Gautama Buddha

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Buda)
Jump to navigation Jump to search
Sidarta Gautama
antika
severna Indija
Biografske informacije
Rođenje oko 566. p. n. e.
Lumbini
Smrt oko 486. p. n. e.
Kušinagar
Filozofija
Škola/Tradicija analitička teorija (kasnije budistička filozofija)
Glavni interesi patnja, um, svest
Znamenite ideje

Sidarta Gautama (sanskrit) ili Sidata Gotama (pali) (oko 566. p. n. e. do 486. p. n. e.[1]) je bio mudrac[2] i putujući učitelj koji je živeo na području današnje severne Indije i Nepala. Osnivač je budizma, svetske religije koja se prostire uglavnom u južnoj, istočnoj i jugoistočnoj Aziji.

Rođen je u maloj republici Šakja, u podnožju Himalaja (današnji Nepal i Indija), kao pripadnik vladajuće kaste. Nije bio kraljević, kako glasi legenda, već mladi plemić koji je, gonjen mislima o čovekovoj krhkosti i patnji, otišao u isposnike.[3] Posle perioda traganja, u 35. godini života, doživeo je iskustvo koje ga je iz korena promenilo i od tada je poznat kao Buda, „Budni”, ili Šakjamuni, mudrac iz Šakje.

Prema sopstvenim rečima, za života je postigao potpunu budnost, odnosno oslobođenje uma. Propovedajući o svom iskustvu, privukao je mnoštvo pristalica u severoistočnoj Indiji. Osnova Budinog učenja leži u vežbanju i ovladavanju umom[4] i pretežno se bavi opisivanjem prirode uma, istraživanjem različitih njegovih karakteristika, kao i razradi načina na koji se može menjati i osloboditi.[5]

Sam Buda ne propoveda nikakvu religiju, nego se prema njoj odnosi kritički.[6] U svoje vreme je bio poznat kao "rušilac" i protivnik svih verskih sistema, božanskih planova sveta, i gledišta o prošlosti i budućnosti.[7] Škola koju je osnovao za njegova života se nazivala "analitička teorija" (vibhađđa-vada).[7] Suština njegovog učenja, kako je uporno ponavljao, je isključivo analiza patnje.[8]

Kada je umro, u 80. godini života, iza sebe je ostavio dobro učvršćenu monašku zajednicu, koja se naziva sanga.[3]

U teravada budizmu se poštuje kao poslednji u nizu od 28 Buda. U hinduizmu se poštuje kao deveti i pretposlednji avatar boga Višnua.[9]

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Kraljević Sidarta.

Datiranje Budinog rođenja varira između 624. i 445. godine pre nove ere.[10] Sidarta Gautama je rođen oko 560. p. n. e. u maloj republici Sakja,[11] u mestu Lumbini[12] na severu Indijskog poluostrva (sadašnji južni Nepal), u vreme kada je to područje bilo jedno od središta intelektualne i duhovne delatnosti. Sidartin otac je bio član saveta republike Šakja, a on je sebe opisivao kao kšatriju, člana vladajuće kaste.[11]

Prema kasnijoj budističkoj legendi, Buda je bio kraljevski sin, a njegov otac, Sudodana Gautama, je bio radža (kralj) plemena Sakja.[11] Sudodanina prestonica je bio grad Kapilavastu u podnožju Himalaja. Majka mu je bila kraljica Maja, kći kraljeva ujaka koji je takođe bio kralj susednog područja istog Šakja plemena.

U budističkim životopisima, mitologija preteže do tačke gde Budu pregvara u prototip "božanskog čoveka" u skladu sa induskom tradicijom, koji ima brojne zajedničke osobine sa savršenim ljudima u drugim religijskim tradicijama.[10]

Rođenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema mitskoj verziji, kralj i kraljica dugo godina nisu imali dece, sve dok jedne noći kraljica Maja nije usnila neobičan san u kojem je videla kako joj budući Buda kao beli slon ulazi u utrobu, nakon čega je zatrudnela. Do porođaja je došlo u šumarku Lumbini, za vreme Maha Majinog putovanja između Kapilavathua i njenog roditeljskog doma. Dvorjani koji su se zatekli uz nju otpratili su majku i dete natrag u Kapilavathu. Kraljevo je veselje bilo izuzetno i sina je nazvao Sidharta, što znači „svaka želja ispunjena“.[13] Međutim, na kraljevu dvoru, sreću je ubrzo zatamnila tuga, jer je kraljica Maja preminula nakon sedam dana. Njena mlađa sestra, Mahaprađapati, usvojila je dete i negovala ga s ljubavlju.

