Analiza

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Analiza (grčki ανάλυση, iz starogrčkog glagola ἀναλύειν, analyein – rastvoriti) je proces "rastvaranja" koncepta, propozicije, misli, lingvističkog sistema, kao i bilo koje postavke, na "krajnje" ili jednostavnije sastavne delove.

Zavisno od naučne grane se primenjuju različite analitičke metode..

Hemijska analiza, se recimo bavi, identifikovanjem hemijskih elemenata ili rastvora hemijskim ili fizičkim metodama. Pri tome se razlikuju kvalitativna ("Koji hemijski elementi?") i kvantitativna analiza ("Koliko ima određenog hemijskog elementa?").

Većina naučnih grana (npr. socijalne i ekonomske nauke, informatika, itd.) za analizu primenjuju određene statističke alate. Analiza podataka odgovara fazi identifikacije i interpretacije sakupljenih podataka. Cilj takve analize je obično utvrđivanje određenog stanja i ispitivanje uzroka koji su do tog stanja doveli.

Analitička faza je potreban korak pri rešavanju problema ili poboljšavanju situacije.

Jedan od problema analitičkog pristupa u naukama kao i u filozofiji, je taj što on podrazumeva da se samom analizom stanje stvari koje se analiziraju ne menja. Sa ovim problemom se češće može susresti u logici i filozofiji nego u empirijskim naukama, ali i u naučnoj praksi se javlja, kao na primer u kvantnoj fizici.

Mnogi filozofi osporavaju univerzalnu mogućnost primene analize jer, po njima, njena doslovna upotreba pri pokušaju rešavanja većine filozofskih problema dovodi do apsurda. Ovi filozofi su uglavnom pripadnici pravaca direktno suprotstavljenih tzv. analitičkoj filozofiji.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]