1922

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | >
<< | < | 1918. | 1919. | 1920. | 1921. | 1922. | 1923. | 1924. | 1925. | 1926. | > | >>

1922. po kalendarima
Gregorijanski 1922. (MCMXXII)
Ab urbe condita 2675.
Islamski 1340–1341.
Iranski 1300–1301.
Hebrejski 5682–5683.
Bizantski 7430–7431.
Koptski 1638–1639.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1977–1978.
Shaka Samvat 1844–1845.
Kali Yuga 5023–5024.
Kineski
Kontinualno 4558–4559.
60 godina Yang Voda Pas
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11922.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1922 (MCMXXII) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju.

1922:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi kôd]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 1.? - Zakon o prinudnoj nagodi (poravnanju) van stečaja proširen sa Hrvatske-Slavonije na Srbiju, kako bi se izbegao moratorijum na dugove.
  • 3. 1. - Obustavljen saobraćaj na više pruga u Kraljevini SHS zbog nedostatka uglja. Takođe, većina pragova je dotrajala, treba ih zameniti šest miliona, mnogi mostovi su privremeni, stanice neadekvatne, nedovoljno vagona i lokomotiva.[1]
  • januar - Istočnokarelijski ustanak: kontranapad Crvene armije razbija glavnu grupu finskih i karelskih trupa - sukob Sovjeta i crvenih Finaca sa karelskim ustanicima i finskom vojskom će biti okončan do marta.
  • 6 - 13. 1. - Konferencija u Kanu: predloženo da se umanje nemačke reparacije u zamenu za britanske garancije Versajskog ugovora, što izaziva nezadovoljstvo javnog mnenja u Francuskoj.
  • 7. 1. - Skupština Irske Republike podržala Anglo-irski ugovor sa 64 prema 57 (potvrđeno na formalnom sastanku 14. januara).
  • 8. 1. - Izbori u Republici Srednjoj Litvi (Vilniuski region) na koje najviše izlaze Poljaci a Litavci ih bojkotiraju.
  • 9. 1. - U Sinaji objavljena veridba kralja SHS Aleksandra i rumunske princeze Marije, svečani dočeka kralja u Beogradu 12-og.
  • 11. 1. - Rifski rat: Španci povratili pozicije na marokanskom priobalju, nalaze leševe poginulih prošle godine kod Annuala.
  • 12. 1. - Francuski premijer Aristide Briand odstupa u korist Raymonda Poincaréa (do 1924), konferencija u Kanu je raspuštena.
  • 13. 1. - Gen. Milutin Vučinić predsednik crnogorske vlade u egzilu nakon gen. Anta Gvozdenovića, ali Gvozdenović se vraća već poslije mjesec dana a vlada je ukinuta u julu.
  • 14. 1. - Hrvatski blok usvojio memorandum namenjen Đenovskoj konferenciji.[2]
  • januar - Ukinute plemićke titule u Kraljevini SHS?[3]
  • 16. 1. - Michael Collins postaje predsednik Privremene vlade Irske Slobodne Države (tj. Južne Irske) i komandant Nacionalne armije.
  • 16. 1. - "Gavranova" afera u francuskom mestu Tulle: kolektivnim diktatom je otkrivena žena koja je od 1917. poslala preko stotinu anonimnih pisama, koja su uzbudila grad i postala nacionalna vest. (→ fr)

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi kôd]

Papa Pio XI. (1922-39)

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 19. 3. - "Politika" javlja da su prve grupe kačaka, ove sezone, prešle albansku granicu, kod Babaj Boksa.[11]
  • 19. 3. - Sa novoizgrađenog Šuhovljevog tornja u Moskvi, visine 160 m, počele radio emisije.
  • 20. 3. - U službu ulazi USS Langley, prvi nosač aviona Ratne mornarice SAD.
  • 21. 3. - Finsko-sovjetski sukob okončan potpisivanjem sporazuma o nepovredivosti granica (još jedan sporazum 1. juna).
  • 21. 3. - Hrvatski blok je dostavio memorandum stranim vladama.[12] Memorandum Hrvatskog bloka (Stjepan Radić) Međunarodnoj konferenciji u Đenovi - želja za internacionalizacijom hrvatskog pitanja (pominje se i 25. 3.).
  • 22. 3. - Poljski Sejm odobrio prošlomesečni zahtev Sejma Republike Srednje Litve (Vilniuski region) za priključenje Poljskoj.
  • 22. 3. - "Dalmacija pred glađu": cene namirnica su najviše u državi, a vino je neprodato zbog previda u trgovačkom ugovoru sa Čehoslovačkom i dr.[13] (u aprilu: "Dalmacija gladuje"[14]).
  • 24. 3. - Lazarevački zemljotres je jak potres u Srbiji, epicentar kod sela Venčane (M 6.0, Int. IX); najjači naknadni udar 1. aprila.
  • 24. 3. - Vlada KSHS odlučila da prizna nezavisnost Albanije.
  • 24. 3. - Ubistvo McMahonovih u Belfastu: nepoznati policajci upali u kuću te ubili 6 i ranili dvojicu muškaraca iz katoličke porodice, dan nakon što je IRA ubila dvojicu policajaca.
  • 25. 3. - Udruženje bivših austrougarskih oficira, čiji je predsednik odnedavno Salis-Sevis, okupacioni guverner u Beogradu, drži zabavu u zgradi Hrvatskog sokola. Ispred se okupila (jugoslovenska) nacionalistička omladina - dolazi do sukoba i pucnjave.[15] Blokaška omladina sutradan remeti nacionalistički zbor.[16]
  • 25. 3. - Osnovana Brazilska sekcija Komunističke Internacionale (od 1962. KPB).
  • 26. 3. - Grupa oficira IRA-e na čelu sa Rory O’Connorom objavljuje da ne priznaje irsku skupštinu Dáil koja je prihvatila Anglo-irski ugovor.
  • 26. 3. - Londonska konferencija, druga faza: saveznici predlažu Turskoj olakšane uslove ugovora iz Sèvresa, što ova svejedno odbija.
  • 27. 3. - 2. 4. - XI kongres RKP(b), kraj "Radničke opozicije".
  • 28. 3. - Dvojica ruskih ekstremnih desničara pokušala atentat na Pavela Miljukova u Berlinu - ubijen Vladimir Dmitrijevič Nabokov, otac književnika.
  • 31. 3. - Stupa na snagu Anglo-irski ugovor, potpuno sproveden u decembru.

April/Travanj[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 4. - Sinod SPC primio od Vaseljenske patrijaršije kanonsko pismo i tomos o priznanju patrijaršijskog ranga srpske crkve i prisajedinjenju eparhija koje su ranije bile pod jurisdikcijom VP.[17])
  • 1. 4. - Bivši austrougarski car Karlo umro na Maderi. Glava doma Habsburga postaje 10-godišnji Otto (do 2007), udova Zita ubrzo prelazi u Španiju sa decom.
  • 1. 4. - Ubistva u ulici Arnon: policajci ubili šestoricu katolika u Belfastu.
  • 2. 4. - Rumunska kraljica Marija stigla u posetu Beogradu.
Staljin, generalni sekretar RKP(b)
  • 3. 4. - Na Lenjinovu sugestiju, Josif Staljin postaje generalni sekretar Ruske komunističke partije (boljševika).
  • 7. 4. - Skandal Teapot Dome: sekretar unutrašnjih poslova SAD iznajmio privatnicima mornaričke naftne rezerve na mestu Teapot dome, iz čega će se izroditi korupcijski skandal, najveći do Votergejta 1972-74.
  • 7. 4. - Prvi sudar dva aviona u vazduhu, dva putnička dvokrilca iznad Francuske.
  • 10. 4. - 19. 5. - Đenovska konferencija o monetarnoj politici, obnovi Evrope i odnosima sa sovjetskom Rusijom.
  • 10. 4. - 18. 6. - Prvi Zhili–Fengtianski rat za kontrolu Pekinga, pobeđuje klika Zhili (Cao Kun i Wu Peifu), dok se Zhang Zuolinova Fengtianska klika povlači u Mandžuriju.
  • 13. 3. - 12. 4. - Treće suđenje Roscoe Arbuckleu se okončava oslobađajućom presudom i pismenim izvinjenjem porote - ali glumčeva karijera i finansije su upropašćeni.
  • 12. 4. - Velike poplave oko Ohridskog jezera.
  • 14. 4. - Irski republikanci protivni Anglo-irskom ugovoru zauzeli zgradu Four Courts u Dablinu.
  • 16. 4. - Potpisan Rapalski ugovor između Nemačke i sovjetske Rusije - uspostavljeni diplomatski odnosi, oproštene ratne štete. Kraj potpune izolacije dve sile, izazov versajskom poretku. Več počinje vojna saradnja dve zemlje: fabrike i poligoni u Rusiji za nemačko tehničko znanje.
  • 16. 4. - Centralni odbor Jugoslovenske muslimanske organizacije glasao sa 36:13 za struju Mehmeda Spahe, protiv grupe Maglajić-Karamehmedović - povratak autonomističkom programu.[18]
  • 18. 4. - Niz eksplozija i višednevni požari od nekoliko stotina vagona municije pored železničke stanice u Bitolju - 10 poginulih i 12,5 miliona dinara štete.[19]
  • 23. 4. - Pedesetak vojnika Hrvata pokušalo pobunu u pljevaljskom garnizonu, želeći da se vrate u Hrvatsku, jedan poginuo[20].
  • 24. 4. - Između Engleske i Egipta uspostavljen prvi deo Imperijalnog bežičnog lanca, komunikacione mreže između britanskih poseda.
  • 24. 4. - Lenjinu iz ramena uklonjen metak koji je Fani Kaplan ispalila 1918.
  • 26. - 28. 4. - Dunmanwayska ubistva: na jugu Irske ubijena 13-orica muškaraca i dečaka protestanata.
  • 27. 4. - Uredba o podeli Kraljevine SHS na 33 oblasti, kojima je na čelu veliki župan, predstavnik vlade (do njihovog organizovanja ostaju okruzi u Srbiji, okružja u BiH i županije u Hrvatskoj i Vojvodini).
  • 27. 4. - Proglašena Jakutska ASSR unutar Ruske SFSR (od 1992. JASSR je Republika Saha (Jakutija) unutar RF). Deo teritorije je pod kontrolom Belih Rusa (Jakutska pobuna).
  • 29. 4 - 3. 5. - Sovjetske vlasti šalju oružje, municiju i novac Turskoj.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 6. - Boljševička vojska nanela poraz snagama basmačestva pod Ismail Enver pašom.
  • 1. 6. - Osnovano Kraljevsko alstersko redarstvo (od 2001. Policijska služba Severne Irske).
  • 3. 6. - Prva britanska Bela knjiga o Palestini, nazvana Churchillova: predviđeno ograničenje teritorije jevrejskog nacionalnog doma (Transjordanija će pripasti emiru Abdulahu), kao i useljavanja Jevreja.
  • 5. 6. - Ministar finansija KSHS potpisao ugovor o zajmu od 100 miliona dolara sa američkim Blerovim sindikatom banaka, za građenje železnica i pristaništa (100 miliona iz 1922. je ekvivalentno 1,7 milijardi dolara 2022).[26]
  • 6. 6. - U Ruskoj SFSR osnovan Glavlit (Glavna uprava zaštite državnih tajni u štampi), bavi se cenzurom i sprečavanjem objavljivanja poverljivih informacija (prvi direktor Pavel Lebedev-Poljanski).
  • 6. 6. - Ponovo otvorena zgrada Narodnog pozorišta u Beogradu.
  • 7. 6. - Otvorena peta jugoslovenska umetnička izložba: oko 800 radova u prostorijama Druge beogradske gimnazije.
  • 8. 6. - Venčanje kralja Aleksandra i rumunske princeze Marije.
  • 8. 6. - Povodom kraljevskog venčanja, jugoslovenska fudbalska reprezentacija odigrala prvu međunarodnu utakmicu na svom terenu (FK "Soko", kasniji FK BASK), sa Rumunijom (RTS Vremeplov).
  • 8. 6. - Sukob između "frankovaca i nacionalističke omladine" u Zagrebu, ima ranjenih iz revolvera. Zatim nemiri i 10. i 11. 6..[27]
  • 8. 6. - Počinje Moskovsko suđenje eserima, članovima centralnog komiteta socijalističkih revolucionara, jedan od prvih montiranih procesa u sovjetskoj Rusiji.
  • 10. 6. - Prva italijanska regrutacija u Opatiji, fašisti napadaju Hrvate regrute, takođe i u Voloskom. Zapaljen narodni dom "Zora".[28]
  • 11. 6. - U SAD prikazan dugometražni dokumentarac Nanook of the North.
  • 15. 6. - Zemaljska skupština JMO: pobjeda Spahove frakcije nad Maglajlićevom.
  • jun - Hiperinflacija u Vajmarskoj republici: pošto konferencije nemaju rešenja za reparacije, dolazi do hiperinflacije - kurs marke ide od 320 do 7.400 za dolar u decembru, index troškova života raste sa 41 na 685.
  • 20. 6. - Poljska vojska ulazi u šleske Katowice, u skladu sa prošlomesečnim sporazumom.
  • 21. 6. - Novi izborni zakon u KSHS favorizuje jače stranke.
  • 21. 6. - Herrinski masakr: u sukobima između rudara štrajkača i štrajhbrehera u Herrin, Illinois gine 23 ljudi.
  • 22. 6. - Agenti IRA-e ubili u Londonu feldmaršala i poslanika Henryja Wilsona.
  • 24. 6. - Ubijen nemački ministar inostranih poslova Walther Rathenau, počinitelji su iz ultranacionalističke Organizacije Consul. Oni su ranije tokom meseca pokušali ubiti i socijaldemokratskog političara Philippa Scheidemanna, jedan njihov član je i Hans Ulrich Klintzsch, komandant SA.
  • 24. 6. - Japanska intervencija u Sibiru: pod pritiskom domaćeg mnenja i velikih troškova, Japan objavljuje da će se povući iz Sibira, sem Sahalina (Vladivostok napuštaju 15. oktobra).
  • 24. 6. - Hitler započeo jednomesečnu zatvorsku kaznu zbog prošlogodišnjeg napada na bavarskog secesionistu Otta Ballerstedta.
  • 26. 6. - Presuda na suđenju bugarskim komitima i pomagačima u Skoplju: pet smrtnih presuda, 84 robije od čega sedam na 20 godina, 83 oslobođeni. Komitske čete su aktivne ovih dana i beleži se više ubistava.[29]
  • 27. 6. - Louis II je novi knez Monaka (do 1949).
  • 28. 6. - Irski građanski rat između pristalica i protivnika sporazuma sa Britancima o Irskoj Slobodnoj Državi počinje Dablinskom bitkom, napadom Privremene vlade na zgradu Four Courts.
  • 28. 6. - Francuski mandat u Siriji i Libanu: udruživanjem država Damask, Alep i Latakija (Alavitska) formirana Sirijska federacija, sa glavnim gradom u Homsu. Država Druza ostaje zasebna do 1936.
  • 30. 6. - Stupio na snagu novi Dunavski statut, koji reguliše transport na Dunavu.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 7. - Počeo veliki štrajk železničarskih radnika u SAD - slomljen do septembra nakon nasilja i oštrih mera.
  • 3. 7. - Uveče pokušano izazivanje iskliznuća voza Beograd - Zagreb, kod Kuzmina.[30]
  • 3 - 17. 7. - Prva zemaljska konferencija KPJ u Beču - rasprava o uzrocima poraza nakon Obznane.
  • 5. 7. - Na Međuvladinoj konferenciji o certifikatima identiteta za ruske izbeglice u Ženevi odlučeno da se izdaju tzv. Nansenovi pasoši - narednih par decenija oko 450.000 apatrida dobilo ove dokumente.
  • 5. 7. - Prvi izbori sa univerzalnim pravom glasa u Holandiji, uključujući žene.
  • 5 - 6. 7. - Tzv. Pobuna 18-orice u tvrđavi Kopakabana, prvi čin tenentizma, pokreta mlađih oficira u Brazilu.
  • 6. 7. - Fašisti Roberta Farinaccija okupirali Kremonu.
  • 6. 7. - Kraljevim ukazom, Spasoju Stejiću je smrtna kazna zamenjena sa 20 godina u teškom okovu.
  • 9. 7. - Johnny Weissmuller je prvi čovek koji je preplivao 100 metara za manje od minuta.
  • 13. 7. - Ukinuta crnogorska vlada u egzilu.
  • 20. 7. - Bivši nemački Togoland i formalno podeljen na Britanski i Francuski Togoland, prema mandatu Društva naroda (Britanski je od 1957. deo Gane a Francuski je od 1960. nezavisni Togo).
  • 21. 7. - Reagujući na Rathenauovo ubistvo, u Nemačkoj donesen Zakon za zaštitu republike.
  • 24. 7. - Društvo naroda ratifikovalo mandate za Palestinu i za Siriju.
  • 27. 7. - U RSFSR osnovana Čerkeska (Adigejska) autonomna oblast (od 1991-92. Republika Adigeja unutar RF).
  • 28. 7. - Tripolitanske plemenske vođe ponudile vlast kirenaičkom emiru Idrisu al Sanusiju - ovaj se premišlja jer će time izazvati neprijateljstvo Italije, pristaje u novembru, ali ubrzo odlazi u Egipat.
  • 30. 7. - Dodatak Programu HRSS: suverena Hrvatska u konfederaciji sa Srbijom.
  • 31. 7. - 7. 8. - Savez rada organizovao u Italiji generalni štrajk protiv fašističkog nasilja ali je suzbijen.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi kôd]

Front u Turskoj avgusta 1922. (plavo)

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi kôd]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi kôd]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi kôd]

Ulaz u Tutankamonovu grobnicu (KV62)
  • 1. 11. - Velika nacionalna skupština Turske ukinula sultanat, poslednji sultan Mehmed VI. odlazi u progonstvo 17. novembra.
  • 1. 11. - Stupa na snagu Stevensonov plan: ograničenje britanske proizvodnje kaučuka na Cejlonu i u Malaji radi podizanja cena - Holanđani će uvećati proizvodnju u Indoneziji i preuzeti većinu američkog tržišta.
  • 4. 11. - Otkriven ulaz u Tutankhamonovu grobnicu (Howard Carter, Lord Carnarvon i dr. ušli unutra 26. 11.).
  • 11. 11. - Razorni Vallenarski zemljotres u Čileu, cunami opažen širom Pacifika, nekoliko stotina mrtvih.
  • 14. 11. - Komercijalna British Broadcasting Company počinje emitovanje (od 1926. to je British Broadcasting Corporation sa kraljevskom poveljom).
  • novembar - Vrhunac Gruzijske afere, sukoba između lokalnih i moskovskih gruzinskih boljševika.
  • novembar - Pripadnici nacističkog Sturmabteilunga prvi put dobijaju uniforme - još uvek nisu smeđe, košulje te boje su uvedene 1924.
  • 15. 11. - Dalekoistočna Republika priključena Ruskoj SFSR.
  • 15. 11. - Izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu, prvi nakon odlaska Irske: većina za konzervativce, veliki napredak laburista.
  • 15. 11. - Arthur Bernardes je novi predsednik Brazila (do 1926), mandat u senci revolucionarnih pretnji.
  • 18. 11. - HSP-F (frankovci) prekidaju pregovore sa demokratama.
  • 18. 11. - Flag of Kingdom of Kurdistan (1922-1924).svg Mahmud Barzanji proglasio Kraljevinu Kurdistan oko Sulejmanije u Iraku, Britanci ga porazili 1924.
  • 19. 11. - Abdul Medžid II. izabran za kalifa (položaj ukinut 1924.).
  • 21. 11. - Prvi zvanični sastanak Lozanske konferencije o zameni sporazuma iz Sevra sa Turskom.
  • 24. 11. - Zemljotres kod Osijeka (M 5.3, Int. VII-VIII).
  • 24. 11. - Književnik i protivnik Anglo-irskog ugovora Robert Erskine Childers streljan u Dablinu zbog posedovanja oružja.
  • 25. 11. - Frankovci izbačeni iz Hrvatskog bloka, Radić ih optužuje da su veleizdajnici koji su želeli priključiti Hrvatsku Mađarskoj.
  • 25. 11. - Italijanski parlament dao Musolinijevoj vladi vanredna ovlašćenja za finansijsku i administrativnu reorganizaciju do kraja 1923.
  • 28. 11. - Suđenje šestorici za veleizdaju u Grčkoj: petorica visokih političara i jedan general osuđeni i odmah streljani.
  • 29. 11. - Ljuba Davidović prihvata uslove Hrvatskog bloka, ako ovi prekinu bojkot skupštine (ali oni to još ne žele).

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi kôd]

Neutralne zone na iračkoj i kuvajtskoj granici sa Saudijom

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi kôd]

  • KSHS zaklučila Blerov zajam od 100 miliona dolara na američkom finansijskom tržištu za gradnju Jadranske železnice i popunu kase - iskorišćeno 46 miliona, od pruge se odustalo[33] (pruga je trebala da ide trasom Beograd-Višegrad-Kotor, što je izmenjeno 1924[34]).
  • Osnovane ekstremističke organizacije SRNAO i HANAO (Srpska odn. Hrvatska nacionalna omladina), obe su protivteza ORJUNI (i jedna drugoj).
  • U Zagrebu osnovana Tvornica olovnih proizvoda.
  • Domaći film "Tragedija naše dece".
  • Hiperinflacija u Nemačkoj, pri kraju godine 7.000 maraka za dolar.
  • U Australiji izmišljen namaz vegemite.
  • "Argonauti zapadnog Pacifika", etnološka studija Bronisława Malinowskog.
  • The Dual Mandate in British Tropical Africa britanskog kolonijalnog administratora Fredericka Lugarda izlaže princip Indirektne vladavine nad kolonijama.

Rođenja[uredi - уреди | uredi kôd]

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi kôd]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi kôd]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi kôd]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi kôd]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi kôd]

Smrti[uredi - уреди | uredi kôd]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1922.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi kôd]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi kôd]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi kôd]

Nobelova nagrada za 1922. godinu[uredi - уреди | uredi kôd]

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. "Politika", 24. jan. 1922
  2. "Politika", 8. feb. 1922
  3. "Politika", 14. jan 1922 - "Šta se govori?"
  4. "Politika", 25. jan. 1922
  5. "Politika", 6. feb. 1922
  6. "Politika", 11. feb. 1922
  7. "Politika", 25. feb. 1922
  8. Robert Conquest (1987). The Harvest of Sorrow: Soviet Collectivization and the Terror-famine. Oxford University Press. str. 201–. ISBN 978-0-19-505180-3. http://books.google.com/books?id=Bp31GmfH-6YC&pg=PA201. 
  9. "Politika", 3. mart 1922, str. 1-2
  10. Tasic, Dmitar. Paramilitarism in the Balkans: Yugoslavia, Bulgaria, and Albania, 1917-1924, p. 149
  11. "Politika", 21. mart 1922
  12. "Politika", 23. mart 1922, str. 2
  13. "Politika", 22. mart 1922, str. 3
  14. "Politika", 28. apr. 1922
  15. "Politika", 26. mart 1922, str. 7
  16. "Politika", 28. mart 1922
  17. 88 godina od osnivanja SPC. pescanik.net
  18. "Politika", 18. apr. 1922, str. 2
  19. "Politika", 24. maj 1922, str. 4
  20. "Politika", 27. april 1922, str. 4. digitalna.nb.rs (pristup. 9.11.2015.)
  21. "Politika", 24. maj 1922
  22. "Politika", 25. maj 1922, str. 3
  23. Politika, 31. 5. 1922, str. 2. digitalna.nb.rs
  24. "Politika", 30. maj 1922, str. 2
  25. "Politika", 31. maj 1922, str. 3
  26. "Politika", 17. jun 1922
  27. "Politika", 12. jun 1922, str. 5
  28. "Politika", 14. jun 1922, str. 3
  29. "Politika", 9. jul 1922, str. 4
  30. "Politika", 6. jul 1922, str. 4
  31. Andrew Rossos (1 September 2013). Macedonia and the Macedonians: A History. Hoover Press. str. 161–. ISBN 978-0-8179-4883-2. http://books.google.com/books?id=NeGoAAAAQBAJ&pg=PA161. 
  32. "Politika", 31. oktobar 1922, str. 4. digitalna.nb.rs (pristup. 11.11.2015.)
  33. Gnjatović, Dragana. DUŽNIČKI TERET KRALJEVINE JUGOSLAVIJE U VREME VELIKE SVETSKE EKONOMSKE KRIZE scindeks-clanci.ceon.rs
  34. "Politika", 21. dec. 1939
Literatura