2011

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Disambig.svg Za ostala značenja v. 2011 (razvrstavanje).
Milenijum: 3. milenijum
Vjekovi: 20. vijek21. vijek22. vijek
Decenija: 1980-e  1990-e  2000-e  – 2010-e –  2020-e  2030-e  2040-e
Godine: 2008 2009 201020112012 2013 2014
2011 u drugim kalendarima
Gregorijanski 2011
MMXI
Ab urbe condita 2764
Islamski 1432 – 1433
Iranski 1389 – 1390
Hebrejski 5771 – 5772
Bizantski 7519 – 7520
Koptski 1727 – 1728
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2066 – 2067
 - Shaka Samvat 1933 – 1934
 - Kali Yuga 5112 – 5113
Kineski
 - Kontinualno 4647 – 4648
 - 60 godina Yin Metal Zec
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 12011
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

2011 je redovna godina koja je počela u subotu. Po gregorijanskom kalendaru to je 2011. godina naše ere, 11. godina 3. milenijuma i 21-og vijeka, kao i 2. godina 2010-ih.

Ujedinjeni narodi su označili 2011. za

Republika Hrvatska 2011. Godinu ce posebno pamtiti po nestanku Antonie Bilic iz Drnisa koja je nestala 7.6.2011. Za Hrvatsku to je bila najveca potraga za nestalom osobom u modernoj povijesti svi su trazili nestalu drnisanku a u medijima je zbog ovog slucaja nastao jos neupamceni cirkus. Antoniu je trazila cjela regija odnosno Srbija, Madarska,BIH,RS, Velika Britanija i mnoge druge drzave. 26.6.2011. U RS uhicen je ubojica Antonie Bilic Dragan Paravinja koji je roden u Srbiji. 27.7.2011. Doveden je u Sibenski zatvor gdje je optuzen da je 7.6.2011. God. Pokusao silovati a zatim i ubio Antoniu Bilic. 1.3.2012. Na zupanijskom sudu u Sibeniku pocelo je sudenje Paravinji koje je vodila sutkinja Nives Nikolac. Nakon sudenja koje je trajalo 7 mjeseci izrecena je presuda Paravinji. 19.10.2012. Sudsko vijece zupanijskog suda u Sibeniku proglasilo je Dragana Paravinju krivim za pokusaj silovanja i tesko ubojstvo maloljetne Antonie Bilic i osudilo ga na 40 godina zatvora. 27.11.2012. Pronadeno je tijelo Antonie Bilic koja je sahranjena 5.12.2012. O ovom slucaju postoji i film pod nazivom Antonia Bilic- Nestali Osmijeh. 15.4.2014. Dogodio se sok u RH i cijelome svijetu naime Vrhovni sud RH ponistio je presudu Draganu Paravinji i naredio novo sudenje. U ponovljenom sudenju paravinja je 27.3.2015. Opet osuden na 40 godina zatvora za tesko ubojstvo Antonie Bilic. 27.10.2015. Vrhovni sud RH ponovno je ponistio presudu Paravinji i naredio novo sudenje. Novo sudenje odvijalo se ovoga puta u Splitu gdje je glavni sudac bio Damir Romac. 1.3.2016. I po treci put paravinja je dobio 40 god. Zatvora za tesko ubojstvo Antonie Bilic o ovoj presudi jos se ceka odluka Vrhovnog suda RH.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 3. - Rat u Libiji: Kontraofanziva pro-Gadafijevih snaga oko Tripolija, kao i na grad i naftni terminal Brega (Al Burayqah) na istoku zemlje (privremeno zauzeta).
  • 2. 3. - Kosovski Albanac ubio dvojicu američkih vojnika na Frankfurtskom aerodromu, iz "osvete za Afganistan".
  • 3. 3. - "Delta holding" prodao trgovinski lanac "Maksi" belgijskom "Delezu" za 950 miliona evra, što uključuje i neto dugove od 300 miliona evra (realizovano 27. 7.).
  • 3. 3. - Povučena srbijanska optužnica protiv Tihomira Purde i još dvojice hrvatskih veterana.
  • 3. 3. - U Beču uhapšen bivši general ARBiH Jovan Divjak, na osnovu srbijanske optužbe za ratni zločin (Dobrovoljačka) - protesti u BiH.
  • 3. 3. - Nastavljaju se prosvjedi protiv vlade u Hrvatskoj.
  • 5. 3. - Pobunjenici u Libiji privremeno zauzeli Bin Jawwad, zapadno od Ras Lanufa.
  • 8. 3. - U Briselu prvi razgovori između Beograda i Prištine.
  • 11. 3. - Katastrofalni zemljotres uz istok Japana (M 8,9, najveća zabeležena u Japanu), cunami visine do 10 metara, ugroženo nekoliko nuklearnih elektrana, naročito Fukušima Daići u kojoj dolazi do nekoliko eksplozija; najveća kriza u Japanu od II svetskog rata.
  • 11. 3. - Gadafijeve snage zauzele i centar Zavije, zapadno od Tripolija, ušli i u Ras Lanuf, prema istoku.
  • 11. 3. - U Viskonsinu izglasano ukidanje kolektivnog pregovaranja sindikatima državnih službenika.
  • 13. 3. - 26. 6. - Prvi regionalni "Veliki brat" (pobedila Marijana Čvrljak iz Šibenika).
  • 14. 3. - Obavljena rekonstrukcija vlade u Srbiji: 17 ministarstava umesto 21-og (ukupno 24 člana), još 4 ministra zamenjeno.
  • 14. 3. - U Bahrein dolazi 1000 Saudijskih vojnika i 500 emiratskih policajaca, ispred Zalivskog saveta za saradnju, dan nakon sukoba u kojima je poginulo sedam protestanata.
  • 16. 3. - Otvoren Sajam knjiga u Lajpcigu, Srbija počasni gost.
  • 17. 3. - Rezolucija 1973 Saveta bezbednosti odobrava "sve neophodne mere" osim kopnene invazije protiv Gadafijevog režima, čije su snage nadomak Bengazija.
  • 17. 3. - Federacija BiH: pet meseci poslije izbora, novi predsjednik je Živko Budimir (HSP), premijer Nermin Nikšić (SDP), vladu čine SDP BiH, SDA, NSRzB i HSP BiH (nema ni jednog HDZ-a).
  • 18. 3. - Vanredno stanje u Jemenu nakon pogibije 52 demonstranata;
  • 18. 3. - Vojska u Bahreinu srušila spomenik na Bisernom krugotoku.
  • 18. 3. - Protesti u južnom sirijskom gradu Dera.
  • 19. 3. - Počeli udari na ciljeve u Libiji (Operation Odyssey Dawn) - Francuska, V. Britanija, SAD.
  • 19. 3. - Ivica Kostelić osvojio je Veliki kristalni globus i Mali kristalni globus.
  • 22. 3. - Srpskohrvatska Wikipedija ima 40.000 članaka.
  • 22. 3. - Kontroverzna izjava Čede Jovanovića o "kanibalima" u Africi (liderima), narednih dana razlaz sa Vesnom Pešić.
  • 23. 3. - Ruski premijer Putin u Beogradu.
  • 23. 3. - Kosovski Ustavni sud ocenio neustavnim izbor Pacolija za predsednika Kosova.
  • 23. 3. - Ostavka portugalskog premijera Sokrateša, strah od "grčkog scenarija".
  • 27. 3. - U Rusiji otpočinje stalno ljetno računanje vremena, odnosno trajno se ukida dotadašnje zimsko računanje vremena (međutim, od jeseni 2014. počinje stalno zimsko računanje).
  • mart - Borbe u Obali Slonovače između snaga starog predsednika Gbagba (tvrdi da je dobio izbore 2010) i Uatare (UN kaže da je on izabran).

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Protesti i smrti u Siriji do aprila 2011.
William & Kate, 29. april/travnja

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 5. - U Rimu svečano beatificiran papa Ivan Pavao II.
  • 2. 5. - Operacija Neptune Spear: iza 01:00 po lokalnom vremenu, u Pakistanu u napadu američkih mornaričkih specijalaca ubijen Osama Bin Laden, vođa Al Qaide i organizator napada 11. septembra 2001..
  • 3 - 15. 5. - Football pictogram.svg U Srbiji Evropski fudbalski šampionat za mlađe od 17, Holandija prvak.
  • 4. 5. - Sudsko veće ICTY odbilo zahtev Vojislava Šešelja za puštanje na slobodu (sudija Antoneti izdvojio mišljenje).
  • 4. 5. - U Kairu potpisan sporazum između Hamasa i Fataha, palestinskih pokreta u zavadi od kraja 2006.
  • 5. 5. - Na referendumu u Ujedinjenom Kraljevstvu ubedljivo odbijen predlog sistema Aternativnog glasanja (67,9 prema 32,1%). ŠNS dobila apsolutnu većinu u škotskom parlamentu - do 2016. moguć referendum o nezavisnosti ili uvećana ovlašćenja parlamenta.
  • 8. 5. - Novak Đoković pobedio Nadala u finalu Madrid Opena, na šljaci (32. pobeda u nizu).
  • 10. 5. - Komunistička partija Indije (marksista) posle 34 godine izgubila vlast u Zapadnom Bengalu.
  • 11. 5. - "FK Partizan" osvojio Kup Srbije, nakon što su igrači "Vojvodine" napustili teren nezadovoljni suđenjem.
  • 12. 5. - Neredi u Prištini tokom posete srpskog pregovaračkog tima.
  • 10 - 14. 5. - Eurosong 2011 u Diseldorfu: Azerbejdžan 1, Bosna i Hercegovina (Dino Merlin, Love in Rewind) 6, Srbija (Nina Radojčić, "Čaroban") 14.
  • 14. 5. - Dominique Strauss-Kahn, predsednik MMF, uhapšen u Njujorku, optužen za pokušaj silovanja hotelske sobarice (optužbe odbačene 23.8., zbog neuverljivosti navodne oštećene).
  • 14. 5. - U Staroj Pazovi otvorena "Kuća fudbala", uz prisustvo čelnika FIFA i UEFA, Sepa Blatera i Mišela Platinija.
  • 16. 5. - Lideri Eurozone odobrili paket pomoći od 78 milijardi eura za Portugal.
  • 17. 5. - Britanska kraljica Elizabeta II stiže u istorijsku posetu Irskoj Republici.
  • 19. 5. - Govor Baraka Obame posvećen Bliskom istoku: zalaže se za rešenje palestinskog pitanja putem dve države, na osnovu granica iz 1967, što izraelska vlada odmah odbacuje.
  • 20. 5. - Odlučeno da u Kantonu Sarajevo ocene iz vjeronauke ipak ulaze u prosjek.
  • 20. 5. - Damir Polančec je optužio ravnatelja policije Olivera Grbića da je predložio HDZ-u pisanje anonimnih kaznenih prijava protiv opozicijskih čelnika.
  • 21. 5. - Severnosudanske snage zauzele sporni grad Abyei.
  • 22. 5. - Poraz vladajućih socijalista na lokalnim izborima u Španiji, već danima traju protesti protiv političke klase.
  • 22. 5. - Oko 140 mrtvih u gradu Joplin, Missouri zbog jakog tornada (najsmrtonosniji od 1949).
  • 23. 5. - Nakon što je jemenski predsednik Saleh odustao od dogovora, velika plemenska federacija se izjasnila za opoziciju - dolazi do borbi u Sani.
Ratko Mladić uhapšen
  • 26. 5. - Ratko Mladić uhapšen u Srbiji (Lazarevo kod Zrenjanina), izručen 31. 5.
  • 27 - 28. 5. - Samit srednje i istočne Evrope u Varšavi, došao Obama, zbog učešća Kosova nema Tadića i Baseskua, Džurinda uslovno.
  • 28. 5. - Eksplozija u bivšoj Šibicari u Osijeku, pet povrijeđenih.
  • 29. 5. - Finale Lige šampiona u Londonu: Barselona - Mančester Utd 3:1.
  • 29. 5. - Manji neredi u Beogradu, nakon mitinga radikala u korist Ratka Mladića.
  • 31. 5. - Poljoprivrednici blokirali puteve u Vojvodini.
  • maj - Jupiter, Venera, Merkur, Mars vidljivi u 6° neba (u svitanje, nisko nad horizontom) (slika).
  • maj - Velike poplave oko Misisipija u SAD.
  • maj-jun - Hiljade ljudi se zarazile opasnim sojem bakterije Escherichia coli u Evropi, naročito Nemačkoj (pa i SAD), sumnjalo se na španske krastavce (pogrešno, Španci besni), pa nemačke klice pasulja/graha.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Hama, Sirija
  • 15. 7. - Dawn (svemirska sonda) ušla u orbitu oko asteroida 4 Vesta.
  • 16 - 31. 7. - Water polo pictogram.svg U Šangaju svetsko prvenstvo u vodenim sportovima. Vaterpolo 30. 7.: Italija 1, Srbija 2, Hrvatska 3.
  • 18. 7. - Ivo Sanader izručen Hrvatskoj iz Austrije (gde je uhapšen 10. 12. 2010.)
  • 18. 7. - Sándor Képíró u Budimpešti oslobođen optužbi u vezi Novosadske racije 1942. ("nedostatak dokaza").
  • 18. 7. - Lansiran RadioAstron, ruski orbitalni radio teleskop.
  • 19. 7. - Rupert Murdoch i njegovi saradnici svedoče pred britanskim parlamentom (napadnut penom za brijanje).
  • 20. 7. - Goran Hadžić, poslednji haški begunac, uhapšen kod Krušedola na Fruškoj gori (izručen dva dana kasnije).
  • 20. 7. - UN formalno proglasile glad u južnoj Somaliji.
  • 21. 7. - Program Space Shuttle, započet probnim letovima 1981, okončan povratkom Atlantis-a sa misije STS-135.
  • 21. 7. - Eurozona dogovorila program pomoći Grčkoj, vredan oko 159 milijardi eura.
  • 21. 7. - Kosovska vlada primenila recipročne mere za robu iz Srbije ("embargo"), uvedena carina od 10% na robu iz BiH.
  • 22. 7. - Napadi u Norveškoj: osoba povezana s ekstremnom desnicom izazvala eksploziju ispred sedišta vlade u Oslu (8 mrtvih), zatim pucao na podmladak vladajuće Laburističke stranke u kampu na ostrvu Utoeya (68 mrtvih).
  • 23. 7. - Amy Winehouse pronađena mrtva u svom stanu.
  • 23. 7. - Nesreća kineskog brzog voza kod grada Wenzhou, 34 mrtvih.
  • 25. 7. - Specijalci Kosovske policije uveče zauzeli prelaz Brnjak na severu Kosova (zap. od Zubinog Potoka), lokalni Srbi ih sprečili da zauzmu i Jarinje (sev. od Leposavića).
  • 26. 7. - Kod Zubinog Potoka fatalno ranjen kosovski policajac.
  • 27. 7. - Zapaljen prelaz Jarinje, nakon čega je KFOR blokirao i njega i Brnjak. MORH saopštio da je pucano na hrvatske helikoptere u sastavu KFOR-a.
  • 28. 7. - Rat u Libiji: pod nejasnim okolnostima ubijen Abdul Fatah Younis, pobunjenički komandant, ranije Gadafijev saradnik i ministar unutarnjih poslova.
  • 29. 7. - General Jovan Divjak se vratio u Sarajevo, nakon što je austrijski sud odbio srbijanski zahtev za izručenje (bio uhapšen u Beču 3. 3.).
  • 29. 7. - Ustavni sud Hrvatske ukinuo odredbe Ustavnog zakona o manjinama, po kojima su one ispod 1,5% imale dvostruko pravo glasa, odn. srpska manjina je imala zagarantovana tri mjesta.
  • 31. 7. - Sirija: poslati tenkovi na protivnike predsednika Asada u gradu Hama, veliki broj žrtava ("Ramadanski masakr").
  • 31. 7. - Velike poplave u Tajlandu, 815 mrtvih.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 8. - Papa Benedikt XVI naložio je porečko-pulskoj biskupiji da talijanskim benediktincima vrati samostan Dajla, odnosno imovinu vrednu 25 miliona eura, što je za Hrvatsku neprihvatljivo.
  • 2. 8. - Posle jetke rasprave podignut plafon zaduživanja u SAD, sa 14,3 do najviše 16,7 biliona dolara, uz smanjivanje potrošnje (ali ostaju poreske povlastice za najbogatije).
  • 3. 8. - Željko Mitrović, direktor "Pinka", objavljuje da će bojkotovati hrvatsku robu i turizam, nakon što je oglašena prodaja jahte koja mu je zaplenjena u Hrvatskoj.
  • 5. 8. - Agencija Standard & Poor's snizila kreditni rejting Sjedinjem Državama sa besprekornih AAA na AA+, što predstavlja prvi takav slučaj od 1917; prethodnog dana Dow Jones Industrial Average pao za više od 512 bodova (rekord od jeseni 2008), burno i na ostalim svetskim berzama.
  • 5. 8. - Lansirana Juno (svemirska letjelica), trebala bi istraživati Jupiter od 2016.
  • 6. 8. - Talibani oborili helikopter Chinook u Afganistanu, poginuo 31 Amerikanac (15 Navy SEAL specijalaca) i 7 Afganaca, najveći dnevni gubitak koalicionih snaga tokom rata u Afganistanu i najveći gubitak SEAL-a ikad.
  • 6. 8. - Protesti u londonskom Tottenham-u zbog ubistva jednog mladića od strane policije, pretvorili se u nerede; narednih dana pljačke i paljevine širom Londona i u većim engleskim gradovima.
  • 10. 8. - Švicarski franak nakratko dostiže rekordnu vrijednost od 0,97 eura - nevolja za one sa kreditima u toj valuti.
  • 14. 8. - Novak Đoković osvojio Rodžers kup u Montrealu (prvi teniser sa pet mastersa u sezoni).
  • 15. 8. - Google objavio da preuzima Motorola Mobility za 12,5 milijardi dolara.
  • 15. 8. - Dogovor o vraćanju srpskog jezika u crnogorski obrazovni sistem (premijer Lukšić i predstavnici opozicije, preduslov za izborni zakon, potreban za početak pregovora sa EU) - ali rasprava nije gotova.
  • 16. 8. - Hrvatski poduzetnik Tomislav Horvatinčić gliserom usmrtio dvoje Talijana kod Primoštena.
  • 18. 8. - Militanti ubili osam Izraelaca kod Ejlata, u izraelskoj poteri na Sinaju poginulo pet egipatskih zaštitara - kriza u odnosima dve zemlje.
  • 19. 8. - Indijski borac protiv korupcije Anna Hazare počeo štrajk glađu, njegovo pritvaranje ranije tokom tjedna izazvalo prosvjede u zemlji.
  • 20. 8. - Rat u Libiji: pobunjenici zauzimaju Zaviju, zapadno od Tripolija, koji se sada smatra opkoljenim - već sutradan brzim prodorom ulaze u grad.
  • 20. 8. - Na Belgrade Beer Fest-u izbodeno osam posetilaca od jednog počinitelja.
  • 23. 8. - Libijski pobunjenici ušli u Gadafijev kompleks Bab al-Azizija; na istočnom frontu pao Ras Lanuf.
  • 23. 8. - Kancelarka Angela Merkel u poseti Beogradu, poručuje da treba ukinuti paralelne institucije na Kosovu.
  • 24. 8. - Jadranka Kosor u poseti Prištini - nove varnice u odnosima sa Srbijom.
  • 27. 8. - Zubin Mehta i Beogradska filharmonija nastupili u Dubrovniku.
  • 28. 8. - Uragan/tropska oluja Irena pogađa Istočnu obalu SAD, uključivši New York, uzrokovavši nekoliko desetaka ljudskih žrtava i materijalnu štetu.
  • 30. 8. - Yoshihiko Noda izabran za japanskog premijera (posle Naoto Kana) - šesti premijer u pet godina.

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 24. 8. - 7. 9. - U koordiniranoj ofenzivi Turska i Iran su porazili na svom teritoriju kurdske pobunjenike s bazama u severnom Iraku
  • 2. 9. - Regionalni samit u Viminacijumu.
  • 2. 9. - Pregovori Beograda i Prištine, dogovor o carinskim pečatima i katastrima.
  • 2. 9. - Pad vojnog helikoptera na poluostrvu Luštica u Crnoj Gori, trojica poginulih.
  • 2. 9. - Turska proteruje izraelskog ambasadora, posledica napada na konvoj za Gazu maja 2010, za koji se Izrael nije želeo izvinuti.
  • 3. 9. - Blanka Vlašić srebrna na svjetskom prvenstvu u Daegu-u, Južna Koreja.
  • 3. 9. - Najveće okupljanje u istoriji Izraela, traži se socijalna pravda.
  • 5 - 6. 9. - Ministarski skup Pokreta nesvrstanih u Beogradu, povodom 50-godišnjice osnivanja.
  • 6. 9. - Prvostepena presuda generalu Perišiću pred ICTY (optužbe za Sarajevo, Zagreb i Srebrenicu) - 27 godina.
  • 7. 9. - U padu aviona u ruskom Jaroslavlju izginula skoro cela ekipa hokejaškog kluba "Lokomotiva" iz tog grada (ukupno 43 poginula).
  • 8. 9. - Dogovor u Crnoj Gori o nazivu školskog predmeta: Crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost.
  • 8. 9. - Proslava 20 godina nezavisnosti Makedonije, otkrivena statua "Ratnik na konju" (tj. Aleksandar Makedonski).
  • 10. 9. - Demonstranti poharali izraelsku ambasadu u Kairu.
  • 12. 9. - Otvorena Narodna biblioteka Srbije, posle četvorogodišnje rekonstrukcije.
  • 12. 9. - Božidar Vučurević pobegao u BiH (očekivao izručenje u Hrvatsku ili BiH iz Srbije).
  • 12/13. 9. - Novak Đoković osvojio US Open (u dugom meču pobeđen Rafael Nadal).
  • 13. 9. - Ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko ušao u HDZ, premijerka Kosor odbacuje tvrdnje o "crnim fondovima" HDZ u izborima 2005 i 2007.
  • 13. 9. - Požar i eksplozije u napuštenoj vojarni "Stara Straža" kod Pađena blizu Knina.
  • 14. 9. - Italijanski parlament odobrio mere štednje u iznosu od 50 milijardi eura, sred protesta na ulicama.
  • 15. 9. - Forum o bezbednosti u Beogradu; ruski ambasador Aleksandar Konuzin: "samo Rusija i Vuk Jeremić" se zalažu za Srbiju.
  • 15. 9. - Parlamentarni izbori u Danskoj, pobeda levog centra, Hele Torning-Šmit će postati prva žena premijer.
  • 16. 9. - EULEX, kosovska policija i carina preuzeli granične prelaze Jarinje i Brnjak na severu Kosova, Srbi blokiraju prelaze; na Merdaru dozvoljen uvoz robe iz Srbije (embargo uveden u julu).
  • 16. 9. - Lokalizovan veliki šumski požar kod Ušća, nedaleko od Kraljeva.
  • 17. 9. - Centar harmonije, proruska partija, dobio relativnu većinu na izborima u Latviji (ne očekuje se ulazak u vladu).
  • 17. 9. - U Njujorku počinju protesti Occupy Wall Street.
  • 18. 9. - Volleyball (indoor) pictogram.svg Završeno Evropsko prvenstvo u odbojci 2011. u Austriji i Češkoj - Srbija prvak.
  • 18. 9. - EuroBasket 2011 u Litvaniji: Španija 1, Makedonija 4, Slovenija 7, Srbija 8, Hrvatska deli 13, BiH deli 17, Crna Gora deli 21. mesto.
  • 20. 9. - Izglasano nepovjerenje ljevičarskom premijeru Slovenije Borutu Pahoru.
  • 20. 9. - Agencija Standard & Poor's snizila kreditni rejting Italije sa A+ na A.
  • 21. 9. - Beogradsko tužilaštvo poslalo 40 optužnica za ratne zločine u Zagreb (među kojima Šeks, Merčep, Vekić, Glavaš) - Hrvatska najavljuje proglašenje ništavnosti takvih optužnica.
  • 22. 9. - CERN objavljuje zbunjujuća merenja neutrina bržih od svetlosti (suprotno pretpostavci teorije relativnosti) - razjašnjeno kao greška sledećeg marta.
  • 22. 9. - Rat u Libiji: snage Prelaznog veća zauzele južni pustinjski grad Sabha.
  • 22. 9. - Obnovljen saobraćaj na uskotračnoj pruzi Mokra Gora - Višegrad.
  • 23. 9. - Jemenski predsednik Saleh se vratio s lečenja u Saudi Arabiji, u sred eskalacije nasilja.
  • 23. 9. - Palestinski predsednik Mahmoud Abbas zahteva puno članstvo Palestine u UN.
  • 24. 9. - Objavljeno da će premijer Vladimir Putin biti kandidat Jedinstvene Rusije na predsedničkim izborima (što podržava sadašnji predsednik Medvedev).
  • 24. 9. - Ubistvo bugarskog mladića za koje je osumnjičen romski "car" izaziva val antiromskih protesta u Bugarskoj.
  • 26. 9. - U Srbiji usvojen Zakon o restituciji (nacionalizovane imovine).
  • 27. 9. - Sukob KFOR-a sa Srbima na prelazu Jarinje, nakon što je pokušao ukloniti barikadu - povređeni s obe strane.
  • 29. 9. - Pogibija četvorice radnika od odrona u zemunskoj Kalvariji (dan žalosti u Beogradu 3. 10.).
  • 28. 9. - Lansirana prva kineska orbitalna stanica Tiangong 1.
  • 30. 9. - MUP Srbije zabranio okupljanja u Beogradu narednog vikenda (Belgrade Pride zakazan 2. 10., kao i kontra-okupljanja).
  • 30. 9. - U Jemenu ubijen Anwar al-Avlaki, glavni propagandista Al Qaeda-e.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1 - 15. 10. - Popis stanovništva 2011. u Srbiji (Albanci bojkotuju, muftija Zukorlić neuspešno pozvao na bojkot) - popisano 7.120.666 stanovnika (oko 370.000 manje nego 2002).
  • 1/2. 10. - Na Bruklinskom mostu uhapšeno 700 ljudi iz protestnog pokreta Occupy Wall Street koji traje od 17. 9.
  • 2. 10. - Volleyball (indoor) pictogram.svg Završen Evropski šampionat u odbojci za žene u Italiji i Srbiji: Srbija prvak, Hrvatska 13.
  • 3. 10. - Otvoren novi Most kod Beške, odmah uz stari, na autoputu Beograd - Novi Sad.
  • 4. 10. - Somalija: kamion-bomba uleteo u kompleks prelazne vlade u Mogadišuu - 100 mrtvih.
  • 6. 10. - Web-aktivisti Anonymous Serbia proturili vest da je Dobrica Ćosić dobio Nobelovu nagradu za književnost.
  • 6. 10. - Sukob navijača u Sarajevu, pred prijateljsku utakmicu Željezničar – Hajduk.
  • 8. 10. - Muzički festival "Volim devedesete" u beogradskoj Areni.
  • 9. 10. - Izbori u Poljskoj: pobedila Građanska platforma premijera Donalda Tuska - prvi put u postkomunizmu da vlada bude reizabrana.
  • 9. 10. - U protestima Kopta u Kairu povodom spaljivanja crkve u Asuanu poginulo 25 ljudi.
  • 10. 10. - Francuska i Belgija su postigle dogovor težak 90 milijardi evra o spašavanju banke Dexia.
  • 11. 10. - Bivša ukrajinska premijerka Julija Timošenko zbog financijskih malverzacija (sklapanje gasnog ugovora sa Rusijom) osuđena na sedam godina zatvora.
  • 11. 10. - Zbog neprevladanih razlika među albanskim i makedonskim predstavnicima u državnoj komisiji, propao popis stanovništva u Makedoniji.
  • 11. 10. - "Iranska zavera": Iran doveden u vezu s navodnim planom da saudijski ambasador u SAD bude ubijen bombom.
  • 12. 10. - Preporuka Evropske komisije: Srbiji status kandidata (početak pregovora zavisno od dijaloga sa Kosovom), Crnoj Gori početak pregovora (konačna odluka u decembru).
  • 14. 10. - Veliki požar u parku prirode Hutovo blato.
