1950

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1920-e | 1930-e | 1940-e | 1950-e | 1960-e | 1970-e | 1980-e | >
<< | < | 1946. | 1947. | 1948. | 1949. | 1950. | 1951. | 1952. | 1953. | 1954. | > | >>

1950. po kalendarima

Gregorijanski	1950. (MCML)
Ab urbe condita	2703.
Islamski	1369–1370.
Iranski	1328–1329.
Hebrejski	5710–5711.
Bizantski	7458–7459.
Koptski	1666–1667.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2005–2006.
• Shaka Samvat	1872–1873.
• Kali Yuga	5051–5052.
Kineski
• Kontinualno	4586–4587.
• 60 godina	Yang Metal Tigar (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11950.
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1950 (MCML) po gregorijanskom kalendaru bila je redovna godina koja počinje u nedjelju.

Ova godina se smatra nultom godinom u arheologiji, geologiji itd. za datiranje događaja Before Present ("pre sadašnjice"), npr pri radiokarbonskom datiranju.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1. 1. - Referentna točka u kronologiji radiokarbonskim datiranjem - Present u Before Present (BP).
• 1. 1. - Juče objavljeno da su amnestirana 7.304 zatvorenika u FNRJ (New York Times).
• 3. 1. - Izbori u Egiptu: ubedljiva pobeda partije Vafd, Mostafa El-Nahas će biti premijer do 1952.
• 6. 1. - V. Britanija priznala NR Kinu, ovog meseca to čine i četiri skandinavske zemlje i Švajcarska, Holandija u martu.
• 8. 1. - Kwame Nkrumah pokreće "Pozitivnu akciju" kako bi Zlatna Obala dobila ustav - štrajk se pretvara u nerede, 11-og je proglašeno ratno stanje a Nkrumah uhapšen 22-og
• 12. 1. - Sudar britanske podmornice HMS Truculent (P315) i švedskog tankera u estuaru Temze - 64 mrtvih, uglavnom od hladnoće.
• 12. 1. - Državni sekretar SAD Dean Acheson u govoru o obodu odbrane ne pominje Južnu Koreju ni Tajvan.
• 12. 1. - New York Times izveštava da će SAD dati ograničenu pomoć u slučaju napada na FNRJ.
• 13. 1. - Zauzet američki konzulat u Pekingu, ovi zatim zatvaraju i ostale kancelarije u NR Kini.
• 13. 1. - Film Samson and Delilah ulazi u masovno prikazivanje, najunosniji ove godine.
• 14. 1. - Prvi let MiG-17.
• 14. 1. - Generalni štrajk u Sajgonu, povodom pogibije dvojice studenata u okršaju sa francuskom policijom i vojskom 9-og.
• 15 - 22. 1. - Crkva na Kipru organizovala referendum u korist enosis-a sa Grčkom.

Alger Hiss

• 20. 1. - Novi američki ambasador George V. Allen stigao u Beograd (do 1953).
• 21. 1. - Alger Hiss, američki službenik i optuženi sovjetski špijun, osuđen za krivokletstvo.
• 18. 1. - NR Kina je prva zemlja koja priznaje Ho Ši Minovu Demokratsku Republiku Vijetnam, na severu zemlje, a SSSR 30-og.
• 19. 1. - SSSR i sateliti bojkotuju UN (do avgusta), pošto je odbijen njihov zahtev da Savet bezbednosti izbaci nacionalističku kinesku delegaciju (koja predsedava ovog meseca).
• ca. 21. 1. - Izmena izbornog zakona u FNRJ dozvoljava "nerežimske kandidate". (NYT)
• 23. 1. - Umro bugarski premijer Vasil Kolarov, nasleđuje ga Vlko Červenkov (do 1956), koji je i generalni sekretar CK BKP (do 1954).
• 23. 1. - Puč APRA: proholandska milicija pokrenula pobunu u Bandungu s ciljem očuvanja federativne Indonezije, pokušaj je brzo propao.
• 24. 1. - Klaus Fuchs, nemački emigrant i fizičar, priznao u Londonu da je SSSR-u prenosio američke i britanske nuklearne tajne.
• 24. 1. - Ujedinjene Provincije u Indiji menjaju ime u Uttar Pradesh (Uttarakhand izdvojen 2000).
• 26. 1. - Stupio na snagu Ustav Indije - Dominion je sada Republika, prvi predsednik je Rajendra Prasad (Dan Republike u toj zemlji).
• 26. 1. - Nixonov govor u Kongresu "Slučaj Hiss: lekcija za američki narod", u kome kritikuje Trumanovu administraciju, i njegovo ranije zalaganje protiv Algera Hissa, lansiraju ga u nacionalnoj politici.
• 26. 1. - Radnici u FNRJ se "vezuju" za radna mesta 3-6 meseci radi povećanja proizvodnje za izvozni program. (NYT)
• 27. 1. - SAD zaključuju sporazume o uzajamnoj odbrani pojedinačno sa svim članicama NATO.
• 28. 1. - Nestao Victor Biaka Boda, francuski senator iz Obale Slonovače, narednih dana dolazi do vrhunca jednogodišnjeg nasilja u koloniji.
• 31. 1. - Predsednik SAD Truman naređuje razvoj hidrogenske bombe, kao odgovor na prvu sovjetsku atomsku bombu prošlog oktobra.

Februar/Veljača

• 1. 2. - Osnovan Železnički muzej u Beogradu.
• 2. 2. - Glumica Ingrid Bergman dobila vanbračno dete sa režiserom Roberto Rossellini-jem, što je izazvalo skandal u SAD.
• 3. 2. - Pošto ih je skupština odobrila, francuski predsednik je potpisao ugovore sa Vijetnamom (vlada cara Bao Daia), Laosom i Kambodžom, po kojima ove postaju države u okviru Francuske unije.
• 4. 2. - Krenuo Radio Niš.
• 5. 2. - Potpisan ugovor kojim SSSR vraća Kini pomorsku bazu Port Artur (Lüshun).
• 6. 2. - Kineski građanski rat: nacionalisti bombardovali šangajske elektrocentrale.
• 7. 2. - SAD i V. Britanija priznaju vlade u Vijetnamu, Laosu i Kambodži - nekomunističke, podržane od Francuza.
• 7. 2. - Vlada FNRJ decentralizuje kontrolu nad teškom industrijom. (NYT)
• 8. 2. - Osnovan je Diners Club International: početak plaćanja platnim karticama opšte svrhe, nagoveštaj kreditne kartice.
• 8. 2. - U Istočnoj Njemačkoj osnovano Ministarstvo državne sigurnosti, poznato kao Stasi.

Joseph McCarthy

• 9. 2. - Drugi "Crveni strah": senator Joseph McCarthy drži govor u Wheelingu, Zapadna Virdžinija, tvrdi da ima spisak komunista koji rade u State Departmentu - početak makartizma.
• 9. 2. - Sintetisan element kalifornijum.
• 12. 2. - Osnovana Evropska radiodifuzna unija (EBU).
• 12 - 13. 2. - Osnivački kongres Saveza kompozitora Jugoslavije.

Sovjetsko-kineski Ugovor o prijateljstvu

• 14. 2. - U Moskvi potpisan sovjetsko-kineski Ugovor o prijateljstvu, savezu i uzajamnoj pomoći, nakon dvomesečnih razgovora Staljina i Maoa. Garantovana nezavisnost Mongolske NR.
• 15. 2. - Prikazana Dizneyjeva Cinderella.
• 20. 2. - Joseph McCarthy izjavljuje pred Senatom da za Stejt Dipartment radi 81 osoba s rizičnom lojalnošću - Senat sastavlja Tydingsov potkomitet da istraži tvrdnje.
• 21. 2. - Jugoslavija priznaje Ho Ši Minovu vladu Demokratske Republike Vijetnam (iako su tamošnji komunisti pristalice Staljina).
• 21. 2. - Kineska narodnooslobilačka armija ulazi bez otpora u Kunming, glavni grad Junana.
• 22. 2. - SAD raskinule diplomatske odnose sa Bugarskom (obnovljeni 1959).
• 23. 2. - Izbori u UK: Attleejevi laburisti jedva ostaju na vlasti sa 315 mandata (-78), Churchillovi konzervativci 298 (+90). Prvi izbori bez pluralnog glasanja (bez univerzitetskih okruga, glasanja po mestu stanovanja i imovine itd.).
• 27. 2. - Tito zahvaljuje direktoru JDC na uspešnom završetku programa rehabilitacije jevrejskih ratnih žrtava i pomoći u seobi u Izrael. (NYT)

Mart/Ožujak

• 1. 3. - Čang Kai-Šek je ponovo predsednik Republike Kine (Tajvana, do 1975).
• 1. 3. - Američka Export-Import banka će dati još jedan kredit od 20 miliona dolara FNRJ za nabavku američke robe i kapitalne opreme. (NYT)
• 4. 3. - Pan Americanov Constellation leti od Istanbula do Brisela preko Jugoslavije. (NYT)

Volkswagen Transporter

• 8. 3. - Proizveden je prvi kombi Volkswagen Transporter.
• 9. 3. - 22. 5. - Izložba srednjovjekovne umjetnosti naroda Jugoslavije u Parizu (dogodine i u Zagrebu).
• 9. 3. - Iračkim Jevrejima je dato godinu dana da se legalno isele iz zemlje, uz gubitak državljanstva i prava na povratak.
• 11. 3. - Skoro čitav čehoslovački hokejaški tim uhapšen pred odlazak na svetsko prvenstvo u Londonu.
• 11-12. 3. - Referendum u Belgiji podržao povratak kralja Leopolda III sa 57,7% (znatna većina u Flandriji, manjina u Briselu i Valoniji).
• 12. 3. - U padu aviona kod Llandowa u Velsu gine 80 ljudi, do tada najgora avionska nesreća.
• 13. 3. - FNRJ ukinula carinsku barijeru sa tršćanskom zonom B. (NYT)
• 14. 3. - Izraelski Knesset doneo zakon o imovini odsutnih, kojim preuzima kontrolu nad imovinom izbeglih Palestinaca.
• mart - Prva inostrana turneja profesionalnih folklornih ansambala iz Jugoslavije održana u Švajcarskoj. Na njoj je uče­stvovalo 150 umetnika iz beogradskog »Kola« i zagrebačkog »Lada«.
• mart - U NR Kini počinje prva politička kampanja za iskorenjivanje opozicije - Kampanja za suzbijanje kontrarevolucionara. U zemlji je ostalo dosta pristalica Kuomintanga, česte su pobune.
• 18. 3. - Kineski nacionalisti zauzeli Sungmen (deo Wenlinga), 300 km južno od Šangaja.
• 19. 3. - Neredi studenata i radnika u Sajgonu na jugu Vijetnama, povodom posete dva američka razarača - car Bảo Đại postaje još nepopularniji.
• 19. 3. - Stokholmski apel za nuklearno razoružanje, inicijativa Svetskog saveta mira, sovjetskog paravana.
• 23. 3. - 22. dodjela Oscara: najbolji film je All the King's Men, ukupno tri nagrade.
• 23. 3. - Osnovana je Svjetska meteorološka organizacija.
• 26. 3. - Izbori za 444 poslanika Savezne skupštine, jedina lista je Narodnog fronta Jugoslavije, koja dobija 93,2 % glasova (u nekim ruralnim krajevima i do 35% protiv NFJ).
• 27. 3. - Kineski nacionalisti izgubili Sičang na jugu Sečuana, "poslednja postaja na putu za Tibet".
• 31. 3. - Iz SAD je krenula prva pošiljka oružja za Italiju, prema programu uzajamne pomoći.

April/Travanj

• 1. 4. - Bivša Talijanska Somalija se nakon britanske administracije ponovno vraća Talijanima, kao trust od UN - nezavisna 1960, sa Britanskim Somalilandom.
• 1. 4. - Počelo premeštanje službenika u bazične industrije u FNRJ, radi povećanja produktivne radne snage. (NYT, 5. 4.)
• 4. 4. - Dan oslobođenja u Mađarskoj, ministri rata istočnih država pozivaju na rušenje jugoslovenskog režima.
• 5. 4. - Makassarska pobuna: pokušaj Države Istočne Indonezije da izbegne priključenje Republici Indoneziji - suzbijen do 21. aprila kada se DII ipak priključuje RI, s izuzetkom Republike Južnomolučkih ostrva koja proglašava nezavisnost.
• 6. 4. - Voz sleteo s mosta u nabujalu reku kod Tangue u Brazilu, stradalo 108 ljudi.
• 6. 4. - Jugoslavija se pridružila UNESCO-u.
• 7. 4. - Američka direktiva NSC 68 (strogo poverljiva do 1975): povećati vojni budžet i naoružanje.(→ Containment)
• 7. 4. - Putnički voz iskočio iz šina u stanici Ripanj, poginulo pet putnika. (NYT)
• 8. 4. - Prvo sovjetsko obaranje američkog aviona: lovci oborili Privateer na obaveštajnoj misiji iznad Baltika, poginulo 10 Amerikanaca.
• 8. 4. - Premijeri Indije i Pakistana, Jawaharlal Nehru i Liaquat Ali Khan, dogovorili u New Delhiju, na prvom samitu nakon Podele, sporazum o pravima manjina.
• 9. 4. - Skandal u Notre-Dame: radikalni pripadnici umetničkog letrističkog pokreta pročitali bogohulnu antipropoved tokom uskršnje mise u pariskoj katedrali Notre Dame.
• 15. 4. - Grčki premijer Sofoklis Venizelos daje ostavku nakon manje od mesec dana, usled pisma američkog ambasadora u kome je rečeno da bi pomoć mogla biti uskraćena u odsustvu efikasne vlade - dolazi gen. Nikolaos Plastiras (do avgusta).

MiG-15

• april - Sovjetski mlaznjak MiG-15 ulazi u operativnu upotrebu: brani Šangaj od kineskih nacionalista.

Hainan (crveno)

• 16. 4. - Komunistička invazija ostrva Hainan, u potpunosti ga osvajaju do 1. maja - Republika Kina sada ima duplo manju teritoriju.
• 16. 4. - Izbori u tršćanskoj zoni B: pobeda projugoslovenskog Slovenačko-italijanskog narodnog fronta, mada mnogi Italijani nisu izašli. (NYT)
• 19. 4. - U Kambodži, u Kampong Somu/Sihanoukvilleu, osnovan levičarski Ujedinjeni Issarak Front za borbu protiv Francuza.
• 21. 4. - Northgate Mall u Seattleu je jedan od prvih šoping centara u SAD, u početku otvoren, kasnije pod krovom.
• 24. 4. - Prvo zasedanje novoizabrane Savezne narodne skupštine FNRJ daje jednoglasno još jedan mandat Josipu Brozu Titu za predsednika vlade (vlada položila zakletvu 27. 4.).
• 24. 4. - Jordan proglasio aneksiju Zapadne obale i istočnog Jerusalima (Izrael okupirao 1967, Jordan se odriče 1988).
• 25. 4. - Proglašena je Republika Južnih Molučkih otoka (Ambon, Buru i Seram), indonežanske snage nedugo zatim preuzimaju kontrolu.
• 25. 4. - Prvi crnci su draftovani u NBA.
• 26. 4. - Predsednik NR Mađarske Árpád Szakasits, nekadašnji socijaldemokrata, podnosi ostavku, uhapšen je (pravu vlast ionako ima Mátyás Rákosi). Čistka levičara traje do 1953
• 27. 4. - Apartheid: Zakon o područjima grupa podelio stambene i poslovne delove gradova po rasama (formalna segregacija).
• 27. 4. - Ujedinjeno Kraljevstvo priznaje Izrael i de jure, takođe i jordansku aneksiju Zapadne Obale.
• 28. 4. - Slovačka grkokatolička crkva u Čehoslovačkoj se pod pritiskom vlasti priključuje pravoslavnoj crkvi.
• c. 28. 4. - Otvorena Vojnomedicinska akademija u Beogradu (ranije Glavna vojna bolnica).
• 29. 4. - Douglas Mackiernan je prvi agent CIA ubijen na zadatku, na granici Tibeta.

• proleće - leto - Broj graničnih incidenata sa zemljama Informbiroa dostiže vrhunac.

Maj/Svibanj

• 1. 5. - Novi bračni zakon u NR Kini ukida mnoge stare običaje - ugovoreni brak, miraz, plaćanje mlade, dečiji brak itd.; žene imaju pravo na razvod i vlasništvo nad zemljom.
• 1. 5. - Počinje djelovati UNRWA, agencija UN za palestinske izbjeglice.
• 2. 5. - Francuzi prepuštaju Chandannagar Indiji.
• 5. 5. - Krunidba tajlandskog kralja Bhumibol Adulyadeja (na tronu 1946-2016).
• 5/6. 5. - "Hapšenje dostojanstvenika" u Rumuniji, među njima i Alexandru Lapedatu, bivši predsednik Senata i Akademije.
• 6. 5. - Cazinska buna - pobuna seljaka u srezovima Cazin, Velika Kladuša, Slunj.
• 6. 5. - U Danskoj pronađen Tollundski čovjek.
• 7. 5. - Umro Patrijarh srpski Gavrilo - zameniće ga Vikentije (nakon što je mitropolit crnogorski Arsenije Bradvarević, antikomunista, stavljen u kućni pritvor).

Salon horologija, mjesto Schumanovog govora

• 9. 5. - Šumanova deklaracija predlaže osnivanje panevropske organizacije u cilju čuvanja mira među nacijama kontinenta - ideja ujedinjene Evrope (danas Dan Evrope).
• 9. 5. - FNRJ i Grčka dogovorili u principu obnovu normalnih odnosa (diplomate razmenjene 21. 5.), takođe i prekogranični saobraćaj i povratak grčke dece. (NYT, 10, 11. 5.).
• 9. 5. - Državni sekretar SAD Acheson izjavio u Parizu da će SAD poslati vojnu i ekonomsku pomoć vladama u Indokini i pomoći tamošnje francuske napore.
• 9. 5. - U Španiji osnovan SEAT, proizvodnja automobila od 1953 (u saradnji s Fiatom do 1982).
• 9. 5. - L. Ron Hubbard objavio knjigu "Dijanetika: moderna nauka mentalnog zdravlja" - u scijentologiji broje godine od ovog događaja.
• 10. 5. - U Beogradu osnovan Institut za majku i dete.
• 10. 5. - Vojni udar na Haitiju, zbače je predsednik Dumarsais Estimé.
• 11. 5. - NR Kina uzima od nacionalista ostrvo Dongshan pored obale Fujiana.
• 12. 5. - U SSSR-u vraćena smrtna kazna, tri godine nakon ukidanja.
• 13. 5. - Počinje četvrta sezona Formule 1, prva sa Svetskim šampionatom za vozače.
• 14. 5. - Prvi slobodni izbori u turskoj istoriji: opoziciona Demokratska partija odnosi pobedu, sa 408 od 487 mandata, nad republikancima İsmeta İnönüja. Celâl Bayar će biti predsednik i Adnan Menderes premijer do puča 1960, a İnönü se vraća kao premijer 1961-65.
• 15. 5. - Kim Il-sung je u poseti Pekingu, dobija i od Maoa odobrenje za rat, što je ranije dobio od Staljina.
• maj - Drugi kongres Saveza likovnih umetnika Jugoslavija, odmak od socijalističkog realizma.
• 17. 5. - Komunisti zauzimaju arhipelag Zhoushan pored Ningboa, nacionalisti napuštaju ili gube većinu preostalih ostrva pored kontinenta u narednim mesecima.
• 18. 5. - Prikazan film Father of the Bride, nekoliko dana nakon prvog venčanja Elizabeth Taylor.
• 21. 5. - Vrhovni komandant Tito predao vazduhoplovnim pukovima prve lovačke avione domaće proizvodnje, Ikarus S-49.
• 21. 5. - Razoran zemljotres pogodio Cuzco u Peruu, preko 1600 mrtvih.
• 21. 5. - Anastasio Somoza García je ponovo predsednik Nikaragve, nakon nameštenih izbora (do atentata 1956).
• 25. 5. - Na sceni Narodnog pozorišta u Sarajevu, Sarajevski balet izveo svoju prvu samostalnu predstavu.
• 25. 5. - Tripartitna deklaracija tri zapadne sile: garancija teritorijalnog statusa kvo između Izraela i suseda, neće prodavati oružje bliskoistočnim nacijama bez svog jednoglasnog sporazuma.
• 26. 5. - Kefauverov komitet počinje saslušanja o organizovanom kriminalu u SAD.
• 28. 5. - Jugoslavija zatvorila ambasadu u Albaniji.
• 30. 5. - Komunisti napali američke vojnike u Japanu, što vodi represivnim merama, čistki preko 20.000 članova partije i simpatizera.

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Erupcija vulkana Mauna Loa na ostrvu Hawai.
• 2. 6. - Počinju pregovori o osnivanju Europske zajednica za ugalj /ugljen i čelik, Britanci odbijaju učešće.
• 2. 6. - Povučen jugoslovenski ambasador iz Poljske, zbog "uvreda".
• 3. 6. - Francuska ekspedicija se popela na desetu planinu sveta, Annapurnu - 8.091 m.
• 4. 6. - Gen. Branko Petričević i puk. Vlado Dapčević osuđeni na po 20 godina zatvora (pušteni 1956).
• jun - Čistka u komandi mađarske armije, operativnu kontrolu preuzimaju sovjetski savetnici (moguć udar na Jugoslaviju?).

Stadion Maracanã

• 16. 6. - Odigran je prvi meč na stadionu Maracanã u Rio de Žaneiru.
• 17. 6. - U Čikagu je izvedena prva uspešna transplantacija bubrega.
• 17. 6. - Štampan prvi broj lista "Međunarodna politika".
• 18. 6. - Članice Arapske lige zaklučile Ugovor o zajedničkoj odbrani i ekonomskoj saradnji.
• 23. 6. - Radni logori u Hortobágyu: počinju deportacije u logore u istočnom delu Mađarske (do 1953).
• 24. 6. - U Brazilu je počelo prvo posljeratno FIFA Svjetsko prvenstvo. Njemačka i Japan još nisu primljeni u FIFA, od komunističkih zemalja tu je samo Jugoslavija.

Korejski rat, leto 1950

• 25. 6. - Korejski rat počinje operacijom Pokpoong, "Oluja", jutarnjim napadom Sjeverne Koreje na Južnu i prelaskom 38. paralele u pravcu Seula.
• 26. 6. - U Južnoj Africi donesen Zakon o suzbijanju komunizma, gde "komunista" može biti svako ko se protivi državnoj politici, npr. aparthejdu.
• 26. 6. - Hadž Ali Razmara je novi iranski premijer - treba da spreči nacionalizaciju naftne kompanije ali je ubijen u martu.
• 27. 6. - Donesen Osnovni zakon o upravljanju državnim privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva - početak radničkog samoupravljanja u Jugoslaviji (u prethodnoj polovini godine prema Uputstvu vlade i sindikata eksperimentalno osnovani radnički saveti u 215 preduzeća, a mimo Uputstva u još skoro 600).
• 27. 6. - Savet bezbednosti UN doneo rezoluciju 83 kojom se od članica traži da obezbede pomoć Republici Koreji (južnoj), glasovima 7:1 (Jugoslavija protiv, Egipat i Indija uzdržani, SSSR odsutan).
• 27. 6. - Dnevni izveštaj CIA-e govori o pokretima sovjetske vojske kroz Rumuniju prema Bugarskoj i Jugoslaviji
• 27. 6. - Truman naređuje Sedmoj floti da pomogne Južnu Koreju i spreči mogući napad na Tajvan.
• 28. 6. - Pušten u saobraćaj autoput Beograd-Zagreb, poznat i kao "Autoput bratstva i jedinstva", na čijoj su gradnji učestvovale i omladinske radne brigade iz cele zemlje.
• 28. 6. - Severnokorejske snage zauzimaju Seul. Južnjaci su noćas digli u vazduh most Hangang, pri čemu je stradalo 500-1000 izbeglica a jedna divizija je odsečena.
• 28. 6. - U Južnoj Koreji počinje Masakr lige Bodo: ovog leta je ubijeno najmanje 60.000 osumnjičenih komunista, simpatizera i drugih.
• 28. 6. - U NR Kini donesen Zakon o agrarnoj reformi: cilj je eliminacija zemljoposednika kao klase, kolektivizacija se prvo sprovodi putem timova uzajamne pomoći.

Jul/Juli/Srpanj

• 1. 7. - Izabran patrijarh srpski Vikentije (do 1958).
• 1. 7. - Ukinuta ograničenja putovanja za većinu stranaca u FNRJ. (NYT)
• 1. 7. - Potpisan sporazum o Evropskoj platnoj uniji koja olakšava trgovinu na zapadu Evrope (zameniće je Evropski monetarni sporazum 1958-72).
• 2. 7. - Henri Queuille je francuski premijer umesto Georgesa Bidaulta, već za deset dana ga smenjuje René Pleven (do marta 1951).
• 4. 7. - Prva emisija Radija Slobodna Evropa, upućena Čehoslovačkoj; ovog leta i za Rumuniju, Mađarsku, Poljsku i Bugarsku.
• 5. 7. - Bitka kod Osana, južno od Seula: prvi sukob za američke trupe i prve žrtve u borbi.
• 5. 7. - U NR Kini je proizveden bicikl "Leteći golub", prvi od preko 500 miliona komada.
• 5. 7. - U Izraelu je usvojen Zakon Povratka: svaki Jevrejin ima pravo useliti se u zemlju.
• 5 - 6. 7. - Vrućine u Jugoslaviji, u nekim mestima iznad 40 °C. U Splitu je 5-og bilo 38,6 stupnjeva.
• 6. 7. - Zgorzelečki sporazum o granici Poljske i Istočne Nemačke na Odri i Nisi - Zapadna Nemačka faktički priznaje granicu 1970. a formalno ugovorom 1990.

MacArthur u Koreji

• 7. 7. - Rezolucija 84 SBUN poziva članice da pomognu južnoj Koreji u odvraćanju invazije sa severa. Nastaje Komanda Ujedinjenih nacija. General Douglas MacArthur je sutradan imenovan na njeno čelo.
• 9. 7. - Prvi američki zarobljenik se obraća preko severnokorejskog radija - ovakvi slučajevi će u septembru dovesti do prve upotrebe termina brainwashing, "ispiranje mozga".
• 10. 7.? - Osnovane Dubrovačke ljetne igre.
• 11. 7. - Julius Rosenberg je uhapšen u Njujorku a njegova supruga Ethel sledećeg meseca (osuđeni za špijunažu 1951, pogubljeni 1953).
• 12. 7. - Tanjug tvrdi da pokreti trupa u Mađarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji izazivaju ratnu psihozu. (NYT)
• 13. 7. - Zapadna Njemačka postaje članicom Savjeta Evrope, mjesec dana kasnije i Protektorat Saarland (priključuje se Z. Nj. 1957).
• 16. 7. - Finale FIFA Svjetskog prvenstva, pred zamalo 200.000 gledatelja, poznato i kao Maracanaço: Urugvaj - Brazil 2:1. Jugoslavija retrospektivno 5. mesto (prvo učešće od 1930).
• 17. 7. - Završavaju se saslušanja Tydingsovog komiteta u SAD: demokratska većina smatra da ljudi sa McCarthyjevog spiska nisu kominusti ni simpatizeri.
• 14 - 21. 7. - Bitka za Tajon (Daejeon): Severnokorejci zauzimaju važan grad ali Amerikanci su im usporili napredovanje, tako da je uspostavljen pojas oko Pusana.
• 22. 7. - Belgijski kralj Leopold III se vratio u zemlju nakon deset godina. Četiri dana kasnije počinje generalni štrajk, uglavnom u Valoniji.
• 23. 7. - Vlada FNRJ potpisala ugovor sa humanitarnom organizacijom CARE (pomoć gladnima).
• 24. 7. - Prva raketa je lansirana sa Cape Canaverala na Floridi, sondažna RTV-G-4 Bumper.
• 22 - 25. 7. - Bitka za Yongdong: novi taktički uspeh Severnokorejaca, ali i novo usporavanje.

Walter Ulbricht

• 25. 7. - Walter Ulbricht je Prvi sekretar istočnonemačke Socijalističke partije jedinstva (do 1971, predsednik Državnog veća 1960-73).
• 26. 7. - Snage NR Kine se iskrcale na ostrvo Dadan blizu Amoja (Xiamena) ali su odbijeni.
• 26 - 29. 7. - Masakr kod No Gun Rija: Amerikanci su ubili 250-300 izbeglica, uključujući žena i dece, za šta su bili ovlašćeni zbog infiltracije severnokorejskih vojnika (šire poznato od '90-tih).
• 27. 7. - Otvorena deonica Beograd-Zagreb Autoputa Bratstva i jedinstva.
• 27. 7. - Hadonška zaseda na jugu Koreje, poginulo je preko 300 Amerikanaca.
• 29. 7. - New York Times izveštava o protestnom maršu 500 seljaka u Beogradu (ili prema Beogradu), zbog velikih uzimanja.
• 31. 7. - Potpisan Ugovor o miru i prijateljstvu između Indije i Nepala: sloboda kretanja, stanovanja, rada, vlasništva nekretnina.

Avgust/August/Kolovoz

• 1. 8. - Pošto je situacija u Belgiji na ivici građanskog rata, kralj Leopold III objavio da se povlači s prestola, u korist sina Boduena, efektivno od jula 1951.
• 1. 8. - Sovjeti se vraćaju u UN, jer ovoga meseca predsedavaju Savetom bezbednosti.
• 1. 8. - Guam dobija Organski zakon kojim postaje neinkorporirana teritorija SAD.
• 2. 8. - Bitka na Urezu (Battle of the Notch): Amerikanci su odbranili prolaz prema Masanu, praktično je zaustavljena severna ofenziva na južnom krilu Pusanskog perimetra.
• 4. 8. - Počinje Bitka na Pusanskom perimetru (do 18. septembra), u kojoj snage UN uspevaju odbraniti jugoistočni kut Koreje, oko grada Pusana.
• 5. 8. - Bombarder B-29, sa atomskom bombom, pao na stambeno područje blizu avio-baze - među 17 poginulih je i general Robert F. Travis po kome će baza biti nazvana.
• 10. 8. - Prikazan film Sunset Boulevard.
• 10. 8. - Bugarska vlada namerava da preseli 250.000 Turaka u Tursku.
• 12. 8. - Papa Pio XII. izdaje encikliku Humani Generis kojom prihvata evoluciju kao ozbiljnu hipotezu, koja ne protivreči učenjima Katoličke crkve.
• 12. 8. - Uragan Able je prvi imenovani u Atlantiku.
• 13. 8. - Brod "Majakovski" potonuo u Rigi, stradalo 147 ljudi.
• 13. 8. - Prvi put od rata dopušten prelaz u italijansku Goricu, na jedan dan: 5.000 Slovenaca i Italijana "počistilo" radnje. (NYT)
• 15. 8. - Asamsko-tibetanski zemljotres magnitude 8,6 - 4.800 žrtava u retko naseljenim krajevima, uključujući i od provale jezera nastalog nakon klizišta na reci Subansiri.
• 17. 8. - Tri preostale jedinice Ujedinjenih Država Indonezije - Države Istočna Indonezija i Istočna Sumatra i Republika Indonezija - spajaju se u unitarnu Republiku Indoneziju.
• 20. 8. - Ćopićeva "Jeretička priča" objavljena u "Književnim novinama", izložen je političkim napadima s vrha.
• 20. 8. - Sayyid Qutb se vraća iz Amerike u Egipat. Zgađen je zapadnom kulturom, priključuje se Islamskom bratstvu.
• 20. 8. - 11. 9. - U Dubrovniku održana 9. šahovska olimpijada, prva posle 11 godina; plasman: Jugoslavija, Argentina, Zapadna Nemačka (prvo sportsko takmičenje za tu zemlju).
• 23. 8. - Zvaničnici State Departmenta odbijaju izdati pasoš glumcu i pevaču Paulu Robesonu, s obrazloženjem da njegove česte kritike položaja crnaca u SAD ne treba iznositi u inostranstvu.
• 26. 8. - Zapad odobrio zapadnonemačke kredite od 65 miliona FNRJ u okviru bilateralnog trgovačkog sporazuma. (NYT)
• 29. 8. - Jugoslavija ratifikovala pakt o genocidu. (NYT)
• 31. 8. - TWA Flight 903: avion iz Bombaja pao ubrzo po poletanju iz Kaira, na putu prema Rimu i Njujorku: 55 mrtvih, među kojima egipatska glumica Camelia, arhitekta Maciej Nowicki i matematičar S. S. Pillai.

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Velika Naktonška ofanziva - finalni severnokorejski pokušaj da probiju Pusanski perimetar.
• 2. 9. - Italo-britanski nuklearni fizičar Bruno Pontecorvo prebegao u SSSR.
• 5. 9. - Ministar ino. poslova Edvard Kardelj osuđuje severnokorejsku agresiju kao pretnju svetskom miru (govori pred UN 25-og). (NYT)
• 7. 9. - Osnovan indeks Tokijske berze Nikkei 225.
• 8. 9. - Otvoren Prvi dubrovački festival, kasnije Dubrovačke ljetne igre.
• 10. 9. - U američkom bombardovanju napalmom ostrva Wolmido kod Inčona stradale su stotine civila.
• 11. 9. - Duško Brkić, Rade Žigić i Stanko Opačić Ćanica isključeni iz Vlade NR Hrvatske, Brkić i Žigić i iz Prezidijuma Sabora.
• 12. 9. - Komunistički neredi u Berlinu.
• 13. 9. - Među novoizabranim direktorima MMF je i Nenad Popović iz Jugoslavije.
• 13. 9. - Vatikan tvrdi da 300 katoličkih svećenika čeka suđenje u SFRJ.
• septembar - U Jugoslaviju stiže prva pomoć iz SAD?
• septembar - Amerikanci su osnovali Savetodavnu grupu vojne pomoći (MAAG) u Vijetnamu, za nadzor vojne pomoći Francuzima i pomoć u obuci Vijetnamaca - početak vojnog prisustva SAD (prvi pripadnici su stigli 3. avgusta).

Marinci na morskom zidu kod Inčona

• 15. 9. - Korejski rat: Bitka kod Inchona - amfibijsko iskrcavanje snaga UN na zapadnoj obali Koreje vodi prvom preokretu rata. Sutradan se probijaju i sa Pusanskog perimetra.
• 21. 9. - JAT-ov DC-47 iz Beograda udario u Malo Sljeme, stradalo 10 od 11 ljudi na avionu.
• 21 i 26. 9. - Maršal Tito i novoizabrani patrijarh Vikentije razmenili posete.
• 23. 9. - U SAD je na snazi McCarranov Zakon o unutrašnjoj sigurnosti, preko predsednikovog veta: registracija članova komunističkih organizacija, moguć pritvor ljudi koji bi mogli vršiti špijunažu ili sabotažu.
• 24. 9. - Završena Operacija Leteći ćilim, preseljenja jemenskih Jevreja u Izrael.
• 26. 9. - MacArthur proglašava Seul oslobođenim, ali borbe traju još dva dana.
• 27. 9. - Racionisana količina hleba u Jugoslaviji smanjena za 10 %, smanjen obavezni otkup žita, selektivno klanje stoke radi čuvanja krmiva. Velika suša, istočna blokada i skok cena usled izbijanja Korejskog rata otežavaju situaciju u Jugoslaviji (nestašica hrane). Ali premašena proizvodnja iz 1939.
• 27. 9. - U NR Bosni i Hercegovini donesen Zakon o zabrani nošenja zara i feredže, slične zakone do početka sledeće godine doneseni i u Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji.
• 28. 9. - Invazija Ambona: indonežanske snage napadaju središe Južnomalučke republike - grad Ambon je zauzet 5. novembra.
• 30. 9. - Objavljena studija Richarda Dolla i Austina Bradforda Hilla "Pušenje i karcinom pluća: preliminarni izveštaj".
• 30. 9. - 17. 10. - Prvi indokineski rat - Bitka na putu 4: uspešna Viet Minhova kampanja stavlja pod kontrolu veliki deo granice sa NR Kinom, Francuzi u Hanoju paniče.
• septembar, krajem - Veliki oblak dima od požara Chinchaga u Kanadi je stigao i do Evrope.
• septembar-oktobar - Manevri u Bugarskoj.

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Trupe UN prešle 38. paralelu u Koreji.
• 1. 10. - Lenjingradska afera: streljana su šestorica funkcionera iz tog grada, preko 200 je osuđeno na zatvorske kazne, oko 2.000 je smenjeno i proterano iz grada.
• 2. 10. - U američkim novinama prvi put objavljen strip Peanuts ("Čarli Braun") kreatora Charles M. Schulz-a (do 2000.).
• 3. 10. - Getúlio Vargas ponovo izabran za predsednika Brazila (mandat od januara, pa do samoubistva 1954).
• 3. 10. - Prvi indokineski rat: francuski garnizon napušta Caobang, razbijen je u povlačenju - u toku je Viet Minhova ofanziva kojom su stavili pod kontrolu skoro čitavu granicu sa Kinom.
• 5. 10. - Uredbom savezne vlade osnovan Leksikografski zavod u Zagrebu.
• 7. 10. - Kineska invazija Tibeta počinje prelaskom granice istočnog Tibeta (Khama) i Bitkom za Qamdo - zauzet 5. novembra.
• 7. 10. - Majka Tereza i njene Misionarke ljubavi su dobile odobrenje od pape Pija XII.
• 7. 10. - Patrijarh Vikentije kaže da mu je Tito obećao da će sva pitanja biti rešena s dobrom voljom. (NYT)
• 8. 10. - Dan nakon što je Generalna skupština UN podržala ujedinjenje Koreje i prelazak 38. paralele, Mao naređuje osnivanje Narodne dobrovoljačke armije, na čelu sa gen. Peng Dehuaijem.
• 10. 10. - Mao Cetung izdaje Direktivu o suzbijanju kontrarevolucionarne aktivnosti, oštriju od Liu Shaoqijeve iz marta.
• 11. 10. - Državni sekretar Acheson uverava Beograd u "neku vrstu pomoći" povodom suše, a Jugoslavija će "prodati metal SAD". (NYT)
• 13. 10. - Prikazan film All About Eve.
• 13. 10. - Osnovano beogradsko pozorište "Boško Buha".
• 13. 10. - Tito obavestio ambasadora Allena o odluci da se kupi hrana od SAD, kako bi se izbegla zimska kriza (i javnost je obaveštena). (NYT)
• 15. 10. - Dekret savezne vlade, efektivan od 1. 11., kojim se ukidaju posebne privilegije u hrani, stanovanju i drugim uslugama za partijske i državne funkcionere. ("Borba" kasnije izveštava da neki funkcioneri "pljačkaju" državnu imovinu kako bi ovo izbegli - NYT 30. 10.).
• 16. 10. - Objavljen roman The Lion, the Witch and the Wardrobe, prvi od sedam u serijalu The Chronicles of Narnia.
• 19. 10. - Snage UN zauzele Pyongyang, istog dana NR Kina ulazi u rat, tajnim prelazom glavnine dobrovoljačke armije preko granične reke Yalu u Severnu Koreju (neke jedinice su prelazile i prethodnih nekoliko dana).
• 20. 10. - Treći kongres Antifašističkog fronta žena, Tito govori i o satiri (povodom "Jeretičke priče", koju kritikuje); takođe, Tito se zahvaljuje na pomoći SAD (većina od 430 miliona dolara UNRRA-ine pomoći itd.).
• 20. 10. - Afera Anrija Martina: komunistički aktivista u Tulonu je oslobođen optužbe za sabotažu ali je osuđen na pet godina za deljenje letaka protiv Indokineskog rata.
• 20. 10. - Vlada FNRJ traži 105 miliona dolara pomoći od SAD. (NYT)
• 24. 10. - Plevenov plan: francuski premijer René Pleven izlaže plan stvaranja evropske nadnacionalne armije, zasebno od NATO - Ugovor o Evropskoj obrambenoj zajednici je potpisan 1952, ali je propao u francuskoj skupštini 1954.
• 24. 10. - U Berlinu postavljeno Zvono slobode, poklon Amerikanaca tom gradu.
• 25. 10. - Južnokorejci stigli na reku Yalu, granicu sa Kinom, počinje bitka kod Onjonga, prva veća između Kineza i snaga UN, u kojoj su Kinezi razbili korejske snage. Počinje i bitka kod Unsana.
• 25. 10. - Kineska komunistička vojska je prešla granicu Tibeta.
• 26. 10. - Britanski Donji dom se sastao u rekonstruisanoj dvorani, koja je bila uništena 1941.
• 28. 10. - Osnovana Torcida Split.
• 29. 10. - Umro švedski kralj Gustaf V, nasleđuje ga Gustaf VI Adolf (do 1973).
• 30. 10. - Pobuna u gradu Jayuya na Portoriku protiv američke vlasti, suzbijena za nekoliko dana.
• 31. 10. - Earl Lloyd je prvi crnac koji je zaigrao u NBA.

Novembar/Studeni

Najdalji domet ofanzive UN, IX - XI 1950

• 1. 11. - Tokom Bitke kod Unsana došlo je do kinesko-američkog okršaja u kome su Amerikanci pretrpeli velike gubitke.
• 1. 11. - Jedan sovjetski avio korpus je nezvanično priključen kineskoj vojsci, istog dana dolazi do prvih sukoba MiG-15 sa američkim klipnim i mlaznim avionima - severozapad Koreje će biti poznat kao Aleja Migova.
• 1. 11. - Apostolska konstitucija Munificentissimus Deus definira dogmu uznesenja Blažene Djevice Marije na nebo - to je jedina ex cathedra izjava od uvođenja Papine nepogrešivosti 1870 do danas (2021).
• 1. 11. - Militantni Portorikanci pokušali upasti u Trumanovu rezidenciju Blair House.
• 1. 11. - Aleš Bebler predsedava Savetom bezbednosti UN ovog meseca.
• 2. 11. - Bombe u tri zgrade u Trstu, koje zauzimaju protitovske novine i agencija za štampu. (NYT)
• 3. 11. - Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 337 ili Rezolucija "Udružujemo se za mir": ako je Savet bezbednosti blokiran, GS ima vanredno specijalno zasedanje.
• 4. 11. - Potpisana je Evropska konvencija o ljudskim pravima (na snazi od 1953).
• 5. 11. - U Koreji je dato naređenje snagama UN za bombardovanje svih zgrada koji mogu biti sklonište, istog dana je uništen veći deo Kanggyea, Sinuiju 8-og itd., na meti su i mostovi preko reke Yalu.
• 6. 11. - Osnovan Muzej primenjenih umetnosti u Beogradu.
• 6. 11. - Nepalski kralj Tribhuvan pobegao sa krunskim princem u indijsku ambasadu, premijer Mohan Šamšer postavlja sutradan trogodišnjeg Gyanendru za kralja - Tribhuvan se vraća u zemlju u februaru, kada će porodica Rana izgubiti monopol na premijersku poziciju.
• 7. 11. - Sredomandatni izbori u SAD: demokrati gube mesta u oba doma ali zadržavaju većinu. Richard Nixon ubedljivo izabran u Kaliforniji za Senat, nakon kampanje u kojoj je protivkandidatkinju Helen Gahagan Douglas predstavio kao blisku komunistima (dobio je nadimak "Tricky Dick"). Novi senator je i republikanac Everett Dirksen.
• 8. 11. - Korejski rat: prva borba mlaznih aviona u istoriji - američki F-80 oborio MiG 15.

F-80 u Koreji

• 11. 11. - Albanski diplomatski predstavnici proterani iz Beograda (u vezi sa graničarskim incidentima 12. 10. i 17. 10.), zatvoreno i poslanstvo u Tirani.
• 13. 11. - Pukovnik Carlos Delgado Chalbaud, šef vojne hunte u Venezueli, otet i ubijen. Kasnije tokom meseca postavljen civil Germán Suárez Flamerich (do 1952).
• 13. 11. - Avion sa kanadskim hodočasnicima na povratku iz Rima udario u planinu kod Grenobla, ukupno 58 mrtvih.
• 13. 11. - New York Times objavljuje intervju sa nadbiskupom Stepincem u Lepoglavi - ravnodušan je prema Titovim ponudama (prošlog meseca se spekuliralo da bi mogao biti pušten ako napusti zemlju).
• 14. 11. - Isidora Sekulić je prva žena redovan član SANU.
• 16. 11. - SAD i Frankistička Španija su uspostavili diplomatske odnose, odobren je kredit od 62 miliona za vojsku.
• 17. 11. - Generalna skupština UN izglasala rezoluciju "O dužnostima država u slučaju izbijanja neprijateljstva" koju je predložila FNRJ (49 za, pet istočnih zemalja protiv, Indija uzdržana).
• 17. 11. - Tibetanski Dalaj Lama Tenzin Gjatso je, mada maloletan, preuzeo vlast od regenta.
• 18. 11. - U Rijeku stigao prvi brod sa hranom kupljenom od SAD. Truman urgira kongresne lidere da naprave program pomoći u hrani. (NYT)
• 21. 11. - Misionari iz Nove plemenske misije izginuli u padu DC-3 u Vajomingu, pet meseci nakon avionskog udesa u Venecueli u kome su poginule njihove kolege, muževi, očevi.
• 23. 11. - U Meksiku prikazan film "Jedan dan života" (Un día de vida).
• 24. 11. - Truman daje 16 miliona dolara iz fondova Uzajamne odbrane za hranu jugoslovenskoj vojsci. (NYT)
• 24. 11. - Sreten Žujović pušten iz zatvora ("pao" sa Hebrangom 1948).
• 24. 11. - MacArthur pokreće "Doma-do-Božića" ofenzivu, zaustavljena već sutradan.
• 24. 11. - Velika apalačka oluja pogađa severoistok SAD, 383 poginulih.
• 25. 11. - Uveče počinje Bitka na Ch'ongch'onu - velika kineska Ofanziva druge faze protiv južnokorejskih i snaga UN koje beže preko 38. paralele. Maov sin Mao Anying je poginuo prilikom bombardovanja štaba u Koreji pre podneva.
• 28. 11. - Obnovljeni diplomatski odnosi između Jugoslavije i Grčke.
• 28. 11. - Osnovan Muzej pozorišne umetnosti u Beogradu.
• 29. 11. - Trumanova administracija zatražila od Kongresa 38 miliona dolara za pomoć Jugoslaviji (potpisano 29. 12.).
• 29. 11. - U Trepči puštena nova postrojenja za proizvodnju olova.
• 30. 11. - Predsednik Truman kaže da je moguća i upotreba atomske bombe u Korejskom ratu - britanski premijer Attlee dolazi u hitnu posetu 4. 12..
• novembar - Počela repatrijacija grčke dece iz Jugoslavije (jedina zemlja koja je poslušala preporuke UN).

Decembar/Prosinac

• 2. 12. - Završava se Bitka na Ch'ongch'onu, kineska pobeda na severozapadu Koreje, koja vraća Severnoj Koreji prostor severno od 38. paralele.
• 2. 12. - Objavljen roman Isaaca Asimova "Ja, robot".
• 2. 12. - Proradio Transarabijski naftovod, od Saudi Arabije do Sidona u Libanu (potpuno prestao s radom 1990).
• 5. 12. - Trupe UN napustile Pyongyang.
• 5. 12. - Indo-sikimski ugovor: Sikkim je indijski protektorat sa unutrašnjom autonomijom (priključen Indiji 1975).
• 6. 12. - Gen. Paul Magloire je novi predsednik Haitija, prvi izabran univerzalnim pravom glasa (do 1956). Vodi antikomunističku politiku, zemlja jedno vreme postaje turistička destinacija.
• 11. 12. - Krvavi neredi u Singapuru, nakon što je odlučeno da se devojčica Maria Hertogh vrati biološkim roditeljima, holandskim katolicima, iz muslimanske porodice u kojoj je odrasla.
• 13. 12. - Završava se Bitka na Chosinskoj akumulaciji: kineske snage zauzimaju severoistok Koreje, ali opkoljene snage UN se probijaju iz obruča prema luci Hungnam, odakle evakuacija počinje za dva dana.
• 13. 12. - Najviši vodostaj Neretve kod Metkovića, 445 cm.
• 14. 12. - Generalna skupština UN odlučila o osnivanju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
• 15. 12. - Uspostavljena američka civilna administracija na japanskim ostrvima Rjukju (vraćena Japanu 1972).
• decembar - Izvršenje Petogodišnjeg plana u FNRJ produženo za godinu dana.
• 16. 12. - U SAD proglašena nacionalna emergencija u vezi Korejskog rata.

