Iskustvo

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Neposredno iskustvo joge i meditacije.
Boot Camp kao efikasan način prenošenja veština i iskustva.

Iskustvo kao opšti koncept sadržava znanje stečeno izloženošću određenom fenomenu.[1] Filozofski pravac temeljen na iskustvu naziva se empirizam. Pojmovi u filozofiji kao što su „empirijsko znanje” ili „a posteriori znanje” se koriste za označavanje znanja baziranog na iskustvu.

Prilikom obavljanja nekog posla, koncept iskustva se generalno odnosi na „znati kako” ili znanje procedura, pre nego na teorijsko znanje, odnosno obuku na radnom mestu, pre nego knjiško učenje. Osoba sa znatnim iskustvom u specifičnom polju stiču reputaciju eksperta.

Pojedine religiozne tradicije (kao što su budizam, misticizam i pentekostalizam) i obrazovne metode po ugledu na vojni trening (poznate kao „boot camps”), naglašavaju iskustvenu prirodu sticanja znanja. To stoji u kontrastu sa tradicijama dogme, logike ili rasuđivanja. Ljubitelji aktivnosti kao što su turizam, ekstremni sportovi i rekreativna upotreba droge su takođe skloni naglašavanju iskustva.

Etimologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Srpskohrvatski pojam iskustvo (iz + kusiti) znači ono što je iskušeno, isprobano, odnosno lično doživljeno.

Nemački termin erfahrung se obično prevodi kao „iskustvo”.

Tipovi iskustva[uredi - уреди | uredi izvor]

Reč „iskustvo” se može odnositi, pomalo dvosmisleno, kako na mentalno neobrađene neposredno opažene događaje, tako i na iskustvenu mudrost stečenu naknadnim promišljanjem o tim događajima. Deo iskustvene mudrosti se nakupljaja tokom vremena,[2] mada se iskustvo isto tako može steći iz pojedinačnog specifičnog događaja. Mogu se razlikovati različite forme iskustva, kao što su (na primer): telesno, umno, emotivno, duhovno, posredničko i virtualno iskustvo.

Umno iskustvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Um

Mentalno iskustvo se doživljava kao kombinacija misli, percepcije, memorije, emocija, volje i mašte, uključujući nesvesne saznajne procese.

Matematičari su primer kumulativnog umnog iskustva u veštinama kojima se bave. Matematički realizam smatra da matematički entiteti postoje nezavisno od ljudskog uma. Stoga ljudi ne izmišljaju matematiku, nego je otkrivaju i doživljavaju, a bilo koja druga inteligentna bića u svemiru verojatno bi učinila isto. Prema tom gledištu su trouglovi, pravi uglovi i krive, na primer, stvarni entiteti, a ne kreacije ljudskog uma. Rasprave se vode oko toga kakvu egzistenciju imaju matematički entiteti, i kako je posmatrač upozat s njima.

Neki matematičari, kao što su Pal Erdeš i Kurt Gedel, su prihvatili matematički realizam na način na koji doživljavaju prirodne objekte. Gedel je verovao u objektivnu matematičku realnost koja se može percipirati na način analogan čulnoj percepciji. Određena načela (na primer: za bilo koja dva objekta, postoji kolekcija objekata koja se sastoji samo od ta dva objekta) može se direktno videti da su istinita, dok neke pretpostavke, kao što je hipoteza kontinuuma, ne.

Emotivno iskustvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Emocije

Ljudi mogu da racionalizuju zaljubljivanje (i odljubljivanje) kao „emotivno iskustvo”. U društvima koja nemaju institucionalno uređene brakove emocionalno iskustvo pojedinaca utiče na odabir partnera.[3] Koncept emocionog iskustva se isto tako javlja u kontekstu empatije.

Duhovno isktustvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Duhovnost
Nesvakidašnje iskustvo mora oblaka.

Mistici mogu da opišu svoje vizije kao „duhovna iskustva”. Međutim, psihologija i neuropsihologija[4] mogu da objasne ista iskustva u smislu promenjenih stanja svesti, koja se mogu pojaviti usled vrlo visoke temperature, infekcije kao što su meningitis, deprivacije sna, gladovanja, kiseonične deprivacije, azotne narkoze (dubinsko ronjenje), psihoze, epilepsije temporalnog režnja, ili traumatične nesreća. Ljudi isto tako mogu svesno ostvariti takva iskustva putem prepoznatljivih mističnih praksi kao što su čulna deprivacija ili tehnike kontrole uma, hipnoza, meditacija, molitva, ili mističnih disciplina kao što su mantra meditacija, joga, sufizam, joga sna, ili joga surat šabd. Neke prakse ohrabruju duhovno iskustvo kroz unos psihoaktivnih droga kao što su alkohol i opijati, ali češće pomoću enteogenih biljki i supstanci kao što je kanabis, Salvia divinorum, psilocibin iz pečurki, pejoti, DXM, ajavaska, ili Datura. Još jedan način da se indukuje duhovno iskustvo kroz izmenjeno stanje svesti obuhvata psihoakustiku, binauralne otkucaje, ili stimulaciju svetlom i zvukom.

Društveno iskustvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Socijalizacija

Odrastanje i život u društvenom okruženju mogu da podstaknu razviće i opservaciju društvenog iskustva.[5] Društveno iskustvo pruža osobama veštine i navike neophodne za participaciju u njihovim društvenim okruženjima, budući da se samo društvo formira kroz mnoštvo zajedničkih iskustava putem formiranja normi, običaja, vrednosti, tradicija, društvenih uloga, simbola i jezika. Iskustvo igra važnu ulogu u iskustvenim grupama.[6]

Virtualno iskustvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Virtuelna stvarnost

Korištenje računarskih simulacija može da omogući osobi ili grupi osoba da steknu virtualna iskustva u virtualnoj stvarnosti.[7] Fantazijske igre uloga tretiraju „iskustvo” (i njegovo sticanje) kao važan, merljiv i vredan činilac. Mnoge video igre sa igranjem uloga, na primer, primenjuju merne jedinice za kvantifikovanje ili kao pomoć pri napredovanju igrača-lika kroz igru, koje se nazivaju iskustvenim poenima, ili XP.

Iskustvo u filozofiji[uredi - уреди | uredi izvor]

Imanuel Kant je zaključio da sve naše saznanje počinje sa iskustvom:

Da sve naše saznanje počinje sa iskustvom, u to se ne može sumnjati; jer šta bi inače moglo da pobudi moć saznanja na upražnjavanje svoje funkcije, ako to ne bi činili predmeti koji draže naša čula, te delimice sami sobom proizvode predstave delimice pak pokreću funkciju našega razuma da ove predstave upoređuje, da ih spaja i razdvaja, te da tako sirovi materijal čulnih utisaka preradi u takvo saznanje predmeta koje se zove iskustvo? Dakle, u pogledu vemena nijedno saznanje u nama ne prethodi iskustvu, i sa iskustvom počinje svako saznanje.[8]

Međutim, Kant dodaje da iako saznanje počinje sa iskustvom, ipak ne proističe sve saznanje iz iskustva.[9]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Compare various contemporary definitions given in the OED (2nd edition, 1989)
  2. Levitt, Heidi M. (1999). "The Development of Wisdom: An Analysis of Tibetan Buddhist Experience". Journal of Humanistic Psychology 39 (2): 86–105. doi:10.1177/0022167899392006. Pristupljeno 2010-01-21. Instead of significant events, however, they spoke of gradual experiences, such as learning through teachings day by day. 
  3. Kim, Jungsik; Elaine Hatfield (2004). "Love types and subjective well-being: a cross-cultural study" (PDF). Social Behavior and Personality (Society for Personality Research) 32 (2): 173–182. doi:10.2224/sbp.2004.32.2.173. Archived from the original (PDF) on 10. 7. 2011. Pristupljeno 2009-12-01. Evolutionary theory theorizes that love is just one of the emotional experiences which have been selected during the evolution process since it has helped humans find mates for reproduction [...]  Unknown parameter |url-status= ignored (help)
  4. Handbook of the psychology of religion and spirituality, New York: Guilford Press, ISBN 978-1-57230-922-7, https://books.google.com/books?id=mGscSLMA_P4C 
  5. Blumin, Stuart M. (1989). The emergence of the middle class: social experience in the American city, 1760-1900. Interdisciplinary perspectives on modern history. Cambridge University Press. str. 434. ISBN 978-0-521-37612-9. https://books.google.com/books?id=cnczMnhOthgC. Pristupljeno 2. 12. 2009. 
  6. Brown, Nina W. (2003) [1998]. Psychoeducational groups: process and practice (2 izd.). Routledge. str. 103. ISBN 978-0-415-94602-5. https://books.google.com/books?id=wJmoYdPTHtEC. Pristupljeno 6. 3. 2010. "Experiential group activities can be effective parts of psychoeducational groups." 
  7. Popper, Karl R.; Eccles, John C. (1977). The self and its brain. Berlin: Springer International. str. 401. ISBN 978-3-540-08307-8. "With the advent of computers, simulations can be done to provide for virtual reality [...]" 
  8. Kant, Kritika čistog uma (str. 37), Beograd 1970.
  9. Kant, Kritika čistog uma (str. 37), Beograd 1970.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]