  • 15. 10. - Globalni dan protesta tipa Occupy... zbog finansijske zlouprave i sasecanja potrošnje (inspirisano pokretima u New Yorku, Španiji i drugde) - takođe i u Hrvatskoj, BiH, Srbiji.
  • 17. 10. - Kenija poslala trupe u Somaliju, protiv terorističke grupe Al-Shabaab (osumnjičeni za otmice stranih turista).
  • 18. 10. - Na osnovu sporazuma Izraela i Hamasa oslobođen izraelski vojnik Gilad Shalit, posle petogodišnjeg zarobljeništva, u zamenu za 1027 palestinskih zatvorenika.
  • 18. 10. - Osam od 11 zemalja ZND potpisalo sporazum o slobodnoj trgovini.
  • 19 - 20. 10. - Dvodnevni generalni štrajk u Grčkoj i neredi u Atini, dok parlament usvaja nove mere štednje.
  • 20. 10. - Muamer el Gadafi ubijen prilikom zauzeća Sirta, njegovog poslednjeg uporišta (bio na vlasti od 1969).
  • 20. 10. - KFOR počeo da uklanja srpske barikade na severu Kosova.
  • 20. 10. - Baskijska ETA objavila da "definitivno" prekida akcije.
  • 21. 10. - Hrvatski sabor izglasao Zakon o ništetnosti optužnica JNA, bivše Jugoslavije i Srbije; skinut imunitet zastupniku SDP Željku Jovanoviću, zbog privatne optužnice HDZ-a.
  • 23. 10. - Izbori za ustavotvornu skupštinu Tunisa, umereno islamistički pokret Ennahda dobio relativnu većinu mesta.
  • 23. 10. - Razoran zemljotres kod turskog grada Van, preko 600 mrtvih.
  • 24. 10. - Studenti nastavljaju blokadu Filološkog i Filozofskog fakulteta u Beogradu, uprkos napadu skinheda i lažne dojave o bombi (blokada zamrznuta 10. 11.).
  • 27. 10. - Evropska dužnička kriza, dogovor evropskih lidera u Briselu: banke da oproste 50% grčkih dugova, mehanizam za pojačavanje fonda za saniranje dugova (bailout) do oko 1000 milijardi eura.
  • 27. 10. - USKOK proširio istragu korupcije na stranku HDZ (tri dana kasnije blokirana imovina).
  • 28. 10. - Napad na ambasadu SAD u Sarajevu: vehabija Mevlid Jašarević iz Novog Pazara pucao na američku ambasadu u Sarajevu (sutradan hapšenja u Sandžaku).
  • 28. 10. - Početak suđenja Ivu Sanaderu u Zagrebu (optužen za ratno profiterstvo).
  • 30. 10. - Rosen Plevneliev, kandidat vladajuće stranke GERB, u drugom krugu izabran za predsjednika Bugarske.
  • 31. 10. - UN zvanično proglasile rođenje 7-milijarditog stanovnika planete, na Filipinima.
  • 31. 10. - UNESCO primio Palestinu za punopravnog člana, SAD obustavljaju finansiranje.
  • oktobar - Poplave u Tajlandu, uključujući Bangkok; krajem meseca snežna oluja na severoistoku SAD.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 11. - Gubici na berzama, nakon što je grčki premijer Papandreu neočekivano najavio referendum o planu za saniranje krize u eurozoni.
  • 2. 11. - Josip Boljkovac uhapšen po optužbi za ratne zločine 1945 (Ustavni sud ga pustio 30. 11., iz proceduralnih razloga).
  • 2. 11. - Sirijska vlada pristala da zaustavi napade na demonstrante, na inicijativu Arapske lige (ali ubijanje se nastavlja, naročito u Homsu).
  • 6. 11. - U Grčkoj postignut dogovor o vladi nacionalnog jedinstva, s drugim premijerom.
  • 6. 11. - Protesti u Banji Koviljači zbog velikog broja azilanata u mestu i osećanja nesigurnosti (naredne nedelje bojkot škole).
  • 8. 11. - Srpskohrvatska Wikipedija ima 50.000 članaka.
  • 8. 11. - Otvoren Severni tok, gasovod ispod Baltika.
  • 11. 11. - Lukas Papadimos preuzeo kormilo nove, koalicione, vlade Grčke (do sledećeg maja).
  • 11. 11. - Al Jazeera Balkans krenula s radom iz Sarajeva.
  • 12. 11. - Silvio Berlusconi, najdugotrajniji posleratni premijer Italije, podneo ostavku nakon usvajanja reformskih mera (Italiji preti "grčki scenario"), pošto je koji dan ranije izgubio većinu u parlamentu.
  • 12. 11. - Arapska liga zamrzla članstvo Sirije, napadnute neke ambasade u Damasku.
  • 12. 11. - Velika eksplozija u raketnoj bazi Iranske revolucionarne garde kod Teherana, poginulo 17 gardista među kojima i general Hassan Moghaddam, "arhitekta iranskog raketnog programa".
