1948

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1910-e | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | 1960-e | 1970-e | >
<< | < | 1944. | 1945. | 1946. | 1947. | 1948. | 1949. | 1950. | 1951. | 1952. | > | >>

1948. po kalendarima
Gregorijanski 1948. (MCMXLVIII)
Ab urbe condita 2701.
Islamski 1367–1368.
Iranski 1326–1327.
Hebrejski 5708–5709.
Bizantski 7456–7457.
Koptski 1664–1665.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 2003–2004.
Shaka Samvat 1870–1871.
Kali Yuga 5049–5050.
Kineski
Kontinualno 4584–4585.
60 godina Yang Zemlja Miš
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11948.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1948 (MCMXLVIII) bila je prijestupna godina koja počinje u četvrtak.

Godina raskida Tita i Staljina (v. Informbiro).

Događaji[uredi - уреди | uredi kôd]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 1. - U Železniku kod Beograda puštena u rad Fabrika teških alatnih mašina "Ivo Lola Ribar", koju su gradili omladinci (ugašena krajem 2001).
  • 1. 1. - Na snazi je Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT, naslediće ga Svetska trgovinska organizacija 1995).
  • 1. 1. - Stupio na snagu republikanski Ustav Italije.
  • 1. 1. - Na snazi je carinska unija Beneluks (Belgija, Holandija, Luksemburg, podignuto u ekonomsku uniju 1960).
  • 1. 1. - Zakon o transportu je na snazi u Ujedinjenom Kraljevstvu: nacionalizovani su železnička mreža, kanali, u početku i drumski prevoz.
  • 1. 1. - Ukinute vize između Jugoslavije i Bugarske.
  • 2. 1. - FNRJ zahteva od SAD oslobađanje predratnih fondova od 60-70 miliona dolara - državni sekretar Marshall odbacuje to 14-og, dok se ne reše sporna pitanja, uključujući avione oboreni prošle godine.
  • 2 - 7. 1. - Kineski građanski rat, komunistička Zimska ofanziva na severoistoku: odneli su pobedu u Gongzhutunskoj kampanji u Shandongu.
  • 3. 1. - Bivši rumunski kralj Mihai I napušta zemlju četiri dana nakon abdikacije - u martu u Londonu izjavljuje da je odluka bila pod prisilom.
  • 4. 1. -  Burma se osamostaljuje od UK kao nezavisna republika, van Komonvelta.
  • 4. 1. - U Bagdadu počinje Ustanak Al-Wathbah ("Skok"), krvavi neredi protiv obnove Anglo-iračkog ugovora iz 1930.
  • 5. 1. - Haganina bomba uništila hotel Semiramis u Jerusalimu, 24-26 mrtvih.
  • 5. 1. - Kinsey Reports: objavljeno "Seksualno ponašanje muškarca".
  • 5. 1. - Staljin je posetio predstavu opere "Veliko prijateljstvo": ne sviđa mu se, Andrej Ždanov sada pokreće napad i na muziku.
  • 6. 1. - Počinje "Ministarsko suđenje", 11. od 12 naknadnih Nirnberških procesa pred američkim sudom (presude u aprilu 1949).
  • 6. 1. - Prikazan "Blago Sijera Madre".
  • 7. 1. - Demarš britanske i američke vlade da FNRJ i Bugarska ne priznaju vladu koju su u Grčkoj proglasili komunisti (Markos Vafijadis).
  • 7. 1. - Mantellov NLO incident: pilot ratnog aviona pao u poteri za NLO iznad Kentakija - ovaj i još dva slučaja ove godine vode promeni percepcije fenomena.
  • 8. 1. - Đilasova delegacija odlazi za Moskvu (sa Kočom Popovićem i Mijalkom Todorovićem) - u vezi odnosa sa Albanijom, naoružanja i opreme za Jugoslovensku armiju. Početkom ove godine, veliki broj sovjetskih "specijalista" stiže u Albaniju a Tito šalje dve divizije u zemlju, protivno sovjetskim protestima, radi navodne grčke pretnje[1].
  • 13. 1. - Mahatma Gandhi počeo post za mir između verskih zajednica (do 18-og).
  • 13. 1. - Solomon Mihoels, lider sovjetskog Jevrejskog antifašističkog komiteta, ubijen u Minsku - organizacija će biti rasturena u novembru.
  • 14. 1. - Rat u Palestini, Bitka od 3. ševata: odbijen arapski napad na skup naselja Gush Etzion južno od Jerusalima, izgubili su 100-200 ljudi. Dva dana kasnije uništen jevrejski Konvoj 35-orice koji su pokušali snabdeti kibuce.
  • 15. 1. - Grčki građanski rat: završena bitka za Konicu u Epiru, koju su komunisti želeli zauzeti za sedište privremene vlade.
  • 15. 1. - Anglo-irački ugovor, revizija onog iz 1930: Britanci bi povukli trupe, ali bi nadgledali iračko vojno planiranje i iračke spoljne poslove - nacionalisti pokreću proteste Al-Wathbah, "Skok", takođe sa socijalnom komponentom, stradalo je 300-400 ljudi.
  • 16. 1. - U Bukureštu potpisan ugovor o prijateljstvu Rumunije i Bugarske. Georgi Dimitrov na povratku govori o potrebi federacije balkanskih i podunavskih zemalja (pominje čak i Grčku, NY Times 18. 1.).
  • 16. 1. - Britanska nota optužuje FNRJ da krši mirovni ugovor i Hašku konvenciju povodom Trsta; i SAD su u ovo vreme poslale notu protiv pokušaja mešanja u angloameričku zonu.
  • 17. 1. - Renvilleski sporazum: primirje između nacionalističkih Indonežana i holandske vojske, uz posredovanje UN.
  • 20. 1. (26?) - Devalvacija francuskog franka sa 119 na 214 za dolar.
  • 21. 1. - Svečani ispraćaj posmrtnih ostataka američkih avijatičara iz Beograda.
  • 22. 1. - Britanski ino. ministar Ernest Bevin predlaže stvaranje Zapadne Unije (UK, Francuska, zemlje Beneluksa), u otpor SSSR-u. (vidi #Mart/Ožujak).
  • 24. 1. - U Budimpešti potpisan ugovor između Mađarske i Rumunije.
  • ca. 25. 1. - Drugi kongres AFŽ.
  • 26. 1. - Pljačkaš opljačkao banku u Tokiju nakon što je otrovao 12 prisutnih - slikar Sadamichi Hirasawa je osuđen na smrt ali umro je u zatvoru 1987. zbog sumnji u krivicu.
  • 26. 1. - Poljsko-sovjetski trgovački ugovor, vredan preko milijardu dolara.
  • 27. 1. - Smith–Mundtov zakon reguliše obraćanje vlade SAD stranoj publici.
  • 28. 1. - Moskovska "Pravda" daje saopštenje kojim dezavuiše izjavu G. Dimitrova o balkanskoj federaciji.
  • 28. 1. - Japanski brod Joo Maru naleteo na minu u unutrašnjem moru, stradala i nestala 183 lica.
  • 30. 1. - Mahatma Gandhi ubijen od ekstremnog hinduiste, kremacija sutra.
  • 30. 1. - Italijanska oblast Južni Tirol dobija autonomiju (proširena 1972).
  • 30. 1. - 8. 2. - Zimske olimpijske igre u Sen Moricu, Švajcarska.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 2. - Malajska Unija je zamenjena Federacijom Malajom, sa devet britanskih protektorata i dve kolonije (nezavisna 1957, Malezija formirana 1963).
  • 4. 2. - Flag of Ceylon (1948–1951).svg Cejlon postaje nezavisan statusom dominiona UK (republika Šri Lanka proglašena 1972).
  • 4. 2. - Ugovor između SSSR i Rumunije. Protokol o granici daje Zmijsko ostrvo u Crnom moru Sovjetskom Savezu.
  • 8. 2. - Kardelj i Bakarić stigli u Moskvu (Đilas je još uvek tu, Tito se izgovorio bolešću) - razgovor sa bugarskom delegacijom, Sovjeti kritikuju bugarsko-jugoslovenski ugovor i izjavu Dimitrova o (širokoj) federaciji.
  • 8. 2. - Izbori u Kostarici: pobeđuje antikomunistički opozicioni kandidat, ali Kongres poništava rezultate zbog nepravilnosti (ali ne i parlamentarne izbore koji favorizuju vladajuću koaliciju).
