1984

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | 1990-e | 2000-e | 2010-e | >
<< | < | 1980. | 1981. | 1982. | 1983. | 1984. | 1985. | 1986. | 1987. | 1988. | > | >>


Ovo je članak o godini 1984. Za ostale upotrebe, v. 1984 (razvrstavanje).
Disambig.svg Za ostala značenja v. 1984 (razvrstavanje).
1984 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1984
MCMLXXXIV
Ab urbe condita 2737
Islamski 1404 – 1405
Iranski 1362 – 1363
Hebrejski 5744 – 5745
Bizantski 7492 – 7493
Koptski 1700 – 1701
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2039 – 2040
 - Shaka Samvat 1906 – 1907
 - Kali Yuga 5085 – 5086
Kineski
 - Kontinualno 4620 – 4621
 - 60 godina Yang Drvo Miš
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11984
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1984 bila je prijestupna godina koja počinje u nedjelju (link pokazuje kalendar).

1984:
<1><2><3><4><5><6><7><8><9><10><11><12>
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 1. -  Brunej postaje nezavisna država.
  • 2. 1. - RTL Television počinje emitovanje u Luksemburgu, sjedište u Kelnu od 1988. (RTL Televizija u Hrvatskoj od 2004).
  • 3. 1. - Američki letač Bobby Goodman oslobođen iz sirijskog zarobljeništva, uz posredovanje Jesseja Jacksona.
  • 5. 1. - Američki programer Richard Stallman započeo je razvoj projekta GNU.
  • 6. 1. - Tuniski predsednik Habib Bourguiba objavljuje na televiziji da hleb neće poskupeti - u neredima prethodnih dana poginulo je preko 100 ljudi.
  • c. 6. 1.? - Vučko, rad slikara Jožeta Trobeca, izabran za maskotu ZOI u Sarajevu[1].
  • 10. 1. - SAD i Sveta stolica obnovili diplomatske odnose prekinute 1867.
  • 12. 1. - U New York Times-u objavljen članak "Droge zatupljuju Zlatnu omladinu u Jugoslaviji" (tj. decu funkcionera), takođe i o problemu nezaposlenosti, nestašica i pitanja otići ili ostati[2].
  • januar - U okviru američkog Departmana obrane osnovana Organizacija Strategijske obrambene inicijative.
  • januar - Knjiga "Tajanstveni svet masona" Mihaila Popovskog - Jevreji se žale da su u njoj korišćeni izvodi iz Protokola sionskih mudraca[3]
  • 16. 1. - Konferencija balkanskih zemalja u Grčkoj (Turska uslovila učešće stavljanjem pitanja zabrane nuklearnog oružja na Balkanu u drugi plan).
  • 17. 1. - U Stokholmu počinje Konferencija o razoružanju u Evropi (do 1986).
  • 17. 1. - Otvoren prošireni sarajevski aerodrom.
Prvi Apple Macintosh

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 2. - Predsednik Predsedništva Mika Špiljak stigao u posetu SAD[6] (Vašington i Los Anđeles).
  • 2. 2. - Liv Ullmann otvorila ispred UNESCO-a Međunarodnu izložbu dečije umetnosti u Sarajevu.
  • 3. 2. - Rođena prva beba nakon transfera embriona.
  • 6. 2. - Američki departman pravde traži da se vrati na snagu nalog za izručenje Andrije Artukovića iz 1952.
  • 7. 2. - Astronaut Bruce McCandless II je prvi koji se kreće svemirom bez "pupčane vrpce" sa brodom (→ Manned Maneuvering Unit).
  • 7 - 22. 2. - Prvi "Rat gradova" u Iračko-iranskom sukobu, irački avioni napadaju 11 iranskih gradova, a ovi uzvraćaju na Irak.
  • 8. 2. - Američki USS New Jersey ispalio 288 granata od 16 inča na položaje Druza i Sirijaca u Dolini Beka.
  • 8 - 19. 2. - Zimske olimpijske igre 1984. u Sarajevu. Jure Franko osvojio srebrnu medalju, prvu ikad za Jugoslaviju na zimskim igrama. Igre su ocenjene najboljim dotad. Potrošeno 130 miliona dolara (80% Sarajevo i SR BiH, 15% ostale republike, 5% federacija)[7] ili 160 miliona[8][9]. Veliko učešće vojske[10]. Posetioci zapanjeni gostoprimstvom Sarajlija, mada grad izgleda sivo[11][12].
  • 8 - 11. 2. - Velike mećave u Jugoslaviji - poremećaj rasporeda na olimpijadi, preko 10.000 ljudi moralo biti spaseno iz nanosa od 5 metara blizu Beograda [13][14][15].
  • 10. 2. - Masakr u Wagalli: kenijske snage ubile nekoliko stotina ili čak hiljada etničkih Somalaca na severoistoku zemlje.
  • 13. 2. - Konstantin Černjenko naslijedio preminulog Jurija Andropova na mjestu generalnog sekretara KPSS - već je bolestan, umire u martu 1985.
  • 14. 2. - Britanski plesački par Torville i Dean na sarajevskoj Olimpijadi osvaja savršenih 12 ocjena 6.0 te zlatnu medalju za izvedbu Ravelovog Bolera.
  • 14. 2. - Objavljeno da je jedan restoran u Sarajevu zatvoren jer je Kirku Douglasu i društvu naplatio desetostruko (54.000 din. tj. 440$)[16]. Ali turisti nalaze u "Magrosu" skijašku opremu i kristal za tri puta nižu cenu nego kod kuće[17].
  • 14. 2. - Projekt Spinelli: Evropski parlament usvojio Nacrt ugovora o ustanovljenju Evropske unije. (→ fr)
  • 14. 2. - 19. 3. - Iračko-iranski rat: počinja Močvarna bitka. Operacija Kheibar, Iranci otvaraju front u močvarama Hawizeh na jugu, prema naftonosnom ostrvu Madžnun. Iračani u ovo vreme počinju ekstenzivnu upotrebu hemijskog oružja.
  • 15. 2. - Operacija Zora 5, dosada najveća iranska ofanziva, pokušavaju podeliti iračke snage kod Basre.
  • 16. 2. - Angolski građanski rat, Južnoafrički granični rat: postignut Sporazum iz Lusake o faznom povlačenju južnoafričkih snaga iz Angole ali do sledeće godine propao.
  • 18. 2. - Gvatemalski građanski rat: kidnapovan student i sindikalista Edgar Fernando Garcia, njegova supruga će organizovati pokret rođaka nestalih.
  • 18. 2. - Potpisan konkordat između Italije i Svete stolice kojim su revidirani lateranski ugovori iz 1929: katolicizam više nije zvanična vera, Rim više nema naslov "Sveti grad".
  • 22 - 24. 2. - Operacija Zora 6: Iranci pokušali preseći put Bagdad-Basra.
  • 26. 2. - Libanski građanski rat: američki marinci napuštaju Bejrut, u ovo vreme odlazi i ostatak internacionalnih snaga, a kontrolu nad zapadnim Bejrutom preuzima šiitski pokret Amal i druska Progresivna socijalistička partija.
  • 27. 2. - Irački avion gađao naftni terminal na iranskom ostrvu Hark, sledi "Tankerski rat", Iranci napadaju tankere koji nose iračku naftu.
  • 29. 2. - Jugoslavija i MMF postigli dogovor u principu o stand-by kreditu od 400-500 miliona dolara (u junu odobreno 370 miliona, deo šireg paketa reprograma dugova MMF-u i komercijalnim bankama). Jugoslavija obećava podizanje kamata, devalvaciju dinara, deregulisanje cena i nametanje finansijske discipline.
  • februar/mart - Verski neredi u Yoli i Jimeti na istoku Nigerije, oko 1.000 mrtvih.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 3. - Zemljotres na Kopaoniku, ima materijalne štete, troje povređenih.
  • 4. 3. - U SSSR održani poslednji izbori za Vrhovni sovjet, poslednji pod potpunom kontrolom KPSS.
  • 5. 3. - Iran optužuje Irak za korišćenje hemijskog oružja, što UN osuđuje 30. 3..
  • 5. 3. - Pod pritiskom Sirije i muslimanskih grupa, Gemayelova libanska vlada poništava sporazum sa Izraelom od prošlog maja.
  • 6. 3. - Započinje neuspešni jednogodišnji štrajk rudara u Velikoj Britaniji kako bi se sprečilo zatvaranje rudnika; manjina rudara je ostala na poslu, štrajk nisu podržali svi sindikati.
  • ca. 12. 3. - Izvešteno da je otkazana poseta pape Ivana Pavla II. Jugoslaviji, planirana za rujan u Hrvatskoj.
  • 8. 3. - Eksplozivna naprava oštetila jedan izlog u glavnoj prištinskoj ulici; dva dana ranije bačen Molotovljev koktel na sedište SK u Đakovici.
  • 13. 3. - Mobilni telefon Motorola DynaTAC 8000X ulazi u prodaju.
  • 13. 3. - Potpisan ugovor o izlasku Grenlanda, danske samoupravne teritorije, iz Evropske zajednice 1. januara 1985 (prema referendumu iz 1982).
  • 14. 3. - Posle teških pregovora usvojen nacrt sporazuma o stand-by kreditu MMF-a Jugoslaviji u vrednosti pola milijarde dolara.
  • 14. 3. - Severnoirski političar Gerry Adams teško ranjen u napadu unionista.
  • 14. 3. - U Darmstadtu otkriven element hasijum (broj 108).
  • tokom mjeseca: Masakr u Dash-e-Bolokhanu i Dash-e-Asukhanu. Sovjetski i afganistanski komunisti ubijaju nekoliko stotina osoba u tim selima.
  • mart - Na konferenciji mladih SK Slovenije se kritikuje situacija u JNA, neki predlažu i njeno ukidanje (Janez Janša je predsednik komisije za narodnu odbranu i unutrašnju bezbednost), što krajem meseca otkriva novinar "Intervjua" Aleksandar Tijanić[18].
  • mart - Slovenačke studentske novine "Tribuna" objavile "smrtovnicu" Jugoslaviji.
  • mart - Po narudžbi Stipe Šuvara, informativna služba CK SK Hrvatske sastavila "Belu knjigu", spisak primera "zloupotrebe" kulture i stvaralaštva.
  • mart - "Književne novine" neće izlaziti nekoliko meseci zbog objavljivanja dokumenata Odbora za zaštitu umetničkih sloboda.
  • 16. 3. - William Francis Buckley, šef CIA-ine stanice u Bejrutu, otet od strane Hezbolaha - umreće u zatočeništvu juna 1985.
  • 18. 3. - Slučaj Glico-Morinaga: u Japanu otet predsednik konditorske kompanije Ezaki Glico, kada on pobegne, "Čudovište sa 21 licem" preti trovanjem hrane.
  • 20. 3. - Vojni vladar Nigerije Muhammadu Buhari pokreće Rat protiv nediscipline: drakonske ili ponižavajuće kazne za nedisciplinu i prekršaje. Tokom godine zabranjeni štrajkovi i demonstracije, propisano da izdavači i novinari odgovaraju pred vojnim sudom za "lažne informacije".
  • 22. 3. - Predsednica SIV-a Milka Planinc preti "novom vrstom vlade" ako ne dobije punu podršku za program finansijskog oporavka.
  • 22. 3. - Vaspitači vrtića McMartin u Manhattan Beach, California optuženi za masovno zlostavljanje dece i satanizam - optužbe odbačene posle šest godina procesa.
  • 23. 3. - Prikazan prvi od sedam filmova Police Academy.
  • 24. 3.? - Jugovizija: na Evroviziju odlaze Vlado & Izolda, ostaće poznatija pesma "Princeza" Dade Topića i Slađane Milošević.
  • 25. 3. - Papa posvetio cijeli svijet Bezgrješnom Srcu Marijinom u Fátimi.
  • 26. 3. - Umro prvi predsednik Gvineje Ahmed Sékou Touré, koji je vladao od 1958; od aprila ga nasleđuje Lansana Conté (takođe do smrti, 2008).
  • 28. 3. - Pokrajinski SUP Kosova objavio da je uhapšeno 12 albanskih ekstremista pod optužbom da su podmetali bombe u Prištini od oktobra 1982. do ovog meseca.

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • maj - Umanjene kazne muslimanskim nacionalistima, zatvorenim 1983 (među kojima je i Alija Izetbegović).
  • maj - ? Plenum CK SK Hrvatske - kritikovan blag stav srbijanskih vlasti prema disidentima.
  • 3. 5. - SFRJ: odmrzavanje cena, mnoge skočile 60-100%.
  • 5. 5. - Otvorena brazilsko-paragvajska hidroelektrana Itaipu (prva od 20 turbina, ostale instalirane do 1991, ukupno 14.000 MW, više od šest Đerdapa).
  • 5. 5. - Pesma Evrovizije u Luksemburgu: pobedio švedski bend Herreys, Vlado i Izolda (Ciao Amore) 12. mesto od 19.
  • 5. 5. - Finale španskog Kraljevog kupa, Athletic Bilbao - Barcelona, zapamćeno po tuči nakon što je Maradona isprovociran (njegova poslednja utakmica za Barcelonu).
  • 6. 5. - Peticija 19 beogradskih intelektualaca (uključujući gen. Gojka Nikoliša) saveznom sekr. unutr. poslova Dolancu da se rasvetli smrt Radomira Radovića (vidi 30.4.) - on i drugi bili tučeni u zatvoru[22].
  • 6. 5. - Predsednički izboru u Salvadoru: demohrišćanin José Napoleón Duarte pobedio uz američku pomoć krajnjeg desničara Roberta D'Aubuissona (Duarte predsednik do 1989); u zemlji se nastavlja građanski rat.
  • 6. 5. - Izbori u Panami, za predsednika zvanično izabran Norijegin kandidat, s vrlo malom razlikom.
  • 8. 5. - SSSR objavio kako će bojkotirati Olimpijadu u Los Angelesu - pridružuju im se mnoge istočne zemlje.
  • 10 - 12. 5. - U Ljubljani organizovan međunarodni simpozijum "Religija i nauka", u organizaciji Slovenačke ANU i vatikanskog Sekretarijata za nevernike.
  • 13. 5. - Zemljotres kod Stona, materijalna šteta, jedna osoba poginula u Hercegovini.
  • 15. 5. - Predsedništvo SFRJ dobija novi 9-člani sastav: Đuranović, Vlajković (jedini od ranije), Hasani, Mojsov, Mikulić, Dolanc, Ljubičić, Vrhovec + šef SKJ. Redovna rotacija: Veselin Đuranović predsednik predsedništva nakon Mike Špiljaka.
  • 15. 5. - Rekonstrukcija SIV-a Milke Planinc, devet novih članova: spoljni poslovi - Raif Dizdarević um. Mojsova; unutrašnji - Dobroslav Ćulafić um. Dolanca itd.; najmlađi član Siniša Korica (35), sekretar za privredu i tržište (?).
  • 15. 5. - U Sarajevu uhapšen univerzitetski predavač Vojislav Šešelj, pronađeni mu rukopisi u kojima se protivi vodećoj ulozi SKJ i tvrdi da je samoupravljanje promašaj (takođe, u članku poslatom "Komunistu" predlagao ukidanje pokrajina, ujedinjenje Srbije i Crne Gore i podelu BiH između Srbije i Hrvatske[23]) - stupa u štrajk glađu.
  • 16. 5. - Jugoslavija potpisala sporazum sa 490 banaka o refinansiranju vredan 1,2 milijarde dolara, ovogodišnji dugovi reprogramirani u sedmogodišnji zajam sa četvorogodišnjim grace periodom, nisu traženi novi zajmovi[24]. Od izbijanja dužničke krize u 24 zemlje 1982, samo je u Jugoslaviji priliv novca od MMF bio veći od odliva bankama[25].
  • maj - Parafiran sporazum SFRJ i MMF o finansijskoj podršci - SFRJ se obavezuje da će voditi ekonomsku politiku utvrđenu u pregovorima.
  • 17. 5. - Katastrofa u Severomorsku: nakon četiri dana požara, dolazi do eksplozije municije u sovjetskoj bazi Severne flote u Severomorsku, gine 200-300 ljudi.
  • 23. 5. - Prvi protesti na Haitiju protiv režima Jean-Claude Duvaliera (oboren u februaru 1986).
  • 24. 5. - Iransko-irački rat: iračka raketa Exocet potopila panamski kargo brod Fidelity kod iranske luke Bušer. Poginula i tri mornara iz Jugoslavije: Frane Apačnik, Marijan Matejčić i Milan Pajić.
  • 24. 5. - U Kraljevu prvi put isključena voda zbog prisustva fenola (problemi će trajati i narednih godina).
  • 26. 5. - U Rumuniji inauguriran južni krak kanala Dunav – Crno more.
  • 30. 5. - Atentat u La Penci: sedmoro mrtvih od bombe na konferenciji za štampu Edéna Pastore, saveznika kontraša na jugu Nikaragve.
  • 31. 5. - Dvadeset devet ljudi optuženo za nelegalno krijumčarenje 2.100 Jugoslovena u SAD, uglavnom albanskog porekla[26].

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 4. 6. - Bruce Springsteen objavio album Born in the U.S.A..
  • 6. 6. - Operacija Blue Star: indijska vojska na juriš zauzima Zlatni hram u Amritsaru gdje su se sklonili sikski militanti - procenjenih 2.000 mrtvih, među kojima i Jarnail Singh Bhindranwale.
  • 7. 6. - Prikazana komedija Ghostbusters.
  • 8. 6. - Prikazan film Gremlins.
  • 12. 6. - Plenum CK SKJ: treba izbaciti one koji ne slede program partije; republički i pokrajinski lideri ne slede federalne odluke; potrebna borba protiv nacionalizma, višepartizma i centralizovanog komunizma.
  • 14 - 17. 6. - Drugi izbori za Evropski parlament, najviše mandata dobila Socijalistička grupa. Nacionalni front dobio deset mandata u Francuskoj.
  • jun - Otvoreno pismo 19 poznatih srpskih intelektualaca kritikuje represiju koja je u toku (Beogradska šestorica i Vojislav Šešelj)[27].
  • jun? - Prvak Jugoslavije u fudbalu Crvena zvezda; u Kup UEFA idu Partizan, Željezničar i Rijeka; Hajduk u Kup pobednika kupova.
  • 16. 6. - Osnovana kanadska zabavna kompanija Cirque du Soleil.
  • 18. 6. - Paul Volcker, predsednik američke Federalne rezerve, u poseti Jugoslaviji.
  • 19. 6. - Jugoslavija se oprostila od Euro 84 u Francuskoj (0 poena, gol razlika 2:10).
  • 19. 6. - Desetorica kosovskih Albanaca u Prištini osuđena na 3 do 12 godina pod optužbom antidržavne aktivnosti i neprijateljske propagande.
  • 22. 6. - Prvi let avio-kompanije Virgin Atlantic.
  • 23. 6. - Trojica disidenata su u drugom mesecu štrajka glađu: Vojislav Šešelj (od 21. 5.), Vlada Mijanović i Pavluško Imširević (od hapšenja u Beogradu 23. 5.); Milan Nikolić je prekinuo štrajk 10. 6. zbog infarkta.
  • 23. 6. - Michel Aoun postaje komandant Libanske armije (do 1989, premijer 1988-90, predsednik od 2016).
  • 25. 6. - Početak gradnje Palače parlamenta u Bukureštu, jedne od najvećih zgrada na svijetu, također i Bulevardul Unirii u okviru novog Centrul Civic, što je zahtjevalo rušenje 700 hektara starog gradskog središta (→ Ceaușima).
  • 26. 6. - Na sastanku Evropskog saveta u Fontainebleauu dogovoren rabat za Ujedinjeno Kraljevstvo, smanjenje finansijskog doprinosa budžetu EZ (koji se najvećim delom troši za poljoprivredu) - na snazi od 1985.
  • 26. 6. - Ali Šukrija novi jednogodišnji predsednik Predsedništva CK SKJ.
  • 27. 6. - Sud u Beogradu zabranio rasparčavanje "Bele knjige" (sastav SK Hrvatske kojim se kritikuju antirežimski intelektualci), koja je izazvala oštre reakcije u Beogradu[28].
  • 27. 6. - Francuska kao domaćin osvojila evropski šampionat u fudbalu (Francuska-Španija 2:0).
  • 28. 6. - Požar u novoizgrađenoj zagrebačkoj džamiji (trebala je biti osvećena 12. 8., vlasti ranije zabranile radove na džamiji zbog "nepravilnosti").
  • 29. 6. - Osuđeno još 14 kosovskih Albanaca, od jedne do 15 godina za separatizam.
  • 30. 6. - Pierre Trudeau se povlači s čela kanadske vlade.
  • Jun i kasnije - 15 zapadnih vlada i komercijalne banke odobrile zajam i reprogram dugova SFRJ vredne 2 milijarde dugova (dužničke obaveze SFRJ ove godine 5,39 milijardi dolara, ukupan dug oko 20 milijardi, tj. blizu 40% BNP).

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 28. 7. - 12. 8. - Olympic rings with white rims.svg Olimpijada 1984 u Los Angelesu. Bojkotovali je SSSR i još 13 zemalja istočnog bloka, kao i Libija i Iran; najuspešnije ikad za Jugoslaviju: osvojeno je 18 medalja - 7 zlatnih, 4 srebrne i 7 bronzanih.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 8. - Eksplozija na madraskom aerodromu Meenambakkam, 32 mrtvih - Tamilski Elam je namenio bombe za aerodrom na Šri Lanki, ali torbe su zadržane u Madrasu i tu eksplodirale.
  • 4. 8. - Thomas Sankara promenio ime Gornje Volte u Burkina Faso ("Zemlja ispravnih ljudi"), sa novom zastavom (Burkina Faso) i himnom, koju je sam napisao.
  • 4. 8. - Sovjetska podmornica K-278 Komsomolec zaronila na rekordnih 1020 m u Norveškom moru.
  • 5. 8. - Vidoje Žarković, član predsedništva CK SKJ, tvrdi da neprijatelji vlade pokušavaju da "eliminišu SKJ i uspostave višepartijski buržujski demokratski sistem" koristeći ekonomske probleme.
  • 6. 8. - Optužnica u Beogradu zbog političkih krivica protiv šestorice hapšenih u aprilu: Vladimir Mijanović (sociolog), Miodrag Milić (pisac), Dragomir Olujić (radio tehničar?), Gordan Jovanović (student), Pavluško Imširović (prevodilac), Milan Nikolić (sociolog).
  • 9. 8. - Jugoslovenski sudija diskvalifikovao Evandera Holyfielda zbog nepravilnog udarca, zlatnu medalju dobija Anton Josipović
  • 11. 8. - We begin bombing in five minutes: predsednik Ronald Reagan se našalio pre radio obraćanja da će bombardirati SSSR.
  • 13. 8. - Maroko i Libija potpisali Sporazum iz Oujde, ili Ugovor o Arapsko-afričkoj federaciji: Gadafi prekida pomoć pokretu Polisario (marokanski kralj Hasan poništio ugovor 1987).
  • 14. 8. - Uveden IBM Personal Computer/AT, sa procesorom Intel 80286.
  • 21. 8. - Pola miliona ljudi demonstrira u Manili protiv Markosovog režima.
  • 24. 8. - Jumdžagin Cedenbal prinuđen na penziju posle 44 godine na čelu NR Mongolije, nasleđuje ga Džambin Batmenh (do 1990).
  • 29. 8. - Josef Fritzl zatočio kćerku u podrum u Amstettenu, Austrija, i tako do 2008; sa njim je imala sedmoro dece i jedan pobačaj.
  • 30. 8. - Space Shuttle Discovery poleteo na prvu misiju (u službi do 2011, 39 letova).
  • 30. 8. - Eksplozije na parkingu aerodroma Varna i u čekaonici železničke stanice Plovdiv, gde je poginula jedna žena - osumnjičeni su bugarsko-turski teroristi (Turci u Bugarskoj su izloženi asimilacionom pritisku).
  • avgust - Godišnja inflacija u SFRJ 59,9% (prema 62,1% prošlog meseca).

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 9. - U sklopu dugoročnog programa stabilizacije odmrznute cene većine roba i usluga, 55% cena slobodno formiranje, 37% putem samoupravnih sporazuma, 8% pod državnom kontrolom (pšenica, kukuruz i dr.)[32] (u skladu s obećanjem MMF-u).
  • 1. 9. - Tajfun Ike/Nitang stiže na Filipine, gde izaziva blizu 1.500 žrtava.
  • 2. 9. - Patrijarh srpski German osvetio crkvu u mestu Jasenovac.
  • 2. 9. - Slučaj "Titogradski tunel": sudija Dobrivoje Srećković pretučen u tunelu nakon što je na utakmici Budućnost-Hajduk dosudio penal za Hajduk; sumnjičeni generalni sekretar "Budućnosti" Branko Bulatović i dvojica bivših igrača[33][34], ali slučaj nije rešen ni nakon tri decenije.
  • 3. 9. - U skladu sa novim ustavom, poslednji premijer Južne Afrike P. W. Botha postaje prvi izvršni Državni predsednik (do 1989).
  • 3. 9. - Neredi u Sharpevilleu, Južna Afrika, brutalno ubijen omrznuti zamenik gradonačelnika - za ovo će biti uhapšena Sharpevillska šestorka.
  • 4. 9. - Ubedljiva pobeda konzervativnih progresivaca na izborima u Kanadi nad liberalima, 211:40 mandata (ranije 100:135).
  • 6. 9. - Maršal Sergej Ahromejev načelnik sovjetskog generalštaba (do 1988) umesto Nikolaja Ogarkova.
  • 7. 9. - Još jedan zemljotres u kopaoničkom kraju, M 5.1, ima materijalne štete.
  • 8 - 9. 9. - Velika proslava u Mariji Bistrici: Trinaest stoljeća kršćanstva u Hrvata, tristota obljetnica našašća čudotvornog kipa Majke Božje Bistričke i Nacionalni euharistijski kongres; papina poseta je otkazana ranije tokom godine, prisutan je njegov izaslanik; aplauz okupljenih na svaki pomen kardinala Stepinca[35].
  • 14 - 18. 9. - Joseph Kittinger prelazi Atlantik sam balonom.
  • 18. 9. - Šimon Peres novi premijer Izraela u koaliciji sa Likudom Jichaka Šamira kao ministrom inostranih poslova, uz sporazum da će na pola mandata, 1986., zameniti mesta.
  • 14. 9. - Posle 60 dana okončan štrajk u fabrici abrazivnog materijala "Idnina" u Kratovu, SR Makedonija (protivili se fuziji sa većim preduzećem; najduži štrajk dosad u drugoj Jugoslaviji).
  • 14. 9. - Prva dodela MTV nagrada, upamćena po Madonninoj izvedbi Like a Virgin.
  • 15. 9. - Petočlana čehoslovačka porodica pokušala da pređe Muru, jugoslovensko-austrijsku granicu - roditelji i jedna kćerka se udavili, dve kćerke preživele[36].
  • septembar - Sud presudio da je štrajk rudara u Britaniji nelegalan, jer nije bilo nacionalnog glasanja.
  • 17. 9. - Brian Mulroney postaje premijer Kanade (do 1993).
