1936

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1900-e  1910-e  1920-e  – 1930-e –  1940-e  1950-e  1960-e
Godine: 1933 1934 193519361937 1938 1939
Disambig.svg Za ostala značenja, v. 1936 (razvrstavanje).
1936 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1936
MCMXXXVI
Ab urbe condita 2689
Islamski 1354 – 1355
Iranski 1314 – 1315
Hebrejski 5696 – 5697
Bizantski 7444 – 7445
Koptski 1652 – 1653
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1991 – 1992
 - Shaka Samvat 1858 – 1859
 - Kali Yuga 5037 – 5038
Kineski
 - Kontinualno 4572 – 4573
 - 60 godina Yang Vatra Miš
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11936
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1936 (MCMXXXVI) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu, po gregorijanskom kalendaru.

1936:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 7. 1. - U Iranu zabranjeno pokrivanje žena, kasnije će ovaj datum u zemlji biti Dan žena (nakon Islamske revolucije prozvan "dan sramote")[1].
  • 7 - 8. 1. - Generalni štrajk u Buenos Airesu, pet mrtvih u sukobima (dogovor postignut 25. 1.).
  • 14. 1. - Prva izložba karikatura Ošišanog ježa u paviljonu "Cvijeta Zuzorić".
  • 17. 1. - Venijamin I izabran za vaseljenskog patrijarha (do 1946).
  • 18. 1. - Otvoren za javnost Muzej kneza Pavla u Beogradu.
  • 20. 1. - Umro britanski kralj George V, nasleđuje ga sin Edvard VIII (do decembra); sahrana 28. 1..
  • 20. 1. - Drugi italijansko-abesinski rat: etiopska Božićna ofanziva okončana taktičkim etiopskim uspehom, Italijani privremeno zaustavljeni na severu. Ali istog dana na jugu okončana Bitka na Ganale Doriji u kojoj su etiopske snage potučene.
  • 20. 1. - Počinje 50-dnevni generalni štrajk u Siriji protiv francuske politike.
  • 26. 1. - Izbori u Grčkoj: venizelisti i monarhisti približno izjednačeni, jezičak na vagi je Narodni front na čelu sa komunistima.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

