Uslovni nastanak

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Uslovljeni nastanak (sanskrit: प्रतीत्यसमुत्पाद pratītya-samutpāda, pali: paticca-samuppāda patića-samupada) je temeljno Budino učenje koje objašnjava poreklo ”čitavog ovog okeana patnje.”[1]

U zakonu „uslovnog nastanka", Buda svaki kosmički proces izvodi iz neznanja, a sveukupno spasenje iz prestanka neznanja.[2] On je poreklo patnje objasnio nizom povezanih uzroka, od kojih je osnovni neznanje. Nastanak patnje Buda je objasnio isključivo ljudskim uzrocima, na koje možemo uticati, bez uključivanja natprirodnog.[3] Ovaj lanac uzročnosti je ono što se zove samsara, ili Točak rađanja i smrti.[4] To je glavni izvor patnji svesnih bića.[4] Nakon otkrivanja uzroka patnje, Buda je formulisao Plemeniti osmostruki put koji vodi njenom ukidanju.

Lanac uzročnosti opisuje sklonost uma da, kada primi neki čulni nadražaj, iz njega šikne čitava bujica emocija i misli, maštanja i zamišljanja. U onome ko nema ispravno znanje o svim tim nadražajima, i njima sledstvenoj „bujici”, ta energija, pre ili kasnije, dovede do patnje.[5] Zato Buda kao lek savetuje pomno motrenje na vratima čula, praćeno svešću da svaki inpuls može voditi smirenju ako ga prevladamo razumevanjem, ali i do sukoba i patnje ako izmakne kontroli i njime postanemo zaslepljeni.[5]

Stanje oslobođenja sa Točka rađanja i smrti, odnosno konačnog oslobođenja od patnje zove se nirvana.[4]

Lanci uslovnog nastajanja[uredi - уреди | uredi izvor]

Wikiquote „Uslovljenost nastanka ne samo da je duboka, već i izgleda duboko. Upravo zato što je ne razume, ne proniče u nju, čovečanstvo poput zamršenog klupka, gusto ispletenog ptičijeg gnezda, guste šikare, nije u stanju da se probije izvan patnje, izvan nesrećnog odredišta i samsare.[3]

Nastanak patnje (dvanaest karika)[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Patnja (budizam)

Prema budističkom učenju, patnja nastaje uzročnim dejstvom dvanaest karika.[6] U sutrama postoji više različitih verzija lanca uzročnosti, a ovo je verzija zajednička za dva Budina govora o uslovnom nastanku: [7][1]

Srpski prevod Sanskritski izrazi
Sa neznanjem kao uslovom, nastaju obrasci Sa avijjā kao uslovom, nastaje sankhāra
Sa obrascima kao uslovom, nastaje svest Sa sankhāra kao uslovom, nastaje viññāna
Sa svešću kao uslovom, nastaje ime-oblik Sa viññāna kao uslovom, nastaje nāma-rūpa
Sa ime-oblikom kao uslovom, nastaje šest čula Sa nāma-rūpa kao uslovom, nastaje salāyatana
Sa šest čula kao uslovom, nastaje doticaj Sa salāyatana kao uslovom, nastaje phassa
Sa doticajem kao uslovom, nastaje osećaj Sa phassa kao uslovom, nastaje vedanā
Sa osećajem kao uslovom, nastaje žeđ Sa vedanā kao uslovom, nastaje tanhā
Sa žeđi kao uslovom, nastaje gorivo Sa tanhā kao uslovom, nastaje upādāna
Sa gorivom kao uslovom, nastaje bivanje Sa upādāna kao uslovom, nastaje bhava
Sa bivanjem kao uslovom, nastaje rođenje Sa bhava kao uslovom, nastaje jāti
Sa rođenjem kao uslovom, nastaju starost-smrt,

tuga, naricanje, patnja, jad i očaj

Sa jāti kao uslovom, nastaju jarā-marana

soka-parideva-dukkha-domanass-upāyāsā

U spisima je prisutna i obrnuta logička argumentacija:[8]

  • starost i smrt imaju rođenje kao uslov
  • rođenje ima bivanje kao uslov
  • bivanje ima gorivo kao uslov
  • gorivo ima žeđ kao uslov
  • žeđ ima osećaj kao uslov
  • osećaj ima doticaj kao uslov
  • doticaj ima čula kao uslov
  • čulo ima ime-oblik kao uslov
  • ime-oblik ima svest kao uslov
  • svest ima tvorevine kao uslov
  • tvorevine imaju neznanje kao uslov

Ova formula pokazuje put kojim dolazi do nastanka patnje (dukha), i predstavlja putokaz za njeno ukidanje.

Nastanak sukoba[uredi - уреди | uredi izvor]

Dugi govor o nastanku (DN 15) izlaže lanac uzročnosti vezan za nastanak sukoba. U tom tekstu se osećaj povezuje sa žudnjom, i dalje preko drugih uzroka vodi sve do „hvatanja za batinu i oružje” i drugih oblika nasilja.[5]

  • Uslovljena osećajem nastaje žudnja;
  • uslovljeno žudnjom nastaje traganje;
  • uslovljen traganjem nastaje dobitak;
  • uslovljeno dobitkom nastaje donošenje odluke;
  • uslovljeni donošenjem odluke nastaju strast i po­žuda;
  • uslovljena strašću i požudom nastaje vezanost;
  • uslovljena vezanošću nastaje posesivnost;
  • uslovljena posesivnošću nastaje gramzivost;
  • uslovljena gramzivošću nastaje rešenost da se to što smo zgrabili sačuva po svaku cenu, "a iz toga onda izviru razne loše, razne štetne stvari – hvatanje za batinu i oružje, sukobi, svađe i rasprave, uvrede, ogovaranje i laganje".[9]

Traganje (pariyesana) ovde znači traganje za predmetima koji nam pružaju lepe oblike, zvuke, ukuse, mirise i tome slično, a dobitak (lābha) predstavlja zadobijanje tih predmeta. Donošenje odluke (vi­niććhaya) znači odlučivanje koliko od toga zadržati za sebe, a koliko podeliti s drugima; koliko odmah upotrebiti, a koliko sačuvati za kasnije.[9]

Nastanak mržnje[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Mržnja (budizam)

U zamišljenom dijalogu Saka, vladar bogova, pita Budu zašto bića, iako žele da žive bez mržnje, povređivanja, neprijateljstva, zle namere i u miru, ipak žive u mržnji, neprijateljstvu i povređuju jedno drugo, našta Buda odgovara:

Wikiquote „Okovi zavisti i gramzivosti predstavljaju ono zbog čega bića, iako žele da žive bez mržnje, povređivanja, neprijateljstva, zle namere i u miru, ipak žive u mržnji, povređuju jedna drugo, neprijatelji su i rade jedni drugima o glavi.[10]
(Buda)

Nakon toga, Buda izlaže čitav lanac nastanka mržnje:

  • Mržnja, neprijateljstvo i povređivanje nastaje na osnovu zavisti i gramzivosti.
  • Zavist i gramzivost nastaje na osnovu sviđanja i nesviđanja.
  • Sviđanje i nesviđanje nastaje na osnovu žudnje.
  • Žudnja nastaje na osnovu misli. "Kada um misli o ne­čemu, žudnja se rađa; kada um ne misli o nečemu, žudnja se ne rađa."
  • Misao nastaje na osnovu umnožavanja opažaja i pojmova. "Kad umnožavanje opažaja i pojmova postoji, i misao nastaje; kad umnožavanja opažaja i pojmova nema, ni misao ne nastaje".[11]

Nastanak sveta[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članci: Svet (budizam) i Šest čula

Prema Budinom učenju, šest čula su uslov na kojem nastaje i prestaje čitav svet. Otuda, na pitanje koje je oduvek mučilo filozofe: kako je nastao ovaj svet, Buda odgovara još jednom verzijom lanca uzročnosti:

Wikiquote „Na osnovu oka i slike nastaje svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu, nastaje kontakt. Iz kontakta kao nužnog uslova sledi osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova sledi žeđ. Iz žeđi kao nužnog uslova sledi gorivo. Iz goriva kao nužnog uslova sledi bivanje. Iz bivanja kao nužnog uslova sledi rođenje. Iz rođenja kao nužnog uslova slede starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nastaje ovaj svet.[12]

U nastavku, Buda istu formulu ponavlja i za ostala čula.