Mladi plemić[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema predanju, pustinjak Ašita, koji je živeo u obližnjim planinama, sišao je do dvora da vidi dete, i tada je izrekao sledeće proročanstvo: „Ovaj će kraljević, ako ostane na dvoru, kad odraste postati velik kralj i podjarmiće čitav svet. Ali, ako napusti dvorski život i posveti se veri, postat će Buda, spasitelj sveta." Pošto se njegovom ocu više sviđalo prvo proročanstvo, mladi plemić je bio obasut najboljim stvarima kako u svom životu ne bi poznavao nezadovoljstvo i neprijatne stvari. Njegov otac je izgradio tri palate u kojima je Sidarta provodio sve svoje vreme okružen raskoši.[14] U šesnaestoj godini, princ Sidarta oženio je dve princeze i vodio je bezbrižan život u roditeljskoj palati.[10] Prema drugom predanju, u šesnaestoj (ili devetnaestoj) godini je oženjen za prelepu mladu princezu Jasodaru, kći Suprabude, vladara dvorca Devadaha i brata pokojne kraljice Maje.[13]

Međutim, Sidarta je vremenom počeo sve više da razmišlja i želeo da vidi kako izgleda „pravi“ život izvan zidova palata. Izlazeći iz palate, naišao je na tri neizbežna zla koja ljudskom rodu nanose patnju: starost, bolest ni smrt.[10] Kada je krišom sa slugom izašao iz dvorca, na svoje veliko iznenađenje video je starca, bolesnika i leš koji su nosili na spaljivanje[15]. Upitao je svog slugu za objašnjenje. Rečeno mu je da svi ljudi stare, oboljevaju i umiru. To je bio normalan tok života čak i ako je neko bogat ili siromašan, lep ili ružan, učen ili neškolovan. Sama pomisao da ovako strašna sudbina pogađa sva živa bića potresla je Sidartu duboko. Suočen sa stvarnošću života i patnjom ljudi, počeo je da razmišlja o putu koji vodi izvan te sveopšte patnje. Prilikom sledećeg napuštanja zamka, Sidarta je u prolazu video jednog spokojnog i pribranog asketu. Ganut njegovom mirnoćom i jednostavnom odećom dugo vreme ga je pratio pogledom. Upitao je slugu ko je to i bilo mu je rečeno da je to jedan monah koji se dobrovoljno odrekao svoje imovine, da bi živeo skroman život usmeren duhovnom buđenju.

Lutanje i probuđenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Šramana
Isposnik Gotama.

U 29. godini života, kad su se rodio sin prvenac, Sidarta je, mesto očekivanim oduševljenjem, odgovorio: "Rodio mi se okov (rahulo)."[8] Te noći je pobegao (pabađa) od svoje porodice i postao isposnik, a sinu je ostalo ime Rahula.[8] Nakon "odmetanja od sveta", pridružio se jednoj od asketskih sekti "nesputanih", kako su se tada nazivali đaini. Živeo je pretežno na području države Magade, čiji je vladar, Bimbisaro, bio zaštitnik đaina. Prema predanju, on je primetio dolazak mladog askete Gotame u svoju prestonicu Rađagahu (današnji Rađgir), upoznao ga i postao mu oduševljeni pomagač, veran do smrti.[8]

Gotama je godinama kao asketa tumarao dolinom Ganga, sretao čuvene verske učitelje, proučavao i sledio njihove sisteme i podvrgavao sebe najstrožem asketizmu. U Benaresu je studirao pod vođstvom dva veoma cenjena učitelja, Arada Kalame i Udraka Ramaputre.[16] Nakon što je neko vreme vežbao, shvatio je da njihovo učenje ne daje rešenje za proživljavanje patnje. Nakon toga, sam je nastavio život pun strogosti i odricanja. Krstario je Indijom, živeo daleko od društva sam u šumama i hranio se veoma oskudno postavši tako mršav da je maltene umro. Hrabrio je sebe mišlju da "nijedan asketa u prošlosti nije, kao ni u sadašnjosti, a nijedan neće u budućnosti vežbati ozbiljnije od mene." A opet, pritom nije stekao nikakvu duhovnu korist[15].

