1983

Izvor: Wikipedia

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | 1990-e | 2000-e | 2010-e | >
<< | < | 1979. | 1980. | 1981. | 1982. | 1983. | 1984. | 1985. | 1986. | 1987. | > | >>


Ovo je članak o godini 1983.
1983 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1983
MCMLXXXIII
Ab urbe condita 2736
Islamski 1403 – 1404
Iranski 1361 – 1362
Hebrejski 5743 – 5744
Bizantski 7491 – 7492
Koptski 1699 – 1700
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2038 – 2039
 - Shaka Samvat 1905 – 1906
 - Kali Yuga 5084 – 5085
Kineski
 - Kontinualno 4619 – 4620
 - 60 godina Yin Voda Svinja
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11983
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1983 bila je redovna godina koja počinje u subotu (link pokazuje kalendar).

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

  • 1. 1. - Zvanični završetak migracije sa protokola ARPANET na TCP/IP.
  • 1. 1. - Početak emitovanja programa klasične muzike Stereorama na Radio Beogradu.
  • 3. 1. - Počinje erupcija Kilauee na Havajima, koja (2012.) još uvek traje.
  • 16. 1. - Umro Vladimir Bakarić, potpredsednik predsedništva SFRJ i član predsedništva CK SKJ (u državnom predsedništvu ga zamenjuje Mika Špiljak).
  • 17. 1. - U Cirihu počinju pregovori Jugoslavije i 50-tak zapadnih banaka o paketu pomoći kako bi zemlja mogla otplaćivati dugove (18 mlrd. dolara).
  • 17. 1. - Zemljotres u Grčkoj (ostrvo Kefalonija), osetio se u i u Italiji i Jugoslaviji.
  • 19. 1. - Nacistički ratni zločinac Klaus Barbie uhapšen u Boliviji.
  • 19. 1. - Ustavni sud prigovorio Saveznoj skupštini zbog zakona kojim se putovanje u inostranstvo uslovljava depozitom od 5000 dinara (uvedeno prošlog oktobra).
  • 19. 1. - Predstavnici 15 stranih vlada preporučili srednjoročni kredit od 1,3 milijarde dolara Jugoslaviji; 90-dnevna suspenzija vraćanja glavnice bankama.
  • 20. 1. - Vlada SFRJ optužuje Albaniju za "flagrantno" mešanje u unutrašnje stvari (povodom Kosova) i "pretnju silom".
  • 20. 1. - U Beču dogovoreno da se iranska nafta za svetsko tržište prerađuje u Jugoslaviji. (šta je bilo s tim?)
  • 22. 1. - Björn Borg nakon pet uzastopnih pobjeda na Wimbledonu objavljuje povlačenje iz tenisa.
  • 26. 1. - Izdana verzija programa Lotus 1-2-3 za PC.
  • 26. 1. - Janko Smole, zadužen za inostrane jugoslovenske finansije, tvrdi da će i bez reprograma biti isplaćeno 4,5 milijardi dolara dugova koji prispevaju ove godine.
  • januar - Zabrana predstave "Golubnjača" Jovana Radulovića u Novom Sadu izaziva raspravu u zemlji[1]

Februar/Veljača[uredi - уреди]

  • 2. 2. - Zagrebački nadbiskup Franjo Kuharić proizveden u kardinala.
  • 3. 2. - SIV najavio povećanje cena transporta i poljoprivrednih proizvoda do 33% (kraj polugodišnjeg zamrzavanja cena).
  • 7. 2. - Iran napada jugoistok Iraka.
  • 9. 2. - Krenula TE Gacko u Hercegovini (nominalna snaga 300 MW).
  • 12. 2. - U Beogradu uvedeni bonovi za ulje, prašak za veš i kafu - Ustavni sud kaže da je to nelegalno (neke gradske opštine ih uvele 31. 1., bonovi za benzin uvedeni u celoj zemlji prošlog oktobra).
  • 15. 2. - Grupa od 23 Albanca osuđena na jednu do 14 godina zatvora zbog zavere za "republiku Kosovo".
  • 17. 2. - Intervju šefa SKJ Mitje Ribičiča - potrebna strana pomoć, strožija kontrola nad štampom.
  • 18. 2. - Opljačkane prodavnice u Titogradu, gde se prvi put posle mesec dana pojavio prašak za veš, izveštavaju beogradske novine.
  • 23. 2. - U Briselu ratifikovan trgovački i ekonomski sporazum Evropske ekonomske zajednice i SFRJ (parafiran 1980, stupa na snagu 1. 4.).
  • 25. 2. - Zemljotres kod Skoplja (VI).
  • 26. 2. - Neke američke grupe za praćenje ljudskih prava (među kojima i Helsinki Watch) kritikuju (u smislu prikrivanja) izveštaj administracije o stanju ljudskih prava u svetu u vezi 12 zemalja, među kojima je i Jugoslavija.
  • 28. 2. - Posljednja epizoda TV-serije M*A*S*H postaje najgledanija emisija u historiji američke televizije.
  • 28. 2. - Kiro Hadži-Vasilev, lider SK iz Makedonije, kritikuje "intelektualce" koji kroz štampu "provociraju" partijsku vladavinu i traže višepartijski sistem.

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

  • 5. 3. - Laburistički vođa Bob Hawke postaje premijer Australije.
  • 7. 3. - Banka za međunarodna poravnanja (BIS) pristala dati pozajmicu od 500 miliona dolara SFRJ (300 miliona odmah, ostatak dobila 14. 9. - kratkoročni kredit za predah).
  • 7 - 12. 3. - VII Konferencija Pokreta nesvrstanih u New Delhi-ju.
  • 8. 3. - Predstavljen IBM PC XT, naslednik originalnog IBM PC-ja iz 1981.
  • 8. 3. - Ronald Reagan naziva SSSR "zlom imperijom".
  • 9. 3. - Ubistvo Galipa Balkara: atentat jermenskih terorista na turskog ambasadora Galipa Balkara u Beogradu (podlegao dva dana kasnije). Građani pojurili za njima, poginuo student Željko Milivojević.
  • 21. 3. - Sovjetski premijer Nikolaj Tihonov stigao u petodnevnu posetu Jugoslaviji - dogovorena privredna saradnja, uvećanje uvoza nafte za 20%, 5,35 miliona tona ove godine.
  • 23. 3. - Američki predsjednik Ronald Reagan objavljuje Stratešku obrambenu inicijativu, odnosno proturaketni program koji će mediji nazvati "Ratovi zvijezda".
  • 25. 3. - Jugoslavija postigla sporazum sa komitetom banaka kreditora - paket od dve milijarde dolara (1,4 mlrd. reprograma i 600 miliona novog zajma), deo MMF-ovog paketa od pet milijardi[2] (potpisano u septembru).
  • 25. 3. - U TV emisiji povodom 25 godina Motowna-a Michael Jackson nastupio sa plesom moonwalk.
  • 25. 3. - Prva izvedba opere "Karmen" u beogradskom Narodnom pozorištu.
  • 27. 3. - U Jugoslaviji uvedeno ljetno računanje vremena (od poslednje nedelje u martu do poslednje u septembru, od 1996 u oktobru).
  • 29. 3. - Dokument Savezne komisije za Program ekonomske stabilizacije ohrabruje mali biznis.
  • mart - Dvojica funkcionera izdavačkog preduzeća "Otokar Keršovani" ostala bez posla, jer su objavili knjigu "Stvarno i moguće" Dobrice Ćosića, uprkos protivnom mišljenju hrvatskog CK, koji je knjigu opisao kao "nacionalističko i šovinističko delo"[3]
  • mart - Krajem meseca pesnik Gojko Đogo odlazi na odsluženje zatvorske kazne (zbog zbirke "Vunena vremena"), što izaziva niz protestnih večeri u Udruženju književnika Srbije.
  • mart - Izveštaj radne grupe o odnosima u federaciji: republike se "autarkično ponašaju".
  • mart - U Austriji od herpesa stradao 31 lipicaner.
  • mart - U prvom kvartalu SFRJ smanjila trgovinski deficit za 43,7% u odnosu na isti period lane (iznosi 522 miliona dolara).

April/Travanj[uredi - уреди]

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

  • 2/3. 7. - Predsednica SIV-a Milka Planinc na noćnoj sednici predstavila stroge ekonomske mere kako bi se izbegao bankrot zemlje[6][7] - "moraju se prihvatiti oštri uvjeti za paket podrške stabilizacionom programu"; "alternativa je bila proglasiti moratorijum s ozbiljnim posledicama".
  • 11. 7. - Komisija za međunarodne odnose CK SKJ poziva na rešenje pitanja autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve (zbog "unutrašnjih i spoljnih... negativnih posledica" nepriznavanja iste od strane SPC).
  • 15. 7. - Najavljeno još sedam vrsta poreza u SFRJ od 1. 11., uz postojećih 14, očekuje se dodatni prihod od 400 miliona dolara.
  • 15. 7. - Jermenska teroristička organizacija bacila bombu na pult Turkish Airlinesa na pariskom aerodromu Orly - osam poginulih.
  • 20. 7. - Poljska vlada objavljuje kraj ratnog stanja i amnestiju političkih zatvorenika.
  • 21. 7. - Na antarktičkoj stanici Vostok zabeleženo -89,2 °C.
  • 22. 7. - Tanjug: u prvoj polovini godine više nego prepolovljen jugoslovenski deficit u trgovini sa zapadom (sa 2,12 na 0,99 mlrd. dolara), zahvaljujući smanjenom uvozu i povećanom izvozu.
  • 23. 7. - Neredi zvani Crni jul u Šri Lanki u kojima gine na stotine Tamila označavaju početak građanskog rata u Šri Lanki (do 2009).
  • 23. 7. - "Gimli Glider" - kanadski putnički avion uspeo da se prinudno spusti bez poginulih nakon što je jedrio zbog nestanka goriva.
  • 26. 7. - U SFRJ cene formalno "odleđene".
  • 28. 7. - U Zapadnoj Nemačkoj ubijen Stjepan Đureković, hrvatski emigrant.
  • 31. 7. - Šumski požar u blizini Dubrovnika.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

  • 20. 8. - Osuđena grupa "muslimanskih nacionalista" uhapšenih u aprilu; Alija Izetbegović osuđen na 14 godina (kasnije skraćeno na 12, izašao 1988.).
  • 21. 8. - Lider filipinske opozicije Benigno Aquino, Jr. ubijen na aerodromu odmah po povratku u zemlju - preuzima udovica Corazon.
  • 22. 8. - Nekoliko hiljada ljudi u Beogradu prisustvuje sahrani Aleksandra Rankovića, koji je umro tri dana ranije u Dubrovniku[8].

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

demokratizacije političkog sistema"[12].

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

  • 2. 12. - Premijera Džeksonovog spota Thriller.
  • 10. 12. - Raúl Alfonsín postaje argentinski predsednik, čime je okončana vojna vladavina.
  • 13. 12. - Potvrđeno da je ministar (savezni sekretar) za finansije Jože Florijančič dao ostavku (navodno protest zbog predloga budžeta za '84 i zakona o alokaciji strane valute).
  • 13. 12. - Stane Dolanc, s.s. unutrašnjih poslova, izjavio u Skoplju da Državna bezbednost ne bi trebala da se ponaša kao "politička policija".[14]
  • 15. 12. - Francuski predsednik Miteran stigao u trodnevnu posetu Jugoslaviji.
  • 20. 12. - 11. plenum CK SKJ, o Kosovu - govori se o oštrim merama za probleme.
  • 21. 12. - Pobedom nad Bugarskom 3:2 u zadnjim trenucima meča u Splitu, Jugoslavija se kvalifikovala na Euro 84 (Mladen Delić: "Ljudi, je li to moguće!?").
  • 25 - 27. 12. - Savezna skupština usvojila novi budžet, kao i niz novih ekonomskih zakona i mera, zamrznute cene do 1. 7.[15]
  • 29. 12. - Premijera predstave "Kolubarska bitka" u JDP, Mihizova dramatizacija Ćosićevog "Vremena smrti".
  • decembar - U jednoj novosadskoj srednjoj školi bojkotovali časove marksizma zbog učenja napamet (đačka uzrečica "Mrzim ga kao marksizam").

Tokom godine[uredi - уреди]

1983. u temama[uredi - уреди]

  • Televizija. TV serije: "Kiklop" (TV serija nakon filma a po romanu), "Lažeš, Melita", "Rade Končar", "Zamke" (TV Zagreb); "Ilinden" (TV Skopje); "Priče iz Nepričave", "Osvajanje sreće" (TV Beograd); "Dani AVNOJ-a" (TV Sarajevo); "Mrtvi se ne vraćaju" (TV Novi Sad).

Rođenja[uredi - уреди]

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1983.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

Nobelova nagrada za 1983. godinu[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. Yugoslav Public and Officials Alarmed by a Play, Zdenko Antić, OSA-RFE
  2. Banks to Aid Yugoslavia, New York Times, March 26, 1983
  3. Cosic's Book: a Case Study of Yugoslavia's Censorship, Zdenko Antić, OSA - Radio Free Europe
  4. Tito's Successors Fear "Moslem Nationalism", S.Stanković, RFE Research
  5. Tito's Successors Fear "Moslem Revolution" in Yugoslavia, S.Stanković, RFE Research
  6. Yugoslav Reforms: A "Surgical Operation Without Anesthesia", S.Stanković, RFE Research
  7. First Radical Changes Inaugurated in Yugoslavia's Economy, S.Stanković, RFE Research
  8. Aleksandar Rankovic - political profile of a Yugoslav "Stalinist", Slobodan Stanković, OSA - Radio Free Europe.
  9. Dismissal of Croatia's Minister of Internal Affairs Breeds Speculation, Stanković, RFE Research (1984)
  10. Komisija za ljudska prava Ujedinjenih nacija 19.2. 1985, str. 31.
  11. Richard Bernstein (1.3. 1985). "U.N. RIGHTS STUDT FINDS AFGHAN ABUSES BY SOVIET". New York Times. http://www.nytimes.com/1985/03/01/world/un-rights-studt-finds-afghan-abuses-by-soviet.html. 
  12. Yugoslav Party Veteran Urges Democratization of Political Life, Zdenko Antić, OSA - RFE
  13. Critical Power Shortage in Yugoslavia, Z. Antić, RFE Research
  14. Yugoslav Leader Says Security Service Has No Political Role, Stanković, RFE Research
  15. Yugoslavia Introduces a Series of New Economic Measures, Antić, RFE Research
  16. Improvement in Yugoslavia's 1983 Foreign Trade Balance, Antić, RFE Research
  17. More on the Romanian "Gastarbeiter" in Yugoslavia, Stanković, RFE Research
  • Collier's Year Book za 1983 (Microsoft Encarta 2004).

Spoljne veze[uredi - уреди]