1933

Izvor: Wikipedia
Ovo je članak o godini 1933.
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1900-e  1910-e  1920-e  – 1930-e –  1940-e  1950-e  1960-e
Godine: 1930 1931 193219331934 1935 1936
1933 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1933
MCMXXXIII
Ab urbe condita 2686
Islamski 1351 – 1352
Iranski 1311 – 1312
Hebrejski 5693 – 5694
Bizantski 7441 – 7442
Koptski 1649 – 1650
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 1988 – 1989
 - Shaka Samvat 1855 – 1856
 - Kali Yuga 5034 – 5035
Kineski
 - Kontinualno 4569 – 4570
 - 60 godina Yin Voda P(ij)etao
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11933
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1933 (MCMXXXIII) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju po gregorijanskom kalendaru.

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

Adolf Hitler došao na vlast

Februar/Veljača[uredi - уреди]

  • 5. 2. - Pobuna mornara na holandskom brodu De Zeven Provinciën pored Sumatre, okončana šest dana kasnije kada je od avionske bombe poginulo 23 mornara.
  • 6. 2. - U sibirskom mestu Ojmjakon izmereno -67,7 °C, rekord za severnu hemisferu.
  • 7. 2. - Brod USS Ramapo zabeležio na severozapadu Pacifika najveći abnormalni talas - 34 metra.
  • 9. 2. - Debata o kralju i otadžbini na Oxfordu: sa 275 prema 153 pobedio stav da se "ovaj dom neće ni pod kakvim okolnostima boriti za Kralja i Zemlju".
  • 15. 2. - U Majamiju pokušaj ubistva izabranog predsednika Ruzvelta, fatalno ranjen gradonačelnik Čikaga Anton Cermak.
  • 16. 2. - U Ženevi potpisan Pakt o organizaciji Male Antante (institucionalizacija bloka).
  • 16. 2. - Štrajk u Grivici (→ en Wiki): rumunska vojska ubila sedmoricu železničara koji su štrajkovali u Bukureštu (među uhapšenima je Gheorghe Gheorghiu-Dej).
  • 17. 2. - U Senatu SAD usvojen Blejnov zakon: državama podnesen Dvadeset prvi amandman za ukidanje Prohibicije (ratifikovan sledećeg decembra).
  • 17. 2. - Prvi broj časopisa Newsweek.
  • 24. 2. - Japanska delegacija napustila zasedanje Društva naroda, nezadovoljna Litonovim izveštajem koji govori o japanskoj agresiji u Mandžuriji - neće se vraćati, Društvo nemoćno protiv odlučnog agresora.
  • 27. 2. - Paljenje Rajhstaga.
  • 28. 2. - Dekret rajhspredsednika za zaštitu naroda i države ("Dekret paljevine Rajhstaga"): ukinute mnoge građanske slobode u Nemačkoj, progon komunista - prvi čin nacističkog "glajhšaltovanja" Nemačke.

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

Franklin Delano Roosevelt, predsednik SAD 1933-45
  • 2. 3. - U "Politici" se pojavila prva ukrštenica u nas (prva za odrasle, u "Politici za decu" je prva objavljena 10. marta 1932.[1]).
  • 2. 3. - Premijera originalnog "King Konga" u Njujorku.
  • 2. 3. - Jak zemljotres i cunami pogodio obalu Sanriku u Japanu.
  • 4. 3. - Franklin Delano Roosevelt novi predsednik SAD (do 1945): "Jedino čega treba da se plašimo je sam strah". Frances Perkins je kao sekretarica rada prva žena u kabinetu.
  • 4. 3. - Austrijski parlament suspendovan, kancelar Engelbert Dollfuss započeo vladavinu dekretima (austrofašizam protiv nacizma).
  • 5. 3. - Izbori u Nemačkoj, nacisti uzimaju 44 % glasova (sa saveznicima imaju 52 %); komunistički i neki socijaldemokratski poslanici su ranije pohapšeni (lider KPD Ernst Thälmann će ostatak života provesti u samici); poslednji višestranački, mada ne i slobodni, izbori do 1949. na zapadu Nemačke, odn. do 1990. u celoj Nemačkoj.
  • 5 - 13. 3. - Bank Holiday u SAD: po objavi predsednika Ruzvelta na devet zatvorene sve banke i zamrznute finansijske transakcije kako bi se stabilizovao sistem.
  • 9. 3. - Velika Depresija: Američki kongres započinje prvih 100 dana u kojem donosi zakone New Deal-a.
  • 10. 3. - Zemljotres u Long Beachu, južna Kalifornija, 115 mrtvih.
  • 14. 3. - Dr. Ivan Pernar osuđen na godinu dana robije.
  • 15. 3. - Dow Jones Industrial Average skočio sa 53.84 na 62.10 (15.34%) - do danas najveći jednodnevni procentni skok.
  • 21. 3. - "Dan Potsdama": novi nemački Rajhstag svečano otvoren u Garnizonskoj crkvi u Potsdamu (zasedaće u Krollovoj operi do 1942).
  • 22. 3. - Otvoren logor Dahau, prvi nacistički koncentracioni logor.
  • 22/23.3. - Velike snežne padavine u Beogradu i još nekim krajevima.
Hitler traži i dobija od Rajhstaga diktatorska ovlašćenja
  • 23. 3. - Zakon o vanrednom ovlašćenju (Ermächtigungsgesetz tj. Gesetz zur Behebung der Not von Volk und Reich): daje nemačkoj vladi, tj. Adolfu Hitleru, pravo da donosi zakone bez Rajhstaga - de fakto legalna diktatura.
  • 25. 3. - U Beogradu umrla rumunska kneginja Lidija Bogdan, teško povređena u avionskoj nesreći ("kod Izvora", "na Samarnjači")[2].
  • 27. 3. - Japan napušta Društvo naroda.