  • 17. 9. - Američka Export-Import banka pristala da reprogramira ovogodišnji jugoslovenski dug.
  • 17. 9. - Mitterrand i Gadafi postigli sporazum da se francuske (Operacija Manta) i libijske snage povuku iz Čada do novembra - Gadafi međutim ostavlja deo vojske u zemlji, tako da će se Francuzi vratiti 1986.
  • 17. 9. - Prva epizoda animirane TV serije The Transformers, početak franšize (→ Transformers).
  • 19. 9. - Izjava Predsedništva CK SKJ zahteva odlučnu borbu sa "buržujskim i nacionalističkim idejama".
  • 20. 9. - Napad Hezbolahove auto-bombe na aneks američke ambasade u Bejrutu, 24 mrtvih.
  • 22. 9. - Helmut Kohl i François Mitterand se drže za ruke na vojničkom groblju u Verdunu.
  • 26. 9. - Velika Britanija i Kina potpisuju sporazum o povratku Hong Konga Kini 1997. godine.
  • 26. 9. - Malcolm Bricklin najavljuje da će Yugo America, Inc. od sledeće godine uvoziti automobile Jugo.
  • 28. 9. - Koordinacioni komitet 600 banaka kreditora Jugoslavije pristao da "istraži mogućnost" reprograma dela njenih dugova (zemlja je u skladu je sa programom MMF, sve kamate isplaćuje na vreme).
  • 29. 9. - Masovna hapšenja mafijaša u Italiji (Tommaso Buscetta je postao pokajnik).

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

  • oktobar - Prvi broj "Politikinog" časopisa "Svet kompjutera", prvobitno kao specijalno izdanje "Sveta".
  • c. 1. 10. - Student Miloš Bogdanović, svedok na predstojećem suđenju Beogradskoj šestorici, pušten iz vojnog zatvora na kraju vojnog roka u kome je štrajkovao glađu.
  • 4. 10. - "Večernje novosti" pišu da u SFRJ ima 40.000 malih privrednika "milijardera" (milijarda starih dinara = ~ 54.000 dolara), što se ne sviđa svima u vlasti.
  • 5. 10. - Patrijarh moskovski Pimen u poseti SPC.
  • 6. 10. - Prekinuti razgovori o kulturnoj saradnji SFRJ i Albanije (jugoslovenska strana tražila korist za sopstvene manjine u Albaniji).
  • 7. 10. - Savezni statistički zavod procenjuje da bi inflacija u Jugoslaviji za 1984. mogla dostići 80%.
  • 8. 10. - Predstavom "Mrešćenje šarana" Aleksandra Popovića otvoren beogradski Zvezdara teatar.
  • 10. 10. - Izvešteno da se u Nišu porodila 11-godišnja devojčica.
  • 11. 10. - Četrnaest kosovskih Albanaca na čelu sa Rifatom Kafedžolijem osuđeno na jednu do 20 godina zatvora zbog podmetanja bombi.
  • 12. 10. - Privremena IRA pokušava u Brightonu bombom ubiti britansku premijerku Margaret Thatcher i članove njenog kabineta.
  • 12. 10. - Beograd proglašen za područje zaraze, nakon što je besna lisica šetala centrom grada pre tri dana - "karantin" za pse i mačke[37].
  • 16. 10. - 14. plenum CK SKJ - program stabilizacije ne uspeva da suzbije inflaciju; slovenačko-srpski sukob oko Nacrta reformskog progrma SK Srbije koji predviđa jačanje savezne vlade i smanjenje prerogativa pokrajina.
  • 18 - 25. 10. - Operacija Zora 7, ograničena iranska ofanziva prema Mehranu.
  • 19. 10. - Pripadnici poljske tajne policije otimaju katoličkog svećenika Jerzyja Popiełuszka - telo pronađeno 11 dana kasnije (beatifikovan 2010).
  • 23. 10. - BBC obaveštava svet o gladi u Etiopiji (→ Glad u Etiopiji 1983–1985). Ove godine je i velika suša u Sahelu.
  • 27. 10. - Eksplozija i požar u sisačkoj rafineriji, devet teško povređenih.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • novembar - Predlog srpskog rukovodstva u smeru veće centralizacije i smanjenja autonomije pokrajina (ili u oktobru?). Slobodan Milošević u govoru kaže da bi srpski komunisti trebalo da se oslobode "kompleksa unitarizma"[39].
  • 3 - 7. 11. - Neredi u nekim beogradskim studentskim domovima zbog poskupljenja hrane; dele se i leci sa tekstovima Beogradske šestorice (saznalo se desetak dana kasnije)[40].
  • 4. 11. - Na izborima u Nikaragvi pobeđuju sandinisti.
  • 4. 11. - Pokrenut francuski Canal+.
  • 5. 11. - Početak suđenja Beogradskoj šestorici (optuženi u avgustu, "jedno od najvećih (političkih) suđenja u Istočnoj Evropi posle Staljinove ere". Suđenje izaziva pokret peticija među intelektualcima i studentima širom Jugoslavije.
  • 6. 11. - Ronald Reagan uvjerljivo reizabran za predsjednika SAD - osvaja 49 država u duelu sa Carterovim bivšim potpredsednikom Mondaleom.
  • 6. 11. - Čileanski diktator Augusto Pinochet ponovo uveo vanredno stanje, usled protesta i bombaškog napada na karabinjere u Valparaisu pre četiri dana sa 4 mrtvih.
  • 8. 11. - Delegacija Srba sa Kosova na čelu sa Kostom Bulatovićem odlazi kod predsednika SR Srbije Dušana Čkrebića i dobija "zeleno svetlo" za formiranje Pokreta[41]
  • 10. 11. - U Beogradu potpisan osnivački dokument Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja (skup srpskih intelektualaca na inicijativu Dobrice Ćosića, slovenački i hrvatski intelektualci se nisu odazvali).
  • 12. 11. - Zapadna Sahara prvi put učestvuje na konferenciji Organizacije afričkog jedinstva, u Adis Abebi, zbog čega Maroko objavljuje da napušta organizaciju - vratiće se 2017, tada u Afričku uniju.
  • 14. 11. - Ratni zločinac Andrija Artuković uhapšen u Los Angelesu, posle 30 godina borbe protiv deportacije u Jugoslaviju.
  • 18. 11. - Švedska TV novinarka Cats Falck i njena prijateljica nestale dok je ona istraživala šverc oružja u istočnu Evropu (tela pronađena sledećeg maja, osumnjičen Stasi).
  • 19. 11. - Niz eksplozija u Pemex-ovim rezervoarima nafte kod Mexico City-ja, gine 500 ljudi.
  • 20. 11. - Tačerizam: prodato preko 50% akcija British Telecoma (preostali državni udeo prodat do 1993).
  • 25. 11. - Formiran Band Aid koji skuplja novac za gladne u Etiopiji, istog dana snimaju pesmu.
  • 25. 11. - U Urugvaju se održavaju prvi izbori od vojnog udara 1973, pobeđuje partija Colorado (liberali).
  • 27. 11. - Incident "Crk'o Maršal. Mislim na pojačalo." na riječkom koncertu Zabranjenog pušenja.
  • 29. 11. - U Vatikanu potpisan Ugovor o miru i prijateljstvu između Čilea i Argentine, kojim je okončan spor oko morske granice u Beagleovom prolazu.
  • 30. 11. - Šrilankanski građanski rat: Tamili vrše masakr nad Sinhalezima, nakon proterivanja Tamila od strane vlade; narednog meseca vojska vrši odmazdu nad Tamilima u Manal Aruu.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Bopalska nesreća, ostaci fabrike
  • 1. 12. - Controlled Impact Demonstration: jedan Boeing 720 s daljinskim upravljanjem srušen na poligonu u Kaliforniji radi dobijanja podataka i ispitivanja tehnologije.
  • 3. 12. - Bopalska nesreća: više hiljada ljudi umrlo od curenja gasa iz fabrike pesticida u Bhopalu, Indija.
  • 3. 12. - Izdata pesma Do They Know It's Christmas? (Bob Geldof i Midge Ure) - prihod za za pomoć Etiopiji.
  • 5. 12. - Prikazan film Beverly Hills Cop.
  • 8. 12. - Nikaragvanska sandinistička vlada sklopila sporazum sa Misurasatom, pokretom Indijanaca sa atlantske obale, ranije u savezništvu sa kontrašima.
  • 8. 12. - Počinje Okupacija Hainburger Aua, naplavne ravni kod Hainburga nedaleko od Beča, kako bi se sprečila gradnja hidrocentrale, vlada zaustavila gradnju 21. 12., nakon sukoba sa okupantima - smatra se da je to prelomna tačka u politici Austrije i ekološkoj svesti srednje Evrope.
  • 10. 12. - Osnovana kompanija Cisco Systems.
  • 10. 12. - Generalna skupština UN usvojila Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv torture (na snazi od 1987).
  • 11. 12. - Autoubus sleteo s puta kod Knjaževca, devet mrtvih.
  • 13. 12. - Jugoslavija optužuje SAD za mešanje u unutrašnje poslove nakon što je Kongresna komisija za evropsku bezbednosti i saradnju zatražila dozvolu da prisustvuje suđenju Beogradske šestorice - "korak unazad" u odnosima dve zemlje.
  • decembar - Somalija i Kenija potpisale mirovni sporazum, Somalija se odriče teritorijalnih pretenzija (→ Velika Somalija).
  • 16. 12. - Mihail Gorbačov, tada član Politbiroa, posetio London na čelu parlamentarne delegacije, susreo se sa premijerkom Thatcher ("Čovek s kojim se može sarađivati").
  • 17. 12. - Na frankfurtskom aerodromu ukradene dve vreće sa 2,9 miliona maraka, koje su istovarivane iz jugoslovenskog aviona iz Ljubljane.
  • 19. 12. - Potpisana Kinesko-britanska zajednička deklaracija: suverenitet nad Hong Kongom će biti prenet 1. jula 1997, tamošnji sistem neće biti menjan 50 godina (→ Jedna zemlja, dva sistema).
  • 20. 12. - Umro uticajni sovjetski ministar odbrane maršal Dmitrij Ustinov, nasleđuje ga maršal Sergej Sokolov.
  • 22. 12. - Bernhard Goetz upucao četvoricu mladih crnaca koji su pokušali da ga opljačkaju u njujorškom metrou - događaj izaziva veliku debatu u SAD.
  • 23. 12. - Napad na Rapido 904 ili Božićnji masakr: mafija podmetnula bombu na voz Napulj-Milan, poginulo 12 ljudi.
  • 24. 12. - Eskalacija Procesa preporoda u Bugarskoj: bugarski Turci moraju promentiti imena u bugarska, do februara zahvaćeno 800.000 ljudi.
  • 31. 12. - SAD istupile iz UNESCO-a (vratili se 2003).

Tokom godine[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Ekonomska kriza i rastuće napetosti u SFRJ[42][43][44].
  • Jovan Mirić: "Sistem i kriza".
