24. 8.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan


1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30

24. kolovoz/august/avgust (24. 8.) je 236. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (237. u prestupnoj godini) Do kraja godine ima još 129 dana.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 79. — u erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeje, Herkulanum i Stabija, a hiljade ljudi je poginulo. Pompeja je dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je ostala kao svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana tog vremena.
  • 410. — vizigotski kralj Alarik ušao je u Rim (nakon tri dana pljačke nastavio ka južnoj Italiji sa namerom da pređe u Afriku, ali je na tom putu umro).
  • 1572. — u noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota (francuski protestanti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolje u Vartolomejskoj noći dala Caterina de' Medici, majka francuskog kralja Karla IX u dogovoru s papom Grgurom XIII.
  • 1814. — Britanci su u drugom anglo-američkom ratu zauzeli Vašington i spalili i razorili grad.
  • 1893. — požar u južnom delu Čikaga ostavio je bez domova 5.000 ljudi.
  • 1914. — završena je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića potukla austrougarsku i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.
  • 1922. — arapske zemlje su na sastanku u Nablusu odbacile odluku Lige naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.
  • 1954. — predsedik SAD Dwight D. Eisenhower potpisao je akt o stavljanju van zakona američke Komunističke partije.
  • 1968. — Francuska je izvela prvu probu hidrogenske bombe u južnom Pacifiku i postala peta nuklearna sila u svetu.
  • 1975. — smrtna presuda šefu grčke vojne hunte Georgiosu Papadopulosu i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnom robijom.
  • 1976. — dvojica sovjetskih kosmonauta su se spustila na Zemlju posle 48 dana provedenih u njenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmičkoj laboratoriji izveli niz opita.
  • 1989. — premijer Poljske postao je Tadeuš Mazovjecki, prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od 1940.
  • 1991. — predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, koja je u tom trenutku imala 16 miliona članova.
  • 1991. — parlament Ukrajine proglasio je nezavisnost od SSSR.
  • 1993. — Masakr u Raštanima.
  • 1994. — Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija su postigli sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.
  • 1995. — Microsoft u distribuciju pušta Windows 95.
  • 1998. — hiljade angolskih vojnika ušlo je u Kongo da pomogne trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.
  • 1999. — u selu Staro Gracko, na Kosovu ubijeno je 14 Srba dok su na svojim imanjima žnjeli pšenicu.

.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1863. — Dragutin Lerman, hrvatski istraživač i putopisac (u. 1918.).
  • 1872. — rođen je engleski pisac i karikaturista Maks Birbum, majstor satire i ironije .
  • 1890. — Duke Kahanamoku, havajski plivač i surfer (u. 1968.).
  • 1899. — rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih pisaca 20. veka, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu i snažno uticao na mnoge pisce u celom svetu (u. 1986.).
  • 1929. — rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat, koji se posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima. Zajedno s Abu Džihadom osnovao je 1964. Fatah, koji je postao najjača frakcija u okviru PLO. Pet godina kasnije izabran je za predsednika Izvršnog komiteta PLO.
  • 1940. — Slaven Zambata, umirovljeni hrvatski i jugoslovenski nogometaš.
  • 1953. — Radoš Bajić, srpski glumac, redatelj i filmski producent.
  • 1957. — Stephen Fry, engleski glumac, pisac, voditelj, kolumnista, reditelj.
  • 1965. — Reggie Miller, američki profesionalni košarkaš.
  • 1970. — Sandra Kolaković-Fajfrić, srpska i jugoslovenska rukometašica.
  • 1973. — Inge de Bruijn, nizozemska plivačica.
  • 1973. — Slobodan Grujić, srpski i jugoslavenski stolnotenisač.
  • 1977. — Denílson, brazilski nogometaš.
  • 1979. — Katja Nyberg, švedska-norveška rukometašica.
  • 1987. — Anže Kopitar, slovenski hokejaš.

.

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1572. — Gaspard de Coligny, francuski državnik i vojskovođa - admiral (r. 1519.).
  • 1861. — Pierre Berthier, francuski geolog i rudarski inženjer (r. 1782.).
  • 1936. — u staljinističkim čistkama streljan je ruski revolucionar Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), pošto je prethodno na montiranom procesu proglašen "neprijateljem naroda". Bio je jedan od glavnih lidera Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Posthumno je rehabilitovan.
  • 1954. — predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio je samoubistvo tokom teške političke krize u zemlji, do koje je došlo zbog pokušaja ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.
  • 2000. — Andy Hug, švicarski kickboksač u teškoj kategoriji (r. 1964.).
  • 2009. — Toni Sailer, austrijski alpski skijaš (r. 1935.).
  • 2010. — preminuo anime redatelj Satoshi Kon

.

Praznici i dani sećanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]

.


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar