1963

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1930-e  1940-e  1950-e  – 1960-e –  1970-e  1980-e  1990-e
Godine: 1960 1961 196219631964 1965 1966
1963 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1963
MCMLXIII
Ab urbe condita 2716
Islamski 1382 – 1383
Iranski 1341 – 1342
Hebrejski 5723 – 5724
Bizantski 7471 – 7472
Koptski 1679 – 1680
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2018 – 2019
 - Shaka Samvat 1885 – 1886
 - Kali Yuga 5064 – 5065
Kineski
 - Kontinualno 4599 – 4600
 - 60 godina Yin Voda Zec
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11963
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1963 (MCMLXIII) bila je redovna godina koja počinje u utorak.

Federativna Narodna Republika Jugoslavija je proměnila ime u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 1. - Japan: premijera serijskog crtanog filma Astro Boy, prvog zasnovanog na mangi.
  • 2. 1. - Vijetnamski rat: Bitka kod Ap Baca je prva veća pobeda malobrojnijeg Viet Conga u Južnom Vijetnamu, američki savetnici su izgubili pet helikoptera.
  • 6. 1. - Ustavni referendum u Brazilu: sa 80% odbačen parlamentarizam, tj. amandman kojim bi mnoga predsednička ovlašćenja bila predata Kongresu. Levičarski predsednik João Goulart može započeti Bazne reforme, ali je sledeće godine oboren u vojnom udaru.
  • 8. 1. - Mona Lisa izložena u SAD (Washington DC i New York, do marta).
  • 13. 1. - Državni udar u Togou, prvi u novim afričkim zemljama: predsednik Sylvanus Olympio je ubijen pred vratima američke ambasade. Među liderima puča je Gnassingbé Eyadéma (preds. 1967-2005). Olympija nasleđuje Nicolas Grunitzky (do 1967).
  • ca. 13. 1. - Albanske novine optužuju Tita i Hruščova da spremaju invaziju imigranata.
  • 14. 1. - Prvi de Gaulle-ov veto ulasku V. Britanije u EEZ (tj. na glasanju 29. 1.).
  • 17. 1. - Kongoanska kriza: okončana secesija Katange, Moïse Tshombe predao Kolwezi i odlazi u prvo izgnanstvo (do 1964).
  • 18. 1. - Kongres istočnonemačke partije: napad kineskog delegata na "Titovu grupu" izazvao bučno negodovanje. (NYT)
  • 19. 1. - The Beatles izvode na televiziji svoj novi singl (drugi u UK) Please Please Me i privlače pažnju zavejane nacije.
  • 20. 1. - Konfrontasi: Indonezija objavljuje da će sprečiti formiranje Malezije, tj. ujedinjenje Malaje i Singapura sa teritorijama na Borneu, Sabahom i Saravakom (do 1966).
  • 22. 1. - De Gaulle i Adenauer potpisali Elizejski ugovor - pečat na pomirenje Francuske i Nemačke.
  • 23. 1. - VII Kongres Narodne omladine Jugoslavije u Beogradu - ubuduće Savez omladine Jugoslavije.
  • 23. 1. - Dvostruki agent Kim Philby je nestao u Bejrutu - otišao je u SSSR.
  • 26. 1. - Nacionalni referendum u Iranu podržava Belu revoluciju, niz radikalnih reformi koje je istakao šah Mohamed Reza Pahlavi. Najnezadovoljniji su zemljoposednici i šiitsko sveštenstvo.
  • 29. 1. - Titove izjave u Varšavi protumačene kao približavanje sovjetskom bloku. (NYT)
  • 30. 1. - Američki State Department kritikuje kanadskog premijera koji je nejasan po pitanju prihvatanja nuklearnog oružja - kanadski ambasador povučen iz SAD a državni sekretar Dean Rusk se izvinjava.
  • Zima 1962/63. je oštra, u Britaniji je poznata kao Big Freeze of 1963. Najniže dnevne temperature u FNRJ: u Zagrebu 16. 1. je -15,4 st., u Sarajevu 24. 1. je -21,8 st., u Beogradu istog dana -21 (ledeni dani od 12. 1. do 9. 2. bez prekida).[1]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 2. - U ekvadorskom mestu Biblián se srušila kapela samostanske škole, stradalo je preko 100 đaka.
  • 1. 2. - Civilni i vojni avion se sudarili iznad Ankare, stradalo je 17 ljudi u avionima i 87 na zemlji.
  • 2. 2. - Smenjen direktor GRU Ivan Serov, povod je slučaj Olega Penkovskog.
  • 2. 2. - Operacija Coldstore u koloniji Singapur: uhapšeno je 113 navodnih komunističkih simpatizera, Lee Kuan Yewova Narodna akcija sigurno pobeđuje na izborima u septembru.
  • 5. 2. - Kanadskom premijeru Diefenbakeru izglasano nepoverenje, izbori u aprilu.
  • 8. 2. (14. ramazan) - Vojni udar u Iraku, izveden od partije Baas, prvi od dva ove godine - zbačen i ubijen premijer gen. Abd al-Karim Qasim, slede krvave čistke osumnjičenih komunista.
  • 8. 2. - Američkim građanima zabranjene putne, finansijske i trgovačke transakcije sa Kubom.
  • ca. 11. 2. - Kineski Ženmin Žibao poručuje Sovjetima da se ideološki raskid može izgladiti samo osudom jugoslovenskog "revizionizma". (NYT)
  • 19. 2. - U SAD izdata knjiga The Feminine Mystique spisateljice Betty Friedan, što se smatra pokretačem "drugog talasa" američkog feminizma.
  • 20. 2. - Odlukom Skupštine Srbije, osnovan Istorijski muzej Srbije.
  • 21. 2. - Libijski grad Mardž razoren u zemljotresu, preko 300 mrtvih.
  • 22. 2. - U SAD ustanovljena Predsednička medalja slobode, prvo tamošnje odlikovanje na ogrlici, odn. sa lentom i zvezdom.
  • 23. 2. - Vojska sa tenkovima nacionalizuje banke u Burmi, vojni lider Ne Win je istog meseca odredio nacionalizaciju velikih industrijskih postrojenja.
  • 25. 2. - Građanski rat u Severnom Jemenu: Ramazanska ofanziva Egipćana i republikanaca protiv rojalista, danas je zauzet Marib.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 3. - Početak djelovanja Eurocontrola, organizacije za kontrolu zračnog prometa - u početku ga slijede samo Z. Njemačka i zemlje Beneluxa.
  • 2. 3. - Kinesko-pakistanski sporazum o granici u regionu Kašmiru (između današnjih Gilgit-Baltistana i Shaksgama): Kina dobija više nego što daje.
  • 4. 3. - Delegacija Francuske KP u poseti Beogradu, prva od raskida 1948.
  • 4. 3. - Presude za pokušaj atentata na De Gola prošlog avgusta: šest smrtnih kazni, tri u odsustvu. Sve izmenjene, osim za Jean Bastien-Thiryja, koji je streljan već 11. marta.
  • 4. 3. - Kuvajt je nakon dve godine nezavisnosti primljen u UN - SSSR je odustao od veta.
  • 5. 3. - Patsy Cline, superzvezda Country muzike, poginula u avionskoj nesreći sa još dvojicom izvođača i menadžerom.
  • 7. 3. - Otvorena Zgrada Pan Am u Njujorku (od 1981 MetLife), komercijalna zgrada sa najvećom kvadraturom do tada (263.985 kvm).
  • 7. 3. - Fronta za oslobođenje Québeca izvela prvu akciju (djeluju do 1970).
  • 8. 3. - Državni udar u Siriji: ogranak partije Baas dolazi na vlast vojnim udarom u savezu sa naseristima.
  • 9. 3. - Mohammed Daoud Khan, kraljev rođak i premijer Afganistana prinuđen na ostavku posle skoro deceniju na čelu (vraća se kao predsednik 1973-78). Ovo omogućuje deblokadu granice sa Pakistanom.
  • 17. 3. - Erupcija vulkana Agung na Baliju, najmanje 1.100-1.500 mrtvih u okolnim selima i još oko 400 u kasnijim događajima.
  • 21. 3. - Zatvor na Alcatrazu zatvoren zbog visokih troškova.
  • 21. 3. - Afera Profumo: laburistički član britanskog parlamenta pomenuo glasine da je sekretar rata John Profumo u vezi sa Christine Keeler, koja je spavala sa sovjetskim pomorskim atašeom - Profumo sutradan poriče svoju vezu.
  • 22. 3. - Prvi album The Beatles-a: Please Please Me.
  • 23. 3. - Pesma Evrovizije: pobedila danska numera, a Vice Vukov je 11.
  • 31. 3. - Osnivačka skupština Udruženja spikera Jugoslavije.
  • 31. 3. - Gvatemalski ministar odbrane puk. Enrique Peralta Azurdia zbacio preds. gen. Miguel Ydígoras Fuentesa (do 1966), kako bi se sprečila aktivnost bivšeg predsednika Juan José Arévaloa, koji se pre neki dan vratio u zemlju.
  • mart - U Jugoslaviji olakšan poreski teret zanatlija (veliko uvećanje iz maja 1962 oteralo mnoge iz posla)[2].
  • mart - Iron Man se prvi put pojavio u stripu.

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Amblem SFRJ - šest baklji
  • 1. 4. - U SAD kreće dugogodišnja sapunica General Hospital - preko 14.300 epizoda do polovine 2019, što nije kraj.
  • 2. 4. - Pobuna u argentinskoj mornarici, vrhunac sukoba između antiperonističkih i tolerantnijih elemenata oružanih snaga - vojska i avijacija ugušili pobunu za tri dana.
  • 6. 4. - Sporazum o prodaji Polarisa: SAD će dati Britaniji elemente podmorničkog raketnog sistema.
  • 7. 4. - Skupština FNRJ donosi Ustav, nazvan još i "Povelja samoupravljanja.
    • FNR Jugoslavija promijenila ime u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.
    • Savezna skupština ima pet veća: Savezno veće je veće delegata građana u opštinama i republikama; Privredno, Prosvetno-kulturno, Socijalno-zdravstveno i Organizaciono-političko veće su sastavljeni od delegata radnih ljudi u radnim zajednicama;
    • samoupravljanje kao neotuđivo pravo;
    • razdvojene funkcije Predsednika Republike (Tito, bez ograničenja mandata) i predsednika SIV-a; uvedeni Ustavni sud, potpredsednik Republike (Aleksandar Ranković, mala ovlašćenja) i Savet federacije.
    • Narednih dana doneti i ustavi socijalističkih republika i statuti pokrajina (Kosovo i Metohija se ranije nazivalo autonomna oblast).
  • 8. 4. - 35. dodjela Oscara: najbolji film "Lorens od Arabije", ukupno sedam nagrada od 10 nominacija.
  • 8. 4. - Izbori u Kanadi: pobeđuju liberali Lestera B. Pearsona (premijer do 1968). On će dozvoliti raspoređivanje američkog nuklearnog oružja u Kanadi.
  • 10. 4. - Potonuće nuklearne podmornice USS Thresher sa 129 članova posade.
  • 10. 4. - U Dallasu je neko pucao na desničarskog ex gen. Edwina Walkera - izgleda da je to bio Lee Harvey Oswald.
  • 11. 4. - Pacem in terris je posljednja enciklika pape Ivana XXIII.
  • 12. 4. - Birminghamska kampanja za ljudska prava: Martin Luther King, Jr. i još neki uhapšeni u Birmingemu, Alabama, zbog "neovlašćenog paradiranja". King 16. 4. piše Pismo iz Birminghamskog zatvora, opravdanje strategije nenasilnog otpora i kršenja nepravednih zakona.
  • 12. 4. - Prva akcija Konfrontasija: indonežanska grupa zauzela policijsku stanicu u mestu Tebedu.
  • 14. 4. - Osnovan Zavod za mentalno zdravlje u Palmotićevoj u Beogradu, prva socijalno-psihijatrijska ustanova na Balkanu.
  • april - Zatvoren beogradski dvonedeljnik "Danas", navodno zbog nedostatka sredstava[3].
  • april - Demontirane su sve američke rakete PGM-19 Jupiter, koje su bile postavljene u Turskoj i Italiji (→ Kubanska raketna kriza).
  • 17. 4. - Lideri Egipta, Sirije i Iraka dogovaraju federaciju - ali u Siriji se već krajem meseca sprovodi čistka naserista.
  • 18. 4. - Predsednik Tito prisustvuje premijeri predstave "Dantonova smrt" u Jugoslovenskom dramskom.
  • ca. 18. 4. - Rekonstrukcija savezne vlade, zamenjeno devet ministara - Stefanović umesto Rankovića na čelu unutrašnjih poslova.
  • ca. 19. 4. - Titovo pismo Kennedyju, uverava ga da Jugoslavija namerava ostati samostalna i nesvrstana. (NYT)
  • 27. 4. - Fidel Castro stigao u posetu Moskvi.
  • 28. 4. - Izbori u Italiji: demokršćani (Aldo Moro) 38,3%, komunisti (Palmiro Togliatti) 25,3%.

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Zgrade Generalštaba i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu
  • 1. 5. - Bivša holandska Zapadna Nova Gvineja, tj. Privremena izvršna uprava UN, je prenesena u suverenitet Indonezije pod nazivom Zapadni Irijan.
  • 2 - 3. 5. - Birminghamska kampanja, Dečija krusada: đaci marširaju, uhapšeno ih je preko 600. Sutradan su upotrebljeni snažni šmrkovi i psi - slike su obišle svet.
  • 3. 5. - Pan Amov avion sleteo u Beograd.[4]
  • maj - Zaključen sporazum sa Rumunijom o gradnji HE Đerdap[2].
  • 2. 5. - Birminghamska kampanja: hiljade crnaca uhapšeno u Birminghamu, Alabama, tokom protesta zbog segregacije, kasnije se koriste šmrkovi i policijski psi.
  • 4. 5. - Američki državni sekretar Dean Rusk navratio u Beograd[2]. Tito izražava želju da poboljša odnose sa SAD. (NYT)
  • 4. 5. - U potonuću broda na Nilu stradalo 185 hadžija.
  • 8. 5. - U gradu Huế, Južni Vijetnam, ubijeno devet budista koji su protestovali zbog zabrane isticanja budističke zastave na Budin rođendan. To je početak Budističke krize u zemlji sa budističkom većinom, ali katoličkim predsednikom Ngo Dinh Diemom.
  • 8. 5. - Generalni sekretar U Thant u Beogradu.
  • 10. 5. - Raskol u SPC, nakon što američki vladika Dionisije Milivojević odbija raščinjenje od strane arhijerejskog Sabora SPC (pod uticajem komunističkih vlasti) - nastaje "Slobodna Srpska pravoslavna crkva".
  • 11. 5. - Podmetnute bombe u objekte u kojima su boravili Martin Luther King, Jr. i drugi lideri crnačkog protesta u Birminghamu, Alabama, u čemu je učestvovala policija - dolazi do nereda.
  • 12. 5. - Osnovana Škola za dizajn u Beogradu.
  • 18. 5. - Sukarno je proglašen za doživotnog predsednika Indonezije (smenjen 1967).
  • ca. 18. 5. - Jugoslavija će dati šest miliona dolara vojne pomoći Indiji, "za odbranu od komunističke Kine". (NYT)
  • 20. 5. - Tigran Petrosjan je novi šahovski prvak nakon pobede nad Botvinikom (do 1969).
  • 22. 5. - Grčki političar Grigoris Lambrakis fatalno ranjen od strane krajnjih desničara u Solunu. Njegova sahrana 28. 5. se pretvara u masovne demonstracije. (→ roman i film Z).
  • 25. 5. - U Adis Abebi osnovana Organizacija afričkog jedinstva (od 2002. Afrička unija).
  • 26. 5. - Na konferenciji u Teheranu, Afganistan i Pakistan dogovorili obnovu diplomatskih odnosa, prekinutih 1960. (→ Paštunistan).
  • 27. 5. - Bob Dylan izdao uticajni album The Freewheelin' Bob Dylan.
  • 28. 5. - Jedan od najjačih ciklona ubio najmanje 11.000 ljudi u Istočnom Pakistanu (Bangladešu), u okolini Chittagonga.

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • maj - jun - Savezni, republički i lokalni izbori u SFRJ: zborovi birača su utvrdili kandidate, opštinske skupštine su među njima izabrale poslanike za veća radnih zajednica; republička i Savezno veće su izabrani neposredno; republičke i pokrajinske skupštine biraju poslanike za Veće naroda Savezne skupštine[5].
  • 31. 5. - 2. 6. - Wrestling pictogram.svg Na svetskom šampionatu u rvanju u Sofiji, zlatnje medalje uzeli Borivoje Vukov i Stevan Horvat a srebrnu Branislav Simić.
  • 3. 6. - Umro papa Ivan XXIII.
  • 3. 6. - Južnovijetnamska vojska izliva hemikalije na glavu budistima koji se mole u Hueu - SAD privatno upozoravaju Diemovu vladu.
  • 3. 6. - Northwest Airlines Flight 293: vojni čarter pao u more pored Aljaske, stradale 103 osobe.
Papa Pavao VI. (1963-78)
  • 5. 6. - Pokret 15. hordad: neredi u Iranu sa stotinama mrtvih i ranjenih, dan nakon hapšenja Homeinija koji je osudio šaha i njegove reforme.
  • 5. 6. - Afera Profumo: britanski državni sekretar za rat John Profumo podneo ostavku, priznavši da je lagao Parlament.
  • 11. 6. - Budistički monah Thích Quảng Đức se spalio u Saigonu, protestujući zbog represije nad budistima.
  • 11. 6. - Guverner George Wallace stoji na vratima Univerziteta Alabama, kako bi sprečio ulazak crnih studenata - uklonio se nakon što je Nacionalna garda Alabame federalizovana kako bi sprovela predsedničko naređenje.
  • 11. 6. - U obraćanju naciji, preds. Kenedi predlaže Zakon o građanskim pravima (donesen 1964).
  • 12. 6. - U državi Misisipi ubijen Medgar Evers, crni aktivista za ljudska prava.
  • 12. 6. - Premijera filma "Kleopatra" - do tada najskuplji film, komercijalni neuspeh uprkos najvećoj gledanosti.
  • jun - Na pariskoj avioizložbi predstavljen Soko G-2 Galeb (→ slika).
  • 16. 6. - Valentina Terješkova je prva žena u svemiru, na trodnevnom putovanju u Vostoku 6. U orbiti se od 14-og nalazi i Valerij Bikovski koji će postavlja rekord sa pet dana.
  • 16. 6. - Izbori za Savezno i republička veća u SFRJ.
  • 17. 6. - Odobreno prvo izdanje ASCII koda.
  • 19. 6. - Sovjetski Mars 1 je prva letelica pored Marsa, ali zbog kvara antene nema nikakvih podataka.
  • 21. 6. - Milanski nadbiskup Giovanni Montini je novi papa Pavao VI. (do 1978).
  • 21. 6. - Albanski Radio Tirana javlja da je u Kukësu osuđena "grupa agenata SAD i Jugoslavije", od toga trojica na smrt, optužena da je pomagala "američkim agentima ubačenim padobranom u Albaniju da organizuju ustanak"[2].
  • 22. 6. - Zapadna Nemačka i Jugoslavija započinju prve zvanične razgovore nakon šest godina.
Kenedi u Berlinu
  • 26. 6. - Kenedi u podeljenom Berlinu: Ich bin ein Berliner!.
  • 26. 6. - Levi Eškol je novi premijer Izraela (do 1969), nakon što je David Ben-Gurion odstupio iz ličnih razloga.
  • 27. 6. - Jugoslavija protestuje NR Kini zbog izjava Liu Shao-chija i Choe Yong Kena. (NYT)
  • 28. 6. - Peti plenum Savezne konfe­rencije SSRN Jugoslavije: jedan broj vodećih funkcionera oslobođen dužnosti usled prezauzetosti, među kojima i Tito, novi predsednik SSRNJ Lazar Koliševski, generalni sekretar Milentije Popović.
  • 29. 6. - Edvard Kardelj je novi predsednik Savezne skupštine; sutradan prva sednica, izbor članova Saveta federacije.
  • 30. 6. - Na zajedničkoj sednici svih veća Savezne skupštine Josip Broz Tito izabran za predsednika republike, a za potpredsednika Aleksandar Ranković. U nastavku na sednici Saveznog veća Petar Stambolić izabran za predsednika Saveznog izvršnog veća (do 1967).
    • U inostranstvu se misli da prejudiciranje Rankovića kao Titovog naslednika i "diktatura srpske Udbe" može staviti nacionalni problem u prvi plan[6].
  • 30. 6. - Masakr u Ciaculliju: u eksploziji auto-bombe u predgrađu Palerma poginulo sedam policajaca i vojnika - vrhunac Prvog mafijaškog rata.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 7. - Svetski rekorder u skakanju motkom Brian Sternberg polomio vrat na treningu i ostao kvadriplegičar.
  • 3. 7. - Svetozar Gligorić pobedio svetskog šampiona Tigrana Petrosjana na turniru u Los Angelesu.
  • 3. 7. - Pobuna u Ar-Rashidu: neuspešni komunistički pokušaj da obore iračku baasističku vladu.
  • 5. 7. - Sovjetsko-kineski razgovori: NR Kina se protivi miroljubivoj koegzistenciji, kampanji protiv Staljinovog kulta ličnosti itd.
  • 6. 7. - Jugoslavija optužuje Albaniju za subverzivne aktivnosti.
  • 6. 7. - Prvi sastanak parlamentarne antimafijaške komisije u Italiji.
  • 7. 7. - Predsednički izbori u Argentini: izabran centrista Arturo Umberto Illia (do 1966).
  • 11. 7. - Vojni udar u Ekvadoru: preds. Monroy zbačen dan nakon što je na prijemu pijan vređao američkog ambasadora, adm. Jijón je v.d. predsednika do 1966.
  • jul? - Konsituisane republičke i pokrajinske skupštine u SFRJ, predsednici: Rato Dugonjić (Bosna i Hercegovina), Andrija Mugoša (Crna Gora), Ivan Krajačić (Hrvatska), Vidoe Smilevski (Makedonija), Ivan Maček (Slovenija), Du­šan Petrović (Srbija), Stanoje Aksić (Kosovo) i Radovan Vlajković (Vojvodina)[5].
  • 7. 7. - U Hrvatsku ušla teroristička skupina Tolić - Oblak - ubrzo uhvaćeni.
  • 8. 7. - Miroslav Cerar osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Beogradu.
  • 12. 7. - Lansiran prvi američki izviđački satelit iz programa KH-7 Gambit, s rezolucijom manjom od metra.
  • 12. 7. - Počinjeno prvo od Moors ubistava: petoro dece do 1965.
  • jul - U Atini Prva svetska konferencija o Miru putem zakona - program za jačanje međunarodnog prava i sudske mašinerije (od komunističkih zemalja prisutna samo Jugoslavija).
  • jul - Sarajevski okružni tužilac zabranio distribuciju filma "Grad"[3].
  • 18. 7. - Sirijski naseristi, na čelu s puk. Jassemom Alwanom, pokušali vojni udar protiv Baasove vlade, u borbama stradaju stotine ljudi - kraj naserističkog uticaja u zemlji, 27 oficira će biti pogubljeno.
  • 19. 7. - Test pilot Joseph A. Walker dostigao visinu od 105,9 km na raketnom avionu North American X-15.
  • 20. 7. - Kinesko-sovjetski raskol: razgovori sovjetske i kineske KP u Moskvi okončani bez uspeha.
Zemljotres u Skoplju: sat na staroj železničkoj stanici

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 4. 8. - Oko 500 haićanskih pobunjenika ušlo iz Dominikanske republike, cilj im je da zbace François Duvaliera.
  • 5. 8. - Ministri SSSR, SAD i UK potpisali u Moskvi Ugovor o delimičnoj zabrani nuklearnih proba (dozvoljene samo podzemne probe) - stupio na snagu 10. 10., otvoren je i za druge zemlje. Kina zbog ovog sporazuma naziva SSSR "nakazama" i "čudovištima".
  • 7. 8. - Kennedyjevi dobijaju sina Patricka, ali prerano rođeno dete umire dva dana kasnije.
  • 8. 8. - "Velika pljačka vlaka" u Engleskoj - procenjeno da je uzeto 2,6 miliona funti (45,4 miliona u funtama iz 2019).
  • 8. 8. - Osnovan Afrički nacionalni savez Zimbabvea (ZANU): otcepili su se od Afričkog narodnog saveza Zimbabvea (ZAPU) Joshue Nkomoa, biće bliži maoizmu, za razliku od prosovjetskog ZAPU-a.
  • 9. 8. - Lee Harvey Oswald uhapšen u New Orleansu: delio je letke Komiteta ferplej za Kubu i potukao sa se trojicom Kubanaca - pušten je sutradan.
  • 15. 8. - Posle trodnevne pobune zbačen predsednik Republike Kongo Fulbert Youlou.
Okupljanje u Washingtonu - govor I Have a Dream

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

"Tri pesnice", Spomen park Bubanj

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Spomenik streljanim đacima i profesorima u Spomen-parku Kragujevački oktobar

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 11. - SFRJ prekida trgovinu sa Južnom Afrikom.
  • 1. 11. - Vojnim udarom zbačen južnovijetnamski predsednik Ngo Dinh Diem - sutradan ubijen zajedno sa moćnim mlađim bratom.
  • 1. 11. - Zvanični početak rada opservatorije Arecibo na Portoriku.
Predsednik John F. Kennedy i supruga stižu u Dallas
  • 7. 11. - Senat SAD, protivno želji administracije, zabranio svaku ekonomsku ili vojnu stranu pomoć Jugoslaviji, osim ako predsednik ne oceni da je ona vitalna za interese SAD (ne odnosi se na višak poljoprivrednih proizvoda)[2].
  • 9. 11. - Eksplozija u japanskom rudniku Miike, poginulo 458 ljudi, uglavnom od trovanja ugljen-monoksidom; istog dana u Jokohami poginula 161 osoba u sudaru tri voza.
  • 10. 11. - Malcolm X drži govor u Detroitu (Message to the Grass Roots): belci su zajednički neprijatelj, nema revolucije bez nasilja, kritika Marša na Vašington.
  • 10 - 14. 11. - Eparhija za Ameriku i Kanadu prekida odnose sa SPC dok traje komunistički režim.
  • novembar? - Otvoren rudnik uranijuma Kalna u Srbiji.
  • 13 - 18. 11. - Vojni udar u Iraku: naseristički oficiri oborili baasističku vladu, preds. Abdul Salam Arif preuzima stvarnu vlast (do 1966, a Baas se vraća na vlast 1968-2003).
  • 15. 11. - Podmorski vulkan dao Islandu novo ostrvo: Surtsey.
  • 18. 11. - U SAD klijentima ponuđeni telefoni sa dugmićima i tonskim biranjem.
  • 22. 11. - Atentat na Johna F. Kennedyja: U Dallasu, Texas, ubijen predsjednik SAD John F. Kennedy.
  • 23. 11. - BBC emitira prvu epizodu Doctor Whoa, najdugovječnije science fiction televizijske serije svih vremena.
  • 24. 11. - Jack Ruby ubio Lee Harvey Oswald-a.
  • 25. 11. - Pogreb predsednika Kenedija.
  • 30. 11. - Predsednici Jugoslavije i Rumunije potpisali sporazum o gradnji HE Đerdap.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 3. 12. - Warrenova komisija započinje istraživanje atentata na Kenedija.
  • 3. 12. - U Jugoslaviji otvorena fabrika plastike koju su gradili Amerikanci (NYT).
  • 8. 12. - Kidnapovan Frank Sinatra, Jr., pušten dva dana kasnije nakon što je otac platio otkup.
  • 10. 12. - Zanzibar-dec-1963-jan-1964.svg Sultanat Zanzibar se osamostalio od UK (nezavisnost će kratko trajati).
  • 10. 12. - Proglašeno vanredno stanje u britanskoj Koloniji Aden, nakon što je na adenskom aerodromu bačena bomba na britanske oficire (borbe će trajati do 1967).
  • 12. 12. -  Kenija nezavisna od UK.
  • 17. 12. - Zabranjena distribucija Majetićevog romana "Čangi", kao "pornografskog"[3].
  • 21. 12. - Izbijaju sukobi na Kipru između Grka i Turaka.
  • 25. 12. - Ulica Džona Kenedija u Beogradu dobija to ime. (NYT)
  • 26. 12. - "I Want to Hold Your Hand" i "I Saw Her Standing There" izdate u SAD, čime Beatlemanija kreće i tamo.
  • 29. 12. - Grčka je vlada poslala trupe na Cipar kako bi prekinula građanski rat koji je tamo izbio.
  • 31. 12. - Raspuštena britanska Federacija Rodezije i Njasalenda (današnje Zambija, Zimbabve i Malavi).
  • decembar - Partijska rukovodstva Srbije i Crne Gore objavili sporazume o ekonomskoj saradnji i pruzi Beograd-Bar[9].

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Proizvodnja u SFRJ porasla za 15%, kao i izvoz, zemlju je posetilo milion i po turista (+40%, postoji i cifra od 2,5 miliona[10])[11]. Požnjeveno 4,52 miliona tona pšenice, kao i rekordne 1959. U SFRJ je za pet godina udvostručen broj traktora, kombajna je 13 puta više, đubriva tri puta, poboljšano je i seme.[12]
  • Harvey Ball izmislio Smiley-a.
  • Propala žetva pšenice u SSSR, moraju uvoziti sa zapada (9,7 miliona tona prema prošlogodišnjih 242 hiljade[13]).
  • Prvi put dodeljena Njegoševa nagrada (Mihailo Lalić za roman "Lelejska gora").
  • U Jugoslaviji se snima strana koprodukcija "Dugi brodovi".
  • Objekt 3C 48 je identificiran kao prvi kvazar.

1963. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

Rukovodstvo SFRJ:

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1963.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelova nagrada za 1963. godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura
  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]