalendarima

Gregorijanski	1923. (MCMXXIII)
Ab urbe condita	2676.
Islamski	1341–1342.
Iranski	1301–1302.
Hebrejski	5683–5684.
Bizantski	7431–7432.
Koptski	1639–1640.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1978–1979.
• Shaka Samvat	1845–1846.
• Kali Yuga	5024–5025.
Kineski
• Kontinualno	4559–4560.
• 60 godina	Yin Voda Svinja (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11923.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1923 (MCMXXIII) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak.

Događaji

Januar/Siječanj

Litvanija 1923-40

• 1. 1. - Jugoslavenski dinar je jedino sredstvo plaćanja, nakon što su zamenjene krunsko-dinarske novčanice.
• 1. 1. - U Britaniji stupio na snagu novi železnički zakon, kojim je preko 100 kompanija konsolidovano u Veliku četvorku.
• 2 - 4. 1. - "Srdačni raskid" na Pariskoj konferenciji između Francuske i Velike Britanije, koja se protivi predstojećoj okupaciji Rura.
• 1 - 7. 1. - Masakr u Rosewoodu: rasističko nasilje na Floridi ostavlja osam mrtvih i uništeno naselje Rosewood.
• 5. 1. - Čehoslovački ministar finansija Alois Rašín je smrtno ranjen od strane jednog anarho-komuniste, umire tek u februaru.
• 10 - 11. 1. - Upadi mađarske vojske na rumunsku teritoriju, zemlje Male antante protestuju 13. 1..
• 10 - 15. 1. - Klajpedska pobuna u Memelskoj oblasti, pod francuskom upravom po mandatu Društva naroda, u korist saveza sa Litvanijom.
• 11. 1. - Nakon što je Komisija za reparacije većinom glasova presudila da Nemačka nije izručila određenu količinu uglja, Francuzi i Belgijanci započinju Okupaciju Rura (do 1925), Britanci protestuju.
• 12. 1. - U Italiji počinje s radom Veliko veće fašizma, partijsko (od 1928. državno) telo s velikim uticajem.
• 12. 1. - Vlada KSHS odredila 16 miliona dinara za pomoć gladnim pasivnim krajevima, pre svega Dalmaciji, Crnoj Gori i Hercegovini.
• 13. 1. - Nemački kancelar Wilhelm Cuno proglašava "pasivni otpor" okupaciji Rura, čiji troškovi doprinose hiperinflaciji.
• 13. 1. - Borbe za Krumu u "neutralnoj zoni" između trupa albanske vlade i pobunjenika Bajrama Curija.
• 14. 1. - U Beogradu osnovana Nezavisna radnička partija Jugoslavije, paravan za zabranjenu KPJ. "Politika" javlja da je tog i sledećeg dana policija zabranila održavanje skupštine i da je sutradan uhapšeno 12 komunista, među kojima Triša Kaclerović, Moša Pijade, Đ. Đaković.

Okupacija Rura

• januar - Ruska opoziciona socijalistička grupa "Radnička istina" objavila program u berlinskim menjševičkim novinama, tvrde da je RKP(b) postala partija organizatora i direktora.
• 16/17. 1. - Kasno uveče, VMRO-ove komite ubile 30 srpskih kolonista u Kadrifakovu (ili Kadrifalk, opština Sveti Nikole, "Politika" javlja da je ubijeno 15 kolonista). Ucena za Todora Aleksandrova je povećana sa 100 na 250 hiljada dinara.
• 17. 1. - Pripadnici hrvatske omladine HANAO teško ranili lidera ORJUNA-e u Osijeku.
• 24. 1. - Okupacija Rajnlanda: američki vojnici se povukli.
• 26. 1. - Sun Jat-sen i sovjetski ambasador Adolf Jofe sklopili sporazum o pomoći Kuomintangu, uz pretpostavku da će ovi sarađivati sa komunistima.
• 27 - 29. 1. - U Minhenu se održava prvi nacistički kongres - 12 mitinga istovremeno, marširaju hiljade jurišnika.
• 28. 1. - Zbog komitske aktivnosti, trupe treće armije su "posele teritoriju leve obale Vardara", odlučeno je i da se pojačaju žandarmerijske jedinice, a tu su i seljačke potere.
• 30. 1. - Potpisana Konvencija o razmeni grčkog i turskog stanovništva, definisanog po verskom a ne etničkom principu.
• 30. 1. - Fizički i oružani sukob frankovaca i nacionalističkih omladinaca u jednoj kafani na periferiji Zagreba.
• 31. 1. - Francuska naredila blokadu uglja za Nemačku, zbog železničkog štrajka u Ruru.

Februar/Veljača

U Tutankamonovom grobu

• 1. 2. - Rifski rat: proglašena Rifska Republika, nastala pobunom u Španskom Maroku pre dve godine na čelu sa Abd el-Krimom (likvidirana 1926).
• 2. 2. - Neredi jugoslovenskih nacionalista u Celju povodom nemačkog lovačkog bala.
• 4. 2. - Jak zemljotres na Kamčatki izaziva cunami od šest metara na Havajima.
• 4. 2. - Lozanska konferencija prekinuta, nastavlja se u aprilu.
• 4. 2. - Bačena bomba na bugarskog premijera Stambolijskog u sofijskom pozorištu.
• 6. 2. - Zemljotres oko izvora Vrbasa; zemljotresa ovih dana ima i u Baranji, na Rudniku i slabiji kod Bezdana.
• 8. 2. - Eksplozija u rudniku kod mesta Dawson, New Mexico, 123 mrtvih.
• 9. 2. - Osnovana sovjetska avio-kompanija Aeroflot (ili 17. marta).
• 11. 2. - Italijanski parlament ratifikovao Santamargaretsku konvenciju sa KSHS iz prošlog oktobra: evakuacija Sušaka, treće zone oko Zadra... Senat primio 16. 2..
• 16. 2. - Otvorena grobna komora Tutankamonovog groba.
• 16. 2. - Umetnički bal "Hiljadu i druga noć" u Beogradu.
• 17. 2. - U Parizu prikazan film La Roue Abela Ganca, sa revolucionarnom tehnikom osvetljenja i montaže.
• 20. 2. - Jugoslovenska i albanska vojska zaposedaju poslednji deo neutralne zone u sektoru Đeravica - Korab, gde su se krili "odmetnici Bajram Cur, Isni [Cur], Hasan Prištinac i dr."; sela Junik i Batuša, "odmetnička legla" ostaju na teritoriji KSHS (gorski srez pripada KSHS, a ljumski Albaniji).
• 20. 2. - Umro Damdin Sükhbaatar, "otac mongolske revolucije", po njemu će mongolska prestonica Urga biti preimenovana u Ulan Bator.
• 21 - 24. 2. - Austrijski kancelar Seipel i ministar ino. poslova Grünberger u poseti Beogradu: potpisan protokol sa četiri konvencije, najavljeni pregovori za trgovinski ugovor.
• 25. 2. - U kontekstu Okupacije Rura okončana Slobodna Država Grlić (Freistaat Flaschenhals), kvazi-država izolovana od ostatka Nemačke.

