1988

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine: 1985 1986 198719881989 1990 1991
1988 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1988
MCMLXXXVIII
Ab urbe condita 2741
Islamski 1408 – 1409
Iranski 1366 – 1367
Hebrejski 5748 – 5749
Bizantski 7496 – 7497
Koptski 1704 – 1705
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2043 – 2044
 - Shaka Samvat 1910 – 1911
 - Kali Yuga 5089 – 5090
Kineski
 - Kontinualno 4624 – 4625
 - 60 godina Yang Zemlja Zmaj
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11988
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1988 (MCMLXXXVIII) bila je prijestupna godina koja počinje u petak (link pokazuje kalendar).

1988:
<1><2><3><4><5><6>
<7><8><9><10><11><12>
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 4. 2. - Nikolaj Buharin rehabilitovan, kasnije tokom godine posmrtno vraćen u Akademiju nauka i partiju, tokom godine rehabilitovani još neki stari boljševici.
  • 5. 2. - Sud na Floridi optužio vojnog diktatora Paname Manuela Noriegu za trgovinu drogom, SAD sledećeg meseca uvode sankcije (→ Invazija SAD na Panamu 1989/90).
  • 9. 2. - Velike poplave i klizišta u državi Rio de Janeiro, 300 mrtvih.
  • 10. 2. - Jugoslovenska komisija istoričara i eksperata izjavljuje da je telegram koji povezuje Valdhajma sa ratnim zločinima falsifikat[3][4].
  • 12. 2. - Incident u Crnom moru: sovjetska fregata Bezzavetni namerno udarila u američku krstaricu USS Yorktown koji je tvrdila pravo nevinog prolaza kroz sovjetske vode.
  • 12. 2. i 19. 2. - Brojevi 8 i 9 "Mladine": uvodnik "Mamula Go Home" kritikuje prodaju oružja gladnoj Etiopiji, a sledeći broj izveštava o navodnoj upotrebi regruta za gradnju vile Branka Mamule, saveznog sekretara narodne odbrane, u Opatiji.
  • 13 - 28. 2. - Zimska olimpijada u Kalgariju, medalje za Jugoslaviju: Mateja Svet srebrna (alpsko skijanje), Muški tim u skijaškim skokovima - srebrna, Matjaž Debelak bronzana (pojedinačno skijaški skokovi).
  • 14. 2. - Požar u Biblioteci Akademije nauka SSSR u Lenjingradu, uništeno između 300 i 400 hiljada knjiga od 12 miliona; 3,5 miliona jedinica je nakvašeno ali je većinom spašeno.
  • februar-april - Iračko-iranski rat: peti i najjači "Rat gradova", Iračani ispaljuju rakete na 37 iranskih gradova, a Iranci uzvraćaju.
  • 17. 2. - Eksplozija auto-bombe ispred banke u Oshakatiju na severu Namibije, 27 mrtvih, Južna Afrika i SWAPO se međusobno optužuju.
  • 19. 2. - Egipat traži od Jugoslavije izručenje Halida Abdela Nasera, sina pokojnog predsednika, pod optužbom da je finansirao grupu koja je napadala američko i izraelsko diplomatsko osoblje.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 3. - Rumunsko Nacionalno veće pokreće program Sistematizacije koji podrazumeva da se do 2000. poruši polovina od 14.000 sela; hiljade etničkih Mađara beže u Mađarsku[5][6].
  • 3. 3. - Spajanjem Liberalne i Socijaldemokratske partije u Britaniji nastaju Liberalni demokrati (naziv od oktobra 1989), sledećeg jula lider postaje Paddy Ashdown (do 1999).
  • 6. 3. - Operacija Flavius: SAS-ovci ubili trojicu pripadnika IRA-e na Gibraltaru - trebalo je da ih uhapse jer su pripremali bombu.
  • 8. 3. - Porodica Ovečkin, majka i 11-oro dece, otela avion kako bi pobegli iz SSSR - u napadu specijalaca poginula četiri taoca, petoro Ovečkinih izvršilo samoubistvo.
  • 13. 3. - Japanska ostrva Honshu i Hokkaidō povezana tunelom Seikan, dužine 53,85km, od čega 23,3 ispod mora.
  • 13. 3. - Članak Nine Andrejeve "Ne mogu se odreći principa" u "Sovjetskoj Rosiji": kritika Gorbačova i perestrojke - otkriveni konzervativni otpori promenama, strah liberala do odgovora u "Pravdi" 5. aprila.
  • 14. 3. - Mihail Gorbačov stigao u petodnevnu posetu Jugoslaviji (Beograd, Ljubljana, Dubrovnik), potpisan dokument o poštovanju "jednakih prava i jednake sigurnosti" svih država (nemešanje u unutrašnje stvari drugih država), poziva na ujedinjenu Evropu s manje naoružanja.
  • mart - Iračko-iranski rat: iransko-kurdske ofanzive prema Sulejmaniji i brani Darbandikhan.
  • 16. 3. - Hapad otrovnim gasom na Halabdžu, Sadamov genocidni napad na domaće Kurde u gradu koju su nedavno zauzeli Iranci.
  • 16. 3. - Afera Iran-Contra: optuženi su potpukovnik Oliver North i kontraadmiral John Poindexter.
  • 16. 3. - Napad na groblju Milltown u Belfastu: militantni unionista napao pištoljem i bombama okupljene na sahrani trojice pripadnika IRA, ubijeno troje, šezdeset ranjenih.
  • 17. 3. - Operacija Golden Pheasant: američko pojačanje honduraskoj vojsci, nakon što su nikaragvanske trupe ušle u Honduras protiv kontraških pozicija.
  • 19. 3. - "Ubistvo kaplara" u Belfastu: dvojica britanskih kaplara ubijena nakon što su se uvezli u pogrebnu povorku ubijenih tri dana ranije.
  • 20. 3. - Eritrejski rat za nezavisnost: Eritrejci odneli važnu pobedu kod Afabeta.
  • 23. 3. - Angolski građanski rat: okončana sedmomesečna Bitka kod Cuito Cuanavalea - obe strane tvrde da su pobedile, levičari iz FAPLA imaju više mrtvih.
  • 23. 3. - Nikaragvanska vlada i kontraši potpisali sporazum u Sapoi: primirje i neki ustupci kontrašima, sporazum propao posle nekoliko meseci[7].
  • 24. 3. - U kooperaciji sa Genexom, otvoren restoran Mekdonalds na beogradskoj Slaviji, prvi u Jugoslaviji i nekoj socijalističkoj zemlji, stotine ljudi u redu[8].
  • 25. 3. - Demonstracija svećama u Bratislavi - prva javna demonstracija u Čehoslovačkoj od 1969.
  • 29. 3. - U Parizu ubijena aktivistkinja Afričkog nacionalnog kongresa Dulcie September.

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 5. - Datum izdanja novčanice od 50.000 dinara (zelena, lik devojke i Dubrovnik).
  • 1. 5. - Predsednik Predsedništva Lazar Mojsov otvorio Staru Budvu, koja se obnavljala od potresa 1979.
  • 1. 5. - InterCity-Express postigao brzinski rekord na specijalnoj deonici između Fulde i Würzburga, 406,9 km/h.
  • 4. 5. - Katastrofa PEPCON - ogromna eksplozija u fabrici raketnog goriva u Henderson, Nevada.
  • 7. 5. (ili 8. 5.?) - Održan prvi Beogradski maraton - pobednici Rifat Zilkić i Radisavka Račić (23 km).
  • 8. 5. - Osnovan Demokratski savez, prva opoziciona partija u SSSR.
  • 10. 5. - Afera Agrokomerc: pročitana optužnica protiv Fikreta Abdića , Hakije Pozderca i još 23[10] - menice bez pokrića u vrednosti od milijardu dolara, pominje se mogućnost smrtne kazne.
  • 10. 5. - Štrajkuje 3.000 radnika prištinske građevinske firme "Ramiz Sadiku", traže se martovska i aprilska plata i povišica od 100%.
  • 10. 5. - Zaplenjen ceo tiraž "Mladine" zbog članka "Noć dugih noževa", koji je najavljivao hapšenja u Sloveniji.
  • 11. 5. - FK Borac Banja Luka osvojio Kup Maršala Tita (jedini drugoligaš koji je to uspeo).
  • 13. 5. - Vijetnamski politbiro usvojio rezoluciju br. 13 o inostranoj politici: proširiti odnose, okončati embargoe, privući strane investicije. U toku je povlačenje vijetnamskih trupa iz Kampućije.
  • 14. 5. - Savezna skupština podržala Savezno izvršno vijeće Branka Mikulića, što otvara put za sporazum sa MMF[11]. Mikulić odbacuje pozive za ostavku iz Slovenije i Hrvatske zbog loše ekonomske situacije.
  • 15. 5. - Raif Dizdarević dolazi na čelo Predsedništva SFR Jugoslavije nakon Lazara Mojsova.
  • 15. 5. - Počinje povlačenje Sovjeta iz Afganistana.
  • 16. 5. - Rekonstrukcija Saveznog izvršnog veća, gen. Veljko Kadijević postaje savezni sekretar za narodnu odbranu nakon adm. Branka Mamule (do 1992).
    • SIV uvodi ograničenje uvećanja plata, u skladu sa sporazumom sa MMF (stand-by kredit od 430 mil. dolara); prethodnog dana Skupština donela i zakon kojim se smanjuje javna potrošnja. Ovo izaziva nove štrajkove, npr. marš rudara iz Tuzle do Savezne skupštine krajem meseca[12].
Propagandna markica za Perestrojku
  • maj - Perestrojka: stupa na snagu Zakon o kooperativama, po prvi put od Nove ekonomske politike 1920-tih dozvoljeno privatno vlasništvo u preduzećima.
  • maj - Gilgitski masakr: ugušena pobuna šiita na severu Pakistana, u čemu je učestvovala i oružana grupa na čelu sa Osamom bin Ladenom.
  • 22. 5. - János Kádár se povukao sa čela Mađarske radničke socijalističke partije, sledi Károly Grósz (do 1989). Mađarska je u ekonomskim problemima, ove godine je olakšano putovanje na zapad.
  • 24. 5. - Section 28: u Velikoj Britaniji zabranjena promocija homoseksualnosti - povučeno 2000. u Škotskoj i 2003. u Engleskoj i Velsu.
  • 25. 5. - U Beogradu održan poslednji Slet mladosti (poslednja štafeta nošena prethodne godine).
  • 25. 5. - Skupština SR Srbije donela Zakon o zabrani pušenja u javnim i radnim prostorijama.
  • 26. 5. - Predsedništvo SFRJ demantuje pisanje "Mladine" da je vojska planirala puč i hapšenje nekih intelektualaca u SR Sloveniji prošlog marta.
  • 28. 5. - SIV najavljuje ostatak paketa mera: kontrola plata, uklanjanje kontrole sa nekih uvoznih artikala i većine cena (što izaziva nezadovoljstvo radnika) - ovo je uslov da MMF reprogramira dugove i dâ nove kredite. Dinar devalviran 23,9%[13].
  • 29 - 31. 5. - Konferencija SKJ: kritika rukovodstva jer ekonomska kriza podriva autoritet partije (zaduženost 21 mlrd. dolara, inflacija 170%, nezaposlenost 15%, životni standard pao 40% od 1980). CK SKJ dobio ovlašćenje da sazove vanredni kongres i zameni rukovodstvo ako se ekonomske reforme ne sprovedu brzo[14].
  • 29. 5. - 3. 6. - Moskovski samit: Gorbačov i Regan finalizuju Ugovor o nuklearnim snagama prelaznog dometa (INF); Regan se 31. 5. obraća studentima.
Janez Janša (2011)
  • 31. 5. - Janez Janša, član predsedništva Socijalističke omladine u Sloveniji i saradnik "Mladine", pritvoren u Ljubljani pod optužbom "odavanja vojne tajne", kao i zastavnik Ivan Borštner. Novinar David Tasić uhapšen 4. juna, svi su predati vojnom sudu.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 6. - SIV podneo Skupštini paket "radikalnih" protržišnih mera (slobodne cene, profitni motiv, akcije, likvidiranje preduzeća u stečaju).
  • 3. 6. - Štrajk u pamučnoj industriji "Đuro Salaj" u Mostaru protiv vladinog dekreta o ograničenju plata.
  • 4. 6. - Arzamaska železnička katastrofa: eksplodirala tri vagona sa 120 tona eksplozivnih materija, 91 poginuli.
  • 6. 6. - Predsedništvo SK Slovenije traži od vojnog suda da opravda optužbe protiv uhapšene trojice.
  • 10. 6. - "Pevajuća revolucija", masovne pevačke demonstracije u Estonskoj SSR.
  • 11. 6. - Na Wembleyju održan veliki koncert povodom predstojećeg 70. rođendana Nelsona Mandele.
  • 11. 6. - Operacija Mount Hope III: Amerikanci pokupili u Čadu helikopter sovjetske izrade Mil Mi-24, zaostao iz konflikta sa Libijom.
  • 12. 6. - Završeno Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu: Crvena Zvezda poen ispred Partizana, u Kup UEFA idu još Velež i Dinamo (Zg).
  • 12. 6. - Parlamentarni izbori u Francuskoj 1988 na kojima pobjedu odnosi lijevi blok na čelu sa socijalistima i preuzima vladu od desnice, okončavši tako kohabitaciju predsjednika Mitteranda i premijera Chiraca.
  • 12. 6. - Vrhunac proslave 1000-godišnjice krštenja Rusije (→ Krštenje Rusije).
  • 13 - 16. 6. - Očajnički iranski kontranapad - početni prodori odbijeni.
  • 14. 6. - Počinje mali požar u Yellowstone-u koji će do jeseni sagoreti 3.000 kv.km (36%) parka.
  • jun - U intervjuu NIN-u Milošević poziva na slogu svih nacionalnih snaga, "Srbija mora da se... konstituiše kao država, odnosno kao republika, bez obzira na specifičnosti, na način na koji su to druge republike u Jugoslaviji".
  • jun - Samit Arapske lige u Alžiru, odlučeno da se finansijski pomaže Prva intifada.
  • 17. 6. - Demonstracije radnika "Zmaja" pred zgradom Skupštine SFRJ. Taj prvobitno socijalni protest, kao i mnogi masovni protesti koji su usledili, predstavljao je uvod u "događanje naroda".
  • 18. 6. - Operacija Četrdeset zvezda: iračke snage i Narodni mudžahedini Irana zauzeli Mehran.
  • 20. 6. - Festival Ilidža - najuspešniji debitant Svetlana Veličković, sa pesmom "Ja sam cvetak zanovetak".
  • 20. 6. - Vojni udar na Haitiju: odgovor komandanta vojske i bivšeg šefa države Henrija Namphyja na pokušaj predsednika Manigata da ga smeni.
  • 21. 6. - U Ljubljani veliki miting podrške uhapšenoj trojici (Janša, Borštner, Tasić, kao i Zavrl - optužnica podignuta 30. juna). Istog dana počinje štrajk radnika mariborskog TAM-a[15], traže 50% povišice, u jednom trenutku su blokirali međunarodnu prugu. JNA tvrdi da se uvećalo neprijateljstvo prema njenom osoblju u Sloveniji[16].
  • 22. 6. - Prikazan film Who Framed Roger Rabbit.
  • 25. 6. - Okončan UEFA Euro 1988 u Zapadnoj Nemačkoj: SSSR - Holandija 0:2.
  • 26. 6. - Airbus A320-111 pao na aeromitingu u Habsheimu.
  • 27. 6. - Sudar vozova na pariskoj Gare de Lyon, 56 mrtvih.
  • 28. 6. - Hanoverski samit Evropskog saveta ponovo pokreće debatu o Ekonomskoj i monetarnoj uniji, od Delorovog komiteta guvernera centralnih banaka zatraženo da predlože novi raspored koraka.
  • 30. 6. - Stipe Šuvar novi predsjednik Predsjedništva CK SKJ nakon Boška Krunića (protukandidat bio Ivica Račan).

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 7. - Završena XIX konferencija KPSS: okončava se monopol partije u ekonomskim i drugim nepolitičkim pitanjima, najesen izmene ustava i izbornog sistema, biće osnovan Kongres narodnih deputata.
  • 1. 7. - Uveden nemački indeks akcija DAX.
  • 3. 7. - Iran Air let 655: američka krstarica USS Vincennes oborila iranski putnički avion, nakon što je pogrešno identifikovan kao lovac - poginulo 290 ljudi.
  • 3. 7. - Završen drugi most preko Bosfora, Fatih Sultan Mehmet, raspona 1.090 metara.
  • 6. 7. - Radnici iz Borova pred Saveznom skupštinom, deo upao u zgradu, traže duplo veće plate. Radnici varaždinskog "Vartilena" u Zagrebu.
  • 6. 7. - Eksplozija gasne platforme Piper Alpha u Severnom moru, poginulo 165 radnika i dvojica na spasilačkom brodu.
  • 7. 7. - Sastanak Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV) u Pragu ističe cilj stvaranja integrisanog tržišta, uz više pažnje prema kapitalističkim zakonima ponude i potražnje - Rumunija protiv.
  • 9. 7. - U Novom Sadu održan prvi miting u znak podrške srpskom državnom rukovodstvu (više desetina hiljada Novosađana i oko 1000 Srba sa Kosmeta). U toku naredna tri meseca u svim većim mestima Srbije se pod pokroviteljstvom Socijalističkog saveza organizuju mitinzi podrške Srbima i Crnogorcima sa Kosova (kao i predsedniku CK SK Srbije Slobodanu Miloševiću). Ova događanja nazvana su "mitinzi istine" ili "mitinzi solidarnosti".
  • 9. 7. - U "Politici" prvi put objavljena rubrika "Odjeci i reagovanja"[17].
  • 11. 7. - Mihail Gorbačov stigao u šestodnevnu posetu Poljskoj.
  • 11. 7. - Palestinski militanti napali grčki kruzer City of Poros, ubijeno devet turista, ranije tokom dana na doku u Pireju eksplodirala auto-bomba s dvojicom putnika, možda namenjena brodu.
  • 12. 7. - Prikazan prvi film Die Hard.
  • jul - Dejan Savićević i Darko Pančev potpisali za "Zvezdu".
  • jul - Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja izneo Predlog za kritičko preispitivanje istorijske uloge Josipa Broza Tita.
  • 18. 7. - Počelo suđenje Četvorici pred vojnim sudom u Ljubljani, pred zgradom su protesti. Dva dana kasnije, deo delegata slovenačke skupštine stoji minut tišine, protestujući zbog suđenja trojici novinara.
  • 19. 7. - Početak masovnih pogubljenja političkih zatvorenika u Iranu, uglavnom Narodnih mudžahedina ali i ostalih levičara - narednih meseci ubijeno najmanje 4.400 ljudi.
  • 20. 7. - Michael Dukakis imenovan za kandidata Demokrata na predsedničkim izborima (jaki kandidati su bili i Jesse Jackson i Al Gore).
  • 20. 7. - Rezolucija 598 poziva na primirje između Iraka i Irana - Iran je prihvata.
  • 23 - 30. 7. - 35. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena za film "Život sa stricem"[18].
  • 25. 7. - Skupština Srbije usvojila Nacrt amandmana na Ustav SR Srbije. Iste večeri, CK SK Srbije oštro osudio "autonomaško ponašanje vojvođanskih komunista" i pozvao narod da masovno izađe na ulice i dâ podršku "ugroženim Srbima sa Kosova".
  • 26. - 30. 7. - Operacija Mersad ("Zaseda") je poslednja velika operacija Iračko-iranskog rata, uspešan iranski kontranapad na Narodne mudžahedine.
  • 27. 7. - Četvorica osuđena na zatvorske kazne u Ljubljani (na slobodi do pravosnažnosti), 10.000 okupljenih pred zgradom suda[19] (Vrhovni vojni sud potvrdio u oktobru).
  • 28. 7. - Mošti kneza Lazara krenule iz Nove Ravanice kod Vrdnika u njegovu zadužbinu Ravanicu kod Ćuprije, (stižu 9. septembra 1989).
  • 30. 7. - CK SKJ preti oštrijim merama na Kosovu, poziva na zaustavljanje iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova, neki traže smenu Boška Krunića i dr.
  • 31. 7. - Jordan se odriče pretenzija na Zapadnu obalu.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Krajem leta u Jugoslaviji uveden "narodni hleb/kruh"
  • 3. 9. - Veliki miting u Smederevu, traži se ujedinjena Srbija.
  • 7. 9. - SKJ traži od Miloševića da zabrani mitinge, što on odbija[20].
  • 11. 9. - Masakr u St. Jean Bosco na Haitiju: napad na parohiju Jean-Bertrand Aristida, gine najmanje 13 ljudi, crkva izgorela a učesnici sledećeg dana prete novim napadima.
  • 12 - 14. 9. - Uragan Gilbert razara Jamajku i meksički Jukatan.
  • 13. 9. - Na Kosovo poslato još 270 milicionera zbog velikih tenzija (prošlog oktobra poslato 300); srpska deca iz Prekala bojkotovala školu jer ih Albanci maltretiraju[20].
  • 14. 9. - Predsednik Saveznog odbora SUBNOR-a Jugoslavije gen. Petar Matić Dule dao ostavku nakon što je u medijima kritikovan kao separatista; ostavku podneo i sekretar gen. Dušan Pekić koji je bio s njim u sporu[21].
  • 15. 9. - Miting radnika u beogradskoj Rakovici.
  • 16. 9. - Otkriven spomenik braniocima Beograda u Prvom svetskom ratu.
  • 17. 9. - 2. 10. - Olympic rings with white rims.svg Održane XXIV. Olimpijske igre u Seulu. Poslednje učešče SFR Jugoslavije na letnjim igrama, osvojeno 12 medalja: 3 zlatne (Jasna Šekarić i Goran Maksimović u streljaštvu i vaterpolisti), 4 srebrne i 5 bronzanih.
  • 18. 9. - Mitinzi solidarnosti na Cetinju i Nikšiću (gde je izvikivano "Hoćemo Ruse" ili možda "Hoćemo gusle").
  • 18. 9. - Još jedan vojni udar na Haitiju, doveden gen. Prosper Avril (do 1990).
  • 20. 9. - Govor Margaret Thatcher u Bruggu protiv evropske ekonomske i političke unije, protivi se totalnom ukidanju kontrole na granicama.
  • 22. 9. - Veliki miting u Kraljevu - protiv "socijalističke buržoazije", za solidarnost sa Srbima na Kosovu.
  • 22. 9. - Istekao mandat predsjednika Libanona Amina Gemayela, nasljednik ne može biti izabran do novembra 1989; Selim Hoss i Michel Aoun imaju suparničke administracije.
  • 23. 9. - Oko 10.000 srpskih i crnogorskih srednjoškolaca bojkotuje nastavu i protestuje u Prištini. "Oslobođenje" javlja da su četvorica vojnika Albanaca osuđeni za planiranje ubistva stražara i krađu oružja iz skladišta[22].
  • 23. 9. - Kod Stratzinga u Austriji pronađena Venera iz Galgenberga stara 30.000 godina.
  • 24. 9. - Bogoljub Karić, privatni preduzetnik iz Peći, odlikovan Ordenom rada sa srebrnim vencem.
  • 24. 9. - Ben Johnson postavlja svetski rekord na 100 metara sa 9,79 sekundi, ali tri dana kasnije je diskvalifikovan zbog dopinga.
  • 24 - 26. 9. - Veliki protesti oko sastanka Svetske banke i MMF-a u Zapadnom Berlinu.
  • 26. 9. - Franc Šetinc i Boško Krunić, članovi politbiroa SKJ, dali ostavku; Šetinc napada srpski nacionalizam i "bezumlje koje nas... gura u katastrofu...".
  • 28. 9. - Na Kosovu uhapšeno 42-oje osumnjičenih separatista koji su delili letke u kojima se pozivalo na pobunu.
  • 29. 9. - NASA nastavlja sa letovima Space Shuttle-a, prekinutim 1986. zbog tragedije "Čelendžera".
  • 30. 9. - Dr. Josip Sokolić izveo prvu transplantaciju srca u Zagrebu.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 10. - Andrej Gromiko se povlači s položaja predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR, nastavlja Mihail Gorbačov (položaj ukinut sledeće godine).
  • 4. 10. - Ispred savezne skupštine u Beogradu se okupili radnici iz Rakovice, nezadovoljni platama - Slobodan Milošević im obećao ispunjenje zahteva, kao i izmene ustava Srbije te "zaustavljanje kontrarevolucije na Kosovu" ("A sad svako na svoj radni zadatak!").
  • 5. 10. - U Novom Sadu, nekoliko desetina hiljada građana kamenicama i flašama jogurta gađalo zgradu rukovodstva tadašnje SAP Vojvodine, traže se ostavke pokrajinskih i lokalnih rukovodilaca ("Srušićemo vladu u Novome Sadu"); SK Srbije podržava demonstracije jer je vojvođansko rukovodstvo "ohrabrilo albanski separatizam" odbijanjem podrške mitinzima istine[23][24].
  • 5. 10. - Brazil dobija demokratski Ustav.
  • 5. 10. - Augusto Pinochet poražen na referendumu za još jedan mandat - odlazi s vlasti 1990.
  • 5. 10. - Krvavi neredi u Alžiru protiv vladajuće Fronte narodnog oslobođenja isprovocirani skokom cena; Chadli Bendjedid sutradan proglasio vanredno stanje; uvertira za reforme.
  • 6. 10. - "Jogurt revolucija": sukob demonstranata i milicije, Milovan Šogorov i predsedništvo SK Vojvodine daju ostavku (protesti se nastavljaju i sutradan).
  • 7. 10. - Antibirokratska revolucija u Crnoj Gori započinje s masovnim radničkim demonstracijama čiji je cilj srušiti rukovodstvo SK Crne Gore; traže se veće plate i izražava podrška Miloševiću.
  • 8. 10. - Milicija razbija demonstracije oko crnogorske skupštine, kod Žute Grede bačen suzavac na radnike koji su dolazili iz Nikšića; savezna partija osuđuje "nacionalističke snage" koje koriste proteste za "podrivanje ustavnog položaja" ove republike.
  • 9. 10. - Radnici i studenti u Titogradu i Nikšiću štrajkuju zbog upotrebe sile prethodnog dana.
  • 9. 10. - Predsednik predsedništva Raif Dizdarević se obratio naciji preko televizije, upozorava na mogućnost vanrednog stanja usred krize u kojoj se zemlja nalazi.
  • 9. 10. - Dva vagona ekspresnog voza Skopje-Beograd iskočila iz šina u Lapovu, 33 mrtvih.
  • 11. 10. - CK SK Srbije osuđuje podršku koju je slovenački CK dao intervenciji milicije u Titogradu i odbacuje optužbe za nacionalizam.
  • 12. 10. - Izašao prvi broj hrvatskog časopisa za žene "Mila" (izlazi do 2005.).
  • 13. 10. - Crnogorski sekretar za unutrašnje poslove Lazar Đođić podneo ostavku (titogradski studenti štrajkuju glađu, pridružilo im se nekoliko stotina beogradskih kolega). Peticija radnika banjalučkog "Rudija Čajavca" zahteva hitne reforme i rešavanje kosovskog problema. Ivica Račan indirektno optužuje Miloševića da želi biti "novi Tito".