Nemačka nakon Versajskog sporazuma, označene granice demilitarizovanog Rajnlanda

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 4. - U Austriji uvedena vojna obaveza, protivno Senžermenskom ugovoru.
  • 3. 4. - Pogubljen Bruno Hauptmann, osuđen za otmicu i ubistvo Lindbergovog deteta.
  • 4. 4. - Počeo generalni štrajk studenata u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Skoplju i Subotici. U sukobu "Ornasovaca" (Organizacija nacionalnih studenata) i levičarskih studenata, koji su tražili štrajk na Beogradskom univerzitetu protiv visokih školarina i dr., ubijen levičar Žarko Marinović i teže povređen Jovan Šćepanović (ovaj datum će posle rata postati Dan studenata).
  • 5 - 6. 4. - Jaki uragani pogađaju mesta u državama Misisipi i Džordžija.
  • 7. 4. - Španski parlament smenio predsednika Alcalá-Zamoru.
  • 9. 4. - U Trnovcu kod Gospića ubijen narodni poslanik iz HSS Karlo Brkljačić.
Ioannis Metaksas, diktator Grčke 1936-41.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 5. - Premijera kompozicije "Petar i vuk" u Moskvi.
  • 3. 5. - Drugi krug izbora u Francuskoj, pobedio Narodni front Léona Bluma, koalicija različitih socijalista i komunista (poslednji izbori u Francuskoj do 1945). Radnici započinju štrajkove i nadaju se revoluciji.
  • 5. 5. - Italijanske snage ušle u Adis Abebu, u kojoj vladaju neredi (Haile Selasije napustio grad tri dana ranije). Musolini proglasio kraj Drugog italijansko-abesinskog rata.
  • x. 5. - U Beogradu otvorena robna kuća Ta-Ta, nekoliko dana kasnije jedan trgovački pomoćnik razbio izloge, iz "protesta prema stranom kapitalu"[5] (osuđen na globu 1940[6]). Uprava grada je zabranila rad kuće 10. juna, na osnovu zabrane osnivanja trgovačkih radnji velikog obima iz 1934.
  • 6. - 7. 5. - Konferencija Male Antante i Balkanskog sporazuma u Beogradu.
  • 9. 5. - Formirana Italijanska Istočna Afrika, od Eritreje, Italijanske Somalije i tek anektirane Etiopije.
  • 9. 5. - Generalni štrajk i demonstracije u Solunu, vojska i žandarmerija pucale u masu, 12 mrtvih.
  • 10. 5. - Španski premijer Manuel Azaña izabran za predsednika (do 1939)
  • 12. 5. - Arapski visoki komitet odlučuje da se od 15. maja u Palestini neće plaćati porezi i pribeći će se oružanom otporu ako Britanci ne zaustave useljavanje Jevreja, prodaju imanja i ako ne osnuju zakonodavno telo.
  • 12. 5. - Prvo putovanje linije Super Chief od Čikaga do Los Anđelesa - prvi voz sa dizel vučom i svim vagonima Pullmanovim spavaćim kolima.
RMS Queen Mary (foto 1960)
  • 12. 5. - Flag of Mongol Military Government (1936-1937).svg Japanci proglasili formalno nezavisnu Mongolsku vojnu vladu u kineskoj Unutrašnjoj Mongoliji (→ Mengjiang).
  • maj - Jugoslavija, koja trpi štetu zbog međunarodnih sankcija Italiji, zaključila barter sporazum sa Nemačkom.
  • 14. 5. - Počeo štrajk u Trepči, završen sporazumom 1. juna.
  • 25. 5. - Počeo je dugi štrajk u američkoj firmi Remington Rand tokom kojeg će nastati tzv. Formula Mohawk Valley za razbijanje štrajkova.
  • 26. 5. - Tragedija u češkom mestu Rakvice, na školskom izletu se utopilo 31 dete.
  • 27. 5. - 1. 6. - Prvo putovanje luksuznog broda RMS Queen Mary (preko Atlantika joj treba 42 minuta duže nego "Normandiji", ali u avgustu će osvojiti Plavu traku).
  • 28. 5. - Alan Turing predao rad u kome je uveden pojam Turingovog stroja.
  • 29. 5. - U španskom gradu Yeste došlo do sukoba između seljaka i Civilne garde - 18 mrtvih, od čega 17 seljaka.
  • 29. 5. - Prikazan Fury, prvi holivudski film Fritza Langa.
  • 29. 5. - Sporazum o okončanju štrajka građevinskih radnika u Beogradu, u sukobu štrajkača sa žandarmima na Pašinom brdu poginuo jedan radnik.
  • 31. 5. - U beogradskom Košutnjaku otvoreno golf-igralište (proteže se "od nemačkog ratničkog groblja prema Rakovici")[7].

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 6. - Početak štrajka lučkih radnika u Antverpenu i šireg socijalnog pokreta u Belgiji, koji vodi sporazumu sa vladom (minimalna plata, šest dana plaćenog odsustva, 40-satna nedelja, sloboda sindikata).
  • 3. 6. - U Mađarskoj zabranjena nacionalsocijalistička partija, uhapšeno više stotina ljudi.
  • 4. 6. - Léon Blum je francuski premijer, na čelu vlade Narodnog fronta (prvi socijalista i Jevrejin premijer, 1936-37 i 1938).
  • 7/8. 6. - Generalni štrajk u Francuskoj: potpisani Matinjonski sporazumi kojim se daju izvesna prava radnicima.
  • 8. 6. - Velika svečanost u Bukureštu povodom godišnjice vlasti kralja Karola II; došlo je do pada tribine, veliki broj mrtvih.
  • 9. 6. - Mussolinijev zet Galeazzo Ciano (33) postaje talijanski ministar inozemnih poslova (do 1943).
  • 9. 6. - Šef nikaragvanske Nacionalne garde Anastasio Somoza García prinudio na ostavku predsednika Sacasu - sa i bez predsedničke titule vlada zemljom do 1956.
  • 10. 6. - Objavljen roman Gone with the Wind Margaret Mitchell.
  • 11. 6. - 4. 7. - Održana Međunarodna nadrealistička izložba u Londonu. Salvador Dalí držao predavanje 1. jula u ronilačkom odelu i zamalo se ugušio. Inače, ranije ove godine je uradio sliku "Meka konstrukcija s kuvanim pasuljem (Slutnja Građanskog rata)".
  • 13. 6. - Presude komunistima: Đuro Halabarec osuđen na smrt za ubistvo policajca u januaru.
  • 15. 6. - U Estoniji eksplodirala vojna laboratorija, 60 poginulih.
  • 15. 6. - Prvi let bombardera Vickers Wellington.
  • jun - Afera Aleksandra Bodija, jugoslovenskog diplomate koji je švercovao persijske tepihe u zemlju[8][9] (okrivljeni kažnjeni u oktobru sa blizu 33 miliona dinara[10]).
  • 16. 6. - Kod Budimpešte se prevrnuo splav sa pijanim tramvajdžijama - 17 mrtvih.
  • 17. 6. - Ujedinjene sve policijske snage u Trećem rajhu, na njihovo čelo postavljen Heinrich Himmler (→ Ordnungspolizei, Sicherheitspolizei, Kriminalpolizei).
  • 17. 6. - André Gide stiže u Moskvu[11] - putovanje SSSR-om vodi njegovom odbacivanju komunizma u knjizi Retour de l'U.R.S.S., objavljenoj u novembru.
  • 19. 6. - Max Schmeling nokautirao u Njujorku Joe Luisa u 12. rundi (dogodine će imati revanš).
  • 19. 6. - Totalno pomračenje Sunca, u Jugoslaviji prekriveno od 75% diska u Sloveniji do preko 90% u Makedoniji[12].
  • 26. 6. - Belvederske demonstracije na Cetinju, protest zbog ubistva beogradskih studenata i komunista, u okršaju sa žandarmerijom ima i mrtvih.
  • 26. 6. - "Ornasovac" Slobodan Nedeljković osuđen na pet godina i mesec dana za ubistvo Žarka Marinovića i ranjavanje još dvojice studenata 4. aprila.
  • 26. 6. - Prvi let Focke-Wulf Fw 61, prvog funkcionalnog helikoptera. Istog dana Douglas DC-3 ima prvi komercijalni let.
  • 27. 6. - Nesreća autobusa kod Vršca, izgorelo šest putnika.
  • 30. 6. - Etiopski car Haile Selasije govori pred Društvom naroda: "Danas smo mi, sutra ćete biti vi". Italijanski novinari zviždali tokom govora.
  • 30. 6. - Poplava u Zagrebu: nakon provale oblaka i tuče, nadošli potoci sa Zagrebačke gore.
  • jun - U Bistričkom Podgorju (Marija Bistrica) seljaci okupili "Hrvatsku vojsku" (HSS je ranije tokom godine osnovao Hrvatsku seljačku zaštitu)[13].

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 7. - Čehoslovački Jevrejin i novinar Stefan Lux se ubio u generalnoj skupštini Društva naroda kako bi privukao pažnju na antisemitizam i militarizam u Nemačkoj.
  • 4. 7. - Skupština Društva naroda izglasala okončanje sankcija Italiji, nakon što je ova dovršila okupaciju Etiopije (Jugoslavija okončala sankcije 15. jula).
  • 6. 7. - Uvođenje pešačkih prelaza u Beogradu: uveče probno obeležen prelaz u Kneza Mihaila kod "Ruskog cara" - dve linije s obe strane prelaza.[14]
  • 11. 7. - Austrijsko-nemački sporazum: Nemačka priznaje suverenitet Austrije, nema mešanja u unutrašnje poslove, Austrija će u svojoj politici imati na umu da je nemačka država.
  • 12. 7. - Otvoren Beogradski zoološki vrt.
  • 12. 7. - Otvorena pruga Kosovo Polje - Peć.
  • 12. 7. - Pripadnici španske Falange ubili socijalistu i poručnika policijske Napadačke garde Joséa del Castilla.
  • 12. 7. - Počinje gradnja Koncentracionog logora Sachsenhausen.
  • 12. 7. - Finale evropske zone Davis Cupa u Zagrebu: Jugoslavija-Nemačka 2:3 (Nemci zadnjeg dana predali dva meča zbog kiše).
  • 13. 7. - Pripadnici Napadačke garde i socijalistički aktivisti ubili španskog konzervativnog političara Joséa Calva Sotela.
  • 13 - 14. 7. - Vrhunac najjačeg toplotnog talasa u modernoj istoriji Severne Amerike, koji će ubiti hiljade ljudi; u severnom Mičigenu temperatura ide do 45 °C.
  • 15. 7. - Pri poletanju iz Ljubljane pao putnički avion marke Spartan - sedam mrtvih.
  • 16. 7. - "Čišćenje" Berlina pred Olimpijadu: Romi poslati u koncentracioni logor Berlin-Marzahn.
  • 17 - 18. 7. - Španski građanski rat počinje: španska Afrička armija se pobunila u Melilji; protiv levičarske vlade u metropoli pokrenut puč ali ne uspevaju staviti celu zemlju pod kontrolu.
  • 18. ili 19. 7. - Dolores Ibárruri zaključuje govor preko radija rečima No pasaran.
  • 19. 7. - Španski premijer José Giral naređuje da se narodu podeli oružje, traži pomoć od Francuske (ova na to pristaje prvih meseci, dok ne ustukne zbog nesklonosti Britanije i pritiska unutrašnjeg javnog mnenja).
  • 19. 7. - Komandant Baleara Manuel Goded pokušava izvesti pobunu i u Barceloni, ali je zarobljen (streljan u augustu).
  • 18 - 20. 7. - Opsada Cuartel de la Montañe u Madridu, poraženi pobunjenici.
  • 20. 7. - Potpisana Konvencija iz Montrea o režimu u Moreuzima: Turska dobija punu kontrolu nad Bosforom i Dardanelima, uključujući militarizaciju; slobodan prolaz trgovačkim brodovima u mirno doba, ograničen prolaz ratnim brodovima necrnomorskih država.
Španski građanski rat, stanje avgust - septembar '36.
  • 20. 7. - General José Sanjurjo, jedan od lidera nacionalističkog puča, gine u avionskom udesu.
  • 21. 7. - Počinje dvomesečna republikanska Opsada Alcázara u Toledu.
  • 23. 7. - Nacionalisti zauzimaju Granadu i ubijaju osumnjičene republikance (→ Beli teror).
  • 24. 7. - Poslanik Damjan Arnautović osuđen na 15 godina robije zbog pokušaja atentata na premijera Stojadinovića (s njim osuđena još trojica).
  • 24. 7. - Bitka na Guadarrami: republikanci sprečili iznenadni napad na Madrid.
  • 26. 7. - Osvećen kamen-temeljac nove "rafinerije bakra" u Boru.
  • 26 - 27. 7. - Olimpijska baklja prošla kroz Jugoslaviju, od Caribroda do Horgoša. Na beogradskim Terazijama za ovu priliku postavljen "žrtvenik".
  • 29. 7. - U Beogradu izmereno 39,4°C u hladu.
  • 30. 7. - Olimpijske igre 1940. dodeljene Tokiju (kasnije Helsinkiju, na kraju nisu održane).
  • 30. 7. - Dva do 12 italijanskih bombardera upućenih španskim nacionalistima se spustila u Francuskom Maroku, što je objavljeno širom sveta (još jedan avion pao u more).
  • leto - Završena gradnja Hitlerove rezidencije Berghof (prošireno prethodno zdanje).

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1 - 16. 8. - Olympic rings without rims.svg Olimpijske igre u Berlinu. Jesse Owens osvojio četiri zlatne medalje. Leon Štukelj osvojio srebrnu medalju u gimnastici za Jugoslaviju. Prve igre koje se prenose preko televizije.
  • leto - Tokom Olimpijade je testiran novi kolor film Agfacolor. Takođe ove godine, Kodachrome je predstavio film 8 mm, kao i 35 mm za fotografije.
  • 4. 8. - Kraj Našičke afere: većina osuđenih prošle godine oslobođena ili im kazna znatno smanjena.
  • 4. 8. - Režim 4. avgusta u Grčkoj: povodom generalnog štrajka, Metaksasova vlada raspustila parlament i objavila opsadno stanje (režim traje do 1941).
  • 5. 8. - Convoy de la victoria, nacionalistički konvoj uspeo preći iz Afrike u Španiju.
  • ca. 8. 8. - Donesena uredba o uređenju Oceanografskog instituta Kraljevine Jugoslavije, u Splitu.
  • 9. 8. - Britanski kralj Edvard VIII stigao u Jugoslaviju (vozom u Jesenice), radi krstarenja dalmatinskom obalom na jahti Nahlin, sutradan stižu u Šibenik.
  • 1 - 14. 8. - Nacionalistička Extremadurska kampanja se okončava Bitkom za Badahos i zauzećem grada, čime je spojena njihova južna i severna zona; sledi Badahoski masakr, ubistvo najmanje 573 pristalice Republike.
  • avgust - Otvara se afera sa zloupotrebama u duševnoj bolnici u Kovinu.[15]
  • 17 - 31. 8. - Bitka u Sierra Guadalupe: Nacionalisti prelaze rijeku Tajo u napredovanju prema Madridu, navodno im je zrakoplov Andréa Malrauxa nanio gubitke.
Zinovjev i Kamenjev (starija slika)

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 9. - Bitka za Talaveru de la Reina je skupa pobeda nacionalista, koji su se primakli Madridu.
  • 4. 9. - Francisco Largo Caballero je novi španski premijer i ministar rata (do maja 1937).
  • 4 - 5. 9. - Beryl Markham je prva žena koja je preletela Atlantik sa istoka na zapad.
  • 5. 9. - Tokom bitke kod Cerro Muriana, Robert Capa navodno snimio fotografiju "Pali vojnik" (osporena autentičnost).
  • 5. 9. - Nacionalisti zauzeli Irun u Baskiji, čime su republikanci u severnim provincijama odsečeni od Francuske.
  • 6. 9. - Zemljotres kod Sente.
  • 6. 9. - Prikazan film My Man Godfrey.
  • 7. 9. - Uginuo poslednji tasmanijski tigar.
  • 8. 9. - U lisabonskoj luci se pobunile posade dva ratna broda protiv Salazarove diktature i za špansku republiku, onesposobljeni granatiranjem.
  • 8 - 14. 9. - Osmi partijski miting nacista u Nirnbergu, "Miting časti", jer je Nemačkoj "vraćena čast" Remilitarizacijom Rajnlanda; kao sledeći ciljevi se ističu povratak kolonija i Četvorogodišnji plan (naoružavanje i samodovoljnost).
  • 9. 9. - Jalovi Franko-sirijski ugovor o nezavisnosti za tri godine (Francuzi ga nisu ratifikovali).
  • 9. 9. - U Londonu osnovan Komitet neintervencije u Španiji (bez efekta).
  • 12. 9. - Okončana Bitka za Majorku - republikanci bačeni nazad u more, počinje Italijanska okupacija Majorke (do 1939).
  • 14. 9. - "Moskovsko zlato": počinje izvlačenje 510 tona zlata, 72,6% rezervi Banke Španije, koje će biti poslano u Sovjetski Savez (brodovi iz Kartahene krenuli 25. 10. za Odesu).
  • 18. 9. - Jugoslovensko-rumunska konvencija o gradnji mosta između Kladova i Turn Severina i odgovarajuće pruge od Kučeva.[16]
  • 21. 9. - Nacionalisti zauzeli Maquedu, 80 km od Madrida i 45 od Toleda.
  • 22. 9. - Golman BSK Franjo Glaser osuđen na dve godine strogog zatvora, jer je levog beka podmlatka, koji nije znao plivati, gurnuo u vodu na savskom kupalištu.
  • 23. 9. - Narodni poslanik sreza župskog Bogdan Milinčić ustreljen kod Aleksandrovca - umire sutradan.
  • 25. 9. - Uredba o likvidaciji zemljoradničkih dugova u Jugoslaviji - seljacima oproštena polovina dugova od pre aprila 1932. (kada je donesen Zakon o zaštiti zemljoradnika), a ostatak da se vrati tokom 12 godina.
  • 25. 9. - Francuska vlada devalvira franak za 25 do 33%, što narednih dana povlači devalvacije i nekih drugih evropskih valuta.
  • 26. 9. - Nikolaj Ježov novi narodni komesar unutrašnjih dela SSSR, umesto Jagode (do 1938, → Ježovščina).
  • 27. 9. - Opsada Alcázara u Toledu okončana dolaskom nacionalističkih snaga - odnose važnu simboličnu pobedu, ali su skrenuli od Madrida.
  • 29. 9. - Bitka kod rta Espartel je odlučujuća pomorska pobeda španskih nacionalista, kojim je probijena republikanska blokada u Gibraltarskom moreuzu.
  • 30. 9. - Otvoreni Pinewood Studios u Engleskoj.
  • 30. 9. - Vlak upao u snijeg kod Malovana na pruzi Zagreb-Split, na Jadranu je oluja.
  • septembar/oktobar - Siton-Votsonov memorandum o ustavnom, ekonomskom i nacionalnom problemu Jugoslavije[17].

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Kafana "Albanija" je srušena
Skupština
  • 19. 10. - Američki novinar H.R. Ekins pobedio u trci oko sveta komercijalnim letovima, vreme: 18,5 dana.
  • 23. 10. - Počinje rušenje dela rimskog reona Borgo, kako bi se izgradila Via della Conciliazione između trga Svetog Petra i Kastel Sant'Anđela.
  • 24. 10. - Politički zatvorenici, komunisti, u Sremskoj Mitrovici i Mariboru štrajkuju glađu zbog pooštrenja zatvorskog režima prošlog avgusta - četiri dana kasnije, ministarstvo potvrđuje prošlogodišnju, tolerantniju, "Miškulinovu odredbu".
  • 24-25. 10. - Tokom posete grofa Ciana postignut sporazum Italije i Nemačke - Osovina (Mussolini objavio 1. novembra u Milanu); u vezi Jugoslavije, Hitler kaže Čanu da joj da uveravanja, kako bi je odvojio od francuskog uticaja i omeo "britansku antiitalijansku aktivnost u Beogradu"[21].
  • 25. 10. - U Beogradu u parku na Topličinom vencu otkriven spomenik Vojvodi Vuku.
  • 26. 10. - Joachim von Ribbentrop stiže u London kao novi nemački ambasador (do 1938), bezuspešno pokušava da dogovori anglo-nemački savez.
  • 28. 10. - Sastanak Atatürk - Stojadinović u Ankari, potisani ugovori o trgovini, kliringu i nastanjivanju.
  • 29. 10. - Neuspešni republikanski napad na Seseñu, 30 km od Madrida, mada su upotrebili sovjetske T-26.
  • 29. 10. - Irački puč: general Bakr Sidqi oborio premijera - ovo je prvi vojni udar u Iraku i arapskom svetu.
  • 30. 10. - Nesreća na Šipadovoj željeznici kod Drvara, poginula četiri kočničara.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Edward od Windsora i Wallis Simpson

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Odlična žetva u Kraljevini Jugoslaviji.[23]
  • Glad u zapadnoj Kini odnosi milione ljudi.
  • Gvatemala, Honduras i Nikaragva su ove godine napustili Društvo naroda.
  • Sarajevo ima 80.000 stanovnika, od čega samo 4.500 poreskih obveznika.[24]
  • Beograd ima 310.000 stanovnika i 125 tramvaja, koji prevoze 82% putnika; ima oko 8.000 motornih vozila svih vrsta[25] Izvršeno je 20 ubistava.[26]

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1936.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelova nagrada za 1936. godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Farzaneh Milani (1992). Veils and Words: The Emerging Voices of Iranian Women Writers. Syracuse University Press. str. 34–. ISBN 978-0-8156-2557-5. http://books.google.com/books?id=bOMwi_XXlsYC&pg=PA34. 
  2. Grupa seljaka i narodnih poslanika traži od nadležnih ministara da se omogući rad firmi "Bata". Vreme, 26. feb. 1936, str. 6. digitalna.nb.rs
  3. "Vreme", 4. okt. 1936
  4. Politika, 18. april 1936, str. 1-3. digitalna.nb.rs (pristup. 8.2.2016.)
  5. Vreme, 10. maj 1936, str. 9
  6. Vreme, 14. feb. 1940, str. 11
  7. "Politika", 3. jun 1936., str. 5. digitalna.nb.rs (pristup. 27.1.2016.)
  8. Vreme, 18. jun 1936, str. 5. digitalna.nb.rs
  9. Vreme, 28. okt. 1939, str. 10. digitalna.nb.rs
  10. "Vreme", 18. okt. 1936
  11. Alan Sheridan (1999). André Gide: A Life in the Present. Harvard University Press. str. 492–. ISBN 978-0-674-03527-0. https://books.google.com/books?id=mZGxs0PCwzEC&pg=PA441. 
  12. Total Solar Eclipse of 1936 June 19, NASA
  13. Sabrina P. Ramet (2006). The Three Yugoslavias: State-building and Legitimation, 1918-2005. Indiana University Press. str. 101. ISBN 0-253-34656-8. http://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC. 
  14. "Vreme", 7. jul 1936
  15. "Vreme", 20. avg. 1936
  16. "Politika", 26. sept. 1936
  17. (iz Tematske zbirke dokumenata), pdf str. 5
  18. "Vreme", 11. okt. 1936 (foto)
  19. "Vreme", 18. okt. 1936
  20. Politika i Vreme. 20. oktobar 1936. digitalna.nb.rs (pristup. 24.2.2016.)
  21. J.C. Boone (27 September 2008). HITLER AT THE OBERSALZBERG: With Perceptions. Xlibris Corporation. str. 90. ISBN 978-1-4628-1353-7. http://books.google.com/books?id=U03SRBquJbEC. 
  22. "Vreme", 5. nov. 1936
  23. "Politika", 29. okt. 1936
  24. "Vreme", 2. jan. 1937, str. 5
  25. "Vreme", 2. jan. 1937, str. 9
  26. "Vreme", 10. feb. 1937, str. 12. digitalna.nb.rs

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]