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Grčka je poslednja zemlja u Evropi koja prihvata gregorijanski kalendar.
• 28. 2. - 3. 3. - Bugarske komite, tj. VMRO, pokušale napad na selo Doljane kod Štipa, došlo je do sukoba sa vojskom, komite se povlače sa stanovništvom sela; okršaj kod Tonotaraca. U isto vreme se u Nišu održava KSHS-bugarska konferencija.

Granica Sušak - Rijeka (1925)

• 3. 3. - Talijanska vojska se povlači sa Sušaka, svečani doček jugoslavenske vojske.
• 3. 3. - Evakuacija Treće zone: Pakoštani i Biograd na Moru; 4-tog Pašman i Sale na Dugom otoku.
• 3. 3. - Garvanski masakr, u radoviškoj opštini: vlasti ubile 29 osoba u selu Garvan, na koje je dejstvovano i topovima.. (→ mk:Гарвански масакр) U novinskom izveštaju se kaže da su poginuli komitski jataci u bekstvu, a sutradan da su seljani bili primorani da prate komite.
• 3. 3. - Prvi broj magazina Time.
• 6. 3. - Potpisan Halibutov ugovor između SAD i Kanade o ribarskim pravima na severnom Pacifiku - Kanada je prvi put sklopila ugovor bez učešća britanskog predstavnika.

Lenjin je onesposobljen

• 9. 3. - Lenjinov treći moždani udar - gubi moć govora, vezan je za krevet; za zamenike će biti određeni Aleksej Rikov i Lev Kamenjev.
• 12. 3. - Lee De Forest prikazao štampi proces zvučnog filma Phonofilm.
• 13. 3. - Završena evakuacija treće zone, parada jugoslovenskih i italijanskih trupa u Murvici.
• 14. 3. - Rudolph Valentino i Natacha Rambova se definitivno venčali.
• 14. 3. - Društvo naroda priznalo granicu između Poljske i Litvanije, koja Vilnius ostavlja Poljskoj - Litvanija će to priznati tek posle ultimatuma 1938.
• 15. 3. - Jak zemljotres u 06:44 kod Imotskog (M 6.2, Int. VIII-IX), razaranja u Sarajevu, Kotoru, Dubrovniku, Mostaru (duvanska fabrika), osetio se i u Beogradu.
• 16. 3. - Prikazan epski western The Covered Wagon.
• 18. 3. - Parlamentarni izbori u KSHS: Pašićeva NRS 108 mandata (+17), Radićeva HRSS 70 (+20), Demokratska stranka 51 mandat (-41, usled velike podeljenosti) itd.
• 21. 3. - Sporazum Bugarske i Saveznika o ratnim reparacijama.
• 23. 3. - Niški sporazum između Bugarske i Kraljevine SHS - bugarska vlada se obavezuje da suzbije aktivnosti VMRO.
• 25. 3. (?) - Avioni kompanije "Franko-Rumen" na liniji Pariz-Istanbul sleteli na pančevački aerodrom da prime gorivo (time se Kraljevina SHS uključila u evropski vazdušni saobraćaj).
• 25. 3. - Skupština Jugoslovenskoga sokolskoga saveza u Beogradu; predsednik uprave, starosta, je Vladimir Ravnihar.
• 26. 3. - Suđenje 16-orici katoličkih sveštenika u Moskvi: Jan Cieplak i Konstantin Budkevich osuđeni na smrt, Budkevich streljan 31. marta ili 1. aprila.
• 27. 3. - Sastanak Radić - Korošec - Spaho u Zagrebu. Radić ima federalističke zahteve, u Srbiji se već javljaju ideje o amputaciji Hrvata i Slovenaca.
• 28. 3. - Osnovana Regia Aeronautica, vazduhoplovne snage Italije.
• 29. 3. - Rumunjska dobila novi ustav (traje do 1938), između ostalog Jevreji dobili državljanstvo, čemu se protivi nedavno osnovana Nacional-hrišćanska liga A. C. Cuze i C. Z. Codreanua.
• 31. 3. - Francuske snage pucale na radnike Kruppove fabrike automobila u Essenu, 11 mrtvih.
• mart - Konferencija o Južnoj željeznici u Rimu: zaključene su dve konvencije o prometu i reorganizaciji.
• mart-april - Sovjetske vlasti stavljaju pod kontrolu Kamčatku i Anadir.