F-86 Sabre u Koreji

• 17. 12. - F-86 Sabre, američki mlaznjak sa strelastom konfiguracijom, ulazi u Korejski rat - može parirati MiG-15.
• 17. 12. - General Jean de Lattre de Tassigny stiže u Sajgon - menja situaciju u Vijetnamu u francusku korist sledeće godine, dok se ne povuče zbog bolesti.
• 18. 12. - Dvanaest zapadnoevropskih zemalja planiraju zajedničku vojsku i ponovno naoružavanje Z. Nemačke.
• 23. 12. - Sporazum o italijanskim reparacijama Jugoslaviji. (NYT)
• 24. 12. - "Božićno čudo": posle devet dana je završena Hungnamska evakucija preko 100 hiljada vojnika i 90.000 civila, luka je dignuta u vazduh.
• 25. 12. - Četvorica škotskih studenata uzela Kamen iz Sconea iz Vestminsterske opatije i odnela ga u Škotsku (vraćen u aprilu, trajno u Škotskoj od 1996).
• 29. 12. - Truman je potpisao Yugoslav Emergency Relief Assistance Act radi sprečavanja gladi (pominje se izvršno naređenje 25. 1. '51), pomoć vredna 38 miliona.
• 30. 12. - Sporazum između Saudi Arabije i naftne firme Aramco o podeli profita "fifti-fifti". Ove godine je proradio Transarabijski naftovod od Saudi Arabije do Sidona u Libanu.
• 30. 12. - NYT izveštava da jugoslovenske obaveštajne službe procenjuju uvećanje ljudstva sovjetskih balkanskih satelita od 155.000 u poslednjih sedam sedmica.
• 31. 12. - Počinje kineska Treća faza ofanzive i Treća bitka za Seul, koji UN napušta 4. januara.
• 31. 12. - Amnestiju u FNRJ dobija 11.327 lica, mnogi su seljaci koji su odbili prinudni otkup. (NYT)

Kroz godinu

• U Minhenu osnovan Hrvatski narodni odbor, na čelu Branimir Jelić (tu su i S. Buć, M. Frković, E. Bauer, K. Draganović i dr.) - protive se Pavelićevom vođstvu.
• U prodaji prvi daljinski upravljač za televizor - Lazy Bones firme Zenith Radio Corporation.
• Izgrađen Most Blaža Jovanovića u Titogradu.
• Izgrađen Zagrebački hipodrom.
• U istoimenom selu osnovano poduzeće Gorenje, u početku proizvodi poljoprivredne strojeve.
• Osnovano Narodno pozorište u Zenici (prvi naziv je bio "Oblasno pozorište").
• Izgrađen gradski muzej u Travniku.
• 1950-52 - U Zagrebu izlazi "Filmska revija".

1950. u temama

• Rukovodstvo FNRJ:
  • Predsednik Prezidijuma Narodne Skupštine: Ivan Ribar
  • Predsednik Vlade: Josip Broz Tito (takođe i Generalni sekretar KPJ)
  • Predsednik Narodne skupštine: Vladimir Simić

• Neki domaći filmovi: "Čudotvorni mač" (→ Kategorija:Filmovi 1950.).

Galerija

• 
  Međunarodna trgovina
• 
  Afrika

Rođenja

Januar/Siječanj

• 3. 1. - Victoria Principal, glumica
• 3. 1. - Vesna Vulović, stjuardesa († 2016)
• 18. 1. - Gilles Villeneuve, auto-trkač († 1982)
• 18. 1. - Dino Meneghin, košarkaš,
• 21. 1. - Billy Ocean, muzičar
• 23. 1. - Milan Erak, glumac († 1995)
• 24. 1. - Daniel Auteuil, glumac
• 26. 1. - Jörg Haider, austrijski političar († 2008)
• 26. 1. - Dragan Maršićanin, srpski političar
• 27. 1. - Miodrag Karadžić, TV scenarista († 2020)
• 30. 1. - Inoslav Bešker, novinar († 2023)
• 31. 1. - Duško Valentić, hrvatski glumac († 2024)

Februar/Veljača

• 1. 2. - Zoran Kalezić, pevač († 2023)
• 2. 2. - Barbara Sukowa, glumica
• 3. 2. - Milo Hrnić, hrvatski pjevač
• 6. 2. - Natalie Cole, pevačica († 2015)
• 6. 2. - Branimir Đokić, harmonikaš
• 10. 2. - Mark Spitz, američki plivač
• 12. 2. - Michael Ironside, glumac
• 13. 2. - Peter Gabriel, muzičar
• 14. 2. - Josipa Lisac, hrvatska pjevačica
• 18. 2. - Cybill Shepherd, američka glumica
• 22. 2. - Julius Erving, košarkaš
• 25. 2. - Néstor Kirchner, predsednik Argentine († 2010)
• 26. 2. - Helen Clark, premijerka Novog Zelanda
• 26. 2. - Ratislav Đelmaš, bubnjar Yu grupe († 2021)

Mart/Ožujak

• 8. 3. - Seid Memić Vajta, bosanskohercegovački pjevač
• 9. 3. - Milić Vukašinović, bosanskohercegovački muzičar
• 11. 3. - Bobby McFerrin, muzičar
• 12. 3. - Javier Clemente, španjolski nogometni trener
• 13. 3. - William H. Macy, glumac
• 21. 3. - Sergej Lavrov, ruski diplomata
• 22. 3. - Goran Bregović, bosanskohercegovački glazbenik i skladatelj
• 26. 3. - Martin Short, glumac, komičar
• 29. 3. - Mory Kanté, muzičar
• 30. 3. - Robbie Coltrane, glumac, komičar († 2022)

April/Travanj

• 1. 4. - Franko Simatović, obaveštajac
• 5. 4. - Predrag Manojlović, srpski glumac
• 5. 4. - Agnetha Fältskog, članica ABBA-e
• 8. 4. - Milenko Pavlov, glumac
• 12. 4. - Zoran Amidžić, novinar RTB († 1991)
• 12. 4. - David Cassidy, pjevač († 2017)
• 13. 4. - Ron Perlman, glumac
• 13. 4. - Žarko Radić, glumac
• 14. 4. - Peđa D'Boy, muzičar
• 23. 4. - Đurđica Barlović, hrvatska pjevačica († 1992)
• 28. 4. - Jay Leno, komičar, TV voditelj

Maj/Svibanj

• 2. 5. - Muharem Serbezovski, pevač
• 8. 5. - Slobodan Bićanin, glumac
• 8. 5. - Risto Kubura, novinar († 2014)
• 10. 5. - Miodrag Krstović, glumac
• 12. 5. - Gabriel Byrne, glumac
• 13. 5. - Stevie Wonder, muzičar
• 17. 5. - Janez Drnovšek, predsednik Predsedništva SFRJ, premijer, predsednik Slovenije († 2008)
• 23. 5. - Martin McGuinness, lider IRA, severnoirski političar († 2017)
• 29. 5. - Biljana Ristić, imitatorka

Jun/Juni/Lipanj

• 1. 6. - Pero Kvesić, književnik, scenarist († 2023)
• 2. 6. - Momčilo Vukotić, fudbaler Partizana († 2021)
• 3. 6. - Deniece Williams, pevačica
• 3. 6. - Vladislav Kaćanski, glumac († 2006)
• 8. 6. - Kathy Baker, glumica
• 13. jun - Radomir Mihajlović - Točak, rok gitarista
• 13. 6. - Rade Marjanović, glumac
• 14. 6. - Rowan Williams, Canterburyski nadbiskup
• 15. jun - Ivan Golac, srpski fudbaler, trener
• 19. 6. - Nata Mesarović, sudija
• 19. 6. - Neca Falk, pevačica
• 20. 6. - Nouri al-Maliki, premijer Iraka
• 30. 6. - Biserka Ipša, hrvatska glumica

