7. 9.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan


1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31

7. rujna/septembra (7. 9.) je 250. dan godine po gregorijanskom kalendaru (251. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 115 dana.

Sadržaj/Садржај

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1566. — Turci osvojili Siget nakon junačke obrane grada pod vodstvom Nikole Šubića Zrinskog.
  • 1701. — U Hagu je potpisan sporazum Engleske, Austrije i Holandije protiv Francuske, poznat kao „Druga velika alijansa“.
  • 1714. — Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima „Badenski mir“ kojim je okončan Rat za špansko nasleđe, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.
  • 1764. — Za kralja Poljske krunisan je ruski štićenik Stanjislav II Ponjatovski, poslednji poljski monarh. Tokom njegove vladavine (do 1795) Rusija, Pruska i Austrija izvršile su tri deobe Poljske, koja je kao nezavisna država obnovljena 1918.
  • 1812. — Završena je Borodinska bitka, blizu Moskve, jedna od najkrvavijih bitaka u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000 među kojima i 23 generala. Nedelju dana kasnije Napoleon je ušao u Moskvu. Ova pirova pobeda Napoleona jedna je od prelomnih tačaka zahvaljujući kojima je Sveta alijansa uspela da pobedi Napoleonovu vojsku.
  • 1813. — Prvi put je upotrebljen naziv „Ujka Sem“ za SAD, u uvodniku njujorškog lista „Troj Post“.
  • 1821. — Uspostavljena Republika Velika Kolumbija, na čelu s konkviskatorom Simónom Bolívarom.
  • 1822. — Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio je nezavisnost od Portugalije i proglasio se za cara. Portugal je priznao nezavisnost Brazila 1828.
  • 1860. — Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi je sa svojim „crvenokošuljašima“ zauzeo Napulj, u ratu za oslobođenje zemlje od Austrijanaca i ujedinjenje Italije.
  • 1901. — Potpisan je Pekinški protokol kojim je okončan „Bokserski ustanak“ u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile su evropske sile, Japan i SAD, a Kina je primorana da plati odštetu za njihovu imovinu uništenu tokom ustanka.
  • 1940. — Bitka za Britaniju: Nemačka avijacija pod komandom Hermana Geringa počela je bombardovanje Londona. Prvog dana poginulo je više od 300 ljudi.
  • 1962. — Tajvan je prekinuo diplomatske odnose s Laosom, nakon što je Laos uspostavio diplomatske odnose s Kinom i Severnim Vijetnamom.
  • 1964. — U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskoj obali Dunava, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deža, postavljen je kamen temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap.
  • 1975. — Završeno je preseljavanje Turaka na Kipru. Pod nadzorom UN, oko 9.000 ljudi prebačeno je sa juga na sever zemlje.
  • 1986. — Biskup Dezmond Tutu postao je nadbiskup Kejptauna u Južnoj Africi kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca.
  • 1990. — Kao odgovor na reviziju Ustava Srbije 1989. kojom je značajno smanjena autonomna vlast u pokrajinama Vojvodini i Kosovu, 144 albanska delegata Skupštine Kosova proglasili su u Kačaniku Ustav Republike Kosovo.
  • 1990. — Počinje šahovski turnir u Tilburgu, Holandija.
  • 1991. — U Hagu je počela sa radom Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji. U radu konferencije učestvovali su svi članovi Predsedništva SFR Jugoslavije, predsednik savezne vlade i šestorica predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio je lord Karington.
  • 1994. — U komandi američke vojske u Berlinu poslednji put je spuštena američka zastava, čime je, nakon skoro pola veka, formalno okončano američko vojno prisustvo u Berlinu.
  • 1999. — U zemljotresu u blizini Atine, jednom od najjačih u Grčkoj u poslednjih preko 40 godina, poginulo je 101 lice.
  • 2001. — U nigerijskom gradu Džos izbili su hrišćansko-muslimanski sukobi tokom kojih su zapaljene crkve i džamije. Prema podacima Crvenog krsta, za nepunih nedelju dana nasilja, ubijeno je najmanje 500 ljudi, a stotine povređeno.
  • 2006. — U eksploziji u rudniku uglja u istočnom indijskom distriktu Dhanbad 54 rudara izgubilo živote.

.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Praznici[uredi - уреди | uredi izvor]

.


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar