20. 7.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan


1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31

20. jul/juli/srpanj (20. 7.) je 201. dan godine po gregorijanskom kalendaru (202. u prijestupnoj godini). Do kraja godine ima još 164 dana.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1402. — mongolski kan Tamerlan u bici kod Angore, sadašnje Ankare, pobedio tursku vojsku i zarobio sultana Bajazita I, koji je 1403. umro u ropstvu.
  • 1654. — potpisan anglo-portugalski sporazum kojim su počeli dugogodišnji saveznički odnosi Engleske i Portugala.
  • 1810. — nezavisnost Kolumbije.
  • 1866. — u austrijsko-pruskom ratu, u kojem je Italija bila na strani Pruske, Austrijanci kod ostrva Vis potpuno razorili italijansku flotu. Poginulo više od 600 ljudi. Vidi Bitka kod Visa.
  • 1917. — potpisana Krfska deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju potpisali premijer Srbije Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić.
  • 1944. — nemački pukovnik Klaus Šenk, grof fon Štaufenberg, izvršio atentat na nacističkog lidera Adolfa Hitlera podmetanjem bombe pod njegov sto u bunkeru „Vučja jama“ kod Berlina. Hitler lakše povređen, a zaverenici pogubljeni.
  • 1951. — u jerusalimskoj džamiji Al Aksa ubijen jordanski kralj Abdulah. Kralj Jordana postao 1946.
  • 1954. — u Ženevi sklopljen sporazum o primirju u Indokini, kojim je završen rat protiv francuske kolonijalne uprave u tom delu sveta.
  • 1969. — američki kosmonaut Nil Armstrong postao prvi čovek koji je stupio na Mesec. Armstrong na Mesecu bio dva sata i 21 minut, posle čega se vratio na svemirski brod „Apolo 11“.
  • 1974. — turske snage izvršile desant na Kipar, zauzele luku Kireniju i krenule prema Nikoziji.
  • 1976. — američki kosmički brod bez ljudske posade „Viking 1“ spustio se, posle 11 meseci leta, na Mars i počeo da šalje na Zemlju jasne snimke te planete.
  • 1988. — Južna Afrika, Angola i Kuba prihvatile sporazum o povlačenju stranih trupa iz Angole i o priznavanju nezavisnosti Jugozapadne Afrike, današnje Namibije.
  • 1994. — šef izraelske diplomatije Šimon Peres doputovao u posetu Jordanu kao najviši izraelski funkcioner koji je do tada posetio Jordan.
  • 1996. — pobunjenici iz plemena Hutu napali izbeglički logor suparničkog plemena Tutsi u Burundiju i pobili oko 320 osoba, mahom žena i dece.
  • 2000. — posle devet dana pregovora završen bliskoistočni mirovni samit u Kemp Dejvidu. Rešenje za višedecinijski sukob nije nađeno, a sukobi Izraela i Palestinaca nastavljeni.
  • 2000. — korzikanski nacionalisti prihvatili, posle pregovora u Parizu, ponudu francuske vlade o autonomiji ostrva. Time okončane 20-godišnje tenzije između separatista i vlasti.
  • 2001. — posle 20 godina pauze iz Bagdada krenuo prvi putnički voz ka Turskoj, koji je narednog dana stigao u Gaziantep.
  • 2001. — nemački lideri polaganjem venaca zvanično odali poštu oficirima za atentat na Adolfa Hitlera pre 57 godina.

.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1031. — Robert II, francuski kralj.
  • 1514. — György Dózsa, vođa bune mađarskih seljaka (* 1470.).
  • 1973. — Bruce Lee, američko-hongkoški glumac i majstor borilačkih vještina.
  • 1998. — Ibrahim ef. Halilović, banjalučki muftija.
  • 1908. — Demetrios Vikelas - prvi predsjednik MOO-a.
  • 1923. — ubijen meksički revolucionar, vođa seljačke revolucije 1910. Francisco Pancho Villa.
  • 1937. — italijanski inženjer Đuljelmo Markoni, jedan od osnivača bežične telegrafije. Prvi poslao radio-signal preko Atlantika. Za radove na bežičnoj telegrafiji 1909. s Karlom Ferdinandom Braunom podelio Nobelovu nagradu za fiziku..
  • 1945. — Paul Valéry, francuski književnik (* 1871.).

.

Praznici i dani sećanja[uredi - уреди | uredi izvor]


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar