Gnoseologija

Izvor: Wikipedia

Teorija saznanja (takođe epistemologija ili gnoseologija) je oblast filozofije koja istražuje mogućnosti, korene nastanka i krajnje domete ljudskog saznanja. Iako pokušaji razvoja odgovarajuće teorije saznanja potiču još iz Antike i Platonove filozofije, epistemologija je zvanično počela da dominira Zapadnom filozofskom mišlju tek od Dekarta i Loka, kao posledica rasprava između racionalista i empirista o važnosti koncepata »a priori« i »a posteriori« prilikom sticanja saznanja o nečemu. Savremeni postmoderni mislioci, uključujući mnoge feminističke filozofe, su postavili, ili predložili kontekstualizaciju saznanja kao deo intersubjektivnog procesa.

Istorija epistemologije[uredi - уреди]

Epistemologija se oduvjek vrtila oko pitanja koja se tiču prirode, obuhvatnosti, izvora i ispravnosti saznanja. Tokom istorije filozofije, pojedini filozofi su se koncentrisali na jedno ili dva od tih pitanja i isključivali ostala. Rijetko koji filozof je u svom djelu obuhvatio svako od njih. Centralna pitanja epistemologije su:

  • (1) Šta je saznanje - koja je to korektna analiza ili definicija koncepta saznanje?
  • (2) Šta sve obuhvata naše saznanje - od kojih sve stvari potiče naše saznanje?
  • (3) Koji su to izvori saznanja - na koji način je stečeno određeno saznanje?
  • (4) Postoji li iskonsko saznanje?

Prvo pitanje je postalo predmet interesovanja filozofa od polovine dvadesetog vijeka, ali je takođe razmatrano do određene granice u antičko doba. Drugom pitanju je prvi pažnju posvetio Platon. Sa nekoliko prekida drugo pitanje je prisutno kroz istoriju filozofije sve do danas. Treće pitanje je takođe imalo istaknuto mjesto u antičkoj filozofiji, ali je takođe činilo centralnu okosnicu epistemoloških diskusija u srednjovjekovnom i ranom modernom periodu. Četvrto pitanje proizlazi iz skepticizma, i predstavlja temu koja je takođe predmet epistemoloških diskusija počev od antičke filozofije pa sve do danas, iako postoje periodi u kojima su preokupacije skeptika bile ignorisane.

Pokušaji davanja odgovora na ova pitanja kroz istoriju filozofije, neminovno su doveli do pojave dodatnih, više prirodnijih pitanja. Glavno od tih dodatnih pitanja je slijedeće:

  • (5) Šta je to opravdano vjerovanje - pod kojim uslovima se određeno vjerovanje može smatrati opravdanim?

U istoriji filozofije filozofi su se tek sporadično zanimali za ovo posljednje pitanje, ipak ono postaje od krucijalne važnosti za mnoge filozofe dvadesetog vijeka.

Epsitemološki pravci (saznajni) se razlikuju u zavisnosti od izvora saznanja. Tu spadaju

Relevantni članci[uredi - уреди]