Jul/Juli/Srpanj

• 4. 7. - Miljenko Brlečić, hrvatski glumac
• 9. 7. - Viktor Janukovič, predsednik Ukrajine
• 11. 7. - Rifat Rastoder, crnogorski novinar i političar (SDP) († 2023)
• 18. 7. - Richard Branson, preduzetnik
• 19. 7. - Sima Avramović, profesor na Pravnom fak. u Bg.
• 19. 7. - Dragan Sakan, pionir advertajzinga u regionu († 2010)
• 22. 7. - Žarko Trebješanin, psiholog i profesor BU
• 23. 7. - Miomir Mugoša, gradonačelnik Podgorice
• 24. 7. - Jadranka Stojaković, kantautorica († 2016)
• 27. 7. - Simon Jones (glumac)
• 30. 7. - Jovica Stanišić, šef SDB Srbije

Avgust/August/Kolovoz

• 3. 8. - Waldemar Cierpinski, dvostruki Olimpijski pobjednik u maratonu
• 3. 8. - John Landis, filmski režiser
• 11. 8. - Steve Wozniak, suosnivač Apple-a
• 15. 8. - Anne, Princess Royal, kćerka kraljice Elizabete
• 16. 8. - Mirko Cvetković, srpski ekonomista, premijer
• 16. 8. - Neda Ukraden, pevačica
• 23. 8. - Miljenko Dereta, režiser, osnivač "Građanskih inicijativa" († 2014)

Septembar/Rujan

• 1. 9. - Mihail Fradkov, premijer Rusije, direktor Spoljne obaveštajne službe
• 2. 9. - Zvonimir Serdarušić, hrvatski rukometni trener i bivši rukometaš
• 2. 9. - Lakshmi Mittal, industrijalac čelika
• 4. 9. - Aleksandar Berček, glumac
• 7. 9. - Julie Kavner, glumica
• 14. 9. - Ademir Kenović, bosanskohercegovački režiser
• 17. 9. - Narendra Modi, premijer Indije
• 18. 9. - Miroslav Lazanski, novinar, vojno-politički komentator († 2021)
• 21. 9. - Bill Murray, irsko-američki glumac, režiser i producent
• 22. 9. - Lino Červar, hrvatski rukometni trener

Oktobar/Listopad

• 1. 10. - Randy Quaid, glumac
• 5. 10. - Milomir Minić, srpski političar
• 6. 10. - Zoran Erić, kompozitor klasike († 2024)
• 6. 10. - Rade Ćaldović, kriminalac († 1997)
• 7. 10. - Desimir Stanojević, glumac († 2020)
• 16. 10. - Miloš Bojanić, pevač
• 20. 10. - Tom Petty, američki kantautor i gitarist († 2017)
• 26. 10. - Drago Vabec, hrvatski nogometaš
• 29. 10. - Abdullah Gül, predsednik Turske
• 31. 10. - John Candy, kanadski komičar i glumac († 1994)
• 31. 10. - Zaha Hadid, arhitektica († 2016)

Novembar/Studeni

• 2. 11. - Ljubomir Ljubojević, šahovski velemajstor
• 2. 11. - Marina Koljubajeva, glumica († 2004)
• 14. 11. - Vladimir Smiljanić-Babura, hrvatski rukometaš († 1972.)
• 15. 11. - Dejan Lučić, vladar iz senke
• 23. 11. - Filip Cepter (Milan Janković), privrednik
• 24. 11. - Nikica Valentić, premijer Hrvatske († 2023)
• 24. 11. - Zlata Numanagić, srpska glumica
• 28. 11. - Boris Bizetić, muzičar
• 28. 11. - Ed Harris, glumac

Decembar/Studeni

• 10. 12. - Miroslav Ilić, pevač narodne muzike
• 13. 12. - Wendie Malick, glumica
• 15. 12. - Stjepko Gut, džez-muzičar
• 20. 12. - Joan Flora, rumunski književnik iz Vojvodine († 2005)
• 22. 12. - Zijah Sokolović, bosanskohercegovački glumac i režiser
• 23. 12. - Vicente del Bosque, fudbaler, trener
• 30. 12. - Bjarne Stroustrup, kompjuterski stručnjak i tvorac C++ programskog jezika.

Kroz godinu

• Dušan Trifunčević - Lepi Bora, basista "Slatkog greha" († 2014)

Smrti

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak

• 2. 1. - Emil Jannings, glumac (* 1884)
• 8. 1. - Joseph Schumpeter, ekonomista, politikolog (* 1883)
• 15. 1. - Henry H. Arnold, američki general sa pet zvezdica (* 1886)
• 16. 1. - Gustav Krupp von Bohlen und Halbach, industrijalac (* 1870)
• 21. 1. - George Orwell, britanski književnik i novinar (* 1903.)

• 14. 2. - Karl Guthe Jansky, začetnik radio-astronomije (* 1905)
• 18. 2. - Prežihov Voranc, književnik (* 1893)

• 5. 3. - Sid Grauman, ugostitelj (* 1879)
• 6. 3. - Albert Lebrun, bivši predsednik Francuske (* 1871)
• 11. 3. - Heinrich Mann, književnik (* 1871)
• 19. 3. - Edgar Rice Burroughs, književnik (* 1875)
• 30. 3. - Léon Blum, bivši premijer Francuske (* 1872)

April/Travanj – Jun/Lipanj

• 3. 4. - Kurt Weill, kompozitor (* 1900)
• 7. 4. - Walter Huston, glumac (* 1883)
• 8. 4. - Vaclav Nižinski, poljski baletski igrač (* 1889-90)
• 10. 4. - Fevzi Çakmak, maršal Turske, bivši premijer (* 1876)

• 1. 5. - Lothrop Stoddard, istoričar, rasijalistički teoretičar (* 1883)
• 7. 5. - Patrijarh srpski Gavrilo (Dožić) (* 1881)
• 24. 5. - Archibald Wavell, britanski maršal (* 1883)

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan

• 21. 7. - Rex Ingram (režiser) (* 1892)
• 22. 7. - William Lyon Mackenzie King, bivši premijer Kanade (* 1874)

• 11. 9. - Jan Smuts, bivši premijer Južne Afrike (* 1870)

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac

• 20. 10. - Henry L. Stimson, bivši državni sekretar SAD (* 1867)
• 23. 10. - Al Jolson, muzičar, glumac (* ca. 1886)
• 24. 10. - Đorđe Dunđerski, bivši industrijalac i zemljoposednik (* 1873)
• 29. 10. - Gustaf V, kralj Švedske (* 1858)

• 2. 11. - George Bernard Shaw, englesko-irski pisac, nobelovac (* 1856.)
• 25. 11. - Mao Anying, sin Mao Zedonga (* 1922)
• 30. 11. - Marija Tomšić-Im, hrvatska književnica (* 1870.)

• 5. 12. - Sri Aurobindo, indijski guru (* 1872)
• 15. 12. - Vallabhbhai Patel, indijski političar (* 1875)
• 29. 12. - Jaroslav Černi, hidrotehnički inženjer (* 1909)
• 31. 12. - Karl Renner, predsednik Austrije (* 1870)

Kroz godinu

• Živojin Pavlović Žikišon, satiričar (* 1885)
• Petar Mišković, izumitelj (* 1885)
• Božidar Bećarević, ratni šef antikomunističkog odeljenja policije (* 1910)

Nobelova nagrada za 1950. godinu

• Fizika: Cecil Powell (razvoj fotografskog metoda proučavanja nuklearnih procesa i otkrića u vezi mezona ovom metodom)
• Kemija: Otto Paul Hermann Diels i Kurt Alder (otkriće i razvoj sinteze diena)
• Fiziologija i medicina: Edward Calvin Kendall, Tadeus Reichstein i Philip Showalter Hench (otkrića u vezi hormona adrenalnog korteksa, njihove strukture i bioloških efekata, → kortizon)
• Književnost: Bertrand Russell (priznanje njegovih raznolikih i značajnih zapisa u kojima zastupa humanitarne ideale i slobodu misli)
• Mir: Ralph Bunche (posredovanje u Arapsko-izraelskom ratu)

Literatura

• Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

Spoljne veze

• Tito Trial in Rumania Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Open Society Archives - Radio Free Europe (1956)