April/Travanj

• mart/april - Glad u nikšićkom i kolašinskom okrugu, gde je preko dva metra snega.
• 1. 4. - Prikazana komedija Harolda Lloyda Safety Last!.
• 1. 4. - Ratni bugarski premijer Vasil Radoslavov je u odsustvu osuđen u Sofiji na doživotni zatvor, kao i pet njegovih ministara.
• 4. 4. - Formalno inkorporirana filmska kompanija Warner Bros..
• 5. 4. - Lord Carnarvon umro u Kairu od trovanja krvi, što inspiriše priču o "Tutankamonovom prokletstvu".
• 6. 4. - Louis Armstrong snimio prvu pesmu, Chimes Blues.
• 10. 4. - Irski građanski rat: glavnokomandujući Irske republikanske armije Liam Lynch je poginuo, što je praktični kraj rata - Lynchov naslednik Frank Aiken proglašava jednostrano primirje krajem meseca.
• 13. 4. - "Markov protokol" u Zagrebu - efemerni sporazum između radikala i Federalističkog bloka (Radić, Korošec, Spaho).
• 15. 4. - Masovni miting HRSS-a u zagrebačkom Borongaju, Radićev oštar govor ("Pašić je sporazum stavio u džep", "Nas neće videti u beogradskoj Skupštini. Osim ako bi trebalo srušiti tiraniju".)
• 16. 4. - Pašić podneo ostavku vlade, slede pregovori o mogućoj koaliciji, mandat je dobijao i lider demokrata Ljuba Davidović.
• 17. 4. - Sukob u Donjoj Stubici, tj. selu Šagudovcu, između seljaka i žandarma koji su tražili begunce od vojske - trojica mrtvih seljaka.
• 17 - 25. 4. - XII kongres RKP(b): Staljinov obračun sa gruzijskim nacionalnim komunistima (→ Gruzijska afera); RKP(b) sada smatra da su lokalni šovinizmi veći problem od ruskog; početak politike korenizacije, promovisanja lokalnih kadrova i pripadnika nacionalnih manjina na nižim nivoima. Trojka Staljin-Kamenjev-Zinovjev (protivnici Trockog) sprečili objavljivanje Lenjinovog "Pisma kongresu" (kasnije nazvano "Lenjinov testament").
• 19. 4. - Kraljevina Egipat dobila ustav - parlamentarni sistem.
• 21. 4. - U Italiji prvi put proslavljen dan osnivanja Rima, kao zamena za Dan rada.
• 22. 4. - Izbori u Bugarskoj, Bugarski zemljoradnički narodni savez uzima 212 od 245 mandata.
• 23. 4. - U Poljskom koridoru inaugurirana luka Gdynia, zamena za luku Gdanjsk/Dancig (Slobodni Grad Danzig pod zaštitom Društva naroda).
• 25. 4. - Administrativna nezavisnost Emirata Transjordanija, formalno dela Britanskog mandata nad Palestinom.
• 26. 4. - Princ Albert, vojvoda od Yorka (kasnije kralj George VI) oženio se sa Lady Elizabeth Bowes-Lyon (kasnije kraljica majka Elisabeth).
• 27. 4. - Prva žena advokat u KSHS: Jelena Mihajlović-Đorić je položila advokatsko-sudijski ispit.
• 28. 4. - Otvoren originalni Stadion Wembley.
• ca. 28. 4. - Upravnik beogradske varoši ograničio brzinu automobila na 25 km/h zbog sve češćih udesa.
• 29. 4. - Veliki zbor Narodne odbrane u Beogradu za "narodno državno jedinstvo", protiv "antidržavnih separatističkih pokreta".

Maj/Svibanj

• 2. 5. - Nova Pašićeva vlada je položila zakletvu, homogena radikalska.
• 3. 5. - Potpisana je konvencija o slobodnoj zoni u Solunu (deluje od 1925).
• 6. 5. - Velika grupa bandita zaustavila luksuzni Plavi ekspres u južnom Šantungu u Kini i uzela 300 putnika kao taoce, uključujući 30 belaca - pušteni dva meseca kasnije nakon isplate otkupa.
• 9. 5. - Premijera Brechtovog komada Im Dickicht der Städte u Minhenu - nacisti je ometaju.
• 9 - 12. 5. - U Beču održana Druga zemaljska konferencija KPJ - zaključeno da rukovodstvo mora raditi u zemlji, za generalnog sekretar izabran Triša Kaclerović.
• 8. 5. - Francuski vojni sud osudio Gustava Kruppa na 15 godina teškog rada (oslobođen posle 7 meseci).
• 10. 5. - U Sofiji objavljena naredba o raspuštanju makedonskih organizacija i tekst Niškog sporazuma. Dolazi do hapšenja, zabrana listova i borbi vojske sa komitama, neki prelaze preko granice KSHS.
• 10. 5. - Beli emigrant Moris Konradi ubio sovjetskog delegata na Lozanskoj konferenciji Vaclava Vorovskog - Konradi oslobođen na suđenju, dolazi do prekida diplomatskih odnosa SSSR i Švajcarske.
• 12. 5. - U Beogradu otvoren hotel Palas sa umetničkom galerijom u pet salona.
• maj - Program HRSS (autor dr. Rudolf Horvat): Hrvatska bi trebala biti u konfederaciji, savezu država, sa Srbijom.
• maj - U okolini Muća u Dalmaciji pojavile se "velike rulje odbeglih vojnika" koji noću napadaju okolna sela.
• 16. 5. - Rano ujutru, skupština je verifikovala 239 mandata - ostaju četiri osporena i 69 Radićevih.
• 22. 5. - Oboleli britanski premijer Bonar Law daje ostavku, nasleđuje ga Stanley Baldwin (1923-24, 1924-29 i 1935-37).
• 24. 5. - Okončan Irski građanski rat: Frank Aiken naredio da se baci oružje, pobeda pristalica Anglo-irskog ugovora.
• 26 - 27. 5. - Održana prva trka 24 časa Le Mana.
• 29. 5. - Premijera Nušićevog "Sumnjivog lica" u beogradskom Narodnom pozorištu.
• 30. 5. - Svepravoslavni kongres u Carigradu usvojio kalendar naučnika Milutina Milankovića.

Jun/Juni/Lipanj

• 4. 6. - Gušenje štrajka rudara u Uncíji, Bolivija, ubijena četiri rudara.

† Aleksandar Stambolijski

• 9. 6. - Devetojunski prevrat u Bugarskoj, desničari i vojska zbacili premijera Aleksandra Stambolijskog, postavljen Aleksandar Cankov. Agrarci odmah odgovoraju nekoordinisanim Junskim ustankom, najjačim u okolini Plevena.
• 13. 6. - Osnovana Beogradska filharmonija; osnivač, prvi direktor i šef-dirigent Stevan Hristić.
• 14. 6. - Pripadnici VMRO-a ubili zbačenog premijera Stambolijskog u njegovom rodnom selu.
• 16. 6. - Zauzećem Ajana na Ohotskom moru okončana je Jakutska pobuna Belih Rusa i završen Ruski građanski rat.
• 23. 6. - Na Kosovu se predao harambaša Azem Bejta.
• 24. 6. - Zabranjen miting HRSS u Zagrebu (Radić: "Evropa ne može biti složna s Azijom", "Evropa žali danas što je propalo jedno kulturno dobro i što su kulturna područja predata Ciganima").
• 24. 6. - Osnovana Zadruga za saobraćaj i promet stranaca - preteča kompanije "Putnik".
• 25. 6. - "Politika" objavljuje da su kod makedonskih komita pronađeni dokumenti o saradnji sa nekim hrvatskim vojnim licima koji služe tamo.
• 26. 6. - Dvorana ustanovljene sreće u Zabranjenom gradu je izgorela nakon što je Puyi naredio inventar blaga, kako bi se ustanovile razmere evnuške korupcije. Većina evnuha će zatim biti proterana.
• 27. 6. - Premijer Nikola Pašić lakše ranjen u atentatu - izvesni Milutin Rajić ispalio šest revolverskih metaka u premijerov automobil.
• 27. 6. - Izgorela Palata ustanovljene sreće u Zabranjenom gradu, dan pre nego što će Pu Yi proterati evnuhe, osumnjičene za krađu umetnina.

Jul/Juli/Srpanj

Amblem Sovjetskog Saveza (verzija 1923-36)

• 6. 7. - U SSSR formiran Savet narodnih komesara (vlada), prvi predsednik je Vladimir Lenjin. Istog dana odobren projekt Ustava SSSR (stupa na snagu sledećeg januara).
• 6. 7. - Dadaistički događaj "Veče bradatog srca" u Parizu: André Breton izazvao nerede tokom izvođenja predstave "Srce na gas" (Le Cœur à gaz) njegovog rivala Tristana Tzare - praktično kraj dadaizma.
• 10. 7. - Krupan grad/tuča ubija 23 ljudi u Rostovu, SSSR.
• 13. 7. - Predstavljen Natpis Hollywood iznad Hollywooda u Kaliforniji (prvobitno HOLLYWOODLAND).
• 13. 7. - Roy Chapman Andrews otkrio jaja dinosaura u Mongoliji.
• 14. 7. - Hrvatski blok objavljuje tekst Markovog protokola, Stjepan Radić govori o Bastilji i optužuje Pašića, Pribićevića i druge da su nameravali da bude ubijen.
• 15. 7. - Eksplozija u skladištu municije kod Kragujevca, materijalna šteta.
• 15. 7. - Hristijan Rakovski, saveznik Trockog, smenjen s položaja predsednika saveta narodnih komesara Ukrajinske SSR i poslat u London.
• 15. 7. - U Italiji objavljen manifest sa merama za Italijanizaciju Južnog Tirola.
• 20. 7. - U Meksiku ubijen Pančo Vilja, pretpostavlja se u organizaciji vlasti.
• ca. 20. 7. - Uhapšeni oficiri u Južnoj Srbiji (Makedoniji) i Hrvatskoj zbog navodne antidržavne zavere za otcepljenje Hrvatske i Makedonije; špijunska afera sa Danicom Androlić i izvesnim Abdagićem, impliciran i Stjepan Radić.
• 23. 7.? - Stjepan Radić prethodne noći pobegao u Mađarsku.
• 24. 7. - Posle osam meseci pregovora potpisan Lozanski ugovor, poslednji mirovni ugovor Velikog rata: utvrđene granice Turske prema Grčkoj i Bugarskoj, njena nezavisnost, uzajamno poštovanje (preostalih) manjinaca u Grčkoj i Turskoj, dogovor o Moreuzima - za Tursku znatno povoljnije od Sporazuma u Sèvresu iz 1920. (za ostale granice videti Mosulsko pitanje i Država Hataj).
• 23. 7. - Devonshirova bela knjiga: interesi Afrikanaca u Koloniji Keniji moraju imati prvenstvo u odnosu na doseljenike

Avgust/August/Kolovoz

Calvin Coolidge

• 2. 8. - Predsednik SAD Warren G. Harding umro na dužnosti, nasleđuje ga potpredsednik Calvin Coolidge (do 1929).
• 12. 8. - Nakon talasa štrajkova sa desetinama mrtvih, nemački kancelar Wilhelm Cuno daje ostavku; nasleđuje ga Gustav Stresemann (do novembra), na čelu koalicione vlade - u zemlji besni hiperinflacija.
• 13. 8. - Ugovor sa avenije Bucareli o namirivanju američkih potraživanja zbog gubitaka u Meksiku zbog revolucije - nije ratifikovan, ubrzo je povučen.
• ca. 15. 8. - Stjepan Radić se kriomice vratio iz Beča u zemlju?, pa otišao u London; vlada razmatra zakonske mere koje će preduzeti protiv njega.
• avgust - Kriza makaza u sovjetskoj Rusiji, industrijskim centrima se proširio talas štrajkova.
• avgust - Adwanska pobuna u Transjordaniji protiv emira Abdulaha i britanskog mandata.
• avgust - Završava se Sunčev ciklus 15 i započinje broj 16 (do 1933).
• 18. 8. - Radić u Londonu.
• 19. 8. - Opštinski izbori u Srbiji i Crnoj Gori, neočekivana pobeda radikala u Beogradu.
• 26. 8. - Rifski rat: španski bojni brod España se nasukao na marokanskoj obali.
• 27. 8. - Kod Janjine u Grčkoj ubijeni članovi italijanskog tima, gen. Enrico Tellini i još trojica, koji je nadgledao demarkaciju Albanije i Grčke.
• 29. 8. - Italijanski ultimatum Grčkoj, između ostalog zahteva se 50 miliona lira odštete i asistencija italijanskog vojnog atašea u istrazi ubistva.
• 31. 8. - Krfski incident: italijanska mornarica bombarduje Krf, nakon čega se iskrcava nekoliko hiljada vojnika.
• 31. 8. - Društvo naroda dalo mandat Belgiji za Ruandu-Urundi (deo Belgijskog Konga od 1925, nezavisni Ruanda i Burundi od 1962).

Septembar/Rujan

Veliki zemljotres u Kantōu 1923.: razaranje u Yokohami

• 1. 9. - Katastrofalni Veliki zemljotres u Kantōu pogađa gradove Tokio i Jokohama - preko 105 hiljada mrtvih, najsmrtonosniji u istoriji Japana. Rulja okrivljuje Korejce za požare i zamućene bunare, ubijene hiljade ljudi.
• 4. 9. - Poleteo prvi dirižabl mornarice SAD, USS Shenandoah - napunjen je većinom svetske zalihe helijuma.
• 5. 9. - Komunističke manifestacije u Beogradu povodom dočeka poslanika Filipovića, Čopića i Kovačevića, kratak sukob sa organima reda kod železničke stanice.
• 6. 9. - Rođen prestolonaslednik Petar Karađorđević (kršten 21. 10.).
• 7. 9. - Na Međunarodnom kongresu kriminalističke policije u Beču osnovana međunarodna komisija, prethodnica Interpola.
• 8. 9. - Agent Kominterne Mihail Borodin postaje politički savetnik vrha Kuomintanga - partija je konsolidovana po sovjetskim linijama, ulazi u Prvi ujedinjeni front sa KP Kine (do 1927).
• 8. 9. - Katastrofa na Honda Pointu: devet američkih razarača se nasukalo na kalifornijskoj obali, sedam nepovratno, 23 mrtvih.
• 8. 9. - GPU hapsi u Rusiji osobe osumnjičene da su u vezi sa grupom Radnička istina, među kojima je i Aleksandar Bogdanov.
• 9. 9. - Prvi noćni let u istoriji vazduhoplovstva, Pariz-Beograd-Bukurešt-Istambul.
• 9. 9. - Mustafa Kemal Atatürk osnovao Narodnu partiju (od sledeće godine Republikanska narodna stranka), u početku jedinu partiju u Turskoj.
• 10. 9. - Irska Slobodna Država primljena u Društvo naroda.
• 13. 9. - General Miguel Primo de Rivera izveo vojni udar u Španiji, uspostavljena diktatura (do 1930) ima reformističke ambicije.
• 15. 9. - Musolini odredio Beogradu ovaj datum kao rok za ratifikaciju ugovora o Rijeci; jugoslovenska vlada umesto toga registrovala Rapalski ugovor kod Lige naroda. Vojni pokreti pre toga izazvali zebnju u Evropi.
• 15. 9. - Grčka predala Turskoj Karaağaç, predgrađe Jedrena.
• septembar? - U Gružu kod Dubrovnika otvorena Pomorska vojna akademija.
• 16. 9. - Incident Amakasu: japanska policija ubila dvojicu anarhista i šestogodišnjeg nećaka jednog od njih.
• 17. 9. - Italijani postavili svog guvernera u Rijeci (neformalna aneksija).
• 17. 9. - Beogradski ultimatum Bugarskoj da će preći granicu ako ne prestanu komitski upadi iz te zemlje (kasnije posredovanje francuskog premijera Poenkarea).
• 19/20. 9. - Septembarski ustanak u Bugarskoj - komunisti pod pritiskom Kominterne, uz podršku agraraca i anarhista; ugušen do kraja meseca, lideri, među kojima i Georgi Dimitrov, pobegli preko Srbije.
• 23. 9. - Posle pet godina okončana saveznička Okupacija Carigrada, turski vojnici se vraćaju 6. oktobra.
• 26. 9. - Nemačka vlada zvanično okončava pasivni otpor okupaciji Rura i zavodi vanredno stanje.
• 26. 9. - Bavarski premijer Eugen von Knilling proglašava vanredno stanje i imenuje Gustava von Kahra za zemaljskog komesara sa diktatorskim ovlašćenjima.
• 27. 9. - Italijanska vojska napušta Krf, nakon što je Konferencija ambasadora dodelila Italiji skoro sve što je tražila.
• 28. 9. - Etiopsko Carstvo primljeno u Društvo naroda nakon što je potpisalo dokument o ukidanju ropstva (ostvareno 1940-tih); Velika Britanija i Italija su se protivile prijemu.
• 29. 9. - Stupaju na snagu britanski i francuski mandat nad Palestinom odn. u Siriji i Libanu
• 30. 9. - Küstrinski puč na istoku Nemačke: Crni Reichswehr na čelu sa majorom von Buchruckerom pokušao zbaciti vladu, ubrzo suzbijeni.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Uzdignuti put Johor–Singapore otvoren za javnu upotrebu.
• 1. 10. - 8. 11. - Imperijalna konferencija u Londonu: dogovoreno da će dominioni moći potpisivati sopstvene ugovore sa stranim zemljama.
• 1. 10. - Južna Rodezija postaje britanska kolonija, umesto administracije Britanske južnoafričke kompanije (s prekidima do 1980, zatim nezavisni Zimbabve).
• 8. 10. - Trocki šalje pismo Centralnom komitetu i Centralnoj kontrolnoj komisiji, za ekonomske probleme krivi nedostatak unutarpartijske demokratije.
• 10. 10. - General Cao Kun, komandant klike Zhili, novi je predsednik Republike Kine, nakon otvorenog podmićivanja članova parlamenta (do 1924).
• 13. 10. - Ankara proglašena prestonicom Turske.
• 15. 10. - Deklaracija 46-orice istaknutih komunista Politbirou povodom ekonomske situacije u SSSR - nastanak Leve opozicije.
• 16. 10. - Osnivačka skupština Društva za saobraćaj putnika i turista Kraljevine SHS - preteča "Putnika".
• 16. 10. - Braća Walt i Roy O. Disney osnovali The Walt Disney Company.

Kemal Atatürk, predsednik Turske 1923-38.

• 22. 10. - Venčanje kneza Pavla Karađorđevića i grčke princeze Olge.
• 22. 10. - Leonardopulos–Gargalidisov pokušaj puča u Grčkoj: oficiri, pristalice kralja, pokušale zbaciti vladu - njihov neuspeh će dovesti do proglašenja republike sledećeg marta.
• 23. 10. - Militantni komunisti greškom dižu Hamburški ustanak koji je brzo ugušen, poginulo je preko 100 ljudi.
• 23. 10. - Proglašena Rajnska Republika pod francuskim okriljem (do 1924.).
• 24. 10. - Sarajevska filharmonija održala prvi koncert.
• 24. 10. - U Speyer-u proglašen "Autonomni Pfalc", uz podršku Francuza.
• 28. 10. - General Reza Khan postaje predsednik vlade Persije (od 1925. šah), Ahmed-šah Kadžar odlazi u inostranstvo, više se neće vratiti.
• 29. 10. - Proglašena Republika Turska, prvi predsednik Mustafa Kemal Atatürk (do smrti 1938).
• 29. 10. - Po naređenju nemačkog predsednika smenjen predsednik vlade Saksonije Erich Zeigner, koji je ranije tokom meseca uveo dvojicu komunista u vladu.
• 29. 10. - U Njujorku izveden mjuzikl Runnin' Wild sa pjesmom Charleston.
• oktobar? - Jugoslovenski poslanik u Atini, Živojin Balugdžić, navodno pregovara sa sovjetskom vladom o priznanju

Novembar/Studeni

Pivnički puč: Orden krvi

• 1. 11. - İsmet İnönü je prvi premijer Turske republike.
• 3. 11. - Na severu Rusije se otvara Solovecki logor, što se smatra začetkom logora iz sistema Gulag.
• 6. 11. - Krakovski neredi (ili ustanak): sukob radnika sa policijom i vojskom, poginulo najmanje 18 radnika i 14 vojnika.
• 8. 11. - Pivnički puč u Minhenu - Adolf Hitler pokušava u saradnji sa Ludendorfom da preuzme vlast u Minhenu, Bavarskoj i Nemačkoj.
• 9. 11. - U okršaju ispred Feldherrnhalle poginula 4 policajca i 16 nacista. Krvava nacistička zastava (Blutfahne) postaje njihov sveti simbol.
• 11. 11. - Hitler uhapšen - u pritvoru i zatvoru ostaje do decembra 1924.
• 12. 11. - Usvojena nova zastava Sovjetskog Saveza ().
• 12. 11. - U SAD prikazan film Flaming Youth sa Colleen Moore, za koji se smatra da je privukao najviše pažnje na flapper devojke (mada je i ranije bilo takvih filmova, npr. The Flapper iz 1920. sa Olive Thomas).
• 15. 11. - U Nemačkoj uvedena rentenmarka, kojom je zaustavljena hiperinflacija (4.200.000.000.000 "papirnih maraka" za dolar).
• 18. 11. - U Italiji donesen Acerbov zakon: partija sa najviše glasova, i iznad 25%, dobija dve trećine mesta u parlamentu.
• 23. 11. - Pad Stresemannove koalicije u Nemačkoj, od 30. 11. ga nasleđuje Wilhelm Marx iz Centruma. Zabranjene nacistička i komunistička partija.
• 24. 11. - U Beogradu potpisan protokol o razgraničenju KSHS i Rumunije (stupa na snagu sledećeg aprila).

Decembar/Prosinac

• 1. 12. - Popustila novoizgrađena brana Gleno kod Bergama u Italiji, 356 mrtvih.
• 2. 12. - Stjepan Radić opet u Beču, iz Londona.
• 4. 12. - Prikazana prva verzija filma The Ten Commandments.
• 5. 12. - Bivši meksički sekretar finansija Adolfo de la Huerta pokreće pobunu protiv predsednika Obregóna, nakon što je ovaj podržao P. E. Callesa za sledećeg predsednika.
• 6. 12. - Izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu: konzervativci gube većinu, što će sledećeg meseca omogućiti Ramsayu MacDonaldu da postane prvi laburista premijer.
• decembar - Lav Trocki objavljuje niz članaka u "Pravdi" protiv birokratizacije partije i slabljenja kontrole članstva nad organizacijom (sakupljeni u knjigu "Novi kurs") - otvoreni sukob sa Staljinom i njegovim saveznicima.
• 12. 12. - Od pucanja brane na reci Po u Italiji strada 600 ljudi.
• 16. 12. - Izbori u Grčkoj, pobeda liberala Elefteriosa Venizelosa.
• 18. 12. - Grčki kralj Đorđe napustio zemlju (vratiće se 1935), regent je admiral Kunduriotis (predsednik republike 1924-29).
• 21. 12. - Potpisan Nepalsko-britanski ugovor, Nepal prvi put definisan kao nezavisna zemlja.
• 21. 12. - Francuski dirižabl Dixmude eksplodirao tokom grmljavine pored Sicilije, 52 mrtvih.
• 23. 12. - Konvencijom potpisanom u Parizu ustanovljena Tangerska internacionalna zona pod zajedničkom upravom Francuske, Španije i Britanije (zona traje do 1956).
• 27. 12. - Incident Toranomon: komunista pokušao da ubije princa Hirohita.
• 28. 12. - Kod Nikšića uništena odmetnička grupa Sava Raspopovića.
• 29. 12. - Vladimir Zvorikin prijavio u SAD prvi patent za televiziju.

Kroz godinu

• Ekonomski oporavau u Kraljevini SHS: stabilizacija dinara i inflacije, uravnotežen budžet.
• Plesni maratoni postaju popularni u SAD.

