17. 12.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan


1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31

17. prosinca/decembra (17. 12.) je 351. dan godine po gregorijanskom kalendaru (352. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 14 dana.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1531. — Po naređenju pape Klementa VII, u portugalskoj prestonici Lisabonu ustanovljena inkvizicija.
  • 1538. — Papa Pavle III iz rimokatoličke crkve isključio engleskog kralja Henrija VIII, koji se prethodno proglasio poglavarem anglikanske crkve.
  • 1903. — Braća Vilbur i Orvil Rajt izvela prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica "Flajer I" nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, u SAD, uzletela četiri puta, zadržavši se u vazduhu najduže 59 sekundi.
  • 1908. — Posle pobede mladoturske revolucije, održana prva sednica parlamenta Otomanskog carstva.
  • 1939. — U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo nemački bojni brod "Admiral Graf fon Špe", koji je prethodno bio oštećen u bici s britanskim krstaricama. Kapetan broda Hans Langsdorf potom izvršio samoubistvo.
  • 1948. — U pokušaju da ponovo uspostavi vlast u Indoneziji, koja je 1945. proglasila nezavisnost, Holandija napala Indoneziju, njene trupe upale u glavni grad Džakartu i uhapsile predsednika Sukarna u druge indonežanske lidere. Sporazumom u Hagu 1949. Holandija priznala suverenitet Indonezije.
  • 1973. — Arapski ekstremisti ubili 32 osobe na aerodromu u Rimu, kada su bacili bombu na avion kompanije "Pan Ameriken" i iz mitraljeza izrešetali zgradu terminala.
  • 1983. — U diskoteci u Madridu u požaru poginule 83 osobe.
  • 1985. — Vojna vlada Ugande i pripadnici gerilaca potpisali mirovni ugovor kojim su podelili vlast i okončali gotovo petogodišnji građanski rat.
  • 1989. — U Rumuniji izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua, u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu potom zahvatili Bukurešt i proširili se na celu zemlju. Čaušesku i njegova žena Elena uhvaćeni u begu 22. decembra, osuđeni na smrt i streljani.
  • 1990. — Na prvim demokratskim izborima u Haitiju za predsednika izabran populistički sveštenik Žan Bertran Aristid.
  • 1991. — Savet ministara Evrospke unije usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlučio da prizna nezavisnost svih jugoslovenskih republika koje prihvate kriterijume za priznavanje novih država u istočnoj Evropi i SSSR-u.
  • 1992. — Skupština Republike Srpske na Palama izabrala Radovana Karadžića za prvog predsednika RS.
  • 1995. — Vođa delegacije bosanskih Srba na mirovnim pregovorima u Dejtonu Slobodan Milošević odbio da poslanicima Skupštine RS podnese izveštaj o mirovnim pregovorima na kojima je postignut sporazum o okončanju bosanskog rata.
  • 1996. — Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta "Tupak Amaru" zauzeli japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ako vlasti Perua ne oslobode iz zatvora 300 pripadnika njihovog pokreta.
  • 1997. — Minski centar UN objavio da u Bosni i Hercegovini ima još 750.000 do milion nagaznih mina i da je tokom 1996. i 1997. od eksplozija mina povređeno oko 1.000 ljudi, među njima velik broj dece.
  • 1999. — Nemački, američki i istočnoevropski zvaničnici zaključili istorijski sporazum o nadoknadi za prinudan rad za vreme nacističke Nemačke, 54 godine posle Drugog svetskog rata.
  • 2000. — U Ženevi održana konferencija o novom programu zaštite prava glumaca i njihovog rada u filmskoj i TV industriji, muzičkim spotovima i na Internetu, kojoj su prisustvovali delegati iz oko 90 zemalja.
  • 2001. — Naoružani komandosi upali u Nacionalnu palatu na Haitiju, u Porto Prensu i ubili dva policajca i dva prolaznika pre nego što je policija uspela da zauzme zgradu.
  • 2002. — Skupština Jugoslavije ratifikovala Dejtonski sporazum, potpisan 1995, kojim je okončan rat u Bosni.

.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Blagdani[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Praznici i dani sećanja[uredi - уреди | uredi izvor]

.


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar