Berlin

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Berlin
Berlin Tiergarten i Mitte
 (transliteracija)
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Koordinate: 52°31′N 13°24′E / 52.517°N 13.400°E / 52.517; 13.400
Država  Njemačka
Vlast
 - gradonačelnik Mihael Miler (SPD)
Površina
 - Ukupna 891.85 km²
Visina 34
Stanovništvo (2010.)
 - Urbano područje 3.562.166[1]
 - Urbana gustoća 3.809 stan./km²
 - Područje utjecaja 6.000.000
Vremenska zona UTC+1 (UTC+2)
Poštanski broj 10001 - 14199
Pozivni broj 030
Službena stranica www.berlin.de
Karta
Berlin is located in Njemačka
Berlin
Berlin
Berlin na karti Njemačke

Berlin (/bərˈlɪn/) najveći je i glavni grad Nemačke sa 3.440.441 stanovnika (31. 3. 2010.)[2] Pre Drugog svetskog rata imao je 4.5 miliona. Berlin je drugi po redu najveći grad Europske unije posle Londona.[3][4][5][6] Od 1949. do 1990. bio je podeljen na Istočni Berlin i Zapadni Berlin.

Berlin je smešten na rekama Špreji i Hafel na severoistoku Nemačke.[7] Berlin je jedna od 16 nemačkih država, i sa svih strana je okružen državom Brandenburg.

Klima[uredi - уреди | uredi izvor]

Predgrađa Berlina su pokrivena šumom i brojnim jezerima.

Prema Kepenovoj klasifikaciji klimata Berlin ima umerenokontinentalnu klimu.

Leta su topla sa srednjom maksimalnom temperaturom između 22 i 25 °C, i srednjom minimalnom temeraturom u intervalu od 12 do 14 °C, dok su zime hladne sa prosečnom najvišom temperaturom od 4 °C i prosečnom najnižom temperaturom imeđu -2 i 0 °C. Proleće i jesen su obično prohladni. Centar Berlina poseduje svoju mikroklimu, jer zgrade zadržavaju toplotu. Zbog toga, temperature u gradu mogu biti i do 4 °C veće od temperatura u prigradskim oblastima.

Kiša pada ravnomerno tokom cele godine, a godišnji prosek padavina je 570 mm. Iako lake snežne padavine obično traju od decembra do marta, snežni pokrivač se ne zadržava dugo. Međutim, zima 2009/2010. je bila izuzetak, jer je snežni pokrivač bio prisutan od kraja decembra do početka marta.[8]

Klimatološki medijani za Berlin
Mjesec jan-sij feb-velj mar-ožu apr-tra maj-svi jun-lip jul-srp aug-kol sep-ruj okt-lis nov-stu dec-pro godina
Apsolutni maksimum (°C) 15,2 18,6 25,1 30,9 33,2 35,0 37,2 37,9 34,2 27,5 19,5 15,7 37,9
Srednji maksimum (°C) 2,9 4,2 8,5 13,2 18,9 21,6 23,7 23,6 18,8 13,4 7,1 4,4 13,4
Srednji minimum (°C) -1,9 -1,5 -1,3 4,2 9,0 12,3 14,3 14,1 10,6 6,4 2,2 -0,4 5,7
Apsolutni minimum (°C) -21,0 -26,0 -16,5 -6,7 -2,9 0,8 5,4 4,7 -0,5 -9,6 -16,1 -20,2 -26,0
Precipitacija (mm) 42 33 41 37 54 69 56 58 45 37 44 55 571
Izvor: World Weather, Pogoda i Klimat

Politika Berlina[uredi - уреди | uredi izvor]

Država[uredi - уреди | uredi izvor]

Berlin je postao nezavisna država danom nemačkog reujedinjenja 3. oktobra 1990, i jedna je od tri države u Nemačkoj koja je ujedno i grad (pored Hamburga i Bremena).

Bivši Zapadni Berlin, je bio država od osnivanja Zapadne Nemačke 23. maja 1949, ali je bio oslonjen na zapadne vojne zaveznika, i nije bio tehnički deo Zapadne Nemačke. Istočni Berlin je bio glavni grad Istočne Nemačke od 1949 do 1990, što je bilo protivno dogovoru četiri najveće sile.

Berlinom upravlja Senat Berlina, koji se sastoji od Gradonačelnika i 8 senatora, koji imaju ministarski status. Gradonačelnik je predstavnik države Berlin. Trenutno, ovo mesto pripada Klausu Voverajtu (SPD).

Gradski i državni parlament se naziva “Abgeordnetenhaus“ ili kuća predstavnika građana.

Berlinske opštine (Bezirke)

Gradske opštine[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak Opštine Berlina.

Berlin je podeljen na 12 opština.

Svaka svaka opština ima vladu (Bezirksamt), koja se sastoji od pet ministara i predsednika varoši.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Prvi doseljenici[uredi - уреди | uredi izvor]

Oko 720. godine dva Slovenska plemena, naselila su Berlinski region. Heveleri su se naselili kraj reke Hafel, sa njihovim glavnom naseobinom Brenaborom, kasnije nazvanim kao grad Brandeburg. Bliže reci Špreji, u današnjoj gradskoj varoši Kopernik, naselili su se Šprevani.

Heveleri su osnovali drugo mesto pored reke Havel oko 750. Ono je tada bilo najbliže današnjem Brlinu, i zvalo se Špandov (današnji Špandau). Špandau i Kopernik, zaštićeni zidinama oko 825, su bile glavne naseobine sve do 11. veka.

Berlin i Keln[uredi - уреди | uredi izvor]

Berlin je jedan od najmlađih evropskih gradova, koji je osnovan u 12. veku. Grad se sastojao od dva naselja, Berlina i Kulna, na obe strane reke Špreje, u današnjoj varoši Mite (Mitte – sredina). Kuln se prvi put pominje u dokumentima 28. oktobra 1237, a Berlin 1244. Nažalost, gradski centar izgoreo je 1830, kada je uništeno veliki broj spisa iz tadašnjeg vremena.[9][10]

Oba naselja su formirala trgovačku uniju 1307, i participirala u Hanseu. Nihovo jedinstvo trajalo je oko 400 godina, sve dok se Kuln i Berlin nisu ujedinili pod imenom Berlin 1709, uključujući i prigradska naselja Fridrihsverder, Dorotenštad i Fridrihštad.

Nije ostalo mnogo tragova od ovih nekadašnjih naselja, ali neki se mogu videti u Nikolaivirtelu pored Rataus Rotes (opština Rotes) i Klošterkirhe (Klošter crkve) pored Aleksandarplaca.

Unter den Linten, opština Mite

Urbanizam između 15. i 17. veka[uredi - уреди | uredi izvor]

Prva gradska palata je građena pored obale reke Špreje od 1443. do 1451. U to vreme Berlin-Kuln je imao oko osam hiljada stanovnika. 1576. bubonska kuga je ubila oko 4000 ljudi u gradu.

Tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648), broj stanovnika u Berlinu je opao sa 10.000 na 6.000.

Godine 1640. Fridrih Viliam preuzeo je vlast u u Brandeburgu. Tokom njegove vladavine, Berlin je dostigao 20.000 stanovnika i postao značajan centralnoevropski grad.

Bulevar sa šest redova drveća je postavljen između parka Tirgarten i Palate 1647. godine. Bulevar je nazvan Unter den Linten.

Nekoliko godina kasnije, konstruisan je Dorotenštad na severozapadu reke Špre - na Špre ostrvu gde se nalazila Palata. Od 1688. Fridrihštad je izgrađen i naseljen.

Prusija[uredi - уреди | uredi izvor]

18. januara 1701, Frederik III je krunisan kao Kralj Frederik prvi od Prusije, koji je Berlin proglasio za glavni grad Prusije.

1709, Berlin-Kuln se zajedno sa Fridrihsverderom, Dorotenštatom i Fridrihštatom ujedinio pod imenom Berlin sa 60.000 stanovnika.

Vajmarska Republika i Treći Rajh[uredi - уреди | uredi izvor]

Najveći utisak koji se stekne prilikom posete Berlinu je veliki diskontinuitet, koji reflektuje komplikovanu istoriju Nemačke u dvadesetom veku. Isto tako, bio je sedište Pruskih kraljeva. Broj stanovnika Berlina nije napredovao tokom 19. veka, naročito kada je postao prestonica Nemačkog Carstva (1871). Bio je glavni grad Nemačke Vajmarske Republike i kada je Nemačka bila nacistička. Tokom ovog perioda, Adolf Hitler je imao velike planove za transformaciju Belina, jer ga je mrzeo i mislio je da je najružniji grad na svetu. Albert Šper je bio Hitlerov glavni arhitekta, koji je napravio velike planove za preuređenje Berlina.

Na mestu gde se Rajhstag danas nalazi, planirano je da se napravi Velika Dvorana, 250m visoka i sedam puta veća o Bazilike sv. Petra u Rimu. U nju bi moglo da stane 170.000 ljudi, a oni koji su je planirali, govorili su da bi se iz nje moglo upravljati oblacima i kišom. Planirana je Avenija Pobede široka 23 metara a dugačka 56 km. Na drugom kraju, trebala je da se napravi nova železnička stanica, a pored nje aerodom Tempelof.

Danas je samo nekoliko građevina preostalo iz nacističkog perioda: internacionalni aerodrom Tempelof, Olimpijski Stadion, i ulična rasveta ne nekoliko mesta u gradu. Hitlerova Kancelarija Rajha je uništena od strane Sovjeta, a ostaci su posluzili da se napravi Sovjetski memorijalni centar u Treptauer parku u Berlinu.

Podeljeni grad[uredi - уреди | uredi izvor]

Pred kraj Drugog svetskog rata, Berlin je bio unišen 70% zahvaljujući savezničim radarima i uličnim borbama. Zbog toga nazvan je „Vremenskom nulom“ što je značilo novi početak za grad. Veliki Berlin je podeljen u četiri sektora od strane Saveznika, Londonskim protokolom (1944):[11]

Berlin je bio smešten u sred sovjetske okupacione zone Nemačke i postao prirodna tačka suprotstavljenih strana u Hladnom ratu. Kada je 26. juna otpočela Staljinova Berlinska blokada, zapadni saveznici su Zapadni Berlin znadbevali tzv. vazdušnim liftom (die Luftbrücke), nazvan od strane Berlinaca.

Berlinski sovjetski sektor, Istočni Berlin, je postao glavni grad istočne Nemačke, kada je formirana iz Sovjetske okupacione zone u oktobru 1949. Zapadne Nemačke je formirana 23. maja 1949. iz američkih, britanskih, i francuskih zona, glavni grad je bio u Bonnu. 13. avgusta 1961. napravljen je Berlinski zid, razdvojivši Zapadni Berlin od Istočnog i ostatka Nemačke.

Šezdesetih godina dvadesetog veka, Berlin je bio centar evropskih studentskih protesta.

Preuređenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Berlinski zid je probijen 9. novembra 1989. Tokom Nemačkog reujedinjenja 3. oktobra 1990, zid je skoro potpuno srušen. Ostali su mali delovi, koji najviše služe kao podsetnici i turističke atrakcije. Nemački Bundestag je juna 1991. izglasao odluku da se glavni grad Nemačke Bon, preseli u Berlin. Berlin je ponovo postao glavni grad Nemačke. Ministri i vladina administracija su se u Berlin preselili 1997/1998.[12]

Turističke atrakcije[uredi - уреди | uredi izvor]

Rajhstag (leto 2000.)

Znamenitosti modernog Berlina[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Berlinski televizijski toranj - visok 368 metara, sagrađen 1969. blizu Aleksanerplaca. Sa njegove osmatračnice, visoke 104 metara, se može videti ceo grad.

Obeležja i simboli[uredi - уреди | uredi izvor]

Najpoznatija građevina u svetu a istovremeno i obeležje Berlina je Brandenburška Kapija. Druge građevine poznate izvan Nemačke su Rajhstag, Televizijski toranj i Kolona Pobede. Simbol na grbu Berlina je medved. Berlinski medvedi-drugari Buddy Bears koji su bili kreirani 2001-ve godine važe danas kao neoficijelni simbol modernog, otvorenog Berlina, koji, kako je Ban ki-Mon rekao ’’u svetu prenose poruku harmonije i mira’’.

Zoološki vrtovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Berlinski zoološki vrt poseduje više od 13.000 životinja.[13]

Berlinski zoološki vrt, stariji od dva zoo-vrta, smešten u centru grada, je osnovan 1844. godine,[14] i danas se smatra za najbogatiju zbirku različitih živih vrsta na svetu.[15][16] Između ostalog, bio je dom polarnom medvedu Knutu,[17] koji je u njemu i rođen, decembra 2006.[18]

Drugi berlinski zoo-vrt, Tirpark Fridrihsfelde, osnovan 1955. godine u parku istorijskog zamka Fridrihsfelde u predgrađu Lihtenberga, je, po svojoj površini, najveći zoološki vrt u Evropi. U odnosu na Berlinski zoološki vrt poseduje veću zbirku reptila.

Ostale interesantne građevine(nedostupne javnosti)[uredi - уреди | uredi izvor]

Univerzitet[uredi - уреди | uredi izvor]

Univerzitet primenjenih nauka[uredi - уреди | uredi izvor]

Kultura[uredi - уреди | uredi izvor]

Muzeji[uredi - уреди | uredi izvor]

Pozorišta[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Schaubühne [30]
  • Volksbühne [31]
  • Nemačko narodno pozorište [32]
  • Berlinski ansambl [33]
  • Zapadno pozorište [34]
  • Grips-pozorište
  • Pozorište Maksim Gorki [35]
  • Renesansno pozorište
  • Friedrichstadt-Palast [36]

Opere[uredi - уреди | uredi izvor]

Klubovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Transport[uredi - уреди | uredi izvor]

Javni gradski saobraćaj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • U-Bahn, (U-voz) – sistem podzemnog metroa
  • S-Bahn, (S-voz) - prvenstvaeno nadzemni metro sistem
Pogledajte Berlinski metro

Aerodromi[uredi - уреди | uredi izvor]

Luke[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Westhafen (Zapadna luka) – najveća luka u Berlinu 173000 kvadratnih metara, za pšenicu i teška dobra.
  • Südhafen (Južna luka) – površine od oko 103000 metara kvadratnih, za pšenicu i teška dobra.
  • Berlin Osthafen (Istočna luka) – površine 57500 metara kvadratnih, i dalje u upotrebi, ali je deo pod rekonstrukcijom.
  • Hafen Berlin Neukölln (Luka Nojkeln) – sa samo 19000 metara kvadratnih, namanja luka, za građevinske materijale.

Organizacija sportskih manifestacija[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Berlin je bio domaćin Letnjih Olimpijskih igara 1936. godine.
  • Berlin će učestvovati u organizaciji Svetskog prventstva u fudbalu 2006.
  • Berlin će 2009. organizovati svetsko prventstvo u atletici.

Rekli su...[uredi - уреди | uredi izvor]

"Berlin ist arm, aber sexy." ("Berlin je siromašan ali seksi.")
(Klaus Voverajt, Gradonačenik, u televizijskom intervjuu, 2004)

"Ich bin ein Berliner." ("Ja sam Berlinac")
(Džon F. Kenedi, Predsednik SAD, 1963. tokom posete Berlinu)

"Ihr Völker der Welt ... schaut auf diese Stadt!" ("Građani sveta ... pogledajte ovaj grad!")
(Ernst Rojter, Gradonačelnik, tokom Berlinske blokade, 1948.)