Katastrofe

• 24. ožujka - Potres jačine 7,3 u Kini, 5.000 mrtvih
• 25. 5. - Potres jačine 5,7 u Iranu, 2.200 mrtvih
• 1. 9. - Potres u regiji Kanto, Japan, 140.000 mrtvih

Rođenja

Januar/Siječanj – Februar/Veljača

• 3. 1. - Dragutin Gostuški, kompozitor, muzikolog, istoričar umetnosti... († 1998)
• 5. 1. - Sam Phillips, muzički producent († 2003)
• 8. 1. - Jelisaveta Andrejević Aneta, narodni heroj († 1943)
• 14. 1. - Mihajlo Bata Paskaljević, glumac († 2004)
• 18. 1. - Aleksandar Grličkov, društveno-politički radnik SR Makedonije i SFRJ († 1989)
• 19. 1. - Markus Wolf, istočnonemački obaveštajac († 2006)
• 25. 1. - Eugen Verber, glumac († 1995)
• 28. 1. - Ivo Robić, pjevač († 2000)
• 29. 1. - Paddy Chayefsky, književnik, scenarista († 1981)
• 31. 1. - Norman Mailer, književnik, novinar († 2007)

• 2. 2. - Svetozar Gligorić, šahovski velemajstor († 2012)
• 12. 2. - Franco Zeffirelli, režiser († 2019)
• 13. 2. - Chuck Yeager, probni pilot († 2020)
• 14. 2. - Miljenko Smoje, novinar, kroničar i satiričar († 1995.)
• 24. 2. - Mihailo Marković, filozof praksisovac, akademik SANU, političar († 2010)
• 26. 2. - Franjo Majetić, glumac († 1991)
• 28. 2. - Charles Durning, glumac († 2012)

Mart/Ožujak – April/Travanj

• 4. 3. - Patrick Moore, astronom i TV voditelj († 2012)
• 7. 3. - Milo Dor (Milutin Doroslavac), austrijski književnik srpskog porekla († 2005)
• 9. 3. - Zaim Muzaferija, glumac († 2003)
• 14. 3. - Diane Arbus, fotografkinja († 1971)
• 16. 3. - Vasa Popović, književnik, publicista, novinar († 2007)
• 22. 3. - Marcel Marceau, pantomimičar († 2007)
• 29. 3. - Drago Đurović, vajar († 1986)

• 3. 4. - Radivoje Lola Đukić, srpski filmski i TV-redatelj († 1995.)
• 4. 4. - Nikola Hajdin, dr. građevinskih nauka, predsednik SANU († 2019)
• 8. 4. - Đurđevka Čakarević, prvakinja Beogradske opere († 2006)
• 10. 4. - Anton Marti, televizijski i kazališni redatelj († 2004)
• 22. 4. - Aaron Spelling, američki producent, pisac i glumac († 2006.)
• 22. 4. - Bettie Page, pin-up model († 2008)

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj

• 1. 5. - Joseph Heller, književnik († 1999)
• 1. 5. - Milan Kangrga, filozof praxisovac († 2008)
• 5. 5. - Sergej Ahromejev, maršal SSSR († 1991)
• 7. 5. - Anne Baxter, glumica († 1985)
• 10. 5. - Hejdar Alijev, predsednik Azerbejdžana († 2003)
• 18. 5. - Vojin Šulović, ginekolog, akademik († 2008)
• 27. 5. - Henry Kissinger, državni sekretar SAD, nobelovac za mir
• 28. 5. - György Ligeti, kompozitor († 2006)
• 29. 5. - Milutin Mića Tatić, glumac († 1991)
• 30. 5. - Dragoljub Gula Milosavljević, glumac († 2005)
• 31. 5. - Rainier III, knez Monaka († 2005)

• 11. 6. - Olga Spiridonović, glumica († 1994)
• 12. 6. - Mića Popović, slikar, reditelj, akademik († 1996)
• 14. 6. - Ivan Gubijan, hrvatski i jugoslovenski atletičar († 2009)
• 19. 6. - Živka Matić, glumica († 1998)
• 22. 6. - Petar Gračanin, narodni heroj, general-pukovnik JNA, društveno-politički radnik SR Srbije i SFRJ († 2004)
• 25. 6. - Vatroslav Mimica, filmski redatelj († 2020)

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz

• 2. 7. - Wisława Szymborska, književnica, nobelovka († 2012)
• 6. 7. - Wojciech Jaruzelski, poljski general i predsednik († 2014)
• 14. 7. - Božidar Prodanović, slikar i profesor († 2006)
• 22. 7. - Bob Dole, američki političar († 2021)
• 23. 7. - Marijan Kocković, kipar († 1991)
• 27. 7. - Đermano Senjanović, narodni heroj († 1942)

• 2. 8. - Shimon Peres, predsednik Izraela, nobelovac za mir († 2016)
• 3. 8. - Jean Hagen, glumica († 1977)
• 12. 8. - Dragutin Haramija, hrvatski političar († 2012)
• 17. 8. - Mira Stupica, srpska glumica († 2016)
• 18. 8. - Pavle Popović, književnik († 2001)
• 24. 8. - Radojka Živković, harmonikašica i kompozitor († 2002)
• 29. 8. - Richard Attenborough, glumac i režiser († 2014)

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad

• 1. 9. - Rocky Marciano, bokserski šampion († 1969)
• 6. 9. - Petar II Karađorđević, kralj Jugoslavije († 1970)
• 6. 9. - Dušan Skovran, dirigent i muzički pisac († 1975)
• 6. 9. - Nada Dimić, narodni heroj († 1942)
• 6. 9. - Ljubica Ković, glumica († 2014)
• 8. 9. - Zoja Kosmodemjanskaja, sovjetska partizanka, heroj SSSR († 1941)
• 9. 9. - Cliff Robertson, američki glumac († 2011.)
• 10. 9. - Mile Bogdanović, pevač († 2012)
• 11. 9. - Vasilije Mokranjac, kompozitor († 1984)
• 16. 9. - Lee Kuan Yew, prvi premijer Singapura († 2015)
• 17. 9. - Hank Williams, country muzičar († 1953)
• 26. 9. - Mija Aleksić, glumac († 1995)
• 28. 9. - Marcello Mastroianni, talijanski filmski i kazališni glumac († 1996.)

