Vjera

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Vera)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Luis Salvador Carmona, Alegorija vere (1752–53). Veo simboliše nemogućnost neposredne spoznaje.

Vjera (ijek.) ili vera (ek.), uverenje u istinitost neke tvrdnje bez njene provere, odnosno bez logičkog rasuđivanja i zaključivanja.

U svakodnevnom životu čovek funkcioniše verujući u mnoge stvari, ideje, ljude, i razne verovatne ili neverovatne događaje. U teologiji, pod verom se obično misli na veru u boga.

Sadržaj/Садржај

Psihologija[uredi - уреди | uredi izvor]

U psihološkom smislu, vera može značiti odnos poverenja između dve osobe, ili odnos poverenja pojedinca prema svetu.

Religija[uredi - уреди | uredi izvor]

Wikiquote „Vjera prima - ljubav daje. Nitko ne može primiti bez vjere; nitko ne može davati bez ljubavi.[1]

Čovek koji veruje u spasenje ili u izgledniju budućnost ne dolazi do takvog stava racionalnim putem. Motivacija je ili spoljašnja, pod uticajem nekog autoriteta ili unutrašnja; potreba, osećanje, subjektivni stav.[2]

Za razliku od teologa, vernik može da veruje u Boga i bez naročitog znanja iz oblasti teologije. To ipak mnoge vernike ne sprečava da u svojoj veri budu fanatični. Takođe, vera pojedinca se razlikuje od vere u religijskom smislu i po tome što vera pojedinca, tzv. filozofsko-utopijska, ne mora da bude usmerena isključivo ka Bogu, već ka nekim drugim idealima. Crkva, međutim, pruža organizovanu i institucionalizovanu veru. Ona predstavlja posrednika između ljudi i božanstva, što postiže na različite načine, recimo preko verskih obreda i ceremonija. Uloga crkve je i da razmatra značajna pitanja vere, ali i odlučuje o svojim članovima; ko i na koji način može postati njen član, ali i prestati to da bude usled kršenja nekog moralnog kodeksa koji je sama crkva propisala.[2] U Svetom pismu, vera je definisana kao proizvod ljudskih nada, ali koji je nedostupan čulima[3]. Za Apostola Pavla vera je spasenje svakog čoveka[4], a za Jevanđelistu Jovana, vera je jednaka ljubavi prema Hristu, ali i prema svima onima koji su od Boga potekli[5].

Logika[uredi - уреди | uredi izvor]

U klasičnoj logici, vera se smatra tvrdnjom, jer iznosi neku tvrdnju ili očekivanje o stvarnosti za koju se pretpostavlja da je istinita ili lažna (čak i ako se to ne može praktički proveriti, kao što je vera u postojanje nekog božanstva). Povesno gledano, filozofske analize naravi vere proučavale su je kroz pojam suda. U tome se posebno ističu Dejvid Hjum i Imanuel Kant.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Филипово Јеванђеље
  2. 2,0 2,1 Mitrović, M. & Petrović, S. (1994.) Sociologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd
  3. Poslanica Hebrejima 11,1
  4. Poslanica Rimljanima 1,17
  5. Ivanova Poslanica 5,1-2