Nakon šest godina odlučio je da se okani ekstremnog asketizma, uvidevši da pročišćenje duha ne može postići telesnim sredstvima. Otišao se okupati u reci i prihvatio je zdelu mleka iz ruku Suđate, devojke koja je živela u obližnjem selu. Pet drugova s kojima je zajedno živeo tokom šest godina asketskih vežbi užasnuli su se kako je mogao uzeti mleko iz ruku devojke; mislili su da je propao i ostavili ga. Tako je ostao sam. Napustio je sva tradicionalna verovanja i metode i krenuo sopstvenim putem. Stigavši u zemlju Magadha, odlučio da meditira sedeći pod jednim drvetom (od tada poznatim kao Bodi drvo - „drvo mudrosti") na obali reke Neranđare u blizini današnje Gaje, u indijskoj državi Bihar), sve dok ne postigne probuđenje ili premine. Govorio je sebi: "Krv može iscuriti, meso se može raspasti, kosti se mogu rastaviti, ali ja neću napustiti ovo mesto dok ne nađem put prema probuđenju." Predanje pripoveda o naporima koje je uložio Mara, ili Zli, ne bi li ga odvratio od njegovog cilja, ali bezuspešno. Proveo je tu noć u dubokoj meditaciji, da bi u osvit dana, kad se jutarnja zvezda pojavila na istočnom nebu, kraljevićev um postao jasan i sjajan poput blistajuće zore. Od tada se naziva Buda, „Budni“. Tada mu je bilo 35 godina.

Propovedanje i osnivanje sange[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Sanga
Budina prva propoved.

Nakon probuđenja, prvo je otišao u Varanasi, da bi onoj petorici prosjaka s kojima je živeo tokom šest godina asketskog života, u Jelenjem parku održao svoju prvu besedu o četiri plemenite istine; ona je postala poznata kao „Beseda o pokretanju točka darme“. Saslušavši ga i poverovavši mu, postali su njegovi prvi sledbenici. Posle te prve propovedi u Benaresu, zajednica obraćenih spektakularno je narasla, privlačeći sveštenike, kraljeve i askete.[10]

Od tog dana, narednih 45 godina je propovedao po raznim mestima duž toka Ganga u severoistočnoj Indiji: u Benaresu, Uruveli, Rađagahi, Vesali, Savathiju, Kosambi i Kapilavathuu. Podučavao je muškarce i žene svih slojeva – kraljeve i seljake, bramane i otpadnike iz kastinskog sistema, imućne i prosjake, svece i razbojnike – ne praveći ni najmanju razliku među njima. Nije priznavao bilo kakve društvene razlike, a put o kojem je propovedao bio je pristupačan svim muškarcima i ženama spremnim da ga slede. Buda i njegovi prosjaci, tri meseca monsunskih kiša svake godine provodili su u svojevrsnim „skloništima od kiše"; ostatak godine posvećivali su putovanjima od sela do sela, uz kratkotrajno zadržavanje, propovedajući u svakom selu i upuštajući se u rasprave sa drugim propovednicima. Postao je visoko cenjeni duhovni vođa i kraljevi dva najveća grada Kosala i Magada su postali njegovi učenici zajedno sa mnogim drugim ljudima iz svih društvenih slojeva. U početku, Budin otac, kralj Sudodana, još uvek pateći u sebi zbog sinovljeve odluke da napusti presto, držao se uzdržano, ali je potom postao njegov verni učenik. Mahaprađapati, Budina pomajka, i princeza Jašodhara, njegova žena, i mnogi drugi iz plemena Sakja postadoše njegovi verni pratioci.[13]

Buda nije bio pošteđen ljubomore rivala, niti apsurdnih disputa među monasima.[10] Prema određenim izvorima, njegov rođak Devadata pokušao je da ga ubije kako bi postao naslednik na čelu monaške zajednice (sanghe).[10] Devadata je izazvao prvi raskol, odvukavši sa sobom par stotina monaha.

Konačna nirvana[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Parinirvana
Budin ulazak u parinirvanu.

Učitelj Gotama je umro u osamdesetoj godini od lošeg varenja.[10] Takvi detalji, insistiraju naučnici, suviše su neugodni da bi bili izmišljeni. Shodno tome, mogli bi biti istorijski tačni.[10]

Kada je dosegao osamdesetu godinu, u Vaisali, na putu iz Rađagrihe u Šravasti, razboleo se. I dalje je putovao, dok nije došao do Pave, gde se ozbiljno razboleo od neke hrane koju mu je ponudio Čunda, kovač. Na kraju, uprkos velikoj boli i slabosti, došao je do šume koja je graničila s Kusinagarom (u današnjoj indijskoj državi Utar Pradeš). Legavši u „pseći položaj“ (na bok) između dva velika stabla, obraćajući se poslednji put svojim učenicima, Buda je rekao:

Wikiquote „Napravite svetlo od sebe. Oslonite se na sebe: ne zavisite ni o kom drugom. (...) Posle moje smrti, darma bi trebalo da bude vaš učitelj. (...) Tokom poslednjih četrdeset i pet godina svoga života nisam zatomio ništa od svoga učenja. Nema nikakva tajnog učenja, nikakva skrivena smisla; sve je predavano otvoreno i jasno. Dragi moji učenici, ovo je kraj. Za koji trenutak preći ću u nirvanu. Ovo su moja uputstva.“
()

Pod vođstvom Anande, Budina omiljenog učenika, njegovi prijatelji spalili su telo u Kusinagari. Sedam obližnjih vladara, kao i kralj Ađatasatru, tražilo je da im se podeli pepeo. Kralj Kusinagare u početku je odbijao i rasprava je gotovo završila ratom; ali na savet mudrog čoveka zvanog Drona, kriza se smirila i pepeo je razdeljen među osam velikih zemalja. Pepeo pogrebne lomače, kao i zemljana posuda u kojoj su bili ostaci, darovani su dvojici ostalih vladara. Potom su na raznim stranama izgrađene stupe kao svetilišta u kojima se čuvaju njegovi posmrtni ostaci[15].

Učenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi
Wikiquote „Svako je sam sebi vodič. Zar bi iko drugi mogao to biti?[17]
()

U mnogim zabeleženim govorima, Buda se koristi ne-aristotelovskom logikom koja ne priznaje princip isključenja trećeg, usled čega nadilazi i afirmaciju i negaciju. Radi se o odbacivanju proste alternative ako ne A, onda ne-A, što je vodilo smelim spekulacijama.[10]

Karma[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Karma

Zakon karme ili uzroka i posledice deluje i u moralnim i fizičkim dimenzijama ljudskog života. Čovek robuje tom ciklusu posledica dobrih i zlih dela.

Reinkarnacija[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Reinkarnacija

Kroz reinkarnaciju ili preporađanje sva ljudska bića snose posledice svojih dela. Vrednost njihovog dela, njihovog govora i misli u prošlim životima određuje okolnosti njihovog ponovnog rođenja.

Oslobađanje od karme[uredi - уреди | uredi izvor]

Razumevanjem ljudskog položaja (zatvorenost u procesu karme) i pokoravanjem pravim uslovima, moguće je prekoračiti ljudsko stanje. Time se postiže oslobađanje od unutrašnje moći karme i ponovno usmeravanje života. Tako počinje nov proces kojim se može stvoriti takozvana dobra karma, a njene se dobre posledice osećaju u sebi i u drugima.

Četiri plemenite istine[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Četiri plemenite istine

Budino učenje ukratko je izloženo u Četiri plemenite istine:

  1. Opšte ljudsko iskustvo je patnja, duhovna, emocionalna i fizička - posledica prošle karme.
  2. Uzrok takve patnje je čežnja, posezanje za pogrešnim stvarima, ili za pravim stvarima na pogrešan način. Osnovni ljudski problem jeste pogrešno primenjen osećaj za vrednosti, kojim se stvarima ili osobama pripisuje vrednost koju oni ne mogu izdržati. Ništa u materijalnom svetu nije vredno krajnjeg poštovanja.
  3. Moguće je ukinuti patnju.
  4. Do prestanka patnje vodi Plemeniti osmorostruki put

Plemeniti osmorostruki put[uredi - уреди | uredi izvor]

Plemeniti osmorostruki put čine:

  • ispravno razumevanje
  • ispravna namera
  • ispravni govor
  • ispravno postupanje
  • ispravno življenje
  • ispravan napor
  • ispravna svesnost
  • ispravna koncentracija

Osam stavki puta mogu se svrstati u tri grupe:

  • prve dve pod mudrost ili razumevanje
  • sledeće tri pod etičko ponašanje
  • poslednje tri pod pročišćavanje uma.

Nirvana[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Nirvana

Cilj života je Nirvana. Ona nije uništavanje sebe, već je preobražen oblik ljudske svesti, nezavisna stvarnost s vlastitim dinamizmom. Ona je radikalno druga od materijalnog sveta - ona je večno kraljevstvo, krajnje pouzdano istinsko utočište.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]

Commons-logo.svgU Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Gautama Buddha
Wikiquote-logo.svgNa stranicama WikiCitata postoji zbirka osobnih ili citata o temi: Sidarta Gautama