"Ich hab noch einen Koffer in Berlin" ("Ja i dalje držim kofer u Berlinu")
(Marlen Ditrih, glumica i pevačica rođena 1901. u Berlinu-Šeneberg)

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. "Amt für Statistik Berlin Brandenburg" (German). Amt für Statistik Berlin-Brandenburg. 2014. https://www.statistik-berlin-brandenburg.de/BasisZeitreiheGrafik/Bas-Einwohnerregister.asp?Ptyp=300&Sageb=12041&creg=BBB&anzwer=11. pristupljeno 5 March 2015. 
  2. INSEE. "Population des villes et unités urbaines de plus de 1 million d'habitants de l'Union européenne" (French). http://www.insee.fr/fr/themes/tableau.asp?ref_id=cmptef01103&id=18. pristupljeno 17 August 2008. 
  3. "Daten und Fakten Hauptstadtregion". Berlin-Brandenburg.de. http://www.berlin-brandenburg.de/daten-fakten/. pristupljeno 10 February 2013. 
  4. "Initiativkreis Europäische Metropolregionen in Deutschland: Berlin-Brandenburg". Deutsche-metropolregionen.org. http://www.deutsche-metropolregionen.org/mitglieder/berlin-brandenburg/. pristupljeno 10 February 2013. 
  5. "PowerPoint-Präsentation" (PDF). http://www.eurometrex.org/Docs/Moscow/BerlinBrandenburg_planning_metropolitan_region_DE.pdf. pristupljeno 12 March 2013. 
  6. "City Profiles Berlin". Urban Audit. http://www.urbanaudit.org/CityProfiles.aspx. pristupljeno 20 August 2008. 
  7. Gren Berlin. http://books.google.de/books?id=94LP4xCb-KcC&pg=PA23&lpg=PA23&dq=%22Berlin+%22+rivers+lakes+foreests+%22one+third%22&source=bl&ots=OoT9TA0ZWR&sig=ZN0MSyam43OC5321qPitypjubUg&hl=en&ei=VWTPStrdKabEmwPdx9yEAw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1#v=onepage&q=&f=false. pristupljeno 9 October 2009. 
  8. "Climate figures". World Weather Information Service. http://www.worldweather.org/016/c00059.htm. pristupljeno 10. 4. 2011. 
  9. "Documents of German Unification, 1848–1871". Modern History Sourcebook. http://www.fordham.edu/halsall/mod/germanunification.html. pristupljeno 18 August 2008. 
  10. "Topographies of Class: Modern Architecture and Mass Society in Weimar Berlin (Social History, Popular Culture, and Politics in Germany).". www.h-net.org. http://www.h-net.org/reviews/showrev.php?id=23505. pristupljeno 9 October 2009. 
  11. "Berlin Wall". Encyclopædia Britannica. http://www.britannica.com/EBchecked/topic/62202/Berlin-Wall. pristupljeno 18 August 2008. 
  12. "Germany - Embassies and Consulates". embassypages.com. http://www.embassypages.com/germany. pristupljeno 23 August 2014. 
  13. Porter & Prince 2003, str. 117.
  14. Porter & Prince 2003, str. 117
  15. "Zoologischer Garten und Zoo-Aquarium Berlin (Berlin Zoo)". www.goodzoos.com. http://www.goodzoos.com/Germany/Berlin.htm. pristupljeno 17. 9. 2010. 
  16. "Zoologischer Garten Berlin". www.zoo-infos.de. http://www.zoo-infos.de/set-en.html?/zoos-en/42.html. pristupljeno 17. 9. 2010. 
  17. Moore, Tristana (23. 3. 2007.). "Baby bear becomes media star". BBC News. Pristupljeno 17. 9. 2010. 
  18. Boyes, Roger (13. 12. 2007.). "Berlin Zoo culls creator of the cult of Knut". The Times (London). Pristupljeno 17. 9. 2010.. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Chandler, Tertius (1987). Four Thousand Years of Urban Growth: An Historical Census. Edwin Mellen Pr. ISBN 0-88946-207-0. 
