Miroslav Cerar

Ovo je članak o gimnastičaru. Za njegovog sina političara, vidi Miro Cerar.

Miroslav Cerar Datum rođenja 28. oktobar 1939. Mesto rođenja Ljubljana Državljanstvo SFR Jugoslavija Sportske informacije Sport Sportska gimnastika Disciplina konj sa hvataljkama, vratilo   Uspesi i medalje Olimpijski zapisi Gimnastika Olimpijske igre Muška gimnastika Zlato 1964 konj sa hvataljkama Zlato 1968 konj sa hvataljkama Bronca 1964 vratilo Svetska prvenstva Muška Gimnastika Zlato 1962 konj sa hvataljkama Zlato 1962 vratilo Zlato 1966 konj sa hvataljkama Zlato 1970 konj sa hvataljkama Bronca 1958 konj sa hvataljkama Bronca 1966 razboj Evropska prvenstva Muška Gimnastika Zlato 1961 višeboj Zlato 1961 konj sa hvataljkama Zlato 1961 krugovi Zlato 1961 razboj Zlato 1963 višeboj Zlato 1963 konj sa hvataljkama Zlato 1963 krugovi Zlato 1963 razboj Zlato 1965 razboj Zlato 1969 konj sa hvataljkama Srebro 1963 preskok Srebro 1965 parter Srebro 1965 konj sa hvataljkama Srebro 1967 konj sa hvataljkama Srebro 1969 razboj Bronca 1961 preskok Bronca 1961 parter Bronca 1963 parter Bronca 1965 krugovi Bronca 1967 vratilo Bronca 1969 vratilo

Miroslav Cerar (r. 28. oktobar 1939. u Ljubljani, Kraljevina Jugoslavija) je nekadašnji slovenački i jugoslovenski gimnastičar koji je osvajao medalje na dvijema Olimpijskim igrama, četiri svjetska prvenstva i pet evropskih prvenstava.

Karijera

Cerarova međunarodna karijera započela je 1958. godine, kada je na Svetskom kupu u Moskvi na konju sa hvataljkama osvojio bronzanu medalju. Na Olimpijskim igrama 1960. u Rimu, Cerar je sa jugoslovenskim gimnastičkim timom zauzeo osmo i deveto mesto. Samostalno se takmičio samo na vratilu gde je zauzeo peto mesto.

Na Evropskom prvenstvu 1961. godine, održanom u Luksemburgu osvojio je četiri zlatne medalje: u višeboju, na konju sa hvataljkama, krugovima i razboju, a bronze je osvojio u preskoku. Na Svetskom kupu 1962. održanom u Pragu, on je osvojio zlato na vratilu, a na konju sa hvataljkama, ispred Borisa Šahlina (Šahlin, Boris Anfiяnovič). Na Evropskom prvenstvu u Beogradu održanom 1963. godine, osvojio čak šest medalja, četiri zlatne i po jednu srebrnu i bronzanu. Na Olimpijskim igrama održanim 1964. godine osvojio je dve medalje, jednu zlatnu i jednu bronzanu i šesto mesto na vratilu.

Na Evropskom prvenstvu 1965. godine održanom u Antverpenu, on je osvojio zlato na razboju, srebro na konju sa hvataljkama i bronzu na krugovima. Zlato na konju sa hvataljkama je osvojio Viktor Lisicki, što je bio jedan od dva ukupno poraza koja je Cerar doživeo u svojoj internacionalnoj karijeri na konju sa hvataljkama. Drugi poraz je doživeo 1967. godine na Evropskom prvenstvu protiv Mihajla Voronjina.

U međuvremenu Cerar je osvojio zlatnu medalju na Svetskom kupu 1966. održanom u Dortmundu u takmičenju na konju sa hvataljkama i bronzu na razboju.

Na Olimpijskim igrama održanim 1968. godine, u timskom delu je sa jugoslovenskom reprezentacijom je zauzeo 6. mesto, a pojedinačno je opet osvojio zlato na konju sa hvataljkama. Sledeće, 1969. godine, Cerar opet osvaja zlato na Evropskom prvenstvu, a na Svetskom prvenstvu 1970. godine održanom u Ljubljani, Cerar po treći put osvaja zlato i titulu svetskog šampiona na konju sa hvataljkama.

Miroslav Cerar svoju aktivnu gimnastičarsku karijeru završava 1971. godine, nakon povrede koju je doživeo na takmičenjeu u Japanu.

Privatno, Cerar je završio studije prava i radio je kao advokat. Obavljao je počasne dužnosti u Jugoslovenskom sportskom komitetu. Bio je prvi predsednik Slovenačkog olimpijskog komiteta, a sada je predsednik Slovenačke olimpijske akademije.

Bio je oženjen za gimnastičarku i istaknutu pravnicu Zdenku Cerar, sa kojom je imao sina Miru, također istaknutog pravnika.

Izabran je za Jugoslovenskog sportistu godine tri puta 1961., 1963. i 1964. godine. U 1999. godini Cerar je postavljen u Internacionalnu kuću slavnih za gimnastiku.

Literatura

• Volker Kluge: Olympische Sommerspiele. Die Chronik II. Berlin 1998 ISBN 3-328-00740-7
• Volker Kluge: Olympische Sommerspiele. Die Chronik III. Berlin 2000 ISBN 3-328-00741-5
• Peter Matthews, Ian Buchanan, Bill Mallon: The Guinness International Who's Who of Sport. Enfield 1993 ISBN 0-85112-980-3