Donald Trump

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Donald Trump
Donald Trump official portrait.jpg
45. predsjednik SAD
Na položaju
20. januar 2017 – 21. januar 2021
Vice PresidentMike Pence
PrethodiBarack Obama
SlijediJoe Biden
predsjedatelj i predsjednik The
Trump Organization
Preuzeo dužnost
1971
PrethodiFred Trump
Lični detalji
Rođenje14. jun 1946. (1946-06-14) (dob: 76)
New York City, New York, SAD
Politička strankaRepublikanska stranka (1987–1999, 2009–2011, 2012–)
Ostale političke
afilijacije
Demokratska stranka (prije 1987, 2001–2009)
Reformska (1999–2001)
nezavisni (2011–2012)[1][2]
Supružnik/ci
Djeca
Alma materFordham University
University of Pennsylvania (BS)
PotpisDonald J Trump stylized autograph, in ink

Donald Džon Tramp (Donald John Trump [ˈdɒnəld dʒɒn trʌmp]; Njujork, 14. juna 1946.), američki biznismen i političar, i bivši 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Direktor je Tramp Organizacije koja se uglavnom bavi nekretninama u SAD. Poznat je kao jedan od najživopisnijih, ali i najbogatijih ljudi u SAD, a svetska javnost ga je velikim delom upoznala i kao zvezdu popularne američke rijaliti TV serije "Šegrt" (The Apprentice) u kojoj je bio voditelj i glavni producent. Tramp, koji je bio član Demokratske stranke i blizak prijatelj Bila i Hilari Klinton, je na izborima 2016. kao republikanski kandidat osvojio mandat predsednika SAD. Svoju je pobedu osigurao sa 304 elektorska glasa naspram 227 koje je dobila Klinton, iako je osvojila 2.8 miliona više ukupnih glasova.

Dana 20. januara 2017. zvanično je inaugurisan i stupio je na dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Tokom izbora 2016. godine, Rusija je bila umešana u izbore da bi pomogla Trampovoj kandidaturi. Nakon što je Tramp vršio pritisak na Ukrajinu da istraži njegovog političkog rivala Džo Bajdena, Predstavnički dom ga je opozvao zbog zloupotrebe položaja i ometanja rada Kongresa 18. decembra 2019. dok ga je Senat oslobodio od obe optužbe 5. februara 2020. godine.

Tokom izborne kampanje, Tramp se služio desničarskom populističkom retorikom, zagovarao je redefinisanje odnosa sa Kinom, reviziju trgovinskih sporazuma kao što su NAFTA i TPP, kao i strože imigracione zakone - zabranu putovanja građanima država s većinskim muslimanskim stanovništvom, kontrolu državnih granica, uključujući i izgradnju zida na granici sa Meksikom. Tramp je takođe snažno zagovarao energetsku nezavisnost, negirao je ljudski uticaj na klimatske pojave i isključio SAD iz Pariškog sporazuma koji ima za cilj smanjenje istog. Okosnica Trampove kampanje bilo je njegovo obećanje da će ukinuti Obamin zakon o zdravstvenoj zaštiti, smanjiti korporativne poreze i otvoriti nova radna mesta. U spoljnoj politici, Tramp se pozicionirao protiv intervencionizma, kritikujući politiku Obamine administracije. Istovremeno, Tramp je obećao povećanje izdvajanja za vojsku, obračun sa Islamskom Državom i islamskim ekstremizmom. Sporo je reagovao na pandemiju COVID-19, radio u suprotnosti preporuka zdravstvenih službenika, širio dezinformacije i potpirao sinofobiju u vezi pandemije.

Na izborima 2020. je poražen od bivšeg potpredsednika i demokratskog kandidata Džoa Bajdena, ali je odbio da prizna poraz. Pokušavajući da poništi izborne rezultate, promovisao je laž o izbornoj prevari, vršio pritisak na vladine zvaničnike, postavljao niz neuspešnih pravnih izazova i ometao predsedničku tranziciju. 6. januara 2021. godine je na svome govoru u blizini Kapitola pozvao svoje pristaše da obave upad u Kapitol kako bi prekinuli formalnu potvrdu rezultata. Naknadno je postao jedini američki predsednik koji je opozvan dva puta za svojeg mandata. Bivši predsednik je bio i ostao kontroverzna ličnost u SAD-u, poznat je po svojim rasističkim delima i komentarima, te je često rangiran od naučnika i istoričara kao jedan od najgorih predsednika u američkoj istoriji.

Karijera[uredi - уреди | uredi kôd]

Donald Tramp je završio biznis školu „Vorton“ posle čega se pridružio porodičnom biznisu koji se bavio nekretninama. Vrlo je talentovan u sklapanju biznis ugovora i uspeo je tokom 1980-tih da izgradi carstvo u nekretninama, kockarnicama, sportu i transportaciji, a postao je i vrlo poznata osoba zahvaljujući svemu ovome. Njegove zgrade su karakterisane kao satirički lični kult oko Trampa. Reč "Trump" se uvek pojavljuje u imenu njegovih zgrada (Trump Tower, Trump Taj Mahal, itd.), a često je prvo slovo „T“ istaknuto na više lokacija, kako unutar, tako i izvan zgrade.

1990-tih, efekti recesije su ostavili Trampa onemogućenog da otplati dugove. Iako je Tramp uspeo trenutno da spasi svoje carstvo novim pozajmicama, to je samo povećalo dugove i dovelo je Trampov biznis do bankrotstva, a Trampa na ivicu bankrotstva. Banke su izgubile stotine miliona dolara, ali su odlučile da restrukturišu njegove dugove kako bi izvegli još više u sudskom procesu.

1994. godine, Tramp je eliminisao ogroman deo od svojih $900 milionskih ličnih dugova i količinu biznis duga smanjio na 3.5 milijardi dolara. Iako je izgubio Tramp šatl (koji je kupio 1989. godine), uspeo je da zadrži Tramp zgradu u Njujork Sitiju, kao i kockarnice u Atlantik Sitiju.

1995. godine, spojio je sve svoje zgrade kockarnica u Trump Hotels & Casino Resorts. Njegove deonice na Volstritu su 1996. godine vredele nešto iznad 35 dolara, ali 1998. godine su pale iznad 10 dolara, jer se biznis borio da otplati dug od skoro 2 milijarde dolara.

1999. godine, Tramp je izrazio želju da postane predsednik reformske partije SAD.

2004. godine je stvorio seriju Šegrt, na američkoj TV mreži EnBiSi.

15. juna 2015. godine Donald Tramp je zvanično objavio kandidaturu za republikansku nominaciju za predsednika SAD. 2016. godine je, porazivši niz istaknutih republikanskih kandidata, uspeo osigurati stranačku nominaciju, a u novembru, u izuzetno žestokoj kampanji u kojoj mu je malo stručnjaka davalo izglede, uspeo poraziti Hilari Klinton i osvojiti mandat predsednika SAD.

Predsednička tranzicija[uredi - уреди | uredi kôd]

Shodno Američkim zakonima, u periodu između izbora i inauguracije novog predsednika, izabrani predsednik sastavlja kabinet i dolazi do postepene tranzicije vlasti. Ovlašćenja odlazećeg predsednika u tromesečnom periodu prenose se na izabranog predsednika. Donald Tramp je zvanično postao 45. predsednik SAD 20. januara 2017.

Tramp polaže zakletvu kao 45. predsednik SAD na Kapitol hilu

Tramp je već nominovao nekoliko kandidata na ključne pozicije u administraciji. Za većinu imenovanja u predsedničkoj administraciji potrebna je saglasnost senata, sa izuzetkom pozicije šefa osoblja Bele kuće.

Sastav Trampove administracije[uredi - уреди | uredi kôd]

Pozicija Ime kandidata Status
Predsednik Donald Tramp 45. predsednik
Potpredsednik Majk Pens 48. potpredsednik
Državni sekretar Reks Tilerson Nominovan
Sekretar za finansije Stiven Mnučin Nominovan
Sekretar odbrane Džejms Matis Stupio na dužnost
Državni pravobranilac Džef Sešons Nominovan
Sekretar za unutrašnje poslove Rajan Zinke Nominovan
Sekretar za poljoprivredu Soni Perdu Nominovan
Sekretar za trgovinu Vilbur Ros Nominovan
Sekretar za rad Endrju Puzder Nominovan
Sekretar za zdravstvo i socijalne službe Tom Prajs Nominovan
Sekretar za obrazovanje Betsi DeVos Nominovan
Sekretar za izgradnju i urbani razvoj Ben Karson Nominovan
Sekretar za transport Ilejn Čao Nominovan
Sekretar za energetiku Rik Peri Nominovan
Sekretar za boračka pitanja Dejvid Šulkin Nominovan
Sekretar za nacionalnu bezbednost Džon F. Keli Stupio na dužnost
Šef osoblja Bele Kuće Rajns Pribus Stupio na dužnost
Šef agencije za zaštitu životne sredine Skot Pruit Nominovan
Direktor kancelarije za menadžment i budžet Mik Mulvani Nominovan
Ambasador pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli Nominovan
Predstavnik za trgovinsku politiku Robert Lajthizer Nominovan

Na mesto Državnog sekretara, jednu od najvažnijih pozicija u administraciji, Tramp je imenovao generalnog direktora naftne kompanije Ekson Mobil, biznismena, Reksa Tilersona.[3] Tilerson je privukao pažnju javnosti zbog poslovnih veza sa Rusijom i dobrim odnosima sa Vladimirom Putinom. Tilerson je prethodno bio direktor zajedničke Rusko-Američke naftne kompanije.

Ostala imenovanja[uredi - уреди | uredi kôd]

Na poziciju savetnika predsednika, Tramp je nominovao Stiva Benona [4] , što je izazvalo kontroverze u određenim krugovima, budući da je Benon radio kao urednik internet sajta Brejtbart Njuz, koji neki karakterišu kao krajnje desničarski. Benon je takođe optužen za Antisemitizam.

Na poziciju savetnika za nacionalnu bezbednost, Tramp je nominovao penzionisanog generala Majkla T. Flina, dok je za direktora Centralno obaveštajne agencije nominovao senatora iz Kanzasa, Majka Pompea.

Porodica[uredi - уреди | uredi kôd]

Majka mu se zvala KMeri Meklaud Tramp (Mary MacLeod Trump), poreklom je bila iz Škotske. Otac mu se zvao Fred Tramp (Fred Trump). Donald Tramp ima brata i dve sestre.

1977. godine Tramp je oženio Ivanu Zelničkovu (poreklom iz Češke) koja je promenila prezime u Tramp. Imaju troje dece: Donalda Juniora (rođen 31. decembra 1977. godine), Ivanku (rođena 30. oktobra 1981. godine) i Erika (rođen 11. januara 1984. godine). Donald Tramp se razveo od Ivane 1992. godine.

1993. godine se oženio za Marlu Mejplz (Marla Maples) i imaju jedno dete Tifani (rođena 13. oktobra 1993. godine). Razveli su se 8. juna 1999. godine.

26. aprila 2004. godine je Tramp zaprosio Melaniju Knaus (Melanija Knavs) iz Slovenije. Tramp i Knaus su se venčali 22. januara 2005. godine na Floridi. 20. marta 2006. godine se rodio Baron Vilijam Tramp, sin Donalda i Melanije.


Knjige[uredi - уреди | uredi kôd]

Izvori[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. Gillin, Joshua (August 24, 2015). „Bush says Trump was a Democrat longer than a Republican `in the last decade’”. PolitiFact. http://www.politifact.com/florida/statements/2015/aug/24/jeb-bush/bush-says-trump-was-democrat-longer-republican-las/. Pristupljeno 2015-10-21. 
  2. Sargent, Hilary (January 22, 2014). „The Man Responsible for Donald Trump’s Never-Ending Presidential Campaign”. Boston.com. http://archive.boston.com/news/local/massachusetts/blogs/hilary-sargent/2014/01/22/the-man-responsible-for-donald-trump-never-ending-presidential-campaign/95LunCt63n3xKoq5DyJNFI/blog.html. »A New Hampshire Republican activist named Mike Dunbar dreamed up the idea of a Donald Trump presidency [in] early summer of 1987... Dunbar launched a ‘Draft Trump’ campaign... Stories about a possible Trump presidency ran in newspapers across the country... (Trump was registered as a Democrat at the time...)« 
  3. Tramp: Reks Tilerson biće novi državni sekretar Politika, 13. 12. 2016. Pristupljeno 22. 12. 2016.
  4. Tramp odlučio - Pribusu i Benonu istaknute funkcije Blic, 14.11. 2016, Pristupljeno 4. 12. 2016

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi kôd]