  • 10. 2. - Na trojnom sastanku u Kremlju, Staljin naređuje manju verziju Balkanske federacije, sa Jugoslavijom i Bugarskom.
  • 10. 2. - Ždanovizam: sovjetski Politbiro izdaje rezoluciju "O Muradelijevoj operi Veliko prijateljstvo": osuđuje se "formalizam" u muzici, tj. "lažna originalnost" koja ide nauštrb klasične ruske opere, osuđena su šestorica kompozitora, među kojima Šostakovič, Prokofjev i Hačaturjan.
  • 10. 2. - Francuska je poslije skoro dvije godine otvorila granicu sa Španjolskom.
  • 11/12. 2. - Na zahtev Molotova, Kardelj potpisuje tekst ugovora o uzajamnom konsultovanju o spoljnopolitičkim pitanjima.
  • 12. 2. - Francuski Le Figaro izveštava da su u Rumuniji iz izloga uklonjene Titove slike.
  • 12. 2. - Gandijev pepeo je razvejan na reci Gang, pred milionskom masom.
  • februar - Rumunska komunistička partija se spaja sa socijaldemokratskom u Rumunsku radničku partiju (od 1965. ponovo RKP). Ministar pravde Lucrețiu Pătrășcanu je osuđen na kongresu, uhapšen je u aprilu, pogubljen 1954.
  • 16. 2. - Otkriven Uranov satelit Miranda.
  • 17. 2. - U Beogradu kreću "Književne novine", list za književnost i društvena pitanja.
  • 17. 2. - Rómulo Gallegos preuzima položaj predsednika Venezuele, prvi demokratski izabran u istoriji (oboren već u novembru). Ministar razvoja Juan Pablo Pérez Alfonzo je ove godine postigao "fifti-fifti" formulu podele prihoda od nafte sa stranim kompanijama, što će narednih godina biti uzor i drugim zemljama[2].
  • 17. 2. - Alwazirski puč u Jemenu, sukob klanova: ubijen je imam Yahya Muhammad Hamid ed-Din. Nakon sukoba sa oko 5.000 mrtvih, Ahmad bin Yahya uspeva zbaciti pučiste i postati imam (do 1962).
  • 18. 2. - Irski šef vlade Éamon de Valera gubi vlast nakon 16 godina - novi "tiš'h" je John A. Costello na čelu koalicine vlade (do 1951. i 1954-57, de Valera se vraća 1951-54. i 1957-59. i kao predsednik Irske 1959-73).
  • 18. 2. - Ugovor o saradnji između SSSR i Mađarske.
  • 19. 2. - U Nirnbergu okončano Talačko suđenje: osmorica nemačkih generala osuđena za uzimanja talaca i streljanja civila na Balkanu, od sedam godina do doživotne kazne, pušteni su početkom '50-tih (zaključeno da partizani, tj. gerilci, nisu zakoniti borci, pa i da odmazda nad civilima može biti uslovno opravdana).
  • 20. 2. - Nekomunistički ministri čehoslovačke vlade daju ostavke zbog postupaka ministra unut. poslova Noseka - očekuju da ih predsednik Beneš neće prihvatiti, dok se komunisti mobilizuju za uzimanje vlasti.
  • 20. 2. - Prva predstava Beogradskog dramskog pozorišta, "Mladost otaca" Borisa Gorbatova.
  • 21. 2. - U SAD osnovano trkačko udruženje NASCAR.
  • 22. 2. - Eksplozije u ulici Ben Yehuda, izazvane od Arapa i britanskih dezertera, ubijaju preko 50 ljudi - jevrejske grupe krive Britance i ubijaju njihove vojnike, uključujući 28 u vozu u Rehovotu 29-og.
  • 23. 2. - 6. 3. i 20. 4. - 2. 6. - Londonska konferencija šest sila: zapadni saveznici i zemlje Beneluksa bez prisustva Sovjeta odlučuju o stvaranju (zapadne) Nemačke.
  • 23. 2. - Tomo Jančiković, lider HSS, osuđen na 10 godina zbog "suradnje s neprijateljem"; još 11 osuđeno zbog "zavere za trovanje zvaničnika". (NYT)
Čehoslovački Orden 25. februara
  • 25. 2. - Čehoslovački puč: pod pritiskom mase, predsednik Edvard Beneš prihvata ostavke ministara u Čehoslovačkoj; upražnjena mesta popunjena ljudima naklonjenim komunistima koji time preuzimaju svu vlast (ove događaje će zvati "Pobednički februar", Vítězný únor). Šok na Zapadu, ubrzan rad na formiranju alijanse.
  • 28. 2. - Neredi u Accri, u britanskoj Zlatnoj Obali, nakon što su ubijena trojica veterana na čelu protesta za obećane penzije - prelomna tačka prema nezavisnosti Gane 1957.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 29. 2. - 1. 3. - Masakr Prvog saperskog bataljona na grčkom zatvorskom ostrvu Makronisos: zvanično 21 žrtva, svedoci tvrde 350.
  • 1. 3. - Sednica proširenog Politbiroa u Titovoj vili u Užičkoj - obaveštava Centralni komitet o strahu da bi Bugari bili trojanski konj u novoj federaciji i apatiji Sovjeta prema industrijalizaciji Jugoslavije (privredni ugovori sa SSSR neravnopravni).
  • 1. 3. - Stupa na snagu neka ekonomska reforma u FNRJ, "kampanja za niže cene hrane i industrijske robe", seljaci izneli manje robe na pijacu (New York Times, 2. 3.).
  • 1. 3. - Varnava Nastić, administrator mitropolije dabro-bosanske, osuđen na 11 godina teškog rada pod optužbom za antidržavnu zaveru (pušten 1951).
  • 1. 3. - U Frankfurtu osnovana Banka nemačkih zemalja (Bank deutscher Länder, od 1957. nasleđuje Deutsche Bundesbank), u početku deluje u Bizoni, ubrzo se priključuje i francuska zona.
  • mart, početkom - Komandant Arapske oslobodilačke armije Fawzi al-Qawuqji dolazi u Palestinu (među njegovim ljudima ima i Bošnjaka).
  • 3. 3. - Komunistički "Radio Slobodna Grčka" objavljuje da će deca mlađa od 15 biti evakuisana iz zemlje - procenjuje se da će otići 28 - 32.000 dece.
  • 4. 3. - ECOSOC UN glasa da nije nadležan za jugoslovensku tužbu protiv SAD zbog zamrzavanja fondova (i opet 9. 3.).
  • 7. 3. - Dodekanezi su i zvanično uključeni u Grčku.
  • 8. 3. - Presuda američkog Vrhovnog suda u slučaju McCollum v. Board of Education - podučavanje veronauke u državnim školama je protivno Ustavu SAD.
  • 10. 3. - Čehoslovački ministar inostranih poslova Jan Masaryk pronađen mrtav ispod svog prozora. Nasleđuje ga komunista Vladimír Clementis (smenjen 1950, streljan 1952).
  • 10. 3. - Naknadna Nürnberška suđenja, Suđenje RuSHA-i, raznim SS-ovskim rasnim programima, osuđeno 13 od 14 optuženih.
  • 12. 3. - 24. 4. - Kostarikanski građanski rat: izbija nakon što je parlament poništio pobedu opozicionog kandidata na februarskim predsedničkim izborima, za 44 dana gine nekih 2.000 ljudi.
  • 13. 3. - Kineski građanski rat: komunisti su zauzeli uporište Siping u provinciji Jiling na severoistoku, dva dana kasnije objavljuju završetak Zimske ofanzive u ovom delu zemlje. Nacionalisti su izgubili 156.000 ljudi i 17 gradova.
  • 14. 3. - Eksplozija ugljene prašine u jami Labin, stradalo 88 rudara (vlasti tvrde da se radilo o diverziji, NYT 24. 3.).
  • 15. 3. - Popis stanovništva u FNRJ: 15.772.098 stanovnika.
  • mart - Osmi plenum albanske vladajuće partije je poslednja pobeda Koçi Xoxea: Enver Hoxha prinuđen na samokritiku, nekoliko njegovih pristalica isključeno iz CK, načelnik generalštaba Mehmet Shehu smenjen, usvojen Xoxeov predlog za integraciju ekonomije i vojske sa jugoslovenskom[1]
  • mart - Plan Dalet: u očekivanju kraja britanskog mandata u Palestini, date su smernice za stavljanje pod kontrolu teritorija za jevrejsku državu - kontroverzno je da li to znači planirano etničko čišćenje Arapa.
Bedž Zapadne unije

