1981

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Ovo je članak o godini 1981.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine: 1978 1979 198019811982 1983 1984
1981 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1981
MCMLXXXI
Ab urbe condita 2734
Islamski 1401 – 1402
Iranski 1359 – 1360
Hebrejski 5741 – 5742
Bizantski 7489 – 7490
Koptski 1697 – 1698
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2036 – 2037
 - Shaka Samvat 1903 – 1904
 - Kali Yuga 5082 – 5083
Kineski
 - Kontinualno 4617 – 4618
 - 60 godina Yin Metal P(ij)etao
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11981
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1981 (MCMLXXXI) bila je redovna godina koja počinje u četvrtak po gregorijanskom kalendaru.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Evropska zajednica 1981-86. (Grenland se povukao '85)
Ronald Reagan, predsednik SAD 1981-89

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 2. - MMF odobrio Jugoslaviji stand-by kredit od 2,2 milijarde dolara u tri godišnje rate za prevazilaženje ekonomskih problema (najveći ikada dat zemlji u razvoju).
  • 3. 2. - INA-Naftaplin objavljuje da će nastaviti istraživanje nafte u Jadranu, po ceni od 600 miliona dolara u sledećih pet godina.
  • 4. 2. - Gro Harlem Brundtland prvi put postaje norveška premijerka (1981, 1986-89 i 1990-96).
  • 6. 2. - Yoweri Museveni počinje građanski rat u Ugandi (do 1986).
  • 7. 2. - Pad vojnog aviona Tu-104 blizu Lenjingrada, gine 50 ljudi od čega 16 admirala i generala.
  • 8. 2. - Tragedija na stadionu Karaiskakis u Pireju, poginuo 21 navijač Olimpijakosa.
  • 11. 2. - General Wojciech Jaruzelski imenovan za poljskog premijera (do 1985, šef države 1985-90).
  • 13. 2. - Rupert Murdoch kupio londonski The Times.
  • februar - Rok koncert "Pozdrav iz Beograda" u Zagrebu.
  • februar - Bugarska štampa opet tvrdi da su Makedonci u stvari Bugari.
  • 17. 2. - Objavljen Tanjugov komentar u kojem se odbacuju peticije beogradskih i zagrebačkih intelektulaca za izmenu Krivičnog zakona (prošlog novembra, u vezi političkih prestupa).
  • 18. 2. - Predsednik SAD Regan predstavio Kongresu plan smanjenja inflacije i nezaposlenosti putem smanjenja federalne potrošnje i poreza na prihod.
  • 20. 2. - Povjesničar Franjo Tuđman osuđen na 3 godine zatvora zbog "neprijateljske propagande".
  • 22. 2. - Šestoro mrtvih u lavini na Šar-planini.
  • 23. 2. - 23-F - pokušaj puča u Španiji: Antonio Tejero sa pripadnicima Guardia Civil (žandarmerije) upao u španski parlament tokom glasanja za premijera, drži poslanike kao taoce sledećih 18 sati - puč sprečen zahvaljujući kralju Huanu Karlosu.
  • 23. 2. - 3. 3. - XXVI kongres KPSS - potvrđeno staro, i ostarelo, vođstvo; poslednji Brežnjevljev kongres.
  • 24. 2. - Jak zemljotres u Ateni, 16 mrtvih.
  • 24. 2. - U Darmštatu sintetisan element borijum (atomski broj 107).
  • 24. 2. - Objavljena veridba Diane Spencer i Charlesa, princa od Walesa.
  • 25. 2. - Leopoldo Calvo-Sotelo konačno izabran za predsednika vlade Španije, s kašnjenjem od dva dana zbog pokušaja puča (ostaje do 1982).
  • 26. 2. - 17. plenum CK SKJ - o pitanjima odbrane.
  • 28. 2. - Velike demonstracije na severu Zapadne Nemačke protiv izgradnje nuklearne elektrane Brokdorf.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 3. - Bobby Sands iz Privremene IRA-e počeo štrajk glađu - umreće 5. 5., prvi od desetorice.
  • 2. 3. - Egipatski maršal i ministar odbrane Ahmed Badawi poginuo sa još 13 visokih oficira u udesu helikoptera.
  • 4. 3. - Govor predsednika predsedništva Cvijetina Mijatovića u Nišu o teškoj ekonomskoj situaciji - domaći i strani neprijatelji "zlonamerno preuveličavaju" probleme, sugeriše se "ideološki rad".
  • 5. 3. - Branko Puharić, partijski funkcioner i ravnatelj RTV Zagreb, optužuje hijerarhiju Katoličke crkve da želi stvoriti sukob sa državom; pokušaje rehabilitacije Alojzija Stepinca smatra pokušajem rehabilitacije ustaštva (deo polemike između vlasti u Hrvatskoj i crkve).
  • 5. 3. - Bavarska policija uhapsila 141 osobu u Nirnberškom centru kulture, gde se prikazivao film o skvotiranju u Holandiji.
  • 5. 3. - Jermenski teroristi ubili dvojicu turskih diplomata u Parizu.
  • 6. 3. - Marianne Bachmeier ubila u sudnici u Lübecku ubicu svoje kćerke.
  • 7. 3. - U prištinskoj Rilindji oštar odgovor na feljton o albanskom ekspanzionizmu objavljen u skopskoj "Večeri" prošle jeseni.
  • 7. 3. - Na Dominici rasturen pokušaj puča, uhapšeni bivši premijer i komandant odbrambenih snaga (pogubljen 1986).
SAP Kosovo: etnička karta 1981.
Regan pred atentat

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 4. - Grupa tajlandskih oficira, tzv. "Mladoturci", pokušala da izvede puč.
  • 1 - 3. 4. - Treći i najteži talas nemira na Kosovu u kojima učestvuju studenti, đaci i neki radnici; zvanično osam mrtvih, nagađa se čak i 1000 mrtvih[3].
  • 2. 4. - Nemiri na Kosovu 1981: Predsjedništvo SFRJ proglašava vanredno stanje na Kosovu i šalje JNA da uspostavi red posle jučerašnjih nereda. Vanredno stanje traje tri meseca, 585 osuđenih.
  • 2. 4. - Libanski građanski rat: razgorevaju se borbe između sirijskih snaga i hrišćanske milicije u Bejrutu i kod Zahlé.
  • 4. 4. - Pjesma Evrovizije u Dublinu: prvi je britanski bend Bucks Fizz, Vajta je 15. sa "Lejlom" (prvo učešće Jugoslavije od 1976).
  • 4. 4. - Napad na H-3 - uspešan iranski napad na vazduhoplovnu bazu na zapadu Iraka.
  • 8. 4. - Ukinut policijski čas na Kosovu.
  • 10. 4. - Tuniski predsednik Habib Bourguiba se izjašnjava za višepartijski sistem (prvi višepartijski izbori 1. novembra).
  • 10 - 12. 4. - Brixtonski neredi u južnom Londonu (u julu/srpnju će biti još rasnih nereda u Liverpulu i Lidsu).

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

François Mitterrand, predsednik Francuske 1981-1995.
Mesto atentata na papu

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 6. - U Beogradu uhapšeni Turčin i osmoro Jugoslovena, zaplenjeno 16,4kg heroina[6]. U Jugoslaviji je ove godine došlo do naglog porasta upotrebe te droge[7].
  • 5. 6. - Osuđen pjesnik Vlado Gotovac.
  • 5. 6. - Centar za kontrolu bolesti je u Los Angelesu izvjestio o prvim slučajevima AIDS-a u SAD. Narednog meseca vest ulazi u velike medije.
  • 6. 6. - Železnička katastrofa u indijskom Biharu, između 500 i 800 poginulih.
  • 7. 6. - Operacija Opera: Izraelski zrakoplovi uništili irački nuklearni reaktor Osirak (među pilotima je bio i Ilan Ramon, koji će 2003 stradati sa šatlom Kolumbija).
  • 10. 6. - Ekspoze predsednika SIV-a Veselina Đuranovića u Saveznoj skupštini najavljuje ograničenje uvoza i privremenu kontrolu cena - nestabilna ekonomija i inflacija blizu 50% zbog višegodišnje previsoke investicione potrošnje[8].
  • 11. 6. - Kermanski (Golbafski) zemljotres u Iranu, preko 2.000 mrtvih.
  • 12. 6. - Izvešteno da je SFRJ započela pregovore sa stranim bankama radi pozajmice 1,8 - 2,2 milijarde dolara za pokrivanje deficita platnog bilansa (dugovi iznose 18 milijardi dolara).
  • 12. 6. - Američka premijera "Otimača izgubljenog Kovčega", prvi film i početak franšize Indiana Jonesa.
  • 13. 6. - Savezni sekretar unutrašnjih poslova Franjo Herljević obaveštava Skupštinu da će biti pojačana milicija na Kosovu.
  • 16. 6. - Sudar dva autobusa kod Bečeja, jedan sa đacima na izletu, najmanje pet mrtvih.
  • 16 - 18. 6. - U Beogradu se održava Treći kongres samoupravljača.
  • 17. 6. - Sukob Kopta i islamista u kairskom predgrađu el-Zawiya el-Hamra, 17 mrtvih.
  • 18. 6. - Politika ekspres izveštava o učestalom kamenovanju vozova i opreme na Kosovu.
  • 18. 6. - Prvi let "nevidljivog" lovca F-117.
  • 18. 6. - Osnovana Organizacija istočnih karipskih država.
  • 19. 6. - Raketa Ariane 1 je izručila prvi koristan teret u orbitu, dva satelita.
  • 20. 6. - Olovne godine u Maroku: nakon generalnog štrajka dolazi do krvavih nereda u Kazablanci, u kojima gine 66 osoba po zvaničnim podacima, ili nekoliko stotina.
  • 21. 6. - Iranski parlament (Medžlis) opozvao predsednika Banisadra, koji se već krije nakon što je pozvao na "otpor diktaturi". Zabranjene sve partije, u represiji narednih meseci strada veliki broj ljudi, Banisadr će pobeći iz zemlje.
  • 21. 6. - Ubedljiva pobeda francuskih socijalista na parlamentarnim izborima, posle 23 godine desnice na vlasti.
  • 22. 6. - Suđenje hrvatskom disidentu Marku Veselici odloženo zbog zdravstvenih problema.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 7. - Ministarstvo pravde SAD izjavljuje da će Andrija Artuković, ministar pravde NDH, biti izručen Jugoslaviji (ostvareno 1986).
  • 1-2. 7. - Komitet CK SKJ raspravlja o statutarnim pitanjima, neki se zalažu za demokratski centralizam, protiv federalizacije partije.
  • 3. 7. - Izglasani Amandmani I - VIII na Ustav SFRJ - uređivanje kolektivnog rukovodstva, 4-godišnji mandat za predsednika Saveznog izvršnog veća, mogućnost glasanja o poverenju.
  • 3. 7. - Izbijaju rasni neredi u nizu engleskih gradova, vrhunac 11. 7..
  • 7. 7. - Vladimir Bakarić kritikuje SIV i NBJ da izazivaju inflaciju štampanjem novca (objavljeno 19. 7.).
  • 7. 7. - U Španiji legalizovan razvod.
  • 9. 7. - Nintendo predstavio arkadnu igru Donkey Kong.
  • 10 - 24. 7. - Izraelsko vazduhoplovstvo bombarduje uporišta PLO u Libanu.
  • 14. 7. - Jugoslovenski diplomata Blagoja Anakioski i još jedan Jugosloven ranjeni u Briselu, kada je pucano na njih (sumnja se na Albance).
  • jul - Poseta patrijarha Germana predsedniku SIV-a Veselinu Đuranoviću povodom događaja na Kosovu (inače pogoršani odnosi države i crkve)[12].
  • 16. 7. - Mahathir Mohamad postaje premijer Malezije (do 2003).
  • 17. 7. - Džavid Nimani, predsednik predsedništva Kosova, dao ostavku.
  • 17. 7. - Izraelci bombardovali višespratnice u Bejrutu u kojima su bile prostorije grupa povezanih sa PLO - gine oko 300 civila, SAD zavodi embargo na izvoz aviona.
  • 17. 7. - U rušenju dve pasarele u hotelu Hyatt Regency u Kansas City-ju poginulo 114 osoba.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 8. - MTV kreće na kablovskoj televiziji u SAD.
  • 4. 8. - Ubijen službenik jugoslovenske ambasade u Briselu Stojan Đerić, ranjen Zuko Redžo[14], počinilac je kosovski Albanac Musa Hoti.
  • 5. 8. - Ali Šukrija izabran za predsednika predsedništva Kosova.
  • 5. 8. - Predsednik SAD Regan otpustio 11.359 kontrolora leta koji nisu želeli prekinuti štrajk.
  • 6. 8. - Sednica CK SK Kosova: isključen Mahmut Bakali, kao i još četvorica članova, predsedništvo CK svedeno sa 19 na 13 članova (na čelu Veli Deva).
  • 6. 8. - Predsednik Regan obnavlja proizvodnju neutronske bombe, s bojevim glavama za rakete i haubice.
  • 11. 8. - U Gvatemali osnovana Nikaragvanska demokratska snaga, skup antisandinista udruženih na insistiranje CIA-e, baza će im biti u Hondurasu (→ kontraši).
  • 12. 8. - Predstavljen IBM PC (osnovna cena $1565 tj. $4120 u dolarima iz 2016).
  • 13. 8. - Reganomika: u SAD potpisan zakon kojim je porez na prihod snižen za 25%.
  • 13. 8. - Jak zemljotres u banjalučkom kraju, 44 povređenih.
  • 13. 8. - Umro Stevan Doronjski, član predsedništava SFRJ i CK SKJ (u državnom predsedništvu ga zamenjuje Radovan Vlajković).
  • avgust - Na pacifičkoj obali Gvatemale počinje operacija Ceniza ("pepeo"), operacija spržene zemlje protiv ustanika.
  • 15 - 16. 8. - Evropski kup u atletici u Zagrebu.
  • 19. 8. - Incident u zaljevu Sidre: dva američka aviona oborila dva libijska.
  • 19. 8. - Nakon što je udruženje poljoprivrednih proizvođača tražilo povećanje cena, "panična kupovina" u celoj SFRJ (SIV ipak odbio zahteve).
  • 22. 8. - Far Eastern Air Transport Flight 103: avion se raspao ubrzo nakon poletanja iz Taipeia, 110 mrtvih.
  • 23. 8. - Operacija Protea: južnoafričke snage ulaze u Angolu protiv SWAPO-a (sledi joj operacija Daisy).
  • 25. 8. - Voyager 2 prolazi pored Saturna.
  • 28. 8. - Postavljene bombe ispred tri lokala u vlasništvu jugoslovenskih doseljenika (Srba) u Detroitu i okolini.
  • 30. 8. - Eksplozijom ubijeni nedavno postavljeni predsednik i premijer Islamske Republike Iran - sledi krvavi progon Narodnih mudžahedina.

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 24 - 25. 9. - Jermenski teroristi zauzeli turski konzulat u Parizu, traže puštanje zatvorenika na slobodu.
  • 25. 9. - Pokrajinska skupština Kosova prihvatila ostavke Bahri Oručija, predsednika izvršnog veća, i Dušana Ristića, predsednika skupštine; zamenjuju ih Riza Sapundžiju odn. Ilija Vakić[17]; smenjeni i direktori RTV Priština; takođe se istupa u odbranu albanskih prava.
  • 25. 9. - Radnici u Poljskoj zakonom dobili veće učešće u upravljanju fabrikama.
  • 26/27. 9. - Otmica JAT-ovog aviona na liniji Titograd-Beograd - preko Atine i izraelskog vazdušnog prostora stigao do Larnake na Kipru, gde su putnici i članovi posade uspeli pobeći[18].
  • 27. 9. - Otvoren Tunel Učka.
  • 27. 9. - Prva komercijalna vožnja TGV-a, superbrzog vlaka u Francuskoj - od Pariza do Liona za manje od tri sata.
  • 27. 9. - Iranskom operacijom Samen-ol-A'emeh ("Osmi imam") okončana je iračka Opsada Abadana.
  • 30. 9. - XXI plenum CK SKJ, o krajnje lošoj ekonomskoj situaciji[19].
  • 30. 9. - Plafon javnog duga SAD prvi put dignut iznad 1000 milijardi dolara.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 10. - Eksplozija auto-bombe ispred sedišta PLO u Bejrutu, 83 mrtvih.
  • 1. 10. - Autobus sleteo sa nadvožnjaka kod Stare Pazove, 16 mrtvih.
  • 2. 10. - Predsednik Regan obnovio program bombardera B-1.
  • 3. 10. - Okončan sedmomesečni štrajk irskih republikanskih zatvorenika u zatvoru Maze, umrlo je deset štrajkača.
  • 6. 10. - Muslimanski ekstremisti na vojnoj paradi ubijaju egipatskog predsjednika Anwara el Sadata. Hosni Mubarak izabran za predsednika 14. 10., što ostaje do 2011.
  • 10. 10. - U Bonu se okupilo 300.000 ljudi protiv postavljanja američkih raketa.
  • 13. 10. - Ajatolah Ali Hamenei postaje predsednik Irana (do 1989, zatim Vrhovni vođa).
  • 13 - 23. 10. - Polisariov napad na marokanski položaj kod Guelta Zemmura, oborili dva aviona.
  • oktobar - Dubl Navratilova-Jaušovec pobedio u Filderstadtu (Porsche Grand Prix).
  • 16. 10. - Svetozar Vukmanović Tempo tvrdi da mu je Tito 1978. rekao da se protivi prevelikoj samostalnosti republika i pokrajina - niko mu ne veruje, kritikuju ga u Hrvatskoj naredne godine[20].
  • 18. 10. - Parlamentarni izbori u Grčkoj - ubedljiva pobeda PASOK-a Andreasa Papandreua, koji postaje prvi socijalistički premijer Grčke (1981-89 i 1993-96).
  • 18. 10. - Wojciech Jaruzelski došao na čelo vladajuće partije u Poljskoj, nakon što je smenjen Stanisław Kania jer je privatno kritikovao sovjetsko rukovodstvo.
  • 18. 10. - Članak u "NIN-u" u kojem se govori o "tehnokratama" koji napadaju Kardeljevu teoriju "pluralizma samoupravnih interesa"
  • 20. 10. - Dušan Dragosavac na čelu SKJ posle Lazara Mojsova.
  • 21. 10. - Devalvacija dinara sa 27,3 na 36,9 za dolar (inflacija u SFRJ oko 40%) (proveriti.
  • 22. 10. - Fra Jozo Zovko, svećenik u Međugorju, osuđen na 3,5 godine zatvora (optužen za navođenje dece koja su "videla" Gospu, napadanje socijalističke revolucije i širenje nacionalističke propagande i mržnje).
  • 22 - 23. 10. - U Cancúnu, Mexico, održan Samit Sever-Jug sa predstavnicima 22 zemlje, među kojima je i predsednik Predsedništva SFRJ Sergej Krajger (→ slika).
  • 24 - 25. 10. - Vikend protesta u nekoliko gradova zapadne Evrope protiv stacioniranja američkih raketa.
  • 26. 10. - Finski predsednik Urho Kekkonen dao ostavku iz zdravstvenih razloga, posle 25 godina na čelu.
  • 27. 10. - Sovjetska podmornica S-363 se nasukala u blizini švedske pomorske baze.
  • 28. 10. - Zvanični nastanak grupe Metallica.
  • 31. 10. - Levičar Mir-Hossein Mousavi je novi premijer Irana (do 1989), Medžlis je ranije tokom meseca odbio nominaciju Ali Akbar Velayatija.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 11. -  Antigva i Barbuda stekla neovisnost od Velike Britanije.
  • 1. 11. - Enver Hodža, lider Albanije, na kongresu Partije rada traži status republike za Kosovo (Azem Vlasi, lider pokrajinskog Socijalističkog saveza mu odgovara 12. 11. da kosovski Albanci žive bolje i slobodnije od onih u Albaniji).
  • 3. 11. - Libijske snage se povlače iz većeg dela Čada, po zahtevu čadskog predsednika Oueddeia; u zemlju će doći mirovne snage Organizacije afričkog jedinstva.
  • 7 - 8. 11. - Sneg iznenadio u centralnoj i istočnoj Jugoslaviji, 17 poginulih u saobraćajnim nesrećama.
  • 9. 11. - Mauritanija je poslednja zemlja u kojoj je zvanično ukinuto ropstvo, ali zakona protiv robovlasnika nema do 2007, a ropstva ima i nakon toga.
  • 9. 11. - Predsednik Burme Ne Win daje ostavku, ali ostaje na čelu vladajuće partije do 1988.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 12. 12. - Sovjeti uveli u službu prvu podmornicu klase Akula (na zapadu poznatu kao Typhoon), najveća nuklearna podmornica na svetu.
  • 12. 12. - Senegal i Gambija potpisali sporazum o Senegambijskoj Konfederaciji (traje 1982-89).
Wojciech Jaruzelski objavljuje ratno stanje

