1963

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1930-e  1940-e  1950-e  – 1960-e –  1970-e  1980-e  1990-e
Godine: 1960 1961 196219631964 1965 1966
1963 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1963
MCMLXIII
Ab urbe condita 2716
Islamski 1382 – 1383
Iranski 1341 – 1342
Hebrejski 5723 – 5724
Bizantski 7471 – 7472
Koptski 1679 – 1680
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2018 – 2019
 - Shaka Samvat 1885 – 1886
 - Kali Yuga 5064 – 5065
Kineski
 - Kontinualno 4599 – 4600
 - 60 godina Yin Voda Zec
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11963
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1963 (MCMLXIII) bila je redovna godina koja počinje u utorak.

Federativna Narodna Republika Jugoslavija je proměnila ime u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.

1963:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Temperaturna anomalija u zimu 1962/63.
  • 23. 1. - VII Kongres Narodne omladine Jugoslavije u Beogradu - ubuduće Savez omladine Jugoslavije. Tito kritikuje kampanju protiv zanatlija.[1], takođe krivi spoljne "elemente dezintegracije" za neke probleme.[2]
  • 23. 1. - Dvostruki agent Kim Philby je nestao u Bejrutu - otišao je u SSSR.
  • 23. 1. - Napadom gerile PAIGC u Portugalskoj Gvineji počinje Rat za nezavisnost Gvineje Bisau (do 1974).
  • 26. 1. - Nacionalni referendum u Iranu podržava Belu revoluciju, niz radikalnih reformi koje je istakao šah Mohamed Reza Pahlavi. Najnezadovoljniji su zemljoposednici i šiitsko sveštenstvo.
  • 29. 1. - Titove izjave u Varšavi protumačene kao približavanje sovjetskom bloku. (NYT)
  • 30. 1. - Američki State Department kritikuje kanadskog premijera Diefenbakera koji je nejasan po pitanju prihvatanja nuklearnog oružja - kanadski ambasador povučen iz SAD a državni sekretar Dean Rusk se izvinjava.
  • Zima 1962/63. je oštra, u Britaniji je poznata kao Big Freeze of 1963. Najniže dnevne temperature u FNRJ: u Zagrebu 16. 1. je -15,4 st., u Sarajevu 24. 1. je -21,8 st., u Beogradu istog dana -21 (ledeni dani od 12. 1. do 9. 2. bez prekida).[3]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 2. - U ekvadorskom mestu Biblián se srušila kapela samostanske škole, stradalo je preko 100 đaka.
  • 1. 2. - Civilni i vojni avion se sudarili iznad Ankare, stradalo je 17 ljudi u avionima i 87 na zemlji.
  • 2. 2. - Smenjen direktor GRU Ivan Serov, povod je slučaj Olega Penkovskog.
  • 2. 2. - Operacija Coldstore u koloniji Singapur: uhapšeno je 113 navodnih komunističkih simpatizera, Lee Kuan Yewova Narodna akcija sigurno pobeđuje na izborima u septembru.
  • 5. 2. - Predmet Van Gend en Loos: pravo Evropske zajednice ima izravni učinak.
  • 5. 2. - Kanadskom premijeru Diefenbakeru izglasano nepoverenje, izbori u aprilu.
  • 8. 2. (14. ramazan) - Vojni udar u Iraku, izveden od partije Baas, prvi od dva ove godine - zbačen i ubijen premijer gen. Abd al-Karim Qasim, slede krvave čistke osumnjičenih komunista.
  • 8. 2. - Američkim građanima zabranjene putne, finansijske i trgovačke transakcije sa Kubom.
  • 10. 2. - Članak u "Pravdi" brani jugoslovenski socijalizam od kineskih napada, tako da sugeriše da je Tito promenio stav o posebnom putu u socijalizam.[4]
  • ca. 11. 2. - Kinesko-sovjetski raskol: kineski Ženmin žibao poručuje Sovjetima da se ideološki raskid može izgladiti samo osudom jugoslovenskog "revizionizma". (NYT)
  • 19. 2. - U SAD izdata knjiga The Feminine Mystique spisateljice Betty Friedan, što se smatra pokretačem "drugog talasa" američkog feminizma.
  • 15 - 20. 2. - Sastanak SEV u Moskvi: razgovara se o specijalizaciji i nadnacionalnom planiranju, Rumunija odbija poljoprivrednu ulogu. Koncept napušten na julskom sastanku.[5]
  • 20. 2. - Odlukom Skupštine Srbije, osnovan Istorijski muzej Srbije.
  • 20. 2. - Prikazan How the West Was Won, jedan od dva igrana filma u tehnici Cinerama.
  • 21. 2. - Libijski grad Mardž razoren u zemljotresu, preko 300 mrtvih.

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 3. - Početak djelovanja Eurocontrola, organizacije za kontrolu zračnog prometa - u početku ga slijede samo Z. Njemačka i zemlje Beneluxa.
  • 2. 3. - Kinesko-pakistanski sporazum o granici u regionu Kašmiru (između današnjih Shaksgama i Gilgit-Baltistana): Kina dobija više nego što daje.
  • 4. 3. - Delegacija Francuske KP u poseti Beogradu, prva od raskida 1948.
  • 4. 3. - Presude za pokušaj atentata na De Gola prošlog avgusta: šest smrtnih kazni, tri u odsustvu. Sve izmenjene, osim za Jean Bastien-Thiryja, koji je streljan već 11. marta.
  • 4. 3. - Kuvajt je nakon dve godine nezavisnosti primljen u UN - SSSR je odustao od veta.
  • 5. 3. - Patsy Cline, superzvezda country muzike, poginula u avionskoj nesreći sa još dvojicom izvođača i menadžerom.
  • 7. 3. - Otvorena Zgrada Pan Am u Njujorku (od 1981 MetLife), komercijalna zgrada sa najvećom kvadraturom do tada (263.985 kvm).
  • 7. 3. - Fronta za oslobođenje Québeca izvela prvu akciju (djeluju do 1970).
  • 8. 3. - Državni udar u Siriji: ogranak partije Baas dolazi na vlast vojnim udarom u savezu sa naseristima.
  • 9. 3. - Mohammed Daoud Khan, kraljev rođak i premijer Afganistana prinuđen na ostavku posle skoro deceniju na čelu (vraća se kao predsednik 1973-78). Ovo omogućuje deblokadu granice sa Pakistanom.
  • 17. 3. - Erupcija vulkana Agung na Baliju, najmanje 1.100-1.500 mrtvih u okolnim selima i još oko 400 u kasnijim događajima.

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 4. - U SAD kreće dugogodišnja sapunica General Hospital - preko 14.300 epizoda do polovine 2019, što nije kraj.
  • 2. 4. - Pobuna u argentinskoj mornarici, vrhunac sukoba između antiperonističkih i tolerantnijih elemenata oružanih snaga - vojska i avijacija ugušili pobunu za tri dana.
  • 6. 4. - Sporazum o prodaji Polarisa: SAD će dati Britaniji elemente podmorničkog raketnog sistema.
  • 6. 4. - U razgovoru sa predstavnicima zanatlija, Tito priznaje da su porezi preveliki i da su "levičarska brzina i devijacije" krivi za "česte progone i frontalne napade" - prošle godine je zatvoreno nekoliko hiljada radnji. SIV 19. aprila smanjuje porez zanatlijama za 20%,[7] ali radnje se sporo obnavljaju zbog "lokalnih birokrata".[8]
Amblem SFRJ - šest baklji
  • 7. 4. - Skupština FNRJ donosi Ustav, nazvan još i "Povelja samoupravljanja.
    • FNR Jugoslavija promijenila ime u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.
    • Savezna skupština ima pet veća: Savezno veće je veće delegata građana u opštinama i republikama; Privredno, Prosvetno-kulturno, Socijalno-zdravstveno i Organizaciono-političko veće su sastavljeni od delegata radnih ljudi u radnim zajednicama;
    • samoupravljanje kao neotuđivo pravo;
    • razdvojene funkcije Predsednika Republike (Tito, bez ograničenja mandata) i predsednika SIV-a; uvedeni Ustavni sud, potpredsednik Republike (Aleksandar Ranković, mala ovlašćenja) i Savet federacije.
    • Donesen je i novi izborni zakon - komplikovan, navodno po uzoru na "anglo-saksonsku samoupravu".[9]
    • Narednih dana doneti i ustavi socijalističkih republika i statuti pokrajina (Kosovo i Metohija se ranije nazivalo autonomna oblast).
  • 8. 4. - 35. dodjela Oscara: najbolji film "Lorens od Arabije", ukupno sedam nagrada od 10 nominacija.
  • 8. 4. - Izbori u Kanadi: pobeđuju liberali Lestera B. Pearsona (premijer do 1968). On će dozvoliti raspoređivanje američkog nuklearnog oružja u Kanadi.
  • 10. 4. - Potonuće nuklearne podmornice USS Thresher sa 129 članova posade.
  • 10. 4. - U Dallasu je neko pucao na desničarskog bivšeg gen. Edwina Walkera - izgleda da je to bio Lee Harvey Oswald.
  • 11. 4. - Pacem in terris je posljednja enciklika pape Ivana XXIII., prva upućena "svim ljudima dobre volje" a ne samo katolicima.
  • 12. 4. - Birminghamska kampanja za ljudska prava: Martin Luther King, Jr. i još neki uhapšeni u Birmingemu, Alabama, zbog "neovlašćenog paradiranja". King 16. 4. piše Pismo iz Birminghamskog zatvora, opravdanje strategije nenasilnog otpora i kršenja nepravednih zakona.
  • 12. 4. - Prva akcija Konfrontasija: indonežanska grupa zauzela policijsku stanicu u mestu Tebedu.
  • 14. 4. - Osnovan Zavod za mentalno zdravlje u Palmotićevoj u Beogradu, prva socijalno-psihijatrijska ustanova na Balkanu.
  • april - Zatvoren beogradski dvonedeljnik "Danas", navodno zbog nedostatka sredstava[10] (poslednji broj u stvari izašao 27. februara[11]).
  • april - Demontirane su sve američke rakete PGM-19 Jupiter, koje su bile postavljene u Turskoj i Italiji (→ Kubanska raketna kriza).
Zastava Iraka
Zastava Sirije

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Papua u Indoneziji
  • 1. 5. - Bivša holandska Zapadna Nova Gvineja, tj. Privremena izvršna uprava UN, je prenesena u suverenitet Indonezije pod nazivom Zapadni Irijan.
  • 2 - 3. 5. - Birminghamska kampanja, Dečija krusada: đaci marširaju, uhapšeno ih je preko 600. Sutradan su upotrebljeni snažni šmrkovi i psi - slike su obišle svet.
  • 3. 5. - Pan Amov avion sleteo u Beograd.[12]
  • maj - Parafiran sporazum sa Rumunijom o gradnji HE Đerdap[6].
  • 4. 5. - Američki državni sekretar Dean Rusk navratio u Beograd[6]. Tito izražava želju da poboljša odnose sa SAD. (NYT)
  • 4. 5. - U potonuću broda na Nilu stradalo 185 hadžija.
  • 8. 5. - U gradu Huế, Južni Vijetnam, ubijeno devet budista koji su protestovali zbog zabrane isticanja budističke zastave na Budin rođendan. To je početak Budističke krize u zemlji sa budističkom većinom, ali katoličkim predsednikom Ngo Dinh Diemom.
  • 8. 5. - Generalni sekretar U Thant u Beogradu.
Zgrade Generalštaba i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu
  • 10. 5. - Raskol u SPC, nakon što američki vladika Dionisije Milivojević odbija raščinjenje od strane arhijerejskog Sabora SPC (pod uticajem komunističkih vlasti) - nastaje "Slobodna Srpska pravoslavna crkva".
  • 11. 5. - Podmetnute bombe u objekte u kojima su boravili Martin Luther King, Jr. i drugi lideri crnačkog protesta u Birminghamu, Alabama, u čemu je učestvovala policija - dolazi do nereda.
  • 12. 5. - Osnovana Škola za dizajn u Beogradu.
  • 14. 5. - Pobuna Tuarega u Maliju - poraženi sledeće godine.[13]
  • 15. 5. - U službu ulazi R-21, prva sovjetska raketa koja se ispaljuje sa podmornice.
  • 18. 5. - Sukarno je proglašen za doživotnog predsednika Indonezije (smenjen 1967).
  • 18. 5. - Peti plenum CK SKJ: Tito napada "kineske dogmate" i njihovu "ratnohuškačku politiku"[14][15]
  • ca. 18. 5. - Jugoslavija će dati šest miliona dolara vojne pomoći Indiji, "za odbranu od komunističke Kine". (NYT)

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • maj - jun - Savezni, republički i lokalni izbori u SFRJ: zborovi birača su utvrdili kandidate, opštinske skupštine su među njima izabrale poslanike za veća radnih zajednica; republička i Savezno veće su izabrani neposredno; republičke i pokrajinske skupštine biraju poslanike za Veće naroda Savezne skupštine[16].
  • 31. 5. - 2. 6. - Wrestling pictogram.svg Na svetskom šampionatu u rvanju u Sofiji, zlatnje medalje uzeli Borivoje Vukov i Stevan Horvat a srebrnu Branislav Simić.
  • 3. 6. - Umro papa Ivan XXIII.
  • 3. 6. - Južnovijetnamska vojska izliva hemikalije na glavu budistima koji se mole u Hueu - SAD privatno upozoravaju Diemovu vladu.
  • 3. 6. - Northwest Airlines Flight 293: vojni čarter pao u more pored Aljaske, stradale 103 osobe.
  • 5. 6. - Savezni sekretarijat industrije objavio uslove za učešće stranaca u gradnji kapitalnih projekata u SFRJ.[17]
  • 5. 6. - Pokret 15. hordad: neredi u Iranu sa stotinama mrtvih i ranjenih, dan nakon hapšenja Homeinija koji je osudio šaha i njegove reforme.
  • 5. 6. - Afera Profumo: britanski državni sekretar za rat John Profumo podneo ostavku, priznavši da je lagao Parlament.
  • 7. 6. (15-Muharram-1383) - U senegalskom gradu Touba otvorena najveća džamija u supsaharskoj Africi, sedište muridijskog bratstva.
  • 11. 6. - Budistički monah Thích Quảng Đức se spalio u Saigonu, protestujući zbog represije nad budistima.
  • 11. 6. - Guverner George Wallace stoji na vratima Univerziteta Alabama, kako bi sprečio ulazak crnih studenata - uklonio se nakon što je Nacionalna garda Alabame federalizovana kako bi sprovela predsedničko naređenje.
  • 11. 6. - U obraćanju naciji, preds. Kenedi predlaže Zakon o građanskim pravima (donesen 1964).
  • 12. 6. - U državi Misisipi ubijen Medgar Evers, crni aktivista za ljudska prava.
  • 12. 6. - Premijera filma "Kleopatra" - do tada najskuplji film, komercijalni neuspeh uprkos najvećoj gledanosti.
  • 15. 6. - Kinesko-sovjetski raskol: Maovo pismo od 25 tačaka osporava sovjetsku liniju i njihovo prvenstvo.
  • 16. 6. - Valentina Tereškova je prva žena u svemiru, na trodnevnom putovanju u Vostoku 6. U orbiti se od 14-og nalazi i Valerij Bikovski koji će postavlja rekord sa pet dana.
  • 16. 6. - Izbori za Savezno i republička veća u SFRJ. Glasači potvrđuju 120 kandidata za Savezno veće koje su izabrale opštinske skupštine.[18]
  • 17. 6. - Odobreno prvo izdanje ASCII koda.
  • 17. 6. - Grčki premijer Konstantinos Karamanlis napušta položaj posle osam godina, usled sukoba s dvorom.
  • 19. 6. - Sovjetski Mars 1 je prva letelica pored Marsa, ali zbog kvara antene nema nikakvih podataka.
Papa Pavao VI. (1963-78)
  • 21. 6. - Milanski nadbiskup Giovanni Montini je novi papa Pavao VI. (do 1978).
  • 21. 6. - Albanski Radio Tirana javlja da je u Kukësu osuđena "grupa agenata SAD i Jugoslavije", od toga trojica na smrt, optužena da je pomagala "američkim agentima ubačenim padobranom u Albaniju da organizuju ustanak"[6].
  • 22. 6. - Zapadna Nemačka i Jugoslavija započinju prve zvanične razgovore nakon šest godina.
  • 24 - 25. 6. - Na ekonomskoj konferenciji CK istočnonemačke Partije socijalističkog jedinstva usvojene smernice Novog ekonomskog sistema planiranja i uprave, zamena za petogodišnje planove (Državni savet usvaja 15. jula).
Kenedi u Berlinu
  • 26. 6. - Kenedi u podeljenom Berlinu: Ich bin ein Berliner!.
  • 26. 6. - Levi Eškol je novi premijer Izraela (do 1969), nakon što je David Ben-Gurion odstupio iz ličnih razloga.
  • 27. 6. - Jugoslavija protestuje NR Kini zbog izjava Liu Shao-chija i Choe Yong Kena. (NYT)
  • 28. 6. - Peti plenum Savezne konfe­rencije SSRN Jugoslavije: jedan broj vodećih funkcionera oslobođen dužnosti usled prezauzetosti, među kojima i Tito, novi predsednik SSRNJ Lazar Koliševski, generalni sekretar Milentije Popović.
  • 29. 6. - Edvard Kardelj je novi predsednik Savezne skupštine; sutradan prva sednica, izbor članova Saveta federacije.
  • 30. 6. - Na zajedničkoj sednici svih veća Savezne skupštine Josip Broz Tito izabran za predsednika republike, a za potpredsednika Aleksandar Ranković, koji je time viđen kao Titov naslednik[19] (do pada 1966). U nastavku na sednici Saveznog veća Petar Stambolić izabran za predsednika Saveznog izvršnog veća (do 1967).
    • U inostranstvu se misli da prejudiciranje Rankovića kao Titovog naslednika i "diktatura srpske Udbe" može staviti nacionalni problem u prvi plan[20].
  • 30. 6. - Masakr u Ciaculliju: u eksploziji auto-bombe u predgrađu Palerma poginulo sedam policajaca i vojnika - vrhunac Prvog mafijaškog rata.

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 2. 7. - Svetski rekorder u skakanju motkom Brian Sternberg polomio vrat na treningu i ostao kvadriplegičar.
  • 3. 7. - Svetozar Gligorić pobedio svetskog šampiona Tigrana Petrosjana na turniru u Los Angelesu.
  • 3. 7. - Pobuna u Ar-Rashidu: neuspešni komunistički pokušaj da obore iračku baasističku vladu.
  • 5. 7. - U Moskvi počinju sovjetsko-kineski razgovori: NR Kina se protivi miroljubivoj koegzistenciji, kampanji protiv Staljinovog kulta ličnosti itd.
  • 6. 7. - Jugoslavija optužuje Albaniju za subverzivne aktivnosti.
  • 6. 7. - Prvi sastanak parlamentarne antimafijaške komisije u Italiji.
  • 7. 7. - Predsednički izbori u Argentini: izabran centrista Arturo Umberto Illia (do 1966).
  • jul? - Konsituisane republičke i pokrajinske skupštine u SFRJ, predsednici: Rato Dugonjić (Bosna i Hercegovina), Andrija Mugoša (Crna Gora), Ivan Krajačić (Hrvatska), Vidoe Smilevski (Makedonija), Ivan Maček (Slovenija), Du­šan Petrović (Srbija), Stanoje Aksić (Kosovo) i Radovan Vlajković (Vojvodina)[16].
  • 7. 7. - Teroristička skupina Tolić - Oblak prešla talijansku granicu - ubrzo uhvaćeni.
  • 8. 7. - Miroslav Cerar osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Beogradu.
  • 11. 7. - Vojni udar u Ekvadoru: preds. Monroy zbačen dan nakon što je na prijemu pijan vređao američkog ambasadora, adm. Jijón je v.d. predsednika do 1966.
  • 12. 7. - Lansiran prvi američki izviđački satelit iz programa KH-7 Gambit, s rezolucijom manjom od metra.
  • 12. 7. - Počinjeno prvo od Moors ubistava: petoro dece do 1965.
  • jul - U Atini održana prva svetska konferencija o miru putem zakona - program za jačanje međunarodnog prava i sudske mašinerije (od komunističkih zemalja prisutna samo Jugoslavija).
  • jul - Sarajevski okružni tužilac zabranio distribuciju filma "Grad"[10].
  • 18. 7. - Sirijski naseristi, na čelu s puk. Jassemom Alwanom, pokušali vojni udar protiv Baasove vlade, u borbama stradaju stotine ljudi - kraj naserističkog uticaja u zemlji, 27 oficira će biti pogubljeno.
  • 19. 7. - Test pilot Joseph A. Walker dostigao visinu od 105,9 km na raketnom avionu North American X-15 (u avgustu još jedan rekord, ali nezvanični, od 107,96 km).
  • 20. 7. - Kinesko-sovjetski raskol: dvonedeljni razgovori sovjetske i kineske KP u Moskvi okončani bez uspeha.
  • 20. 7. - U Moskvi potpisan sporazum po kome SSSR šalje u SFRJ raznu opremu, npr. dve termocentrale od 100 MW i opremu za željezaru u Zenici.[21]
Zemljotres u Skoplju: sat na staroj železničkoj stanici

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 24. 8. - State Department šalje "telegram 243" (Cable 243) američkoj ambasadi u Sajgonu: ili će predsednik Diem smeniti svog brata, ili će SAD "istražiti mogućnost alternativnog vođstva u Južnom Vijetnamu".
  • 24. 8. - Odigrane prve utakmice Bundeslige.
  • 28. 8. - Martin Luther King predvodi Marš za slobodu na Washington u kojem sudjeluje 250 000 ljudi i drži svoj poznati govor (I Have a Dream) ispred Lincolnovog Memorijala.
  • 30. 8. - Na Radio izložbi u Berlinu, Philips predstavio prvu audio kasetu, Compact Cassette, namenjenu diktafonima.
  • 30. 8. - Proradio "Crveni telefon" između Moskve i Washingtona - zapravo teleprinter.
  • avgust-septembar - Jugoslovenski pukovnik Branko Pavlović je v.d. komandanta UNYOM-a, Osmatračke misije UN u Jemenu, u kome je građanski rat.
  • 31. 8. - Premijer Lee Kuan Yew proglašava de fakto nezavisnost Singapura - ovoga dana je trebala biti proglašena Malezija, što je odloženo do 16. septembra radi UN misije ispitivanja volje stanovnika Saravaka i Sabaha, koji su danas takođe objavili de fakto nezavisnost.[23]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

"Tri pesnice", Spomen park Bubanj
Spomenik streljanim đacima i profesorima u Spomen-parku Kragujevački oktobar
  • 21. 10. - Blizu Lublina ubijen Józef Franczak, poslednji "ukleti vojnik" antikomunističkog otpora u Poljskoj.
  • 22. 10. - Tito drži govor na XVIII zasedanju Generalne skupštine UN.
  • 22. 10. - U Indiji predstavljena brana Bhakra, betonska gravitaciona, visine 226 m.
  • 23. 10. - Povodom 100-godišnjice engleske Fudbalske asocijacije odigran meč Engleska - Ostatak Sveta (2:1); iz Jugoslavije je učestvovao golman Milutin Šoškić.
  • 24. 10. - Američki ambasador u UN Adlai Stevenson drži govor u Dalasu, nakon kojeg je udaren plakatom po glavi.
  • 26. 10. - Sa nove američke nuklearne podmornice USS Andrew Jackson je lansirana raketa Polaris na daljinu od 3.700 km - sa podmornice se može pogoditi bilo koja tačka na kopnu.
  • 28. 10. - Počinje kontroverzno trogodišnje rušenje nadzemnog dijela njujorškog kolodvora Pennsylvania, nekada najvećeg na svijetu.
  • 28. 10. - Vojni udar u Dahomeju (dan. Beninu): načelnik štaba Christophe Soglo zbacio Huberta Magu kako bi sprečio građanski rat u zemlji kojom besne protesti.
  • 30. 10. - Osnovan Lamborghini.
  • 30. 10. - Maroko i Alžir dogovorili primirje za 2. novembar. Pre neki dan, u Alžir je stigla kubanska vojna jedinica.

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 11. - Stupila na snagu instrukcija saveznog sekretarijata rada: SFRJ je prva socijalistička zemlja koja zvanično dopušta radnicima da traže posao na Zapadu - pre svega nekvalifikovanim, uz određene uslove[27].
  • 1. 11. - SFRJ prekida trgovinu sa Južnom Afrikom. Istog dana, tamo su obešena trojica pripadnika ANK.
  • 1. 11. - Otvorena opservatorija Arecibo, radio teleskop prečnika 305 m na Portoriku.
  • 1. 11. - Zvanični početak rada opservatorije Arecibo na Portoriku.
  • 2. 11. - Vojnim udarom zbačen južnovijetnamski predsednik Ngo Dinh Diem - kasnije istog dana se predao s bratom, obojica su ubijeni.
  • 3. 11. - Izbori u Grčkoj: Unija centra Jorgosa Papandreua nadmašila Nacionalnu radikalnu uniju ranijeg premijera Konstantinosa Karamanlisa sa 138:132 - Papandreu je premijer u dva navrata 1963-65 a Karamanlis napušta zemlju do 1974.
  • 7. 11. - Senat SAD, protivno želji administracije, zabranio svaku ekonomsku ili vojnu stranu pomoć Jugoslaviji, osim ako predsednik ne oceni da je ona vitalna za interese SAD (ne odnosi se na višak poljoprivrednih proizvoda)[6].
  • 7. 11. - "Čudo u Lengedeu": 11 nemačkih rudara je izvučeno nakon 14 dana iz potopljenog rudnika putem tzv. Dahlbusch bombe (29 je ipak stradalo, od čega 10 u međuvremenu).
  • 7. 11. - Prikazana komedija It's a Mad, Mad, Mad, Mad World.
  • 9. 11. - Eksplozija u japanskom rudniku Miike, poginulo 458 ljudi, uglavnom od trovanja ugljen-monoksidom; istog dana u Jokohami poginula 161 osoba u sudaru tri voza.
  • 10. 11. - Malcolm X drži govor u Detroitu, Message to the Grass Roots: belci su zajednički neprijatelj, nema revolucije bez nasilja, kritika Marša na Vašington.
  • 10 - 22. 11. - U Džakarti se održavaju Igre novih dolazećih snaga (GANEFO), jer je Indonezija bila privremeno isključena iz MOK.
  • 10 - 14. 11. - Eparhija za Ameriku i Kanadu prekida odnose sa SPC dok traje komunistički režim.
  • novembar? - Otvoren rudnik uranijuma Kalna u Srbiji.
  • 13 - 18. 11. - Vojni udar u Iraku: naseristički oficiri oborili baasističku vladu, preds. Abdul Salam Arif preuzima stvarnu vlast (do 1966, a Baas se vraća na vlast 1968-2003).
  • 14. 11. - U bujicama i klizištima na severu Haitija stradalo oko 500 ljudi.
  • 15. 11. - Podmorski vulkan dao Islandu novo ostrvo: Surtsey.
  • 18. 11. - U SAD klijentima ponuđeni telefoni sa dugmićima i tonskim biranjem.
Predsednik John F. Kennedy i supruga stižu u Dallas
Tito i Dež potpisuju sporazum o Đerdapu
Đerdap - Veliki kazan
  • 30. 11. - Predsednici Jugoslavije i Rumunije potpisali sporazum o gradnji HE Đerdap.
  • 30. 11. - Kiparski predsednik Makarios predlaže 13 amandmana za efikasnije funkcionisanje vlasti, ali čime bi se smanjio uticaj turske manjine.
  • 30. 11. - Izbori u Australiji: liberali Roberta Menziesa povećali većinu. Aboridžini su prvi put mogli glasati jednakopravno.

Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1. 12. - Nagaland je 16. indijska država - izdvojena iz Assama za Naga plemena.
  • 2. 12. - Umro čogjal (kralj) Sikkima Tashi Namgyal, nasleđuje ga Palden Thondup Namgyal, poznat po braku sa Amerikankom Hope Cooke (poslednji kralj, vlada do 1975).
  • 3. 12. - Warrenova komisija započinje istraživanje atentata na Kenedija.
  • 3. 12. - U Jugoslaviji otvorena fabrika plastike koju su gradili Amerikanci (NYT).
  • 3. 12. - "Politika" piše da SSSR nudi milijardu dolara pomoći Brazilu.[28]
  • 4. 12. - Završen drugi period Drugog vatikanskog koncila: usvojen je Sacrosanctum Concilium, prijedlog reforme katoličke liturgije.
  • 5. 12. - Aldo Moro prvi put postaje premijer Italije (1963-68. i 1974-76), na čelu koalicione vlade.
  • 7. 12. - Tony Verna sa CBS upotrebio instant replay tokom utakmice amer. fudbala - Marshall McLuhan je to nazvao "postkonvergentnim trenutkom u istoriji medija televizije".
  • 8. 12. - Kidnapovan Frank Sinatra, Jr., pušten dva dana kasnije nakon što je otac platio otkup.
  • 8. 12. - Umro premijer Tajlanda gen. Sarit Thanarat, nasleđuje ga gen. Thanom Kittikachorn (do 1973) - nastavlja se proamerička i antikomunistička politika.
  • 8. 12. - Pan Am Flight 214: avion pogođen munjom tokom holding paterna kod Filadelfije, pada nakon eksplozije goriva - 81 žrtva.
  • 10. 12. - Zanzibar-dec-1963-jan-1964.svg Sultanat Zanzibar se osamostalio od UK - crnci izvode revoluciju već u januaru, u savezu sa Tanganjikom će nastati Tanzanija.
  • 10. 12. - Proglašeno vanredno stanje u britanskoj Koloniji Aden, nakon što je na adenskom aerodromu bačena bomba na britanske oficire (borbe će trajati do 1967).

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Proizvodnja u SFRJ porasla za 15%, kao i izvoz, zemlju je posetilo milion i po turista (+40%, postoji i cifra od 2,5 miliona[30])[31]. Požnjeveno 4,52 miliona tona pšenice, kao i rekordne 1959. U SFRJ je za pet godina udvostručen broj traktora, kombajna je 13 puta više, đubriva tri puta, poboljšano je i seme.[32]
  • "Šrafciger industrija": Jugoslavija ima oko 200 licenci za industrijske proizvode, najviše u metalopreradi i mašinogradnji, skoro sve iz Zapadne Evrope - posredništvo za zapadnu robu na istoku.[33]
  • Harvey Ball izmislio Smiley-a.
  • Propala žetva pšenice u SSSR, moraju uvoziti sa zapada (9,7 miliona tona prema prošlogodišnjih 242 hiljade[34]).
  • Prvi put dodeljena Njegoševa nagrada (Mihailo Lalić za roman "Lelejska gora").
  • U Jugoslaviji se snima strana koprodukcija "Dugi brodovi".
  • Trente Glorieuses: Francuska je pretekla Veliku Britaniju po GDP.[35]
  • Objekt 3C 48 je identificiran kao prvi kvazar. (?)
  • Osnovana Europa Nostra, evropska federacija za kulturnu baštinu.

1963. u temama[uredi - уреди | uredi izvor]

Rukovodstvo SFRJ:

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Januar/Siječanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Februar/Veljača[uredi - уреди | uredi izvor]

Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Maj/Svibanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди | uredi izvor]

Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad[uredi - уреди | uredi izvor]

Novembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Decembar/Studeni[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1963.

Januar/Siječanj – Mart/Ožujak[uredi - уреди | uredi izvor]

April/Travanj – Jun/Lipanj[uredi - уреди | uredi izvor]

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan[uredi - уреди | uredi izvor]

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac[uredi - уреди | uredi izvor]

Kroz godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Nobelova nagrada za 1963. godinu[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 "New Yugoslav Law on Artisans", 4 March 1963. HU OSA 300-8-3-9650
  2. "Tito Speech Analyzed", 24 January 1963. HU OSA 300-8-3-9664
  3. Republički hidrometeorološki zavod - Klimatologija, godišnjaci. hidmet.gov.rs
  4. "Tito Will Have to Make His Position Clear", 11 February 1963. HU OSA 300-8-3-9659
  5. Romania: The Unfinished Revolution Autor: Stephen D. Roper, 40
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 Collier's Year Book za 1963. (Microsoft Encarta 2004)
  7. "Yugoslav Encouragement for Artisans", 23 April 1963. HU OSA 300-8-3-9633
  8. "Yugoslav Artisans Doubt Government Promises", 20 June 1963. HU OSA 300-8-3-9726
  9. "New Yugoslav Electoral System", 29 May 1963. HU OSA 300-8-3-9616
  10. 10,0 10,1 10,2 YUGOSLAVS CURB 2 MORE WRITER; Closing of Literary Review FourthIncident in Year. JUNE 14, 1964 nytimes.com
  11. Danas, 27. feb. 1963. digitalna.nb.rs
  12. Radina Vucetic (1 July 2018). Coca-Cola Socialism: Americanization of Yugoslav Culture in the Sixties. Central European University Press. str. 259–. ISBN 978-963-386-200-1. https://books.google.com/books?id=e9iZDwAAQBAJ&pg=PA259. 
  13. 25. Mali/Tauregs (1960-present). uca.edu
  14. "Tito Speech Analysis", 20 May 1963. HU OSA 300-8-3-9624
  15. "Fifth Plenum of the Yugoslav Central Committee", 3 July 1963. HU OSA 300-8-3-9720
  16. 16,0 16,1 Bajec, Dolničar, 1981, str. 219
  17. "Foreign Participation in Yugoslav Capital Projects", 11 September 1963. HU OSA 300-8-3-9701
  18. "Yugoslav Elections Analysis", 19 June 1963. HU OSA 300-8-3-9727
  19. "Yugoslav Succession?", 3 July 1963. HU OSA 300-8-3-9721
  20. William E. Griffith (22 October 2013). Communism in Europe: Continuity, Change, and the Sino-Soviet Dispute. Elsevier. str. 71–. ISBN 978-1-4831-3743-8. http://books.google.com/books?id=99VsBQAAQBAJ&pg=PA71. 
  21. "Soviet Economic Aid to Yugoslavia", 22 July 1963. HU OSA 300-8-3-6946
  22. 10. Pulski filmski festival. arhiv.pulafilmfestival.hr
  23. Lee Kuan Yew declares de facto independence for Singapore - Singapore History. eresources.nlb.gov.sg
  24. Prijem Stane Tomašević, ambasadorke SFRJ u Norveškoj. foto.mij.rs
  25. "Tito and the Catholic Church", 18 September 1963. HU OSA 300-8-3-9700
  26. "Tito in Latin America", 17 October 1963. HU OSA 300-8-3-9694
  27. "Yugoslavia Permitting Workers to Seen Employment in West", 18 November 1963. HU OSA 300-8-3-9686
  28. "Yugoslav Report on Russian Billion-Dollar Aid to Brazil", 6 December 1963. HU OSA 300-8-3-9679
  29. Sabrina Ramet, Tri Jugoslavije...
  30. "Citizens of Yugoslavia Encouraged to Use Tourism as Means for Making Private Profit", 25 May 1964. HU OSA 300-8-3-9731
  31. YUGOSLAVS SHOW PRODUCTION GAINS; 15% Rise Reported Despite Earthquake in Skoplje. nytimes.com JAN. 10, 1964
  32. Yugoslavia Fears a ‘Catastrophic’ Wheat Harvest. AUG. 5, 1964 nytimes.com
  33. "Yugoslavia Exporting Western-Type Cars to Soviet Bloc", 5 December 1963. HU OSA 300-8-3-9680
  34. U.S.S.R. Wheat Imports by Year. indexmundi.com
  35. Ranking of the World's Richest Countries by GDP (1963). en.classora.com
Literatura
  • Osa Archivum Catalog. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.
  • Milan Bajec, Ivan Dolničar (1981). Jugoslavija 1941-1981, Beograd: Eksport pres.

Spoljne veze[uredi - уреди | uredi izvor]