2019

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Milenijum: 3. milenijum
Vjekovi: 20. vijek21. vijek22. vijek
Decenija: 1980-e  1990-e  2000-e  – 2010-e –  2020-e  2030-e  2040-e
Godine: 2016 2017 201820192020 2021 2022
Disambig.svg Za ostala značenja, v. 2019 (razvrstavanje).
2019 u drugim kalendarima
Gregorijanski 2019
MMXIX
Ab urbe condita 2772
Islamski 1440 – 1441
Iranski 1397 – 1398
Hebrejski 5779 – 5780
Bizantski 7527 – 7528
Koptski 1735 – 1736
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2074 – 2075
 - Shaka Samvat 1941 – 1942
 - Kali Yuga 5120 – 5121
Kineski
 - Kontinualno 4655 – 4656
 - 60 godina Yin Zemlja Svinja
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 12019
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 1. - Jair Bolsonaro je novi predsednik Brazila.
  • 1. 1. - Sonda New Horizons proletela pored transneptunovskog objekta (486958) 2014 MU69, nazvanog Ultima Thule, na daljini od 6,5 mlrd. km (43,4 AU od Sunca, preko šest svetlosnih sati).
  • 3. 1. - Kineska Chang'e 4 sletela na tamnu stranu Meseca.
  • 5. 1. - Vaseljenski patrijarh potpisao tomos kojim je Ukrajinska pravoslavna crkva odvojena od ruske.
  • 10. 1. - Objavljeno da je Félix Tshisekedi pobedio na predsedničkim izborima u DR Kongu - crkva i drugi kandidat to osporavaju.
  • 11. 1. - Makedonski parlament glasao za četiri ustavna amandmana, uključujući promenu imena u Severna Makedonija (zvanično od 12. 2.).
  • 11. 1. - Afera "Koverta" u Crnoj Gori: objavljen snimak na kome Duško Knežević, predsednik Atlas grupe, daje novac za predizbornu kampanju DPS 2016.
  • 11. 1. - U Srbiji pritvoreno 150 ljudi optuženih za teška krivična dela.
  • 12. 1. - Saudijska tinejdžerka Rahaf al-Qunun stigla u Kanadu - bila je zadržana u Tajlandu na putu u Australiju, što je postalo svetska vest.
  • 14. 1. - Pawel Adamowicz, liberalni gradonačelnik Gdanjska ubijen u prvom politički motiviranom atentatu u historiji postkomunističke Poljske.
  • 15. 1. - Počinje Kumbh Mela u Prajagradžu (ex Alahabad).
  • 15 - 16. 1. - Britanski parlament odbija plan za Brexit sa 230 glasova razlike, na sutrašnjem glasanju o poverenju vladi, Theresa May dobija za 19.
  • 17. 1. - Ruski predsednik Putin u poseti Beogradu.
  • 18. 1. - Eksplozija obijenog cevovoda za benzin u Tlahuelilpan, Meksiko - stradalo 114 ljudi koji su sakupljali gorivo.
  • 22. 1. - Aachenski ugovor o saradnji Francuske i Njemačke.
  • 23. 1. - Lider venecuelanske Nacionalne skupštine Juan Guaidó se na mitingu opozicije proglasio za v.d. predsednika, što predsednik SAD Trump priznaje - Maduro prekida diplomatske odnose sa SAD.
  • 25. 1. - Grčki parlament, okružen demonstracijama, ratificira Prespanski sporazum sa Makedonijom.
  • 25. 1. - Pucanje brane sa jalovinom kod Brumadinha, blizu Belo Horizontea - stotine žrtava.
  • 25. 1. - Posle 35 dana prekinuta obustava rada (shutdown) savezne vlade u SAD - privremena mera ne obuhvata finansiranje zida na meksičkoj granici.
  • 10. - 27. 1. - Svjetsko prvenstvo u rukometu - Danska i Njemačka 2019: Danska 1, Hrvatska 6, Srbija 18.
  • 30 - 31. 1. - Polarni vrtlog: rekordna hladnoća na Srednjem zapadu SAD. U Australiji ovo je bio najtopliji januar.

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 2. - Na snazi je Sporazum o ekonomskom partnerstvu EU i Japana - najveća zona slobodne trgovine, obuhvata trećinu svetskog GDP.
  • 1. 2. - SAD suspendovale sporazum Ugovor o nuklearnim snagama prelaznog dometa (INF) iz 1987.
  • 6. 2. - Potpisan protokol o pristupanju Makedonije NATO-u.
  • 7. 2. - Francuska opozvala ambasadora iz Italije, nakon višemesečnih prepucavanja između vlasti dve zemlje, iniciranih sporovima oko migranata.
  • 8. 2. - Predsednik Vučić na kampanji "Budućnost Srbije", a subotnji protesti "Jedan od pet miliona" se i dalje održavaju.
  • 10. 2. - Dan sjećanja u Italiji: Tajanijev pozdrav "Živio Trst, živjela talijanska Istra, živjela talijanska Dalmacija".
  • 12. 2. - Serijski ubica Edin Gačić ubijen u Lepenici kod Kiseljaka.
  • 14. 2. - Napad u Pulwami: preko 40 indijskih snaga reda stradalo u samoubilačkom napadu u Kašmiru - Indija krivi Pakistan.
  • 15. 2. - Predsednik Trump proglašava nacionalnu vanrednu situaciju kako bi finansirao zid prema Meksiku.
  • 16. 2. - Demonstranti u Tirani napali zgradu vlade.
  • 16. 2. - Protestno okupljanje u Podgorici, povodom afere "Koverta".
  • 23. 2. - Predsednik Sudana Omar al-Bashir proglašava vanredno stanje nakon dvomesečnih protesta.
  • 23. 2. - Bura u Makarskoj 191 km/h, u Splitu 176 km/h.
  • 24. 2. - 91. dodjela Oscara: najbolji je Green Book, tri nagrade od 5 nominacija; Bohemian Rhapsody 4 od 5; Roma 3 od 10; Black Panther 3 od 7.
  • 25. 2. - Savetodavna odluka Međunarodnog suda pravde: Velika Britanija bi morala vratiti Chagoska ostrva Mauricijusu.
  • 25. 2. - Francuska ministarka za evropske poslove Natali Loazo: sadašnje stanje EU ne omogućava nova pridruživanja.
  • 27. 2. - Susret Kim – Trump u Hanoju, bez sporazuma.
  • 27. 2. - Bivši Trumpov advokat Michael Cohen svedoči protiv njega pred Kongresom.
  • 27. 2. - Indijsko-pakistanska kriza: Pakistan tvrdi da je oborio dva indijska aviona, a Indija jedan pakistanski, dan nakon što je indijska avijacija dejstvovala na pakistanskom tlu, prvi put od 1971.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 7. 3. - Kosovska skupština usvaja platformu za pregovore sa Srbijom: recipročno priznanje unutar postojećih granica, ukidanje rezolucije SBUN 1244.
  • 7. 3. - Veći deo Venecuele ostaje bez struje - zbog havarije u hidroelektrani ili sabotaže.
  • 10. 3. - Ethiopian Airlines Flight 302: u padu aviona po poletanju iz Adis Abebe stradalo 157 putnika i članova posade. To je drugi sličan udes novog aviona Boeing 737 MAX 8 za pet meseci, zbog čega je prizemljen.
  • 11. 3. - Alžirski predsednik Abdelaziz Bouteflika odustaje od kandidature za peti mandat, nakon mesec dana protesta, ali odlaže izbore.
  • 12 - 14. 3. - Izjašnjavanje britanskog parlamenta o Brexitu: odbijen je modifikovani plan (12.) i izlazak bez sporazuma (13.), traži se odlaganje (14.).
  • 12. 3. - Kardinal George Pell, bivši blagajnik Vatikana, osuđen u Australiji za zlostavljanje maloletnika.
  • 15. 3. - Pucnjave u Christchurchu: 50 mrtvih u dvije džamije na Novom Zelandu.
  • 15. 3. - Ciklona Idai pogađa Mozambik, Zimbabve i Malavi, stotine mrtvih.
  • 16. 3. - Protesti u Beogradu: deo demonstranata upao u zgradu RTS.
  • 19. 3. - Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev objavio da se povlači s pozicije predsednika, nakon tri decenije na čelu zemlje. Ime glavnog grada Astana se menja u Nursultan.
  • 20. 3. - Pravosnažna presuda Radovanu Karadžiću u Hagu: doživotna za genocid.
  • 21. 3. - EU pristala na odlaganje Brexita sa 29. marta: na 12. april ako britanski poslanici definitvno odbiju sporazum ili 22. maj u protivnom.
  • 22. 3. - Istraga specijalnog savetnika Roberta Muellera o mešanju Rusije u izbore 2016. podnela izveštaj - nisu nađeni dokazi za Trumpovu koluziju.
  • 23. 3. - Sirijske demokratske snage objavile da su odnele pobedu nad ID u Baghuz Fawqaniju, čime je ova ostala bez teritorije.
  • 23. 3. - Italija pristupila kineskoj inicijativi Pojas i put.
  • 25. 3. - SAD priznale Golansku visoravan kao deo Izraela.
  • 26. 3. - Evropski parlament podržao kontroverzni zakon o autorskim pravima (potrebno odobrenje članica) kao i kraj obaveznog pomeranja sata, od 2021.
  • 30. 3. - Liberalna Zuzana Čaputová izabrana za predsednicu Slovačke.
  • 31. 3. - Lokalni izbori u Turskoj: Erdoğanova partija izgubila u Ankari i Istambulu (istambulski izbori su ponovljeni u junu, kada je opozicija pobedila još ubedljivije).

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • mart/april - Velike poplave na jugozapadu Irana.
  • 2. 4. - Alžirski predsednik Abdelaziz Buteflika daje ostavku pod pritiskom protesta i vojske (na vlasti od 1999).
  • 4. 4. - Istočni libijski general Khalifa Haftar pokrenuo ofanzivu na Tripoli, tj. Vladu nacionalnog sporazuma.
  • 8. 4. - SAD proglasile Iransku revolucionarnu gardu za terorističku organizaciju, a Iran SAD za državnog sponzora terorizma.
  • 9. 4. - Izbori za Knesset u Izraelu: Benjamin Netanyahu i Benny Gantz su izjednačeni; koaliranje sa krajnjom desnicom bi dalo Netanyahuu rekordni peti mandat, ali zbog izostanka sporazuma slede novi izbori.
  • 10. 4. - Objavljena prva slika crne rupe, dobijena sistemom Event Horizon Telescope.
  • 10. 4. - Brexit odložen do 31. oktobra, ili do usvajanja sporazuma.
  • 11. 4. - Sudan: vojska nakon 30 godina obara Omara al-Bašira, ali demonstranti žele civilnu vlast.
  • 11. 4. - Julian Assange uhapšen u londonskoj ekvadorskoj ambasadi - azil mu je opozvan nakon sedam godina.
  • 13. 4. - Prvi let Stratolauncha, aviona sa dva trupa i rasponom krila od 117 m.
  • 15. 4. - Notre Dame de Paris pogođen požarom.
  • 17. 4. - Operacija Lava Jato/skandal Odebrecht: bivši predsednik Perua Alan Garcia se ustrelio pred hapšenje.
  • 18. 4. - U Republici Srpskoj predviđeno osnivanje rezervnog sastava policije od 1000 pripadnika, u perspektivi.
  • 21. 4. - Uskršnji bombaški napadi na Sri Lanci: u tri crkve i tri hotela stradalo preko 250 ljudi.
  • 21. 4. - Komičar Vladimir Zelenski izabran za predsednika Ukrajine.
  • 22. 4. - Ustavni referendum u Egiptu: produžen predsednički mandat, Sisiju odobrena još jedna kandidatura.
  • 22. 4. - Crvena zvezda pobedila Budućnost u finalu košarkaške ABA lige - niz utakmica obeležen agresivnim navijanjem.
  • 25. 4. - Drugi forum Pojasa i puta u Pekingu, prisutni su predstavnici 37 zemalja.