  • Jugoslavija, Poljska i Mađarska su uključeni u zapadne muzičke tokove[45].
  • Počinje proizvodnja tenka M-84.
  • SSSR ove godine uvezao 28,1 miliona tona pšenice[46].
  • Tri od četiri miliona puževa pojedenih u Francuskoj uvezeno iz Jugoslavije[47].
  • U SAD se naglo uvećala potrošnja cracka, vrste kokaina, govori se o epidemiji koja traje do kraja decenije.
  • Izgrađeni agregati A i B u RHE Velebit. [1]

1984. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Neka vozila uvedena 1984:

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1984.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Fikcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelova nagrada za 1984. godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Foreign News Briefs. upi.com Archives Jan. 6, 1984
  2. Binder, David (January 12, 1984). Drugs Dulling Golden Youth in Yugoslavia. New York Times
  3. Jews in Yugoslavia, Stanković, RFE Research
  4. It snowed when Mayor Ugljesa Uzelac Wednesday formally opened.... upi.com Archives Jan. 25, 1984
  5. The Olympic flame was flown from Greece to Yugoslavia.... upi.com Archives Jan. 29, 1984
  6. Izjave za štampu (engleski)
  7. Yugoslavs are counting on the fun, friendship and frolics.... upi.com Archives Jan. 28, 1984
  8. Sarajevo readies for Winter Olympics. upi.com Archives Feb. 3, 1984
  9. Organizers of the Olympic Winter Games hope to recover.... upi.com Archives Feb. 11, 1984
  10. Olympic Briefs. upi.com Archives Feb. 4, 1984
  11. Cold cereal and plum brandy for breakfast?. upi.com Archives Feb. 9, 1984
  12. The XIV Winter Games closed Sunday night, with the.... upi.com Archives Feb. 19, 1984
  13. NEWS AT A GLANCE. upi.com Archives Feb. 12, 1984
  14. Rescuers dug through snowdrifts 17 feet high outside the.... upi.com Archives Feb. 12, 1984
  15. Hundreds of troops today freed most of the 1,500.... upi.com Archives Feb. 13, 1984
  16. A fancy restaurant was closed for overcharging American actor.... upi.com Archives Feb. 14, 1984
  17. Tourists get bargains at Olympics. upi.com Archives Feb. 15, 1984
  18. Controversy Surrounding Yugoslav Army, S.Stanković, RFE Research
  19. Yugoslavia's second test tube baby, a boy weighing nearly.... upi.com Archives April 2, 1984
  20. Detention of Djilas Seen as a Warning to the Opposition, Stanković, RFE
  21. Djilas Discusses His Detention
  22. The Offensive Against Rightist Elements in Yugoslavia, S.Stanković, RFE
  23. Soso, p. 57
  24. Yugoslavia Wednesday signed a $1.2 billion refinancing agreement with.... upi.com Archives May 16, 1984
  25. The world 'debt bomb' crisis heats up. upi.com Archives June 17, 1984
  26. Twenty-nine people were indicted for illegally smuggling thousands of.... upi.com Archives May 31, 1984
  27. Saviours of the nation: Serbia's intellectual opposition and the revival of ... By Jasna Dragović-Soso, page 58, Google Books)
  28. Croatian Party Document Confiscated by Belgrade Police, Stanković, RFE Research
  29. Yugoslav Leaders Divided Over Seselj's Trial, Stanković, RFE Research
  30. Middle East Contemporary Survey, Vol. 8, 1983-84. The Moshe Dayan Center. 1986. str. 188–. ISBN 978-965-224-006-4. https://books.google.com/books?id=t32OO3DkDikC&pg=PA188. 
  31. 31. Pulski filmski festival. arhiv.pulafilmfestival.hr
  32. Yugoslavia lifts price controls. upi.com Archives Sept. 1, 1984
  33. The manager and two former players of Buducnost soccer.... upi.com Archives Sept. 17, 1984
  34. Sports Briefs. upi.com Archives Sept. 18, 1984
  35. Croatian Catholic Church Anniversary, S.Stanković, RFE Research
  36. Yugoslavia: The Czechoslovaks' Freedom Trail?, Stanković, RFE Research
  37. Authorities, fearing an outbreak of rabies in the Yugoslav.... upi.com Archives Oct. 12, 1984
  38. Komisija za ljudska prava Ujedinjenih nacija (19.2. 1985). "Report on the situation of human rights in Afghanistan / prepared by the Special Rapporteur, Felix Ermacora, in accordance with Commission on Human Rights resolution 1984/55". str. 30. http://www.refworld.org/publisher,UNCHR,,,482994662,0.html. 
  39. Audrey Helfant Budding Expert Report Serbian Nationalism in the Twentieth Century: Historical Background and Context
  40. Belgrade Students Express Dissatisfaction and Support Dissidents, Antić, RFE Research
  41. Čovek koji je "položio ispit" (Naša Borba)
  42. Drastic Decline in Yugoslav Standard of Living, Antić
  43. Crisis and Dissent in Yugoslavia, Z.Antić, RFE Research
  44. http://www.osaarchivum.org/files/holdings/300/8/3/text/87-1-119.shtml Growing Disconient In Yugoslavia], Antić
  45. Rock 'n' roll is here to stay in communist Europe. upi.com Archives Sept. 9, 1984
  46. U.S.S.R. Wheat Imports by Year. indexmundi.com
  47. Food: Snails pose France's newest culinary crisis. upi.com Archives Oct. 23, 1984
  48. Explore Yugoslavia LP Album from 1984 on Discogs. discogs.com (pristup. 23. 6. 2016.)


Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]