Četiri plemenite istine

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Budina prva propoved petorici asketa o četiri plemenite istine.

Četiri plemenite istine (sanskrt: catvāri āryasatyāni, pali: cattāri ariyasaccāni) predstavljaju osnovu budističkog učenja i otuda se javljaju na bezbroj mesta u pali kanonu, korpusu najstarijih budističkih tekstova. To su istine koje je Buda nakon probuđenja izložio svojim starim prijateljima, petorici asketa, u svojoj prvoj propovedi u Sarnatu blizu Varanasija.[1]

Ove istine su prvobitno izložene u Budinom "Govoru o pokretanju točka ispravnosti". Buda ih je objavio "zato što su svakome na korist, pripadaju temelju svetačkog života, vode otrežnjenju, stišavanju strasti, utrnuću, spokojstvu, neposrednom znanju, prosveljenju, nirvani."

Četiri plemenite istine[uredi - уреди | uredi izvor]

Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Istina o patnji[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Patnja (budizam)
Wikiquote „Ovo je, monasi, plemenita istina o patnji. Rođenje je patnja; starost je patnja; bolest je patnja; smrt je patnja; spajanje sa onim što nam nije prijatno je patnja; razdvajanje od onoga što nam je prijatno je patnja; ne dobiti ono što želimo jeste patnja; ukratko: pet vrsta prijanjanja za život jesu patnja.“

Istina o nastanku patnje[uredi - уреди | uredi izvor]

Wikiquote „Ovo je, učenici, plemenita istina o nastanku bola: To je ona žeđ, što izaziva uvijek nova rođenja, što se združuje s ra­došću i strašću, što radost nalazi sad tu sad tamo, to jest: žeđ požude, životna žeđ, žeđ za vlašću.[2]

Sve dok postoji žeđ da se bude i postaje, održava se kružni tok preporađanja (samsara), koji je moguće zaustaviti jedino kada pokretačka sila presahne. Stoga arahant, mada dela, ne akumulira karmu, jer se oslobodio žeđi za trajanjem i preporađanjem i svih drugih prepreka.[3]

Istina o prestanku patnje[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Nirvana
Wikiquote „A šta je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje? To je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te želje, njezino napuštanje i odustajanje od nje, oslobađanje i nevezivanje za nju.“

Istina o putu prestanka patnje[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Plemeniti osmostruki put
Wikiquote „A šta je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi prestanku patnje? To je taj plemeniti osmostruki put, koji čine ispravno razumevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna sabranost, ispravna koncentracija.“

Četvrta plemenita istina je o putu koji vodi iskorenju patnje. Taj put je poznat kao srednji put, zato što izbegava dva ekstrema: jedan je traganje za srećom kroz zadovoljstva čula, što je „nisko, prostačko, svojstveno prostim ljudima", a drugi traganje za srećom kroz samoumrtvljavanje putem asketizma, što je „bolno, bezvredno i nekorisno“. Pošto je i sam iskusio ta dva ekstrema i našao da su beskorisni, Buda je otkrio srednji put „koji pruža uvid i znanje, vodi do smirenja, uvida, prosvetljenja, nirvane“.[4]

Tumačenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Buda se često upoređuje sa lekarom, jer su četiri plemenite istine izložene prema drevnom indijskom medicinskom modelu:

  1. postoji bolest (postavljanje dijagnoze)
  2. postoji uzrok bolesti (analiza faktora koji do bolesti dovode)
  3. postoji način da se bolest izleči (konstatovanje prognoze)
  4. propisivanje leka odnosno načina da se bolest izleči

Ovakav pristup problemu predstavlja jednu od ključnih karakteristika budizma u odnosu na druge religije. Naime, ovime se izbegava metafizička spekulacija i potreba za verom u ono što se izlaže. U svakoj od četiri konstatacije se referiše na pojave i pojmove koji su potpunosti u domenu iskustva svake osobe, što joj omogućava da na osnovu tog iskustva da sud o istinitosti predmeta rasprave. Štaviše, u budističkim spisima Buda upravo insistira na ovakvom, empirijskom pristupu. Od učenika se očekuje da izloženo ne prihvati samo na osnovu vere, već da preispituje učenje kroz lično iskustvo što je, prema Budi, jedini način da se dođe do istinskog znanja i samim time do oslobođenja od patnje.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Dhammacakkappavattana sutta “Pokretanje točka ispramosti”. Mhvg (Alutgama, 1922) pp. 9 i dalje; S V (P'TS) pp. 420 i dalje.
  2. Čedomil Veljačić, Filozofija istočnih naroda 1 (str. 90), Zagreb 1979.
  3. "Valpola Rahula - Cemu je Buda poducavao". Yu-budizam.com. http://www.yu-budizam.com/texts/Rahula/deo03.html. pristupljeno 9. 8. 2012.. 
  4. "Valpola Rahula - Cemu je Buda poducavao". Yu-budizam.com. http://www.yu-budizam.com/texts/Rahula/deo05.html. pristupljeno 9. 8. 2012..