Tokom godine[uredi - уреди | uredi izvor]

Spomenik ljiškoj borbi 1941, vajar Oto Logo
  • Izgrađena nova zgrada VMA u Beogradu.
  • Osnovan Nacionalni park Tara.
  • Privreda SFRJ:
    • Osnovana Komisija za ekonomsku stabilizaciju, poznata kao Krajgerova komisija.
    • Spoljna trgovina SFRJ: izvoz 10,457 mlrd. dolara (realno +11%), uvoz 15,265 mlrd (-5%), deficit 20% manji nego 1980.
    • SFRJ: Dogovoreno 4,67 milijardi dolara stranih kredita od MMF i ostalih u 3-godišnjem periodu. Za finansiranje obaveza u 1981. uzeto 3,8 milijardi dolara kredita (MMF, strane banke, Libija, Francuska, Kuvajt); inflacija 39% (ili 35,7%, peta inflacija na svetu[21]).
    • Zemlju posetilo rekordnih 6,6 miliona turista, potrošilo rekordnih 1,35 milijardi dolara[22] (3,38 milijardi u dolarima iz 2016.).
    • Tvornica glinice u Obrovcu ("Jadral"), otvorena siječnja 1979, zatvorena zbog nerentabilnosti i nedostatka sirovina. Najpoznatija "propala investicija" ex-Yu.
  • U SFRJ ima 594 "politička zatvorenika" (380 Albanaca, 78 Hrvata, 72 Srba itd.), što je po izveštaju Amnesty International-a srazmerno najviše u Evropi[23].
  • Pregled američkog magazina A.D. za 1981. beleži "hapšenja katoličkih sveštenika i nekih članova muslimanske manjine" u SFRJ[24].
  • Knjiga "Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita" Vladimira Dedijera izaziva kontraverze.
  • Tanzanija dogovorila zajam od Jugoslavije, između ostalih.
  • Marjan Beneš se povukao s ringa zbog gubitka vida na jednom oku.

1981. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Televizija. TV serije: "Velo Misto" 1980-81, "Nepokoreni grad", "Jelenko" (snim. 1980) (TV Zagreb); "Poslednji čin", "Duvanski put" (snim. 1980), "Pesničke vedrine" (1981-82), "Svetozar Marković" (snim. 1980), "Priče preko pune linije" (1981-82), "Vojnici" (snim. 1980), "Sedam sekretara SKOJ-a" (snim. 1978?) (TV Beograd); "Mi smo smešna porodica", "Baza na Dunavu", "Optimisták" (TV Novi Sad); "Djetinjstvo mladosti", "Osma ofanziva" (TV Sarajevo).
  • Neka vozila uvedena 1981:

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1981.

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelove nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Collier's Year Book za 1981 (Microsoft Encarta 2004).

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. A New High In Albanian-Kosovar Relations, Louis Zanga, OSA-RFE
  2. Rescuers save 8-year-old girl trapped in derailed Yugoslav train. March 23, 1981. upi.com Archives
  3. Sabrina Ramet, Tri Jugoslavije..., str. 301
  4. Yugoslavia One Year After Tito's Death, page 4, Slobodan Stanković, Open Society Archives - Radio Free Europe
  5. Foreign News Briefs. April 18, 1981. upi.com Archives
  6. Yugoslav authorities have broken a heroin smuggling ring which.... June 2, 1981. upi.com Archives
  7. Yugoslavs Alarmed by Sharp Rise in Drug Use, New York Times, October 4, 1981
  8. In an effort to curb the inflation rate that.... June 10, 1981. upi.com Archives
  9. New Conflicts Between Church and State in Yugoslavia, Zdenko Antić RFE Research
  10. The Madonna Embarrasses Yugoslav Communists, Z.Antić RFE
  11. Arrests said to cripple Croatian terrorism. June 26, 1981. upi.com Archives
  12. Serbian Orthodox Church Under Attack in Yugoslavia, Z. Antić, RFE Research
  13. 28. Pulski filmski festival. arhiv.pulafilmfestival.hr
  14. A gunman shot and killed a member of the.... Aug. 4, 1981. upi.com Archives
  15. Arab Countries Finance Construction of A Mosque in Zagreb, Stanković, RFE Research (1982)
  16. Yugoslavia Opens Its First Nuclear Power Plant
  17. The parliament of Yugoslavia's Kosovo province ousted its chairman.... Sept. 25, 1981. upi.com Archives
  18. Hirurg koji je dobio sve bitke (6): Putnici prevarili otmičare, Vesti online (15. 10. 2011.)
  19. Yugoslav Leaders Discuss the Country's Negative Economic Trade, Z.Antić RFE Research
  20. Yugoslavia's Federal System put in Question, Slobodan Stankovic (Radio Free Europe Research), Open Society Archives
  21. Argentina's inflation was the highest in the world at.... upi.com Archives Aug. 27, 1982
  22. A record 6.6 million foreign tourists visited Yugoslavia in.... upi.com Archives May 18, 1982
  23. "Political Crimes" In Yugoslavia and the Case of The Naked Island, S.Stanković, RFE Research
  24. 1981 was a bloody year for religious freedom. upi.com Archives April 9, 1982
  25. Explore Yugoslavia LP Album from 1981 on Discogs. discogs.com (pristup. 29. 5. 2016.)

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]