  • 13. 10. - Druga predizborna debata u SAD, Dukakis kaže da ne bi podržao smrtnu kaznu čak i ako bi njegova supruga bila žrtva - misli se da mu je to bio glavni razlog za neuspeh.
  • 14. 10. - Intervju predsednika predsedništva Slovenije Janeza Stanovnika, u kome optužuje svog srbijanskog pandana Miloševića za staljinističke tendencije i nameru prevlasti u federaciji.
  • 14. 10. - SIV najavljuje olakšavanje programa štednje.
  • 15. 10. - Milošević u intervjuu: biće ustavne krize ako Srbija ne dobije veću kontrolu nad pokrajinama[25].
  • 16. 10. - Milanko Renovica i Kolj Široka, članovi predsedništva CK SKJ dali ostavke (prvi se dovodi u vezu sa "nezakonitim dozvolama za građenje").
  • 17 - 19. 10. - XVII (vanredna) sednica CK SKJ koja se trebala baviti krizom u zemlji, ali bez rezultata; na glasanju o poverenju predstavnik Srbije Dušan Čkrebić nije dobio dovoljan broj glasova (ponudio ostavku, ali Milošević to nije dozvolio); Vasil Tupurkovski prvi put koristi izraz "neprincipijelna koalicija"; Vinko Hafner preti prstom Miloševiću.
  • 19. 10. - U Ujedinjenom Kraljevstvu zabranjeno prenošenje intervjua sa pripadnicima IRA-e - BBC ovo zaobilazi angažovanjem glumaca.
  • 20. 10. - U škotskom gradu Kirkcaldyju hrvatski politički emigrant Nikola Štedul preživljava atentat nakon koga je uhapšen njegov počinitelj, agent SDB Vinko Sindičić.
  • 20. 10. - Oko 40.000 Srba protestuje u Kosovu Polju zbog glasa nepoverenja Dušanu Čkrebiću, učenici i studenti nastavljaju bojkot nastave.
  • 22. 10. - Savezna skupština odobrila ustavne amandmane - više tržišnih mehanizama, Srbija ima veću kontrolu na Kosovu (treba da ih odobre i republičke i pokrajinske skupštine).
  • 25. 10. - Predsjednik crnogorskog izvršnog vijeća Vuko Vukadinović daje ostavku nakon što pet članova vlade nije dobilo povjerenje u skupštini.
  • 27. 10. - Predsednik Regan odlučio da se zbog ugrađenih prislušnih uređaja sruši skoro završena nova ambasada u Moskvi.
  • 29. 10. - Masakr kod El Ampara u Venecueli, 14 ribara ubijeno jer su zamenjeni za gerilce.
  • 30. 10. - Prva intifada: autobus kod Jerihona napadnut Molotovljevim koktelima, stradalo pet Izraelaca.
  • 30. 10. - Ayrton Senna dobio prvi od tri šampionata Formule 1.
  • oktobar - Inflacija u Jugoslaviji 217%.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 12. - Bahrudin Bijedić, generalni konzul SFRJ u Čikagu, Vinko Mir, šef njujorškog ogranka Ljubljanske banke, i još trojica optuženi u SAD za pranje novca (Bijedić i Mir oslobođeni optužbi sledećeg septembra); sumnjiče se i za špijunažu[26][27].
  • 1. 12. - Održan prvi Svetski dan borbe protiv side.
  • 1. 12. - Vrhovni sovjet SSSR sproveo amandmane na ustav i izbornu reformu, izbori za Kongres narodnih deputata SSSR sledećeg marta.
  • 1. 12. - Počinje desetogodišnji Bugenvilski građanski rat za otcepljenje otoka Bougainvilla od Papue Nove Gvineje.
  • 2. 12. - Australska vlada zatvorila jugoslovenski konzulat u Sidneju, jer nisu želeli predati policiji čuvara koji je ranio hrvatskog demonstranta pre pet dana.
  • 2. 12. - Benazir Buto postala premijer Pakistana, kao prva žena na čelu jedne islamske zemlje (1988-90 i 1993-96).
  • 5. 12. - Kosovski PK odbio povratak Kaćuše Jašari i Azema Vlasija na položaje i ocenio da su novembarske demonstracije u Prištini bile spontane i nisu bile antijugoslovenske (podele između Albanaca i Srba u tom telu).
  • 5 - 6. 12. - Štrajk u rudniku uglja u Labinu (traže bonus jer su ispunili godišnju kvotu), radnici iz obućarske industrije pred Saveznom skupštinom u Beogradu.
