Misao

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Auguste Rodin, Mislilac

Misao i mišljenje su psihološke funkcije koje nam omogućuju da putem misaonih operacija određujemo svojstva pojava i otkrivamo odnose među njima.

Mišljenje (ili tok mišljenja) je mentalni proces koji se odlikuje rasuđivanjem i zaključivanjem, odnosno shvaćanjem uzročno-poslijedičnih veza između različitih pojmova. Misao (odnosno sadržaj mišljenja) se redovno očitava u nekom sudu ili tvrdnji. Mišljenje se javlja tamo gde postoji izvestan problem (kada naučene, stečene reakcije i načini ponašanja, odnosno ranije znanje, nije dovoljno da se dođe do cilja za koji postoji motivacija). Ono je jedna od vrsta rešavanja problema pri kom dolazi do uviđanja bitnih odnosa i elemenata u situaciji. Jednom rešen problem (npr. matematički zadatak) kada se jednom reši mišljenjem, sledeći put se ne rešava mišljenjem već se oslanja na pamćenje i prethodna znanja.

U filozofiji se obično pretpostavlja da su ljudi okarakterizirani racionalnošću, a najočiglednije ispoljavanje racionalnosti je sposobnost mišljenja. Zbog povezanosti sa emocionalnim i drugim faktorima razlikujemo: konkretno i apstraktno, logično i nelogično, magijsko i arhaično mišljenje.]

Spirman, engleski psiholog, smatra da mišljenje uvek barata sa odnosima tj. relacijama. On je konstruisao 'neogenetičke zakone' (zakoni na osnovu kojih se dolazi do novih saznjanja) u kojima razlikujemo dva slučaja:

  • Slučaj I - kada su data dva elementa, odnosno dve stvari i zadatak mišljenja je da otkrije veze između datih elemenata.
  • Slučaj II - Kada je dat jedan element i odnos, a potrebno je da se pronađe drugi element koji stoji u zadatom odnosu sa prvim (datim) elementom.

Navedene elemente Spirman naziva korelatima, odnose između elemenata relacijama, dok pronalaženje elemenata naziva edukcija. Oba slučaja mogu se ilustrovati na testu analogije.