April/Travanj[uredi - уреди]

  • 1. 4. - U Njemačkoj počeo progon Jevreja bojkotom njihovih poslova i blokiranjem bankovnih računa (Julius Streicher organizovao jednodnevni bojkot jevrejskih radnji).
  • 3. 4. - Lord Clydesdale na čelu prvog leta preko Mount Everesta.
  • 4. 4. - Vazdušni brod USS Akron stradao u oluji kod New Jerseya, poginulo 73 od 76 članova posade.
  • 5. 4. - Međunarodni sud pravde presudio da Grenland pripada Danskoj i osuđuje norveška zauzeća na istočnoj obali.
  • 7. 4. - U SAD stupio na snagu Cullen–Harrisonov zakon koji dozvoljava prodaju piva i vina s niskim sadržajem alkohola (nezvanični Nacionalni dan piva u SAD).
  • 7. 4. - Zakon o obnovi državne službe u Nemačkoj uskraćuje državne pozicije (npr. učitelja, profesora, sudija) Jevrejima i političkim protivnicima nacista - prvi antisemitski zakon u Trećem rajhu; kasnije tokom meseca jevrejski lekari su isključeni iz zvaničnog osiguranja što će mnoge izbaciti iz posla.
  • 8. 4. - Referendum u Zapadnoj Australiji u korist otcepljenja od Australije.
  • 9. 4. - Otvoren Ruski dom u Beogradu.
  • april - Poslednja čarka Kastinskog rata na Jukatanu - smatra se da su ovim posle 422 godine okončani Meksički indijanski ratovi.
  • 19. 4. - SAD zvanično napuštaju zlatni standard.
  • 26. 4. - Hermann Göring, ministar unutrašnjih poslova Pruske, osnovao Gestapo (Geheime Staatspolizei, Tajna državna policija).
  • 29. 4. - Vladko Maček, glavni hrvatski političar, osuđen pred Sudom za zaštitu države na tri godine zatvora. Tri srpske partije (demokrati, radikali i zemljoradnici) osuđuju Mačekov progon.
  • 29. 4. - Anglo-Persian Oil Company sklopila dogovor sa persijskom (iranskom) vladom o monopolu na 60 godina.
  • travanj - U Nemačkoj zatvorena škola Bauhaus.

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди]

  • 1. 6. - Načela Hrvatskog ustaškog pokreta: svim sredstvima za nezavisnu Hrvatsku, u kojoj "ne smije odlučivati nitko ko nije po koljenima i po krvi član Hrvatskog naroda". Ove godine "Ustaša - Hrvatska revolucionarna organizacija" menja ime u "Ustaša - Hrvatski oslobodilački pokret".
  • 4. 6. - Radio Luksemburg počeo emitovanje, usmeren je ka Britanskim ostrvima.
  • 6. 6. - U Nju Džersiju otvoren prvi autokino (Drive-in theater).
  • 8. 6. - Max Baer, polujevrejin, nokautirao Nemca Maxa Schmelinga u Njujorku.
  • 12. 6. - Početak Londonske ekonomske konferencije: nije uspela jer je predsednik Ruzvelt odbacio valutnu stabilizaciju; nemački ministar Alfred Hugenberg izazvao buru predlogom da se Depresija okonča nemačkom ekspanzijom u Africi i istočnoj Evropi.
  • jun - Režimska stranka Jugoslovenska radikalno-seljačka demokratija promenila ime u Jugoslovenska nacionalna stranka.
  • 16. 6. - U SAD formirana Administracija nacionalnog oporavka (NRA) za eliminaciju "destruktivne konkurencije" (1935. presuđeno da je neustavna).
  • 17. 6. - Masakr u Kanzas Sitiju: Pretty Boy Floyd pokušao da oslobodi Frenka Neša, ubio i njega i četvoricu agenata FBI (neki misle da Pretty Boy nije kriv).
  • 21. 6. - U Nemačkoj zabranjene sve partije osim nacističke.
  • 25. 6. - U Bugarskoj uvedeno opsadno stanje, objašnjeno zaverom komunista i VMRO-ovaca.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

  • 4. 7. - Sovjetski Savez potpisao "Konvenciju o definiciji agresije" sa Čehoslovačkom, Rumunijom, Turskom i Kraljevinom Jugoslavijom , koja je trebalo da omogući efikasnije otkrivanje agresorskih postupaka radi preduzimanja mera posredstvom Društva naroda. Bio je to prvi diplomatski sporazum između Kraljevine Jugoslavije i Sovjetskog Saveza (SSSR priznat tek 1940).
  • 9. 7. - Otvoren muzej Matice srpske u Novom Sadu.
  • 13. 7. - Hitlerov pozdrav postaje obavezan za službenike u Nemačkoj.
  • 14. 7. - Ubijen Josip Predavec, potpredsednik Hrvatske seljačke stranke.
  • 14. 7. - U Nemačkoj donesen Zakon za sprečavanje nasledno obolelog potomstva koji legalizuje eugeničku sterilizaciju - stupa na snagu sledećeg januara.
  • 15. 7. - U Rimu potpisan tzv. Četvorni pakt (Italija, Francuska, V. Britanija, Nemačka).
  • 20. 7. - Potpisan Reichskonkordat između Vatikana i Nemačke - garantovana prava crkve u zamenu za nemešanje u politiku.
  • 22. 7. - Wiley Post je prvi sam obleteo svet, za 7 dana, 18 sati i 49 minuta.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

  • 1. 8. - Srpski aeroklub (1921) obnovljen pod imenom "Naša krila".
  • 2. 8. - U SSSR otvoren Belomorsko-baltički kanal, građen prinudnim radom.
  • 6. 8. - Opštinski izbori u Vrbaskoj i Moravskoj banovini.
  • 7. 8. - Pokolj u Simelu - u severnom Iraku ovih dana ubijeno oko 3.000 asirskih hrišćana.
  • 12. 8. - Predsednik Kube Gerardo Machado pobegao iz zemlje usled nereda.
  • 19. 8. - Školski brod "Jadran" upisan u flotnu listu KRM.
  • 23. 8. - Diplomirala Danica Tomić, prva Jugoslovenka vazduhoplovni pilot.
  • 25. 8. - Zemljotres u Sečuanu, oko 9.000 mrtvih.
  • 25. 8. - Sporazum Haavara između Hitlerove vlade i cionista za olakšanje iseljavanja Jevreja u Palestinu.
  • 28. 8. - Na vašaru u Varvarinu razjarena masa linčovala troje Cigana, misleći da su ukrali i oslepeli jednu devojčicu[4] (zapravo siroče jedne Rumunke koju je uzela ubijena Živana Marinković[5]).
  • 28. 8. - Francuske trupe okupirale Andoru usled tamošnjih nereda.
  • 30. 8. - Jevrejski filozof Theodor Lessing ubijen u Češkoj od strane pronacističkih sudetskih Nemaca.

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

  • 5. 12. - XXI amandman na Ustav SAD ukida Prohibiciju (stupa na snagu 15. 12.).
  • 8. 12. - U Španiji izbija treći i poslednji anarhistički ustanak. (es Wiki).
  • 10. 12. - Bugarski kraljevski par u uzvratnoj poseti Jugoslaviji.
  • 16. 12. - Kralj Aleksandar stigao sa kraljicom u Zagreb, na proslavu svog rođendana; ustaše planirale atentat, ali izvršilac odustao; uhapšena trojica "sumnjivih lica", pri čemu je poginuo jedan policajac.
  • 21. 12. - Odlučeno da se Dominion Newfoundland privremeno vrati u status britanske krunske kolonije, usled finansijskih problema.
  • 24. 12. - Železnička nesreća kod Lanjija u Francuskoj, 217 mrtvih.
  • 26. 12. - Osnovan Nissan Motors.
  • 29. 12. - Rumunjski premijer Ion G. Duca postao je u Sinaji žrtvom atentata fašističke tajne organizacije "Željezna garda", čije je raspuštanje naredio prije nekoliko dana.

Tokom godine[uredi - уреди]

Rođenja[uredi - уреди]

Januar/Siječanj – Februar/Veljača[uredi - уреди]

Mart/Ožujak – April/Travanj[uredi - уреди]

Maj/Svibanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди]

Jul/Srpanj – Avgust/Kolovoz[uredi - уреди]

Septembar/Rujan – Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

Novembar/Studeni – Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

Kroz godinu[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1933.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

Nobelove nagrade[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

Spoljne veze[uredi - уреди]