April/Travanj[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 4. - Počela gradnja auto-puta Beograd-Zagreb, prve deonice autoputa Bratstva i jedinstva.
  • 1. 4. - Farski otoci dobivaju autonomiju u Danskoj.
  • 1. 4. - U Ujedinjenom Kraljevstvu je na snazi nacionalizacija proizvodnje i prenosa električne energije (opozvano 1989. kada je propisana privatizacija).
  • 3. 4. - Prva predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Cankarev "Kralj Betajnove".
  • 3. 4. - Predsjednik SAD Harry Truman potpisao Zakon o inostranoj pomoći, poznatiji kao "Marshallov plan" ekonomske pomoći poslijeratnoj Evropi - biće potrošeno oko 12,7 milijardi dolara u 17 zemalja.
  • 3. 4. - Komunisti pokreću ustanak na južnokorejskom ostrvu Ćeđu, koji će biti brutalno ugušen do maja sledeće godine - stradalo je između 14 i 30 hiljada ljudi. Povod za pobunu su izbori koji se 10. maja vrše samo na jugu, čime se učvršćuje podela.
  • 4 - 15. 4. - Bitka za Mishmar HaEmek, kibuc na putu Haifa-Dženin: Arapi su ga napali artiljerijom, ali Jevreji su se odbranili i u kontraofanzivi uništili osam arapskih sela u okolini.
  • 5. 4. - Gatowska aerokatastrofa: sudar britanskog putničkog aviona i sovjetskog lovca iznad Berlina vodi diplomatskoj krizi.
  • 5 - 20. 4. - Jevrejska Haganah u Operaciji Nahšon nakratko deblokira Jerusalim (deo Građanskog rata u mandatnoj Palestini).
  • 6. 4. - Potpisan sovjetsko-finski sporazum o prijateljstvu i saradnji - Finska neće biti satelit SSSR ali izbegava sve što bi štetilo interesima suseda. (→ Finlandizacija).
  • 6. 4. - Protestne note SAD i UK zbog jugoslovenskog otvaranja vatre na tršćanskoj granici prošlog meseca.
  • 7. 4. - Osnovana Svetska zdravstvena organizacija (WHO).
  • 9. 4. - Bogotazo: u Bogoti ubijen liberalni kolumbijski političar Jorge Eliécer Gaitán, što izaziva neverovatno krvave i razorne nemire - uništeno je preko 100 zgrada, ubijeno je između 600 i 3.000 ljudi. Počinje desetogodišnji period sukoba u zemlji zvani La Violencia, koji će od 1964. usloviti Kolumbijski unutrašnji oružani konflikt.
  • 9. 4. - Masakr u Deir Jasinu - jevrejske paravojske ubile 107 seljana u selu kod Jerusalima.
  • 10. 4. - Završeno Suđenje Einsatzgrupama u Nirnbergu: 14 od 24 optuženih je osuđeno na smrt, četiri kazne su i izvršene, svi su oslobođeni do 1958.
  • 10. 4. - NY Times javlja da će jedna britanska firma graditi dve visoke peći u Zenici.
  • 10. 4. - U italijanskoj luci Bari potopljen brod Lino koji je prevozio oružje iz Jugoslavije za Siriju - izvršitelji su jevrejski operativci[3] (tada se nagađalo da je oružje moglo biti upućeno komunistima).
Spomen-obeležje početka gradnje Novog Beograda
  • 11. 4. - Počela izgradnja Novog Beograda (gradnja Palate Federacije je počela prošle godine).
  • 12. 4. - Grčki rat: komunisti zauzimaju Kalavritu na severu Peloponeza - vladine trupe se vraćaju sutradan, komunisti su izgubili većinu zaplenjenog oružja.
  • 13. 4. - Pismo CK KPJ Staljinu i Molotovu, koje odbacuje optužbe od 27. 3.: vlada SSSR dobija netačne informacije (pomenuti Žujović i Hebrang), neslaganje sa stvaranjem sovjetske obaveštajne mreže u Jugoslaviji ("ma kako neko od nas volio... SSSR, on ne smije ni u kom slučaju manje voljeti svoju zemlju...").
  • 13. 4. - Masakr medicinskog konvoja za bolnicu Hadassah - ubijeno 79 Jevreja na jerusalimskoj gori Skopus, uglavnom lekara i medicinskih sestara.
  • 13. 4. - Novi ustav Rumunije, kao narodne republike (menjan 1952. i 1965. i, nakon pada komunizma, 1991).
  • 14. 4. - 14. 5. - Operacija Sandstone: tri američke nuklearne probe na maršalskom atolu Enewetak, utvrđena je pogodnost novih jezgara, što omogućuje masovnu proizvodnju atomskih bombi (oko 550 komada tipa Mark 4, 1949-53).
Zastave zapadnoevropskih zemalja
  • 16. 4. - U Parizu osnovana Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju i razvoj (kasnije OECD), među članicama su i zapadne zone Nemačke i Slobodni Teritorij Trsta.
  • 18. 4. - Izbori u Italiji, pobeda demohrišćana nad Narodnim frontom (komunisti i socijalisti) sa 48,5 prema 31% (uz pomoć CIA-e i kampanje Katoličke crkve).
  • 19. 4. - Andrija Hebrang kažnjen partijskim strogim ukorom, predloženo da "napusti" položaj ministra industrije.
  • 20. 4. - Nacionalna skupština je izabrala Chiang Kai-sheka za predsednika Republike Kine, što Kuomintang smatra početkom ustavne vlasti a komunisti ne priznaju.
  • 21 - 22. 4. - Bitka za Haifu, jevrejska operacija Bi'ur Hametz, "čišćenje kvasca": zauzeti arapski delovi grada.
  • 22. 4. - Uhićen mostarsko-duvanjski biskup Petar Čule - u srpnju osuđen na jedanaest i pol godina zatvora, pušten 1955.
  • 22. 4. - 3. 5. - Traka Katamonske medalje Operacija Yevusi: elitna jevrejska jedinica pokušava zauzeti položaje oko Jerusalima, zauzeli su Katamon 1. maja.
  • 24. 4. - Završen 44-dnevni Građanski rat u Kostariki - pobeda opozicije pod komandom José Figueres Ferrer-a, uz pomoć SAD. Poslednje političko nasilje u Kostarici, novim ustavom sledeće godine je ukinuta vojska.
  • 26. 4. - Završen prvi tzv. Dachauski proces u Sloveniji: Branko Diehl, Stane Oswald i O. Juranič osuđeni na smrt, još osam na zatvor. (NYT) Ove godine još šest suđenja i dogodine tri.
  • 26. 4. - Sukobi na granicama FNRJ sa Italijom i Austrijom poginuli Italijan i Britanac (NYT 27. 4.)
  • 27. 4. - Bivši kralj Petar II u poseti SAD: poziva na oslobođenje istočne Evrope.
  • 28. 4. - Savezna narodna skupština jednoglasno odlučila o dopunama Zakona o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća - nacionalizovana su i preduzeća lokalnog značaja i sitnotrgovinska mreža.
  • 30. 4. - Osnovan Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti Srbije - danas Zavod za zaštitu prirode.
  • 30. 4. - U Bogoti osnovana Organizacija Američkih Država.
  • 30. 4. - Land Rover prvi put prikazan na Amsterdamskoj auto-izložbi.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 5. - U Vojniću otvoren prvi zadružni dom u NR Hrvatskoj.
  • 1. 5. - U Atini ubijen ministar pravde Hristos Ladas - uvodi se ratno stanje, u narednim danima je pogubljeno 100-200 ranije osuđenih na smrt.
  • 3. 5. - United States v. Paramount Pictures, Inc.: antitrustovska odluka Vrhovnog suda SAD u cilju razdvajanja proizvodnje od distribucije i prikazivanja filmova - smatra se da je ovo početak kraja Studijskog sistema.
  • 4. 5. - Novo pismo CK SKP(b) (Staljin i Molotov) za CK KPJ, oštrije od prethodnog, optuženi direktno Tito i Kardelj, potcenjen partizanski ratni napor - tvrdi se da KPJ nema većih zasluga od drugih partija i da ju je Crvena armija dovela na vlast (pismo poslato i ostalim partijama iz Informacionog biroa).
  • 4. 5. - Prikazan "Hamlet" sa Laurencom Olivierom.
  • 6. 5. - Smenjena dvojica ministara: Sreten Žujović (finansije) i Andrija Hebrang (laka industrija, bivši šef planske komisije), u vezi sukoba sa Informbiroom (sutradan uhapšeni).
  • 6. 5. - Razgovori četiri sile o austrijskom ugovoru u Londonu odloženi do daljnjeg zbog zastoja povodom jugoslovenskog zahteva za teritorijalne ustupke.
  • 7 - 11. 5. - Haški kongres ili Kongres Evrope. Churchill se zalaže za ujedinjenje kontinenta, koji bi tako postao treća sila.
  • 8. 5. - Partijska komisija (B. Nešković, I. Gošnjak, V. Tomšić) predlaže isključenje Andrije Hebranga i Sretena Žujovića iz partije i ispitivanje njihovog rada od strane mjerodavnih organa vlasti (objavljeno 30. 6.).
  • 10. 5. - Tokom operacije Yiftach, jevrejske snage zauzele Safed, najviši grad u Galileji i Izraelu, zauzeto je oko 50 arapskih sela u istočnoj Galileji.
  • 10. 5. - U američkoj zoni na jugu Koreje održani izbori za ustavotvornu skupštinu. U proteklih par meseci poginulo je oko 600 ljudi u terorističkim napadima, u toku je i sukob na ostrvu Ćeđu.
  • 13. 5. - Kfar Etzionski masakr: transjordanska Arapska legija i lokalni Arapi zauzeli kibuc u Judejskim brdima, stradalo 129 boraca i civila.
Proglašenje nezavisnosti Izraela
  • 14. 5. (5. Iyar 5708)-  Izrael proglašava nezavisnost u Tel Avivu, nekoliko sati pre okončanja Britanskog mandata. Na čelu privremene vlade je David Ben-Gurion, zatim Haim Vajcman. SAD daju de fakto priznanje, de jure u januaru posle izraelskih izbora.
  • 15. 5. - Napadom arapskih armija počinje Arapsko-izraelski rat.
  • 15. 5. - Počeo s radom Ansambl narodnih pesama i igara Srbije "Kolo".
  • 15. 5. - Na suđenju bivšem četniku I. Mangoviću tvrdi se da ga je čuvao američki vojni ataše potpuk. Stratton. (NYT)
  • 17. 5. - Pismo CK KPJ Staljinu i Molotovu: zbog neravnopravnosti je nemoguće pristati da se stvar rešava pred Informbiroom.
  • 17. 5. - SSSR priznaje Izrael.
  • 19. 5. - Jugoslavija priznaje Izrael.
  • 20. 5. - Zakazan Peti kongres KPJ (prvi posle 1928, u Drezdenu).
  • 20. 5.? - Trojica poštara osuđena na smrt i šestorica na zatvor zbog krađe iz pošiljki iz SAD u Jugoslaviju. (NYT)
Spomenik apartheidu
  • 21. 5. - Bivši kralj Petar II posetio predsednika Trumana. (NYT)
  • c. 21. 5. - Dovršena nacionalizacija maloprodajnih radnji u Beogradu. (NYT)
  • 22. 5. - Suslovljevo pismo Titu, kojim je pozvan u Bukurešt na sastanak Informbiroa, što Tito odbija; podsećanje da je KPJ prošlog septembra kritikovala KP Italije i KP Francuske, a sada ne želi da primi kritiku.
  • ca. 24. 5. - "Borba" piše da su smenjeni oni koji su zagovarali brzu kolektivizaciju sela, putem sile. (NYT 25. 5.).
  • 26. 5. - Pobedom Nacionalne partije nad Ujedinjenom partijom na izborima u Južnoj Africi, započinje era Apartheida (do 1994). Daniel François Malan je premijer (do 1954), umesto Jana Smutsa.
  • 27. 5. - U Beogradu osnovano Pozorište lutaka Srbije.
  • 28. 5. - "Jugoslovenske novine tvrde da neredi na beogradskim fudbalskim utakmicama imaju političke implikacije". (NYT 29. 5.).
  • 31. 5. - Konferencija Šest sila u Londonu: zapadne zemlje odlučile da se na zapadu Nemačke osnuje demokratska država.
  • 31. 5. - Sastanak skupštine u Seulu, na čelu joj je Syngman Rhee (od jula predsednik republike, do 1960).

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Izraelsko-arapski rat, stanje 1. juna 1948.
  • 1. 6. - Rudolf Dassler osniva "Pumu" u Herzogenaurachu - njegov brat Adolf dogodine osniva "Adidas".
  • 1. 6. - NY Times: primećeno poboljšanje u ličnim kontaktima sa američkim zvaničnicima u Beogradu.
  • 2. 6. - Obešena sedmorica nacista osuđenih na "Doktorskom suđenju" u Nirnbergu.
  • 3. 6. - Raspisan Narodni zajam Petogodišnjeg plana, u iznosu 3,5 milijarde dinara (upisivanje počinje 29. juna, suma premašena već 11. jula, po Saveznoj komisiji).
  • 3. 6. - Jugoslovenski avion prinuđen da sleti u Italiju, četvorica prebegla. (NYT 4. i 6. 6.)
  • 3. 6. - Seljaci u FNRJ moraju predati 10 do 85% svojih prinosa. (NYT)
  • 6. 6. - Makedonski premijer Koliševski optužuje "frakcije u bugarskoj vladi" da još uvek pokušavaju da reanektiraju Makedoniju. (NYT)
  • 7. 6. - Čehoslovački predsednik Edvard Beneš daje ostavku - slomljen i oboleo, umire u septembru. Komunista Klement Gottwald je predsednik do smrti 1953, potpisuje ustav donesen prošlog meseca.
  • 8. 6. - Certifikovan je Porsche 356, prvi model te firme pod svojim imenom.
  • 8. 6. - Texaco Star Theater je prešao sa radija na televiziju (do 1956), Milton Berle će se proslaviti. (→ Zlatno doba televizije)
  • 10. 6. - Osnovano preduzeće "Sloboda" Čačak.
  • 10. 6. - Na Portoriku je na snazi Zakon 53, ili "Zakon zapušenih usta", kojim je zabranjeno propagiranje nezavisnosti (opozvan 1957).
  • jun - Počinje Operacija Balak, čehoslovački avioni lovci se prevoze u Izrael naredna tri meseca.
  • 11. 6. - Na snazi je primirje u Palestini (nove borbe u julu i ponovo od oktobra).
  • 11. 6. - Prvi primat "astronaut": rezus makaki Albert je ispaljen raketom V-2 iz White Sandsa - ugušio se.
  • 11. 6. - Danski putnički brod Kjobenhavn naleteo na minu, stradala 141 osoba od 402.
  • 15. 6. - Osnovan je Ženmin žibao, "Narodni dnevnik", glasilo CK KP Kine.
  • 15. 6. - Lučki radnici u Njujorku odbili da utovaruju u brod "Radnik" nakon što su videli Titovu i Staljinovu sliku i komunističke simbole. (NYT)
  • ca. 16. 6. - Grčka vlada započinje operaciju Koronis protiv komunista na Gramosu
  • 17. 6. - United Airlines Flight 624: avion DC-6 na putu ka Njujorku pao u Pensilvaniji, stradalo 43 p. i č. p..
  • 18. 6. - Malayan Emergency: dva dana nakon što su komunisti ubili trojicu evropskih plantažera na Malaji, proglašeno je vanredno stanje - Malajski ustanak traje do 1960.
Long play ploča
  • 19. 6. - Sovjetski reaktor A-1, u kompleksu Majak kod grada Azjorska blizu Čeljabinska, dostigao je projektnu snagu - prvi industrijski nuklearni reaktor u SSSR i Evropi proizvodi plutonijum za prvu sovjetsku atomsku bombu RDS-1 (detonirana u avgustu 1949).
  • 20 - 22. 6. - Sastanak Komunističkog informacionog biroa u dvorcu kod Bukurešta: u odsustvu Jugoslavije donesena Rezolucija, koja će biti objavljena 28. 6..
  • 20. 6. - Valutna reforma u tri zapadne okupacione zone: uvedena njemačka marka (u zapadnom Berlinu od 23. 6.); sovjetske vlasti to smatraju prijetnjom zbog mogućnosti inflacije, mjenjaju novac u svojoj zoni.
  • 21. 6. - Manchester Baby ili Small-Scale Experimental Machine, prvi kompjuter sa pohranjenom memorijom, izvršava prvi program.
  • 21. 6. - Izdata je prva LP (Long play) ploča: Mendelssohn’s Concerto in E minor izdavačke kuće Columbia Records.
  • 22. 6. - Brod HMT Empire Windrush stiže u London sa oko 800 imigranata sa Kariba - prva veća takva grupa imigranata i početak multikulturnog društva u Britaniji.
  • 23. 6. - Katastrofalna poplava u Nišu, takođe i u Pirotu i drugde oko Nišave i Morave.
Berlinski vazdušni most
  • 24. 6. - Sovjeti blokirali zapadni deo Berlina - počinje Berlinska blokada (do maja 1949). Berlinski vazdušni most počinje dva dana kasnije.
  • 24. 6. - 24. 7. - Prva svetska zdravstvena skupština - Andrija Štampar jednoglasno izabran za prvog predsednika skupštine Svetske zdravstvene organizacije (WHO).
  • 25. 6. - Joe Louis je poslednji put odbranio titulu, od Jersey Joe Walcotta (povlači se sledeće godine, ali vraća se zbog poreskih dugova 1950-51).
  • 28. 6. - Rezolucija Informacionog biroa komunističkih partija o stanju u KPJ, optužbe: odstupanje od marksizma-lenjinizma, neprijateljska politika prema SSSR, napuštanje pozicija radničke klase i teorije klasne borbe ("nepravilna politika na selu"), Narodni front vodeća snaga u zemlji (umesto KPJ), birokratski režim u partiji ("nema unutrašnje partijske demokratije") - poziv "zdravim elementima" da prisile rukovodstvo da se vrate inernacionalizmu ili da ih smene. Otvoreni sukob Jugoslavije i SSSR-a.
  • 28. 6. - Osnovan Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
  • 28. 6. - Vanredno stanje u Britaniji, jer štrajk londonskih dokera preti da se proširi na druge luke - sutradan glasaju za povratak na rad.
  • 28. 6. - Zemljotres u Fukuiju, Japan, poginulo preko 3.700 ljudi.
  • 29. 6. - Osnovano slavističko društvo Srbije.
"Politika", sa izjavom CK KPJ
  • 30. 6. - "Borba" objavila Rezoluciju Informbiroa, uz odgovor CK KPJ (tiraž 500.000).
  • 30. 6. - Izveštaj Specijalnog komiteta Ujedinjenih nacija za Balkan (UNSCOB) - čini se da Albanija, Jugoslavija i Grčka pomažu komunističku gerilu u Grčkoj, nisu nađeni dokazi o otmici grčke dece.
  • lipanj - Ivo Tartaglia, bivši splitski gradonačelnik i primorski ban, osuđen na sedam godina teškog rada.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi kôd]