  • Gill, Anton (1993). A Dance Between Flames: Berlin Between the Wars. John Murray. ISBN 0-7195-4986-8. 
  • Gross, Leonard (1999). The Last Jews in Berlin. Carroll & Graf Publishers. ISBN 0-7867-0687-2. 
  • Large, David Clay (2001). Berlin. Basic Books. ISBN 0-465-02632-X. 
  • Read, Anthony; David Fisher (1994). Berlin Rising: Biography of a City. W.W. Norton. ISBN 0-393-03606-5. 
  • Ribbe, Wolfgang (2002). Geschichte Berlins. Bwv – Berliner Wissenschafts-Verlag. ISBN 3-8305-0166-8. 
  • Roth, Joseph (2004). What I Saw: Reports from Berlin 1920–33. Granta Books. ISBN 1-86207-636-7. 
  • Taylor, Frederick (2007). The Berlin Wall: 13 August 1961 – 9 November 1989. Bloomsbury Publishing. ISBN 0-06-078614-0. 
  • Maclean, Rory (2014). Berlin: Imagine a City. Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-84803-5. 
  • Udo Arnold: Preußen und Berlin. Lüneburg 1981.
  • Horst Bosetzky, Jan Eik: Das Berlin-Lexikon. Jaron Verlag, Berlin 1998, ISBN 3-932202-57-0.
  • Michael Bienert: Literarisches Berlin: 100 Dichter, Schriftsteller und Publizisten ; Wohnorte, Wirken und Werke, 3. Aufl., Verlag Jena 1800, Berlin 2013, ISBN 978-3-931911-18-8.
  • Jacob Hein: Gebrauchsanweisung für Berlin. Vollständig überarbeitete Neuausgabe. Piper, München 2009, ISBN 978-3-492-27576-7.
  • Joachim Herrmann u. a. (Hrsg.): Berlin. Ergebnisse der heimatkundlichen Bestandsaufnahme. 1. Auflage 1987, Akademie-Verlag Berlin, Doppel-Band 49/50 der Reihe Werte der deutschen Heimat, ISBN 3-05-000379-0.
  • Dieter Hoffmann-Axthelm: Osten Westen Mitte – Spaziergänge durch das neuere Berlin. edition.fotoTAPETA, Berlin 2011, ISBN 978-3-940524-14-0.
  • Stefan Krätke: Berlin – Stadt im Globalisierungsprozess. In: Geographische Rundschau. 56 (4), 2004, ISSN 0016-7460, S. 20–25.
  • Kurt Pomplun: Berliner Häuser – Geschichte u. Geschichten, 2. Aufl., Hessling, Berlin (1975), Berliner Kaleidoskop; Bd. 14, ISBN 3-7769-0119-5.
  • Wolfgang Ribbe (Hrsg.): Geschichte Berlins. 2 Bände. 3. Auflage. Berlin 2002. (Veröffentlichungen der Historischen Kommission zu Berlin, Standardwerk anlässlich des 750. Jubiläums von Berlin)
  • Jutta Rosenkranz (Hrsg.): Berlin im Gedicht – Gedichte aus 250 Jahren, 2. Aufl., Husum Druck u. Verlagsgesellschaft mbH u. Co. KG, Husum 2006, ISBN 3-89876-264-5.
  • Susanne Stemmler, Sven Arnold (Hrsg.): New York – Berlin, Kulturen in der Stadt. Wallstein, 2008, ISBN 978-3-8353-0328-7.
  • E. R. Uderstädt: Berlin – wie es nur wenige kennen, mit Zeichnungen von Kurt Schulze, Norddeutsche Buchdruckerei und Verlagsanstalt A.G., Berlin 1930 (mit vielen Vorkriegs-Fotografien)
  • Reimer Wulf (Fotos), Karl Kessler (Texte): Über den Dächern des Neuen Berlin, Luftaufnahmen-Dokumentation, 200 S., Herbig, München 2004, ISBN 3-7766-2403-5.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Napomena:
Članak je sa Vikipedije na engleskom jeziku preveo korisnik Pokrajac i zbog toga se u njemu mogu naći eventualne stilske i gramatičke greške.