  • 26. 4. - Film Avengers: Endgame ulazi u široko prikazivanje, za nekoliko dana obara rekorde gledanosti.
  • 28. 4. - Vanredni izbori u Španiji: povećan udeo vladajućih socijalista, narodnjaci prepolovljeni, krajnje desna Vox ušla u parlament.
  • 30. 4. - Venecuelanska kriza: samoproglašeni predsednik Guaidó pokreće "operaciju Sloboda", navodno uz podršku vojske, ali brzo gubi zamah.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 5. - Nakon Akihitove abdikacije, novi car Japana je Naruhito, počinje carska era Reiwa ("Lepa harmonija").
  • 5. 5. - Socijaldemokrata Stevo Pendarovski izabran za predsednika S. Makedonije.
  • 6. 5. - Poništeni lokalni izbori u Istambulu, koje je dobila opozicija, i naloženi novi.
  • 7 - 8. 5. - Polufinala UEFA Lige šampiona: Liverpool-Barcelona 4:0 nakon 0:3 i Ajax-Tottenham Hotspur 2:3 nakon 1:0. I u finale lige Evrope su otišla dva engleska tima, Chelsea i Arsenal.
  • 9. 5. - Presuda optuženima za pokušaj državnog udara u Crnoj Gori 2016: svih 13 je osuđeno, među kojima dvojica političara i dvojica ruskih državljana.
  • 10. 5. - Trgovački rat SAD i Kine: carina za kineski uvoz vredan 200 milijardi dolara povećana sa 10 na 25%.
  • 12. 5. - Incident u Omanskom zalivu: UA Emirati izveštavaju da su četiri teretna broda oštećena sabotažom - SAD krive Iran. U regionu su već pojačane tenzije: američka udarna grupa (USS Abraham Lincoln) je na putu, Iran najavljuje da će, kao već SAD, istupiti iz nuklearnog sporazuma.
  • 13. 5. - Otvoren stečajni postupak nad brodogradilištem Uljanik (posljednji brod, luksuzni polarni kruzer Scenic Eclipse, isplovljava u srpnju).
  • 14. 5. - Jemenski građanski rat: Houthi se povukli iz tri luke, uključujući Hodeidu, u skladu sa sporazumom iz decembra.
  • 16. 5. - Trump objavio nacionalnu vanrednu situaciju kako bi zabranio tehnologiju stranih suparnika - misli se na Huawei (→ Peta generacija mobilne telefonije). Google objavljuje 19. 5. da povlači licencu za Android (privremena licenca do 19. 8.).
  • 18. 5. - Otvorena deonica autoputa kroz Grdeličku klisuru.
  • 18. 5. - Pesma Evrovizije u Izraelu.
  • 18. 5. - Afera Ibiza: austrijski vicekancelar Heinz-Christian Strache podneo ostavku zbog korupcijskog skandala - pad vlade, vanredni izbori.
  • 18. 5. - Izbori u Australiji: neočekivana pobeda liberala premijera Morrisona.
  • 19. 5. - Poslednja epizoda Game of Thrones.
  • 19. 5. - Završeni izbori u Indiji, Modijeva BJP povećala većinu.
  • 20. 5. - Nove definicije kilograma, ampera, kelvina i mola - kilogram više nije definiran prema etalonu, već Planckovoj konstanti[1].
  • 24. 5. - Britanska premijerka Theresa May najavila ostavku za 7. jun.
  • 23 - 26. 5. - European Parliament logo.svg Izbori za Evropski parlament.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 6. - Lokalni nemački političar Walter Lübcke ubijen od ekstremnog desničara.
  • 3. 6. - Sudanski protesti: "džandžavidi" napali živom municijom kamp demonstranata u Hartumu, preko 100 mrtvih.
  • 8. 6. - Crnogorski predsjednik Đukanović izjavljuje da SPC "pokušava da čuva infrastrukturu velike Srbije" i da će biti obnovljena autokefalna Crnogorska PC, što u kombinaciji sa Predlogom zakona o slobodi vjeroispovijesti (16. 5.) znači zategnutost sa Srbijom.
