Sangha

Dio serije članaka na temu Budizam

Historija budizma Darmičke religije Kronologija budizma Budistički sabori

Temelji Četiri plemenite istine Plemeniti osmokraki put Pet pouka Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini Tri oznake bića Skandha · Kozmologija · Dharma Samsara · Rebirth · Shunyata Pratitya-samutpada · Karma · Nesopstvo

Vodeće ličnosti Gautama Buddha Nagarjuna · Dogen Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća Buddhastvo · Bodhisattva Četiri stadija prosvjetljenja Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama Jugoistočna Azija · Istočna Azija Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole Theravāda · Mahāyāna Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi Pali kanon Pali Sutte · Mahayana Sutre Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije Kultura · Popis tema

Sanga (pali: saṅgha; sanskrt: संघ saṃgha - sabor, zajednica) je budistička monaška zajednica. Smatra se trećim od "tri dragulja" budizma, pored Bude i darme.

Na konvencionalnom nivou, izraz sangha označava zajednice budističkih monaha i monahinja; na uzvišenom (arija) nivou, označava one Budine sledbenike koji su dostigli barem stupanj „ulaska u tok“ (sotapanna). U novije vreme, naročito na Zapadu, termin „sangha“ je široko prihvaćen u širem značenju „zajednice svih koji idu budističkim putem“.

Etimologija

Buda sa asketama

Reč sangha znači skupština ili sabor i taj termin je u Budino vreme korišćen za skupštine, na kojima su ondašnji plemenski savezi razmatrali svoje poslove. Pojam sangha se dovodi u vezu sa plemenskom skupštinom koju Buda opisuje na početku Maha-parinibana sute: „Dok god se Vađijani budu okupljali ovako često i sve dok učestali budu sastanci njihovog klana, može se očekivati da neće nazadovati, već će napredovati." Čitavo kazivanje se potom ponavlja odnoseći se na budističku sanghu.

Sami budisti su svoju zajednicu nazivali „Bhiku-sangha“, dok su ih pripadnici drugih zajednica najpre nazivali Sakja-putija-samanama, odnosno Sakja lutalicama. Termin samana je u drevnoj Indiji bio u opštoj upotrebi, a isticao je razliku između bramana i lutajućih asketa.

Cilj svetačkog života

Prema Budinom učenju, samo je nepokolebljivo oslobođenje uma cilj svetačkog života. Ukoliko neko ode u podvižnike sa tom idejom, ali nakon što stekne dobitak, poštovanje i dobar glas postane zadovoljan, neće ostvariti cilj. Slično, oni koji se ne zadovolje time, već nastave da se usavršavaju u vrlini, i postanu zadovoljni usavršenošću u vrlini, takođe promašuju cilj. Samo oni koji ostanu svesni cilja i nastave marljivo da vežbaju, postižu trajno oslobođenje.

Nastanak

Članovi sanghe su postajali oni koji prihvataju dhamu, napuste porodični život i postanu lutajući prosjaci (bhikui). Bhiku je bio poznat i kao pabađaka, onaj ko je otišao (vidi: otšelnik). Prelazak sa lutalačkog života na uređene monaške zajednice izgleda je bio povezan sa praksom zajedničkog okupljanja lutalica tokom tri meseca monsunskih kiša (od jula do septembra) u javnim skloništima.

Pravila

Japanski monah prosi hranu.

Pripadniku sanghe bilo je dopušteno posedovanje tek najpotrebnijih ličnih predmeta: odore i zdele za milodare (u koju je primao hranu); to su bila spoljašnja obeležja njegovog posvećenog verskog života, po kojima se razlikovao od običnih lutalica; pored toga bilo mu je dopušteno da ima i iglu (za krpljenje odore), brojanice (za meditaciju), brijač za brijanje glave, i filter za ceđenje pitke vode, kako bi spasao živote svih sitnih insekata koji mogu da se zadese u njoj. Ovi predmeti u načelu još uvek predstavljaju jedinu svojinu dopuštenu monasima u zemljama teravade, mada u praksi oni mogu da primaju razne poklone, koje obično opravdava neka naročita potreba (npr. pisaća mašina ili nalivpero monahu piscu), pri čemu se teoretski smatraju svojinom sanghe.

Pravila i propisi u pogledu prirode i života sanghe čine Vinaju, ili disciplinu; ta pravila su prikupljena u tradicionalnom spisu poznatom kao Vinaja-pitaka. U ranom razdoblju budizma pravila monaškog načina života su bila objedinjena opisom u „Dhama-vinaji“ (Doktrini-disciplini). Do prvih neslaganja u okviru sanghe došlo je oko kršenja monaške discipline, što je bilo povod za održavanje dva budistička sabora: njihov ishod ogledao se u odvajanju mahasanghika od sthavira u sanghi. Danas je u zemljama teravade sangha podeljena u više škola (nikaja).

Obeležja

Mladi monasi na hodočašću.

Sangha je po strukturi demokratska, sa izvesnim stupnjem autoriteta koji se poverava glavnom monahu, ili starešini manastira. U zemljama gde je kralj zaštitnik sanghe (Tajland, Kambodža, Laos) došlo je do uspostavljanja hijerarhijske strukture nacionalne sanghe, uz različite stepene monaštva koje udeljuje kralj.

Sangha ima važnu ulogu u društvu budističkih zemalja, koja se zasniva na uzajamnim odnosima između monaha i svetovnjaka. Prvi su čuvari i prenosioci Budinog učenja (dhame) i učitelji svetovnjaka; drugi se, zauzvrat, staraju o njihovim materijalnim potrebama snabdevajući ih hranom, odećom i podižući im manastirska zdanja.

U nekim teravadinskim zemljama prisutan je običaj da dečaci provedu nekoliko godina u sanghi pre no što dostignu punoletstvo; oni koji to čine stiču veći ugled od drugih, koji ne upražnjavaju ovu praksu. Takvo kratkotrajno pristupanje sanghi često se preduzima tokom tri meseca Vase, kišnog razdoblja, ili „budističkog Velikog posta“.

Vidi još

• Šramana

Spoljašnje veze

• The origins of Buddhist Schools Arhivirano 2008-08-20 na Wayback Machine-u
• The Bhikkhus' Rules Arhivirano 2001-11-26 na Wayback Machine-u
• Duties of the Sangha