  • jun/jul - Poslednji sokolski slet u Pragu: prkos novim komunističkim vladarima, takođe klicanje Titu. (NYT 1. 7.)
  • 1. 7. - Enver Hodža osudio sve ekonomske sporazume sa Jugoslavijom, naredio jugoslovenskom osoblju da napusti Albaniju u roku od 48 časova.
  • 1. 7. - Sovjeti se povukli iz berlinske komandature, što je kraj saradnje sa zapadnim silama u Nemačkoj.
  • 1. 7. - Frankfurtski dokumenti: zapadne sile su predale liderima svojih okupacionih zona preporuke za osnivanje zapadnonemačke države
  • 2. 7. - Ofanziva grčkih vladinih trupa protiv prokomunističke DAG, uz zapadnu pomoć - završna faza Grčkog građanskog rata.
  • 3. 7. - XI svesokolski slet u Pragu, pozdravljeni jugoslovenski vežbači.
  • 4. 7. - Operacija Gvardijan: uhvaćena poslednja grupa ustaša ubačenih u Jugoslaviju (Akcija 10. travnja, od prošle godine, organizator Božidar Kavran), ukupno 96 uhvaćenih.
  • 4. 7. - Sudar aviona iznad Londona, 39 žrtava.
Prvi dan NHS u Engleskoj: ministar zdravlja Aneurin Bevan
  • 5. 7. - Stupio na snagu Zakon o Nacionalnoj zdravstvenoj službi (National Health Service) u Engleskoj i Velsu.
  • 6. 7. - Sovjeti odbijaju jugoslovensku ponudu partijskog sastanka.
  • 9. 7. - Sudar vozova na Kosmetu, 20 mrtvih, među njima i neki koji su proterani iz Albanije. (NYT) Mašinovođa osuđen na smrt sledećeg meseca. (NYT 8. 8.)
  • 10. 7. - Operacija Danny: Izraelci zauzeli Lyddu (Lod) i Ramlu - nisu uspeli zauzeti Latrun.
  • 13. 7. - Puštena u saobraćaj omladinska pruga Nikšić-Titograd (normalni kolosijek od 1965).
  • 13. 7. - Etiopska crkva postigla autokefalnost sporazumom sa Koptskom crkvom.
  • 14. 7. - Palmiro Togliatti teško ranjen u atentatu, što izaziva političku krizu u Italiji.
  • 16. 7. - Operacija Dekel, "Palmovo drvo": Izraelci zauzeli Nazaret. Takođe, tokom julskog perioda ratovanja, Izraelci su na jugu pokušali povezati izraelska naselja u Negevu, ali ovi su ostali u egipatskom okruženju.
  • 16. 7. - Prva otmica aviona: hidroavion po imenu Miss Macao je pao u deltu Biserne reke nakon sukoba sa pilotom, stradalo je 25 ljudi a jedan od otmičara je preživeo.
  • ca. 16. 7. - Vlada FNRJ spušta cene poljoprivrednih proizvoda za 30-50%. (NYT)
  • 17. 7. - Operacija Kedem: Izraelci su pokušali zauzeti istočni Jerusalim, prodrli su kroz Novu kapiju ali se ubrzo povlače - počinje novo primirje.
  • 19. 7. - Potpisan sporazum sa SAD u vezi ratnog Lend-Lease programa (o "zajmu i najmu"), vrednom 17 miliona dolara, odmrznuta jugoslovenska imovina u SAD.
  • 20. 7. - Hladni rat: predsednik Truman raspisao mirnodopsku regrutaciju usled tenzija sa Sovjetima (drugi put u istoriji, posle Ruzveltove iz 1940). Dvanaest komunističkih lidera je optuženo prema Smithovom zakonu - uhapšeni su, suđenje sledeće godine.
  • 21 - 28. 7. - Peti kongres KPJ u Beogradu - podrška vrhu partije i osuda napada Informbiroa, ali ne i Staljina. Titov politički izveštaj: "...da budemo nepomirljivi prema svim pokušajima razbijanja jedinstva naše partije i jedinstva naših naroda", doneti Program i Statut KPJ (kopije odgovarajućih sovjetskih dokumenata), reizabran CK (osim Hebranga i Žujovića).
  • 22. 7. - Dominion Newfoundland izglasao priključenje Kanadi sa 52,3% (ostvareno sledećeg aprila).
  • 26. 7. - Trumanovim izvršnim naređenjem 9981 okončana segregacija u oružanim snagama SAD.
  • 26. 7. - Operacija Šoter, "Policajac": Izraelci zauzeli "mali trougao" južno od Haife, čime su normalizovali saobraćaj sa Tel Avivom, a hiljade Arapa napušta domove.
  • 28. 7. - Eksplozija etra u BASF-ovoj fabrici u Ludwigshafenu, 200 mrtvih i velika šteta.
  • 29. 7. - Prvi plenum CK KPJ - izabrano 9 članova Politbiroa (izvršno telo partije) i 4 kandidata.
  • 30. 7. - Mađarski predsednik Zoltán Tildy, iz Sitnoposedničke stranke, daje ostavku, zamenjuje ga komunista.
  • 30. 7. - Britanski zakon o državljanstvu: ljudi iz kolonija se mogu naseljavati u UK (na snazi od Nove godine).
  • jul - Hapšenje preostalih neposlušnih socijaldemokrata u Bugarskoj.
  • 29. 7. - 14. 8. - Olympic rings.svg Olimpijske igre 1948. u Londonu, prve od Berlina 1936. Nemačka i Japan nisu pozvani, SSSR nije došao. Jugosloveni osvojili dve srebrne medalje (Ivan Gubijan i fudbaleri). Holanđanka Fanny Blankers-Koen, "leteća domaćica", je osvojila četiri zlatne medalje.
  • 30. 7. - Završeno tzv. IG Farbenovo Suđenje u Nirnbergu: osuđeno je 13 od 24 optužena.
  • 30. 7. - Elizabeth Bentley počinje svedočenje pred Kongresom u kome tvrdi da u administraciji ima komunističkih doušnika - dosta pažnje ali i neverice, naročito među demokratima.
  • 30. 7. - 18. 8. - Dunavska konferencija u Beogradu.
  • 31. 7. - Završeno Kruppovo suđenje: osuđeno je 11 od 12 optuženih. Alfriedu Kruppu je naređeno da proda imovinu, ali je nakon tri odležane godine odluka poništena.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 8. - Francuski leteći brod marke Latécoère nestao iznad Atlantika sa 52 ljudi - povučen je iz upotrebe.
  • 1. 8. - Prvi broj nemačkih časopisa Stern i Welt am Sonntag.
  • 3. 8. - Objavljena smena četvorice crnogorskih ministara, među kojima i Boža Ljumovića (sekretar pokrajinskog komiteta i potpredsednik republičke vlade) - zbog IB-a.
  • 3. 8. - Whittaker Chambers svedoči pred Komitetom Predstavničkog doma za neameričke aktivnosti da je Alger Hiss član KP, što ovaj poriče. I predsednik Truman otpisuje slučaj kao "crvenu haringu" (Hiss je osuđen za krivokletstvo početkom 1950).
  • 9. 8. - Jugoslavija zaustavlja putovanja u inostranstvo (NYT)
  • 10. 8. - Prva epizoda Candid Camera.
  • 11/12. 8. - Gen-puk. Arso Jovanović, koji se nedavno vratio sa školovanja u SSSR, ubijen pri pokušaju prelaza granice kod Vršca. Gen. Branko Petričević je uhapšen, puk. Vlado Dapčević je zasad pobegao.
  • ca. 12. 8. - Smenjena trojica ministara u vladi NR BiH. (NYT)
  • 12. 8. - Masakr u Babrri: ubijeno 15 do 150 pripadnika paštunskog pokreta Khudai Khidmatgar u pakistanskoj Severozapadnoj graničnoj provinciji.
Proglašenje Republike Koreje
  • 31. 8. - Umro sekretar CK SKP(b) Andrej Ždanov, mogući Staljinov naslednik; nasleđuje ga Georgij Maljenkov (do 1952). Iz optužbe za pogrešno lečenje, početkom 1953. objavljeno otkriće "Doktorske zavere".
  • avgust - Smenjena četiri člana PK KPJ za Crnu Goru (u vezi Informbiroa).

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 9. - U Bonnu se sastalo Parlamentarno vijeće koje do maja pravi ustav, Osnovni zakon Savezne Republike Njemačke - na čelu vijeća je Konrad Adenauer.
  • 3. 9. - Državni sekretar Dean Acheson i Hector McNeil iz Forin Ofisa poručili Moskvi: napad na Jugoslaviju bi imao "ozbiljne" posledice.
  • 3. 9. - Władysław Gomułka, prvi sekretar poljske Radničke partije, smenjen pod optužbom za desničarenje, nasleđuje ga Bolesław Bierut (do 1956, a Gomułka se vraća 1956-70).
  • 4. 9. - Holandska kraljica Wilhelmina abdicirala posle nepunih 58 godina vladavine - dva dana kasnije nasleđuje je kćerka Juliana (do svoje abdikacije 1980).
  • 6. 9. - Komunistički demonstranti ometaju zasedanje gradskog veća Berlina, čiji razilazak predstavlja kraj jedinstvenog grada (socijaldemokratska gradonačelnica je 26. 8. smjenila komunističkog šefa policije).
  • 6. 9. - Prikazan film The Red Shoes.
  • 9. 9. - Flag of North Korea.svg Proglašena Demokratska Narodna Republika Koreja, premijer Kim Il-sung.
  • 9. 9. - Grčki građanski rat: grčka vlada izjavljuje da se Jugosloveni bore uz pobunjenike, traže akciju UN - tokom okršaja na granici je bilo poginulih među Jugoslovenima. (NYT)
  • 9. 9. - Veliko okupljanje u zapadnom Berlinu, gradonačelnik Ernst Reuter se obraća "narodima sveta"; nakon mitinga skinuta sovjetska zastava sa Brandenburške kapije, jedan demonstrant poginuo, 12 ranjenih.
  • 11. 9. - Umro Muhammad Ali Jinnah, osnivač Pakistana. Khawaja Nazimuddin je sledeći generalni guverner (do 1951).
  • 12. 9. - Kardinal Spellman posvetio Srednju školu nadbiskup Stepinac, školu za dečake u White Plains, New York, nazvanu po "političkom zatvoreniku komunističke vlade"; Spellman hvali njegovo "mučeništvo". (NYT 10. i 13. 9.)
  • 12. 9. - Osam grčkih komunista skrenuli avion Atina-Solun u Skoplje.
  • 13. 9. - Jugoslovenska vlada plaća 17 miliona dolara odštete za nacionalizovanu imovinu Amerikanaca. (NYT)
  • 13 - 18. 9. - Operacija Polo, Aneksija Hajderabada: indijska vojska ulazi u Državu Hajderabad i priključuje je Indiji. Revanšistički hinduisti, većina u državi, ubijaju najmanje 30.000 muslimana. U regiji je u toku i komunistička Telanganska pobuna.
Indijsko zauzeće Hajderabada