  • 12. 11. - Posle godinu i po dana etapne rekonstrukcije, svih šest traka Gazele pušteno u saobraćaj.
  • 16. 11. - Mario Monti na čelu nove, tehnokratske, italijanske vlade (do 2013).
  • 16. 11. - Uhapšeno oko 70 demonstranata prilikom čišćenja parka zaposednutog od pokreta Occupy Wall Street.
  • 19. 11. - Novo nasilje u Egiptu: pokušaji čišćenja kairskog trga Tahrir od demonstranata koji su nepoverljivi prema vojnim vladarima.
  • 20. 11. - Izbori u Španiji donose promenu vlasti: apsolutna većina za Narodnu stranku, novi premijer će biti Mariano Rajoy (od 21. 12.).
Ali Abdulah Saleh se povlači s vlasti u Jemenu
  • 23. 11. - Jemenska revolucija: predsednik Ali Abdulah Saleh u Rijadu potpisao plan Saveta zalivske saradnje, kojim se odriče vlasti (bio predsednik Severnog Jemena od 1978 i ujedinjene zemlje od 1990).
  • 25. 11. - U napadu NATO-a (ISAF) poginulo 25 pakistanskih vojnika, blizu granice te zemlje sa Afganistanom.
  • 25. 11. - Prvi od tri koncerta Dino Merlina u beogradskoj Areni, uz pretnje desničarskih organizacija.
  • 25. 11. - Prijevremeni otpust za Mirka Norca, poslije dvije trećine odslužene kazne za ratne zločine.
  • 28. 11. - Sukob lokalnih Srba i KFOR-a u na barikadi u Jagnjenici kod Zubinog Potoka, desetine povređenih s obe strane (predsednik Tadić sutradan poziva Srbe da uklone barikade).
  • 28. 11. - Početak prvog od tri stupnja parlamentarnih izbora u Egiptu (do januara 2012), prvih nakon obaranja Mubaraka - najuspešniji Partija slobode i pravde (povezani s Muslimanskim bratstvom) i salafijska partija al-Noor.
  • 29. 11. - Demonstranti u Teheranu upali u britansku ambasadu, nakon što je V. Britanija uvela sankcije Iranu.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 12. - U Briselu postignut dogovor Beograda i Prištine o integrisanom upravljanju granicom.
  • 4. 12. - Coat of arms of Croatia.svg Izbori u Hrvatskoj: opoziciona Kukuriku koalicija (SDP, HNS, IDS, umirovljenici) dobija natpolovičnu većinu (80 zastupnika), HDZ sa koalicijom 47 (najslabiji rezultat ikad).
  • 4. 12. - Izbori u Sloveniji: neočekivana pobeda Pozitivne Slovenije ljubljanskog gradonačelnika Zorana Jankovića (28,5% glasova).
  • 4. 12. - Parlamentarni izbori u Rusiji: vladajuća Jedinstvena Rusija osvaja 49,54% glasova (pad sa 64,3%), prijavljene mnoge nepravilnosti (narednih dana protesti, a Putin optužuje SAD da ih podstiču).
  • 5. 12. - Potvrđeno otkriće ekstrasolarne planete Kepler-22b, na kojoj bi voda mogla biti tečna.
  • 5. 12. - Uklonjena prva barikada na severu Kosova, u Jagnjenici.
  • 6. 12. - Vojni penzioner i supruga skočili sa detetom sa šestog sprata samačkog hotela na beogradskoj Zvezdari - dete preživelo sa teškim povredama.
  • 6. 12. - Belgija dobila novu vladu 541 dan posle izbora (premijer Elio Di Rupo).
  • 8 - 9. 12. - Sastanak lidera EU, 23 zemlje prihvatile poreski i budžetski pakt za veću fiskalnu disciplinu (korak ka fiskalnoj uniji); Velika Britanija se usprotivila promeni ugovora Unije.
  • 9. 12. - SchWett Kl 2a black.svg Hrvatska u Briselu potpisala Pristupni ugovor sa EU (→ Pristupanje Hrvatske Europskoj uniji).
  • 9. 12. - Odluka u Briselu: početak pregovora o članstvu sa Crnom Gorom počinje u junu, uslovno; odluka o kandidaturi Srbije odložena do marta.
  • 12. 12. - U Beogradu pretučen Jovo Kapičić (92), bivši načelnik UDBA-e.
  • 13. 12. - Napad u Liège-u, pojedinac bombama i oružjem ubio petoro ljudi na autobuskom stajalištu.
Zoran Milanović, premijer RH 2011 - 2016

Tokom/tijekom godine[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 19. 10. - Giulia Sarkozy, kći francuskog predsednika

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 2011.

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelove nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi takođe:[uredi - уреди | uredi izvor]

Godišnji kalendar