  • 8. 6. - Albanski predsednik Ilir Meta odlučio da odloži lokalne izbore, zakazane za kraj meseca, s obzirom da ih bojkotuje Demokratska partija - socijalistički premijer Edi Rama i parlament osuđuju.
  • 9. 6. - Ustavna kriza u Moldaviji: ustavni sud suspendovao predsednika Dodona dan nakon izbora vlade Maie Sandu - vd. preds. Pavel Filip raspustio parlament.
  • 11. 6. - Ruski istraživački novinar Ivan Golunov pušten nakon protesta, a nakon što mu je isfabrikovana optužba za promet narkotika.
  • 12. 6. - Prve žrtve od ebole u Ugandi - proširenje iz DR Konga gde je od avgusta '18. umrlo 1.400 ljudi.
  • 12. 6. - Zakonodavno vijeće Hong Konga odlaže drugo čitanje zakona o ekstradiciji u NR Kinu, usljed velikih prosvjeda praćenih neredima.
  • 13. 6. - Napadnuta dva tankera u Omanskom zalivu, SAD optužuju Iran.
  • 20. 6. - Iranska revolucionarna garda oborila američki osmatrački dron Global Hawk kod Hormuškog tjesnaca - SAD sutradan namjeravale izvesti udare, koje je predsj. Trump obustavio.
  • 22. 6. - Pokušaj prevrata u etiopskoj regiji Amhara, stradali su regionalni predsednik i načelnik etiopskog generalštaba.
  • 23. 6. - Ponovljeni lokalni izbori u Istambulu: opozicija pobeđuje ubedljivije nego u martu.
  • 28. 6. - EU i Mercosur dogovorili trgovački sporazum nakon 20 godina pregovora.
  • 28. 6. - Toplotni talas u zapadnoj i srednjoj Evropi: 45.9 °C u Gallargues-le-Montueux na jugu Francuske.
  • 30. 6. - Susret Donalda Trumpa i Kim Jong-una u Demilitariziranoj zoni, Trump je prvi američki predsjednik koji je kročio u Sjevernu Koreju.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 19. 7. - Kosovski premijer Haradinaj podneo ostavku zbog poziva Suda za ratne zločine.
  • 19. 7. - Rekonstrukcija hrvatske vlade: Sabor potvrdio sedmoro novih ministara i dva potpredsjednika vlade.
  • 19. 7. - Holandski vrhovni sud potvrdio delimičnu odgovornost holandske države, od 10 umesto 30%, za masakr u Srebrenici.
  • 19. 7. - Iranci zaplijenili britanski tanker u Hormuškom tjesnacu, 15 dana nakon što je kod Gibraltara zaplijenjen iranski.
  • 24. 7. - Boris Johnson je novi britanski premijer.
  • 25. 7. - Rekordne temperature na zapadu Evrope: Pariz 42,6°C; Nemačka 41,5; Holandija 40,7; Ujedinjeno Kraljevstvo 38,7.
  • 25. 7. - Telefonski razgovor predsednika SAD i Ukrajine Trumpa i Zelenskog u kome Trump navodno traži istraživanje Joea Bidena i njegovog sina - krajem septembra dolazi do inicijative za opoziv.
  • 27. 7. - Preko 1.000 pritvorenih na nedozvoljenom protestu u Moskvi, a opozicioni lider Aleksej Navaljni dobija jaku "alergijsku reakciju".
  • 12 - 28. 7. - U Gwangju, Južna Koreja, se održava svetski šampionat u vodenim sportovima. Hrvatska osvojila broncu u vaterpolu.

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 8. - I formalan kraj Ugovora o nuklearnim snagama prelaznog dometa (INF) iz 1987 - SAD su se povukle zbog ruskog razvoja krstarećih raketa 9M729 (NATO oznaka SSC-8).
  • 3 - 4. 8. - Pucnjave u El Pasu i Daytonu sa 20 odn. 9 žrtava. Događaj u El Pasu ima antiimigrantsku motivaciju.