Jermenski zemljotres
Nastradali Pan Amov avion
  • 21. 12. - Eksplodirao Pan Am-ov avion iznad Lokerbija u Škotskoj - 259 mrtvih iz aviona i 11 iz naselja (teroristički akt).
  • 22. 12. - Potpisani Njujorški sporazumi između Kube, Angole i Južne Afrike kojim se strane trupe povlače iz Angole i omogućava nezavisnost Namibije 1990. Rezolucijom SB UN osnovana Verifikaciona misija UN za Angolu (tamošnji građanski rat se nastavlja).
  • 22. 12. - Ubijen Chico Mendes, brazilski sindikalista i ekologista.
  • 28. 12. - Savezna skupština odbila prihvatiti zakon potreban za nastavak podrške MMF-a Jugoslaviji - povod za ostavku vlade.
  • 30. 12. - Predsednik SIV-a Branko Mikulić dao ostavku, ne želeći da prihvata odgovornost za nagomilane ekonomske probleme (inflacija 250% itd.) - prvi pad jugoslovenske vlade od 1939.

Tokom godine[uredi - уреди | uredi izvor]

1988. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Neka vozila uvedena 1988:

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1988.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelova nagrada za 1988. godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Takođe pogledati[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Italy to give Yugoslavia economic aid. upi.com Archives Jan. 29, 1988
  2. The number of AIDS cases reported to the World.... upi.com Archives Feb. 12, 1988
  3. Yugoslav panel says Waldheim document forged. upi.com Archives Feb. 10, 1988
  4. Missing cable linked to evidence against Waldheim. upi.com Archives Feb. 26, 1988
  5. Romania a modern horror story. washingtonpost.com Archive By Jim Hoagl August 9, 1988
  6. Razing Romania. nybooks.com January 19, 1989
  7. Stephen John Stedman; Donald S. Rothchild; Elizabeth M. Cousens (2002). Ending Civil Wars: The Implementation of Peace Agreements. Lynne Rienner Publishers. str. 362–. ISBN 978-1-58826-083-3. https://books.google.com/books?id=8Mj32gB7y3IC&pg=PA362. 
  8. Police directed traffic and kept order Thursday in front.... upi.com Archives March 24, 1988
  9. Jasna Dragović-Soso (January 2002). Saviours of the Nation?: Serbia's Intellectual Opposition and the Revival of Nationalism. C. Hurst & Co. Publishers. str. 158. ISBN 978-1-85065-457-5. http://books.google.com/books?id=ruiZyNgIII8C. 
  10. Officials indicted in Yugoslavian financial scandal. upi.com Archives May 10, 1988
  11. Parliament voted Saturday to support the economically embattled government.... upi.com Archives May 14, 1988
  12. Communist Party seeks way out of Yugoslav crisis. upi.com Archives May 27, 1988
  13. Yugoslavia introduces sweeping economic reforms. upi.com Archives May 28, 1988
  14. The ruling Communist Party Central Committee received authorization Tuesday.... upi.com Archives May 31, 1988
  15. About 10,000 strike over wage freeze. upi.com Archives June 23, 1988
  16. Local officials defend anti-state protests. upi.com Archives June 23, 1988
  17. Govor naroda, vreme.rs
  18. 35. Pulski filmski festival. arhiv.pulafilmfestival.hr
  19. A military court Wednesday sentenced three journalists and a.... upi.com Archives July 27, 1988
  20. 20,0 20,1 Police reinforcements sent to troubled province. upi.com Archives Sept. 13, 1988
  21. Demonstrations plague Yugoslavia. upi.com Archives Sept. 16, 1988
  22. Serbian teenagers demonstrate in Yugoslavia. upi.com Archives
  23. Rally shakes local Yugoslav leaders. upi.com Archives Oct. 5, 1988
  24. Yugoslav provincial Communist Party leadership quits as protesters clash with police. upi.com Archives Oct. 6, 1988
  25. Serbian Communist Party leader Slobodan Milosevic said in an.... upi.com Archives Oct. 15, 1988
  26. Espionage hinted in money-laundering case. upi.com Archives Dec. 5, 1988
  27. Indicted Yugoslav consul general target of spy probe. upi.com Archives Dec. 15, 1988
  28. Suspects arrested in diamond heist. upi.com Archives Dec. 20, 1988
  29. Irate Yugoslavs March on Parliament, New York Times, Oct. 4, 1988
  30. Opposition movements bloom in East Europe. upi.com Archives Dec. 13, 1988
  31. Explore Yugoslavia LP Album from 1988 on Discogs. discogs.com (pristup. 17. 7. 2016.)

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]