1909

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1870-e | 1880-e | 1890-e | 1900-e | 1910-e | 1920-e | 1930-e | >
<< | < | 1905. | 1906. | 1907. | 1908. | 1909. | 1910. | 1911. | 1912. | 1913. | > | >>

1909. po kalendarima
Gregorijanski 1909. (MCMIX)
Ab urbe condita 2662.
Islamski 1326–1327.
Iranski 1287–1288.
Hebrejski 5669–5670.
Bizantski 7417–7418.
Koptski 1625–1626.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1964–1965.
Shaka Samvat 1831–1832.
Kali Yuga 5010–5011.
Kineski
Kontinualno 4545–4546.
60 godina Yin Zemlja P(ij)etao
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11909.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1909 (MCMIX) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u četvrtak po 13 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju kalendare).

1909:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi kôd]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi kôd]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi kôd]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 6. - 16. 10. - Izložba Alaska–Yukon–Pacific u Seattleu.
  • 3. 6. - Obnova ruske mornarice: zvanični početak radova na četiri drednota klase Gangut: Gangut, Sevastopolj, Poltava i Petropavlovsk (u službi od 1914-15).
  • 6. 6. - Francuzi stavili pod kontrolu Sultanat Ouaddai na severu današnjeg Čada (osnovan 1635).
  • 6. 6. - Kineska carska vlada potpisala Hukuanški zajam sa konzorcijumom britanskih, francuskih i nemačkih banaka za proširenje železničke mreže; SAD je tražila uključenje svojih banaka što je dovelo do kašnjenja sprovedbe - nezadovoljstvo ovim zajmom je bilo faktor za Xinhaisku revoluciju 1911.
  • 6. 6. - Dekret o ukidanju ropstva u Sultanatu Zanzibar.
  • 9. 6. - Kolumbijski predsednik Rafael Reyes napušta položaj i zemlju kako bi se izbegao građanski rat.
Signal SOS
  • 10. 6. - Putnički brod RMS Slavonia potonuo pored Azora - poslat je novi signal SOS i svi putnici su spašeni.
  • 11. 6. - Zemljotres u Provansi je najjači zabeleženi u metropolitanskoj Francuskoj, ima 46 žrtava.
  • 14. 6. - Umro brazilski predsednik Afonso Pena, nasleđuje ga potpredsednik Nilo Peçanha (do 1910).
  • jun - Pobune Albanaca u Albaniji i na Kosovu, počevši od Đakovice - nezadovoljni mladoturskim režimom.
  • jun - Nadvojvoda Leopold Salvator, generalni inspektor artiljerije, u poseti BiH.
  • 17. 6. - Sastanak nemačkog i ruskog cara u Helsinkiju.
  • 21 - 30. 6. - Prošireni sastanak uredništva časopisa "Proletarij" u Parizu, boljševička mini-konferencija: Lenjin je pobedio Aleksandra Bogdanova, lidera frakcije otzovista, protivnika učešća u Dumi.
  • 27. 6. (14. 6. po j.k.) - Prvi voz na pruzi uskog koloseka Stalać-Kruševac.
  • 29. 6. - Osnovana Socijaldemokratska stranka BiH (list "Glas slobode" izlazi od aprila).
  • 29. 6. - Sufražetkinje protestuju ispred Parlamenta u Londonu, Emmeline Pankhurst udarila policajca a ostale razbijaju prozore.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Louis Blériot na polasku
  • 25. 7. - Louis Blériot preleteo za 36 minuta preko La Manša.
  • 25. 7. - 2. 8. - "Tragična sedmica" - sukob španske vojske sa radnicima u Barseloni i Kataloniji, koji su se pobunili zbog regrutacije za Rifski rat - stotine mrtvih.
  • 27. 7. - Drugi rifski rat, ili Meliljski rat, u severnom Maroku: "Katastrofa u Vučijoj klisuri", rifski pobunjenici ubili 153 Španca.
  • 27 - 29. 7. - Nestanak australijskog putničkog broda SS Waratah na liniji Durban - Cape Town sa 211 osoba.
  • 30. 7. - Osnovana firma iz koje će nastati L'Oréal.
  • 30. 7. - Jak zemljotres pogađa meksičku državu Guerrero.
  • 31. 7. - Šiitski klerik šejh Fazlolah Nuri obešen u Teheranu zbog neprijateljstva prema ustavnim vlastima.
  • ljeto - Hrvatski katolički pokret: na splitskome đačkom kongresu zaključeno je da se osnuje Hrvatski katolički đački savez.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 8. - Osnovana Dubrovačka Matica srpska.
  • 2. 8. - Aeronautička divizija Signalnog korpusa Armije SAD prihvatila modifikovani Wright Model A od braće, nakon rigoroznih testiranja - prvi američki vojni avion slupan u novembru.
  • 5. 8. - Payne–Aldrichov zakon o carini povećava neke stope u SAD - vodi rascepu među republikancima na Progresivce i Staru gardu.
  • 7. 8. - Alice Huyler Ramsey stigla u San Francisco nakon 59 dana putovanja automobilom iz New Yorka.
  • avgust - Sukob turske vojske i narodnog skupa kod Đurđevih stupova (kod Berana?), dvojica građana ubijena, oni koji su prisustvovali skupu označeni kao odmetnici[5].
  • avgust - Boljševici-vperedisti (Bogdanov, Bazarov, Lunačarski) otvorili partijsku školu na Capriju u domu Maksima Gorkog - radi do decembra.
  • 16. 8. - Otomanizam: u Osmanskom carstvu donet Zakon o udruženjima, ubačen u ustav pet dana kasnije - zabranjena politička udruženja po nacionalnoj ili drugoj komunalnoj osnovi[6].
  • 21. 8. - Osmanska skupština izmenila ustav tako da su veliki vezir, ministri, pa čak i sultan odgovorni Parlamentu.
  • 28. 8. - Gudiski puč u Atini: tajna Vojna liga Nikolaosa Zorbasa zbacila premijera Rallisa, kasnije će dovesti Elefteriosa Venizelosa u nacionalnu politiku.
  • 31. 8. - Paul Ehrlich otkrio arsfenamin, prvi efektivan lek za sifilis - ovo se smatra početkom hemoterapije u širem smislu.

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 4. 9. - Konvencija o Gandou: Japan priznaje Kini suverenitet nad područjem Jiandao (na korejskom Gando) u zamenu za ekskluzivna železnička prava u Mandžuriji.
  • 8. 9. - Potpisan ugovor između Brazila i Perua o granici brazilske države Acre.
  • 10/11. 9. - "Kolašinska afera": potporučnik Petar Đinović, nakon hapšenja nekoliko opozicionara, naredio svojoj četi u Barama Kraljskim (Vasojevići) da zauzme vojni magacin, ali ovi to nisu poslušali (rasturen pokret iz januara).
  • 12. 9. - Fritz Hofmann prijavio patent za prvu sintetičku gumu, koju on zove "buna".
  • septembar - Porta dozvolila francuskim inženjerima da izvide trasu Jadranske železnice (preko Kosova i sev. Albanije) ali nailaze na otpor lokalnih Albanaca, koji su već u pobuni protiv vlasti.
    • jesen - Srbija u Francuskoj zaključila zajam od 150 miliona franaka za naoružanje i zamišljenu Jadransku železnicu.
  • septembar - Počela regrutacija na crnogorskoj granici za tursku vojsku (mladoturski zakon regrutuje i hrišćane) - česta izbegavanja.
  • 14-16. 9. - Hinko Hinković iznosi odbranu braće Pribićević (zbog govora osuđen na 6 meseci).
  • 20. 9. - Britanski parlament doneo Zakon o Južnoj Africi - dogodine će biti formirana Južnoafrička Unija.
  • 21. 9. - Frederick Cook svečano dočekan u Njujorku jer je navodno prošle godine stigao na Severni pol - ranije tokom meseca je stigla vest i o Pearyjevom navodnom dostignuću, u decembru će biti presuđeno u njegovu korist.
  • 21 - 22. 9. - Prva jugoslovenska socijalistička konferencija u Ljubljani, tu su socijaldemokratske stranke iz Slovenije, Hrvatske i BiH.
  • 23. 9. - Objavljen prvi deo feljtoniziranog romana Le Fantôme de l'Opéra.
  • 25. 9. - Završen Veleizdajnički proces.
  • 25. 9. - Magnetska oluja remeti telegrafske veze širom sveta.
  • 28. 9. (15. 9. po j.k.) - Nikolaj Hartvig, novi ruski diplomata u Srbiji, predao akreditive.
  • 29. 9. - Dalmatinski sabor donosi rezoluciju kojom se ograđuje od optužnice u veleizd. procesu (Ante Tresić Pavičić).

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 5. 10. - Izrečene presude u Zagrebu: Adam i Valerijan Pribićević na po 12 godina teške tamnice, ostali na 5 - 8 (ukupno 184 godine za 31 osuđenog).
  • 5. 10. - U Zagrebu je osnovan Hrvatski športski savez[7]
  • 8. 10. - Zemljotres u Pokuplju kod Siska (M 6.0, Int. VIII). Andrija Mohorovičić na osnovu merenja ustanovio sloj nazvan Mohorovičićev diskontinuitet.
  • 10. 10. - Juan José Estrada pokreće pobunu u Nikaragvi protiv predsednika Zelaye.
  • 11. 10. - Sedamnaest evropskih zemalja u Parizu potpisalo Međunarodnu konvenciju o saobraćaju automobila: ustanovljena su pravila, neki znakovi i oznake za zemlje, npr. A - Austrija, H - Mađarska, MN - Crna Gora, SB - Srbija.
  • 12. 10. - U Barseloni pogubljen profesor i anarhista Francesc Ferrer i Guàrdia - neredi ispred španskih ambasada u nekim zemljama.
  • 13. 10. - Gothardska konvencija o eksploataciji železničkog tunela Gothard: Nemci i Italijani mogu besplatno prevoziti robu kroz Švajcarsku[8], u kojoj, iz straha od ugrožavanja suvereniteta, dolazi do inicijative da se značajniji međunarodni ugovori iznose na referendum.
  • oktobar - Kupljenje oružja u Pljevaljskom sandžaku, samo od Srba, uz nasilje.
  • 16. 10. - Istorijski prvi sastanak predsednika SAD i Meksika, Tafta i Díaza - podrška Diazu pred izbore naredne godine.
  • 17. 10. - Vladimir Aleksić pokušao da poleti iznad Pančeva.
  • 23. 10. (10. 10. po j.k.) - Luka Bar otvorena kao slobodno pristanište, nakon što je izgrađen novi lukobran.
  • 24. 10. - Nova vlada u Srbiji: Nikola Pašić na čelu koalicije sa samostalnim radikalima (do 1911).
  • 24. 10. - Italijansko-ruski sporazum iz Racconigija - protiv austrougarske dominacije nad Balkanom.
  • 25. 10. - Bugarski vladar Ferdinand u poseti Srbiji.
  • 26. 10. - U Harbinu ubijen Itō Hirobumi, bivši japanski guverner u Koreji.
  • 27. 10. - Etiopski car Menelik II doživeo jak šlog od koga se neće oporaviti (umro 1913.), carica Taytu Betul preuzima upravu do sledećeg marta.
  • 29. 10. - Prvi kontakt sa plemenom Dani na zapadnoj Papui.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 8. 11. - Victor Hémery vozio brže od 200 km/h.
  • 8. 11. - Savez viteških društava Dušan Silni i Savez srpskih sokolova ujedinili su se u Savez sokolskih društava Dušan Silni.
  • 12. 11. - London naredio Britanskom Somalilandu da povuče osoblje u primorske gradove, ostavljajući unutrašnjost "Ludom Muli".
  • 13. 11. - Katastrofa u rudniku u Cherry, Illinois, poginulo 259 rudara, među kojima i mnogo dečaka.
  • 14. 11. - Konstituirajuća skupština Zagrebačkog zbora, preteče Zagrebačkog velesajma.
  • 14. 11. - Veliki vojni sud u Kolašinu doneo presudu opozicionarima - 103 osude, od čega 11 na smrt (šest u odsustvu, izvršeno 29. 11.) - novo zahlađenje sa Srbijom.
  • 14. 11. - Anarhista Simón Radowitzky ubio represivnog šefa argentinske policije Ramóna Lorenza Falcóna, dolazi do napada na imigrante, Jevreje i radničke organizatore.
  • 14. 11. - Marguerite Steinheil, Femme du monde, oslobođena nakon senzacionalnog suđenja od optužbe da je ubila muža i svekrvu.
  • 14. 11. - Sudar francuskog broda La Seyne i britanskog Onda blizu Singapura, 101 žrtva.
  • novembar - Prestolonaslednik Franjo Ferdinand u poseti Nemačkoj - domaćini predlažu tajnu vojnu konvenciju Austrougarske, Rumunije i Turske protiv Rusije[9].
  • 18. 11. - Dva američka ratna broda poslana u Nikaragvu nakon što je diktator José Santos Zelaya ubio 500 revolucionera, među kojima su bila dva Amerikanca.
  • 22. 11. - Clara Lemlich pokreće štrajk žena u njujorškoj tekstilnoj industriji - uspešno okončan sledećeg marta.
  • 23. 11. - Kineski princ Čun, namjesnik svom trogodišnjem sinu Pu Yiu, pokušao je učvrstiti svoju moć novom podjelom guvernerskih mjesta u pokrajinama.
  • 25. 11. - Prvi let Edvarda Rusjana, u Gorici - prvi let južnog Slovena.
  • 29. 11. - Britanci počinju gradnju HMS Orion, prvog "superdrednota", s jačim topovima i oklopom. U zemlji je ranije tokom godine vladala Naval Scare, strah od ekspanzije nemačke mornarice.
  • 30. 11. - Britanski Dom lordova odbacio tzv. Narodni budžet, koji je Donji dom ranije usvojio - sledi ustavna kriza, dvoje izbora sledeće godine i Zakon o parlamentu iz 1911. koji redukuje ovlašćenja Doma lordova.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi kôd]

  • 1. 12. - U Elbasanu osnovana učiteljska škola, osnova univerziteta.
  • 7. 12. - Eksplodirao Gasometer Grasbrook, nedavno napravljeni rezervoar gasa u Hamburgu, 30 žrtava.
  • 8. 12. - Ubijen Sergej Karpov, načelnik peterburške Ohrane.
  • 8. 12. - Socijalistička tivoliska rezolucija: radničke partije Južnih Slovena se zalažu za ujedinjenje.[10]
  • 11. 12. - U Carigradu pogubljeno 26 muslimana osuđenih za adanski pogrom nad Jermenima.
  • 11. 12. - Sidney Sonnino italijanski premijer nakon Giolittija (samo do marta).
  • 9 - 22. 12. - Fridjungov proces - utvrđena lažnost dokumenata korišćenih u Veleizdajničkom procesu, smene u austrougarskom ministarstvu spoljnih poslova.
  • 10. 12. - Izašao poslednji broj "Šabačke čivije", lista za šalu, zabavu i satiru (izlazio od 1906).
  • decembar - Slavoljub Penkala patentirao vazdušni jastuk i avion (izrađen sledeće godine).
  • 17. 12. - José Santos Zelaya se povukao s čela Nikaragve pod pritiskom pobune i američke intervencije; naslednik José Madriz će se povući iz istih razloga sledećeg avgusta.
  • 19. 12. - Osnovana Borussia Dortmund.
  • 23. 12. - Umro kralj Belgijanaca Leopold II, nasleđuje ga sinovac Albert I (do 1934).
  • 25. 12. ? - Dalaj Lama XIII se vratio u Lhasu posle pet godina, osnovao je Biro za inostrane odnose, pokušava da se osamostali od Kine, na šta ovi ubrzo odgovaraju intervencijom.
  • 25. 12. - Brazilski inženjerijski major Cândido Rondon završio šestomesečnu ekspediciju u zapadnoj Amazoniji.

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi kôd]

Rođenja[uredi - уреди | uredi kôd]

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi kôd]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi kôd]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi kôd]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi kôd]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi kôd]

Smrti[uredi - уреди | uredi kôd]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1909.

Nobelova nagrada za 1909. godinu[uredi - уреди | uredi kôd]

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]