  • 5. 8. - Trezor SAD označava Kinu kao valutnog manipulatora, nakon pada juana preko 7 za dolar.
  • 5. 8. - Indijski parlament ukida član 370 ustava koji je davao specijalni status državi Jammu i Kashmir. Predložena podela na dve savezne teritorije.
  • 8. 8. - Eksplozija ruske rakete na poligonu Njonoksa blizu Severodvinska - poginulo je šest eksperata, radijacija je povišena.
  • 10. 8. - Jeffrey Epstein, optužen za seksualne prestupe, nekada deo elite, ubio se u zatvoru na Manhattanu.
  • 12. 8. - Argentinska berza pala 31% nakon što je predsednik Mauricio Macri izgubio od levičara na partijskim izborima.
  • 12. 8. - Otkazani svi letovi sa hongkonškog aerodroma usled velike mase demonstranata.
  • avgust - Požari u Amazoniji, nastavljaju se i požari u Sibiru.
  • 17. 8. - Napad Islamske države na svadbu u hazarskom delu Kabula - preko 60 mrtvih.
  • 18. 8. - Otvorena deonica Obrenovac - Ljig na "Autoputu Miloša Velikog" ("Koridor 11", Beograd - Boljare).
  • 20. 8. - Italijanski premijer Giuseppe Conte podnosi ostavku, optužuje potpredsednika Salvinija za izazivanje krize vlade.
  • 20. 8. - Trump odlaže posetu Danskoj, nakon odbijanja ideje o prodaji Grenlanda.
  • 26 - 27. 8. - Tenk ispred "Marakane", traktor ispred "Maksimira".
  • 28. 8. - Na predlog premijera Johnsona, britanski parlament će biti suspendovan pet sedmica u septembru i oktobru - oštre reakcije.
  • 31. 8. - 15. 9. - U Kini se održava Svetsko prvenstvo u košarci.

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 20. 9. - Okupljanja u nizu zemalja povodom promene klime, tri dana pre samita UN o klimi.
  • 23. 9. - Propast britanske putne agencije Thomas Cook, osnovane 1841.
  • 24. 9. - Vrhovni sud UK presudio da je suspenzija Parlamenta nezakonita i ništavna.
  • 24. 9. - Nancy Pelosi, lider Predstavničkog doma SAD najavljuje istragu za opoziv predsednika Trumpa, nakon tvrdnje da je Trump pritiskao Ukrajinu da istražuje Joea Bidena.
  • 29. 9. - Finale evropskog prvenstva u odbojci, u Parizu: Srbija - Slovenija 3:1. MVP je Uroš Kovačević.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 10. - Sedamdeset godina Narodne Republike Kine obeleženo velikom paradom u Pekingu. Neredi u Hong Kongu se nastavljaju.
  • 1. 10. - Veliki protesti u Iraku zbog nezaposlenosti, korupcije i loših komunalnih službi - preko stotinu mrtvih narednih dana.
  • 2. 10. - Severna Koreja izveštava o uspešnom testu lansiranja balističke rakete sa podmornice.
  • 27. 9. - 6. 10. - U Dohi održan Svetski šampionat u atletici: Amel Tuka srebro na 800m, Sandra Perković bronza u bacanju diska.
  • 8. 10. - Protesti u Ekvadoru zbog ukidanja subvencija za gorivo: vlada preds. Morena prešla iz Quita u Guayaquil - najavljene mere na kraju ukinute.
  • 6. 10. - Vanredni izbori na Kosovu: najviše glasova za opozicione Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova, svi srpski mandati Srpskoj listi.
  • 9. 10. - Operacija Izvor mira: turska ofanziva protiv Kurda na severu Sirije.
  • 12. 10. - Japan pogođen jakim tajfunom Hagibis.
  • 14. 10. - Devetoro katalonskih političara i aktivista osuđeni pred Vrhovnim sudom Španije na 9 - 13 godina zatvora.

Predviđeni događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Nepoznati datumi[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Hrvatska Predsjednički izbori u Hrvatskoj.

Godišnjice/Obljetnice[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 2019.

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelove nagrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Godišnji kalendar

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]