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 10. - Patrijarh Rumunske PC proglasio prisajedinjenje Rumunske grkokatoličke crkve.
  • 4. 8. - Tito primio Erica Johnstona, predstavnika američke asocijacije izvoznika filma[5], potpisan sporazum po kome će Jugoslavija dogodine uvesti 25 filmova (u 1950, prikazivanje američkog filma iza Gvozdene zavese je uglavnom "presušilo", osim u Jugoslaviji)[6] (NY Times izveštava o poseti 5. 10.).
  • 4. 10. - Štrajk 300.000 rudara u Francuskoj, pod vođstvom KP.
  • 4 - 7. 10. - De­veta partijska konferencija KPJ za Crnu Goru se konstituiše u Prvi (osnivački) kongres KP Crne Gore (od 1952. Savez komunista Crne Gore), na čelu je Blažo Jovanović.
  • 6. 10. - Ašhabadski zemljotres u Turkmenskoj SSR - negde između 10.000 i 110.000 mrtvih, o događaju se slabo izveštavalo.
Prvi tip spačeka
  • 7. 10. - Na sajmu u Parizu je predstavljen Citroën 2CV - proizvodi se 1949-90. u preko pet miliona primeraka.
  • 10. 10. - Sovjetska raketa R-1 (kopija V-2) ušla u svemir.
  • 12 - 14. 10. - Četvrti Kongres SKOJ i zajednički kongres sa Narodnom omladinom Jugoslavije.
  • oktobar - Suđenje četničkom oficiru Andriji Lončariću i dvojici pomagača u Beogradu, impliciran i kralj Petar i jedan francuski diplomata. (NYT)
  • 15. 10. - Komunisti zauzimaju Jinzhou, stratešku vezu centralne i severoistočne Kine.
  • ca. 15. 10. - Sa Beogradskog univerziteta i tehničkih instituta izbačeno 233 studenta "buržujskog" porekla, pod optužbom za neprijateljstvo prema vladi, nemoral i špijunažu. (NYT)
  • 15 - 22. 10. - Izraelska operacija Yoav uspostavlja sigurnu vezu sa enklavom u Negevu.
  • 15. 10. - Shigeru Yoshida je ponovo japanski premijer (do 1954). Njegova doktrina (1951) cilja ekonomsku obnovu s velikim oslanjanjem na bezbednosni savez sa SAD.
  • 18. 10. - Predata u promet zagrebačka dionica Autoputa Bratstva i jedinstva (još uvek se nose Staljinove slike)[7].
  • 20. 10. - Komunisti zauzeli Changchun, tada najveći grad u Mandžuriji, nakon petomesečne opsade. Procenjuje se da je 150.000 civila stradalo zbog nedostatka hrane.
  • 21. 10. - Izraelci zauzeli Beershebu.
  • 22. 10. - Petorica novih predstavnika u Svetskom sudu, među kojima i jugoslovenski (SSSR na kraju ipak glasao "za" - NYT).
  • 23. 10. - Francuska vojska zauzima najveće rudnike uglja, nakon tri dana nasilja. Nekomunistički štrajkači se vraćaju na posao 30-og.
  • 24 - 28. 10. - U Beogradu održan Prvi kongres Jedinstvenih sindikata Jugoslavije, koji menjaju ime u Savez sindikata Jugoslavije; na čelu Predsedništva Centralnog odbora je Đuro Salaj.
  • 26. 10. - Suspendovan veliki broj putničkih i teretnih vozova u Jugoslaviji. (NYT)
  • 28. 10. - Završeno Suđenje Visokoj komandi u Nirnbergu, osuđeno 11 optuženih.
  • 29. 10. - Peruanski predsednik José Luis Bustamante y Rivero srušen vojnim udarom - vojska je smatrala nedovoljnim njegove mere protiv levičara nakon pobune u mornarici ranije tokom meseca. Gen. Manuel A. Odría je na čelu zemlje do 1956.
  • 29 - 31. 10. - Izraelska Operacija Hiram: zauzimaju Gornju Galileju, koja je po prošlogodišnjem planu trebala pripasti arapskoj državi - još 50.000 palestinskih izbeglica.
  • oktobar - Koçi Xoxe, kao i njegovi saradnici, razrešen svih državnih i partijskih funkcija - sledećeg meseca isključen iz partije i uhapšen.
  • 30. 10. - Narodna skupština NR Srbije potvrdila statute Autonomne Pokrajine Vojvodine i Autonomne Oblasti Kosovo i Metohija.
  • 30. 10. - Jugoslavija priznala severnokorejsku vladu.
  • 30. 10. - Američki diplomata Irving Ross ubijen od ruskih vojnika u Beču.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 11. - Atinagora je izabran za novog vaseljenskog patrijarha (do 1972), pošto je prethodnik Maksim V dao ostavku, nezvanično zbog kontakata sa moskovskim, Staljinovim, patrijarhom. Atinagora je američki državljanin, antikomunista, dolazi u Istanbul sledećeg januara, Trumanovim avionom.
  • 1. 11. - Požar i eksplozija na brodu koji je evakuisao nacionalističke trupe iz luke Yingkou, oko 3.000 mrtvih.
  • 1. 11. - U FNRJ ukinuta carina na poklone iz inostranstva? (NYT 1. 11.)
  • 1 - 4. 11. - Šesta partijska konferencija KPJ za Bosnu i Hercegovinu se konstituisala u Prvi (osnivački) kongres KP BiH (od 1952. Savez komunista Bosne i Hercegovine), na čelu Đuro Pucar.
  • 2. 11. - Uprkos svim predviđanjima, američki predsednik Harry S. Truman osvojio reizbor, pobedivši republikanca Thomasa E. Deweya - 303:189 u elektorskim glasovima, 28:16 u državama. Južnjački demokrata, segregacionista Strom Thurmond je dobio četiri države.
  • 2. 11. - Nakon zauzeća Shenyanga (Mukdena), završena je kampanja Liaoshen u Kineskom građanskom ratu: komunisti su ovladali Mandžurijom, imaju stratešku brojnu prednost.
  • 6. 11. - Ante Pavelić stigao u Peronovu Argentinu.
  • 6. 11. - Kineski građanski rat: počinje Huaihaiska kampanja, opkoljena je nacionalistička komanda u Xuzhou, zauzeta u januaru.
  • 7. 11. - Serija Westinghouse Studio One prešla sa radija na televiziju - 467 epizoda u 10 sezona.
  • 8. 11. - U Parizu formirana umetnička grupa COBRA.
  • 10. 11. - Na snazi je Međunarodna konvencija za regulaciju kitolova.
  • 10. 11. - Politički i bezbednosni komitet Generalne skupštine UN našao Jugoslaviju, Albaniju i Bugarsku krivim za ugrožavanje mira na Balkanu.
  • 11. - 15. 11. - Drugi kongres KP Slovenije, sekretar Politbiroa je Miha Marinko. Ministar Kardelj kaže da bogati seljaci uskraćuju viškove urbanim radnicima. (NYT 16. 11.)
  • 12. 11. - Završen Tokijski proces na kojem je 28 osoba osuđeno za ratne zločine pred Međunarodnim kaznenim sudom za Daleki istok - sedmorica na smrt, među kojima i gen. Hideki Tojo (pogubljen u decembru).
  • 12. ili 13. 11. - Maršal Tito proglašen za prvog počasnog člana Srpske akademije nauka.
  • 13. 11. - Prikazan film The Snake Pit.
  • 13. 11. - Neredi u nekoliko pariskih predgrađa, pošto komunisti izvode generalni štrajk.
  • 14. 11. - Patrijarh srpski Gavrilo osvetio Crkvu Svetog Marka u Beogradu.
  • 18. 11. - U FNRJ objavljeno da su ciljevi petoletke znatno povišeni, kako bi se nadoknadilo ometanje iz Kominforma.
  • 20. 11. - U SSSR je raspušten Jevrejski antifašistički komitet, kao "centar antisovjetske aktivnosti" - sledi "Borba sa kosmopolitizmom", antisemitska kampanja (do 1953).
  • 23 - 25. 11. - Operacija Lot: Izraelci bez otpora uspostavili koridor prema enklavi na Mrtvom moru, planini Sodom, ojačana pozicija u Negevu.
  • 24. 11. - Kraj venecuelanskog demokratskog perioda El Trienio Adeco: predsednik Rómulo Gallegos zbačen posle samo devet meseci; na čelu vojne hunte je Carlos Delgado Chalbaud (do 1950) a demokratija se vraća 1958/59.
  • 24. 11. - Italijanski neorealizam: prikazan film "Kradljivci bicikla".
  • 25. 11. - U Skoplju osuđen Asen Bogdanov, ratni načelnik policije - biće streljan sa još dvojicom, od desetorice kojima je suđeno.
  • 26. 11. - Drugi kongres KP Hrvatske: Tito izjavio da zbog embarga zemalja Informbiroa Jugoslavija mora revidirati petogodišnji plan. Istog dana otkriveno da Jugoslavija po prvi put pokušava kupiti koks u zapadnoj Evropi (inače, sekretar Politbiroa KPH je Vladimir Bakarić).