• 4. 10. - Charlton Heston, glumac († 2008)
• 11. 10. - Ahmet Hromadžić, književnik († 2003)
• 15. 10. - Italo Calvino, književnik († 1985)
• 18. 10. - Velli Deva, društveno-politički radnik SAP Kosovo, SR Srbije i SFRJ († 2015)
• 27. 10. - Roy Lichtenstein, slikar († 1997)

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac

• 5. 11. - Biserka Cvejić, operska pevačica, mecosopran († 2021)
• 5. 11. - Nada Puttar-Gold, operna pjevačica, mezzosopran († 2017)
• 6. 11. - Antonije Isaković, srpski književnik i akademik († 2002)
• 6. 11. - Tatjana Lukjanova, glumica († 2003)
• 10. 11. - Dragoslav Andrić, književnik, leksikograf († 2005)
• 18. 11. - Alan Shepard, prvi Amerikanac u svemiru († 1998)
• 20. 11. - Nadine Gordimer, književnica, nobelovka († 2014)
• 24. 11. - Zlatko Čajkovski, nogometaš († 1998)

• 2. 12. - Maria Callas, operna pjevačica, sopran († 1977.)
• 3. 12. - Stjepan Bobek, nogometaš, trener († 2010)
• 3. 12. - Ivan Antić, arhitekta, profesor, srpski akademik, član Krunskog saveta († 2005)
• 6. 12. - Savka Dabčević-Kučar, hrvatska političarka i ekonomistica († 2009)
• 11. 12. - Milka Ivić, lingvista, srpski akademik († 2011)
• 13. 12. - Antoni Tàpies, slikar († 2012)
• 17. 12. - Jaroslav Pelikan, istoričar religije († 2006)
• 25. 12. - Sonya Olschanezky, pripadnica francuskog otpora i SOE († 1944)
• 28. 12. - Miloš Kandić, glumac († 1996)

Kroz godinu

• Mate Golem, narodni heroj († 1941)
• Ragib Džindo, narodni heroj († 1944)
• Bakija Bakić, trubač († 1989)
• Simo Dubajić, učesnik NOB († 2009)

Smrti

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 3. 1. - Jaroslav Hašek, češki književnik (* 1883)
• 9. 1. - Katherine Mansfield, novozelandska spisateljica (* 1888)
• 11. 1. - Konstantin I, bivši kralj Helena (* 1868)
• 18. 1. - Wallace Reid, filmski glumac (* 1891)

• 6. 2. - Edward Emerson Barnard, astronom (* 1857)
• 10. 2. - Wilhelm Conrad Röntgen, njemački fizičar, nobelovac (* 1845.)
• 18. 2. - Alois Rašín, čehoslovački državnik (* 1867)
• 19. 2. - Ivan Tavčar, slovenski pisac i političar (* 1851)
• 20. 2. - Damdin Sükhbaatar, "otac mongolske revolucije" (* 1893)
• 22. 2. - Théophile Delcassé, francuski političar (* 1852)

• 5. 3. - Dora Pejačević, hrvatska skladateljica (* 1885.)
• 8. 3. - Johannes Diderik van der Waals, fizičar, nobelovac (* 1837)
• 16. 3. - Milena Petrović-Njegoš, bivša crnogorska kraljica (* 1847)
• 26. 3. - Sarah Bernhardt, francuska glumica (* 1844.)
• 27. 3. - Živko Jovanović, revolucionar i publicista (* 1888)
• 27. 3. - James Dewar, fizičar, hemičar (* 1842)
• 28. 3. - Michel-Joseph Maunoury, francuski general (* 1847)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 4. 4. - John Venn, matematičar, filozof (* 1834)
• 5. 4. - George Herbert, 5th Earl of Carnarvon, finansijer istraživanja Tutankamonove grobnice (* 1866)

• 6. 5. - Svetislav Dinulović, srpski glumac (* 1855)
• 10. 5. - Ulderiko Donadini, hrvatski književnik (* 1894.)
• 27. 5. - Marinko Aleksić Miša, četnik, oficir (* 1876)

• 10. 6. - Pierre Loti, francuski oficir i književnik (* 1850)
• 14. 6. - Aleksandar Stambolijski, bivši premijer Bugarske (* 1879)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 20. 7. - Pancho Villa, meksički revolucioner (* 1878.)

• 2. 8. - Warren G. Harding, predsednik SAD (* 1865)
• 5. 8. - Vatroslav Jagić, hrvatski jezikoslovac (* 1838.)
• 19. 8. - Vilfredo Pareto, inženjer, ekonomista, sociolog, filozof (* 1848)
• 25. 8. - Milan Ogrizović, hrvatski književnik (* 1877.)

• 21. 9. - Marko Stojanović, viceguverner Narodne banke, fotograf amater (* 1844
• 23. 9. - Ivo Ćipiko, hrvatski književnik (* 1869.)
• 25. 9. - Đorđe Krasojević, advokat i političar (* 1852)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 6. 10. - Damat Ferid paša, bivši veliki vezir Osmanskog carstva (* 1853)
• 28. 10. - Stojan Protić, srpski političar, prvi premijer KSHS (* 1857)
• 28. 10. - Theodor Reuss, okultista, mason, žbir (* 1855)
• 30. 10. - Bonar Law, bivši premijer UK (* 1858)

• 2. 11. - Stevan Aleksić, srpski slikar (* 1876)
• 9. 11. - Max Erwin von Scheubner-Richter, Hitlerov saradnik (* 1884)
• 30. 11. - Martha Mansfield, glumica (* 1899)

• 4. 12. - Vojislav Subotić, hirurg, suosnivač Medicinskog fakulteta u Bg. (* 1859)
• 21. 12. - Pera Dobrinović, pozorišni glumac i reditelj (* 1853)
• 22. 12. - Georg Luger, dizajner oružja (* 1849)
• 26. 12. - Dietrich Eckart, Hitlerov saradnik (* 1868)
• 27. 12. - Gustave Eiffel, francuski inženjer, arhitekta (* 1832.)

Kroz godinu

• Konstantin Jovanović, arhitekta (* 1849)
• Stevan Nedić Ćela, četnički vojvoda (* 1875)
• Roman Sondermajer, sanitetski pukovnik u Kr. Srbiji i KSHS (* 1861)

Nobelova nagrada za 1923. godinu

• Fizika: Robert Andrews Millikan (rad na elementarnom naelektrisanju i na fotoelektričnom efektu)
• Kemija: Fritz Pregl (pronalazak metoda mikroanalize organskih supstanci)
• Fiziologija i medicina: Frederick Banting i John James Richard Macleod (otkriće insulina)
• Književnost: William Butler Yeats (uvek nadahnuta poezija, koja u vrlo visokoj umetničkoj formi daje izraza duhu čitave nacije)
• Mir: nije dodijeljena

Reference

1923 na Wikimedijinoj ostavi