Prijeđi na sadržaj

William Gibson

Izvor: Wikipedija

Vilijam Ford Gibson je pisac naučne fantastike rođen u Konveju (Južna Karolina, Sjedinjene Američke Države) 17. marta 1948. godine. Smatra se "ocem" kiber-panka (engl. cyberpunk), podžanra naučne fantastike koji je doživeo procvat tokom osamdesetih godina 20. veka. Takođe se smatra da je stvorio pojam kiberspejs ili kiberspejs ili kiber-prostor (engl. cyberspace), koji je kasnije, zajedno sa njegovim hit romanom Neuromanser, poslužio kao inspiracija za mnoge naučnofantastične filmove. Gibson od 1972. godine živi u Vankuveru sa ženom i dvoje dece.

Biografija

[uredi | uredi kod]

Gibson je proveo detinjstvo kao jedini sin građevinskog preduzimača radova koji je bio zadužen za izgradnju Ouk Ridža, fabrike koja je proizvela prvu atomsku bombu. Posle misteriozne smrti oca živeo je s majkom, da bi sa 19 godina napustio SAD i otišao u Kanadu kako bi izbegao regrutaciju za predstojeći rat u Vijetnamu. Počeo je da piše naučnu fantastiku još za vreme studija na Univerzitetu Britanske Kolumbije gde je diplomirao englesku literaturu. Njegove prve kratke priče bile su usko vezane za kibernetiku i međuodnos čoveka i mašine. Priče su uglavnom objavljivane po američkim naučnofantastičnim časopisima, da bi kasnije bile objedinjene u zbirci "Kako smo popalili Hromu" (Burning Chrome). Kultne priče Džoni Mnemonik (po kojoj je snimljen i istoimeni film, sa Kijanuom Rivsom u glavnoj ulozi), "Hotel Nova ruža" (New Rose Hotel) i "Kako smo popalili Hromu" su pravi primeri Gibsonovog viđenja budućnosti.

Uticaj prvobitnog Gibsonovog stvaralaštva se dobrim delom odrazio na njegov prvi roman, Neuromanser (1984). U svom prvencu Gibson je objedinio motive koje je koristio u dotadašnjim pričama - matrica iz priče "Kako smo popalili Hromu", Moli Milions koja je jedna od glavih aktera u Džoni Mnemoniku, itd. Neuromanser je pomerio već uspostavljene granice dotadašnje naučne fantastike jer je u potpunosti odstupio od opšteg šablona u koji se uklapala većina literarnih radova tog doba. U Neuromanseru nema slavne budućnosti čovečanstva, putovanja kroz svemir nadsvetlosnim brzinama niti bliskog susreta sa vanzemaljskim rasama. Gibsonova vizija budućnosti je mračna distopija u kojoj pravu vlast imaju međunacionalne korporacije, a granice - kako geografske, tako i kulturološke - se polako gube. Neuromanser je prvi roman koji je dobio sve tri velike nagrade za naučnu fantastiku - Nebula, Hugo i Memorijalnu nagradu Filipa K. Dika.

Neuromanser, zajedno sa sledeće dve Gibsonove knjige, Grof Nula (1986) i Monalizin natpogon (1988), sačinjava takozvanu trilogiju o širenju (engl. sprawl trilogy, misli se na širenje gradova). Sledeće tri knjige sačinjavaju tzv. trilogiju o mostu (engl. bridge trilogy): Virtuelna svetlost (Virtual Light, 1993), Idoru (Idoru, 1996) i Sve zabave sutrašnjice (All Tomorrow's Parties, 1999). U pauzi između ove dve trilogije, Gibson je napisao roman The Difference Engine (1990) u tandemu sa Brusom Sterlingom.

Poslednji izdat Gibsonov roman je Prepoznavanje obrazaca (2003). U njemu se pisac malo udaljio od mračne budućnosti i vratio nas u sadašnjost, prožetu marketingom, globalnim umrežavanjem i pratećim fenomenima.

Njegov sledeći roman nosi naslov Spook Country i planirano je da se pojavi u prodaji u 7. avgusta 2007. godine. Gibson je završio pisanje ovog romana još u oktobru 2006.

Odabrana bibliografija

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Djela Williama Gibsona

Novels
  1. Neuromancer (1984)
  2. Count Zero (1986)
  3. Mona Lisa Overdrive (1988)
  1. Virtual Light (1993)
  2. Idoru (1996)
  3. All Tomorrow's Parties (1999)
Publicistika

Priče

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 Gibson, William (28. 01. 2003.). „The Matrix: Fair Cop”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-26. Pristupljeno 04. 11. 2007. 
  2. 2,0 2,1 Gibson, William (13. 01. 2007.). „Philip K. Dick”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-26. Pristupljeno 04. 11. 2007. 
  3. Gibson, William (July 2005). „God's Little Toys:Confessions of a cut & paste artist”. Wired.com. Pristupljeno 04. 11. 2007. 
  4. Garreau, Joel (06. 09. 2007.). „Through the Looking Glass”. The Washington Post. Pristupljeno 30. 10. 2007. 
  5. Rapp, Alan E. (29. 04. 1999.). „You Can Never Read Too Much Into It”. Arts & Entertainment. Salon.com. Arhivirano iz originala na datum 2008-03-07. Pristupljeno 06. 11. 2007. 
  6. Gibson, William (18. 01. 2003.). „Influences Generally”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-26. Pristupljeno 26. 11. 2007. 
  7. Rosenberg, Scott. „William Gibson Webmaster”. The Salon Interview. Salon.com. Arhivirano iz originala na datum 2000-01-25. Pristupljeno 06. 11. 2007. 
  8. 8,0 8,1 8,2 McCaffery, Larry. „An Interview with William Gibson”. Storming the Reality Studio: a casebook of cyberpunk and postmodern science fiction. Durham, North Carolina: Duke University Press. str. pp. 263–285. ISBN 9780822311683. OCLC 23384573. Pristupljeno 05. 11. 2007. 
  9. Tatsumi, Takayuki (1988) (Japanese). Saibapanku Amerika =: Cyberpunk America. Tokyo: Keiso Shobo. ISBN 9784326098248. OCLC 22493233. 
  10. 10,0 10,1 Parker, T. Virgil (Summer 2007). „William Gibson: Sci-Fi Icon Becomes Prophet of the Present”. College Crier 6 (2). Arhivirano iz originala na datum 2007-10-09. Pristupljeno 2007-10-14. 
  11. Gibson, William (21. 07. 2006.). „Burst City Trailer”. Arhivirano iz originala na datum 2007-11-21. Pristupljeno 26. 11. 2007. 
  12. Dyer-Bennet, Cynthia. „Cory Doctorow Talks About Nearly Everything”. Inkwell: Authors and Artists. The Well. Pristupljeno 30. 08. 2007. 
  13. Morgan, Richard. „Recommended Reading List”. Pristupljeno 05. 11. 2007. 
  14. „Charles Stross' dense stories have made him a Singularity sensation”. Scifi.com. Arhivirano iz originala na datum 2007-10-11. Pristupljeno 22. 11. 2007. 

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]
Službeni sajtovi
Reference
Znameniti fanovski sajtovi