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 12. - José Figueres Ferrer ukinuo Vojsku Kostarike, što je dogodine upisano u ustav - prvi takav potez u istoriji.
  • 1. 12. - Komunisti osnovali Narodnu banku Kine u Shijiazhuangu, izdaju se prve serije renminbija.
  • 4. 12. - Brod Kiangya stradao u eksploziji na ušću Huangpa kod Šangaja, stradalo između 2.750 i 3.920 ljudi, uglavnom izbeglica.
  • 5. 12. - Lokalni izbori u Berlinu sprovedeni samo u zapadnom delu grada. Starim većem u istočnom delu grada dominira Partija socijalističkog jedinstva.
  • 5. 12. - Izbori za ustavotvornu skupštinu u Argentini, dominacija peronista.
Članice UN 1948: glasanje za Univerzalnu deklaraciju
  • 10. 12. - Usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (48 za, 8 uzdržanih, među kojima i FNRJ, i 2 nisu glasale).
  • 11. 12. - Pod imenom Akademija za pozorišnu umetnost osnovan Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu (ime od 1973; Visoka filmska škola joj pripojena 1950.).
  • 15. 12. - U Kovinu formirana Vazduhoplovna oficirska škola (od 1949. u Ljubljani)[8].
  • 15. 12. - Alger Hiss je optužen za krivokletstvo, nakon što je Whittaker Chambers početkom meseca pokazao Pumpkin Papers, rolne filma sa inkriminišućim materijalom skrivene u bundevi.
  • 15. 12. - Kineski građanski rat: završena kampanja Shuangduiji u provinciji Anhui, komunisti su uništili nacionalističku 12. armiju i zarobili velike količine oružja.
  • decembar - Jednogodišnji trgovinski ugovor Jugoslavije i Velike Britanije (120 mil. dolara), nakon što je prva pristala platiti 18 miliona dolara bivšim britanskim vlasnicima nacionalizovanih industrija.
  • decembar - U šumu se odmetnulo 18 članova Bjelopoljskog sreskog komiteta KP (pristalice IB).
  • c. 16. 12. - Zajednički kongres SKOJ i Narodne omladine Jugoslavije u Beogradu - jedinstvena omladinska organizacija pod imenom ove druge.
  • 19 - 20. 12. - Indonežanski rat za nezavisnost: Holanđani su prekinuli primirje operacijom Kraai ("Vrana"): zauzeta je privremena prestonica Yogyakarta, zarobljeni su lideri republike - politički neuspeh, SAD vrše pritisak za priznanje nezavisnosti Indonezije, nastavlja se gerilsko ratovanje.
  • 19. 12. - Grčki građanski rat: počinje Operacija Peristera ("Golubica") protiv komunista na Peloponezu
  • 21. 12. - Predsednik Irske potpisao Akt o Republici Irskoj, kojim se ostvaruje puna nezavisnost od UK, van Komonvelta (stupa na snagu u aprilu).
  • 21. 12. - Poljska ujedinjena radnička partija nastaje udruživanjem socijalističke i radničke partije - vladajuća partija do 1989.
  • 19 - 23. 12. - Prvi kongres KP Makedonije, sekretar Politbiroa je Lazar Koliševski.
  • 22. 12. - Izraelci započinju Operaciju Horev protiv Egipćana u zapadnom Negevu.
  • 23. 12. - Obešen Hideki Tōjō i još šestorica osuđenih na Tokijskom procesu.
  • 25. 12. - Unska pruga: prvi svečani voz između Bihaća i Knina.
  • 26. 12. - Uhapšen mađarski kardinal József Mindszenty.
  • 26. 12. - Pripadnik Muslimanskog bratstva ubio egipatskog premijera Mahmud an-Nukraši Pašu.
  • 26 - 30. 12. - Četvrto vanredno zasedanje Saveznog veća i Veća naroda narodne skupštine FNRJ: poziv radnicima, omladini i celokupnom članstvu Narodnog fronta da se svim ra­spoloživim snagama angažuju za povećanje rudarske i šumarske proizvodnje, kako bi se pojačanim izvozom ovih proizvoda zemlji obezbedila potrebna devizna sredstva[9].
  • 27. 12. - Tito preti da će prodavati sirovine zapadu, ako istočne zemlje i dalje budu kršile sporazume o dostavi teške opreme za industrijalizaciju.
  • 28. 12. - Šest sila objavljuju nacrt statuta Međunarodne uprava za Rur (1949-52).

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi kôd]

1948. u temama[uredi - уреди | uredi kôd]

  • Nove države (Burma i Cejlon [Sri Lanka] su menjali zastave):

Rođenja[uredi - уреди | uredi kôd]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi kôd]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi kôd]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi kôd]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi kôd]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi kôd]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi kôd]

Decembar/Studeni[uredi - уреди | uredi kôd]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi kôd]

Smrti[uredi - уреди | uredi kôd]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1948.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi kôd]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi kôd]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi kôd]

Nobelova nagrada za 1948. godinu[uredi - уреди | uredi kôd]

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]

Literatura[uredi - уреди | uredi kôd]

  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.