Uticaj na indijsku filozofiju[uredi - уреди | uredi izvor]

Njaja škola indijske filozofije je formulisala, pod uticajem koncepta uslovnog nastanka, da postoji nužan lanac povezanih stanja, na čijem je jednom kraju bol, a na drugom neznanje. Ovaj niz je dvojak: »ukidanje onoga što sledi donosi sa sobom i ukidanje onoga što prethodi«, tj. ukidanje neznanja donosi sa sobom ukidanje mana, ukidanje mana donosi ukidanja delanja, ovim se eliminiše rađanje, a bez njega, nema ni bola.[13] Ovo s druge strane kada ima bola, ima i rađanja ili života, kada ima života, ima i delanja, kada ima delanja, ima i uslova za nastanak mana, a kada ima mana, ima i neznanja.[13]

Mane se dele na tri grupe, u zavisnosti od toga da li su telesne ili fizičke, verbalne ili mentalne. Telesne mane su: ubijanje, krađa, neumerenost. Verbalne mane su: laž, govor grub i nedosledan. Mentalne mane su: zloba, priželjkivanje tuđeg, materijalizam. No, uopšte uzevši, sve mane se mogu sažeti u tri osnovne: želja (fizička ljubav, egoizam, žeđ za ponovnim rođenjem, pohlepa), mržnja (gnev, ljubomora, zloba, negodovanje), mentalno pomračenje (zabluda, sumnja, oholost, nemarnost) (NS. IV, 1, 3). Od svih njih, kaže se u Njajasutri, najgore zlo je pomračenje uma, jer u onome ko njemu nije podlegao ne nastaju druge mane (NS. IV, 2, 6). Tek pomračenje uma omogućava ostale mane, a kada ono izostane, stvara se mesto za ispravno saznanje, kojim se mane ukidaju pošto ih sažiže plamen istine.[13]

Tumačenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Točak života, sa prikazom uslovnog nastanka patnje.

Uslovni nastanak predstavlja budističko shvatanje da ništa nije „stvar po sebi“ već svoje postojanje duguje drugim uzrocima. Ovo ukazuje na zavisnu prirodu neprekidnog toka fizičkih i psihičkih pojava, koji se obično nazivaju, sopstvo, čovek ili životinja.[14] Na početku ovog lanca leži neznanje kao osnovni uzrok.[14]

Na primer, postoji naziv "cvet“, ali ako uklonimo dršku, latice, polen, prašnike, tučak i ostale delove cveta, ali ne i sam cvet, vidimo da je i „cvet“ nestao. Reč „cvet“ je konvencionalni naziv za zbir delova od kojih je sačinjen, kao što je svaki od tih delova samo zbir manjih delova. Ovo takođe važi i za ljude, koji se sastoje od pet gomila.[3] Stoga, prema Budi, ne postoji trajno sopstvo ili suština.

Uslovljeni nastanak naučava da su sve pojave (darme) uslovljene drugim činiocima (darmama), i da je čitavo postojanje neprekidni tok (samsara), bez ikakvog trajnog sopstva (anata).[15]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
  • Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT. 
  • Tuči, Đuzepe (1982). Istorija indijske filozofije. Beograd: NOLIT. 
  • Elijade, Mirča (1996). Vodič kroz svetske religije. Beograd: Narodna knjiga. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put. 

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Analiza uslovljenog nastanka (Patićća-samuppada-vibhanga sutta)
  2. Elijade 1996, str. 40-59.
  3. 3,0 3,1 3,2 Budizam od A do Z: USLOVLJENI NASTANAK, Pristupljeno 27. 4. 2013.
  4. 4,0 4,1 4,2 Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije. NOLIT, Beograd. (1977). str. 271-285
  5. 5,0 5,1 5,2 Kovačević 2014, str. 29.
  6. Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  7. Uslovljeni nastanak (Patićća-samuppada sutta)
  8. SN XII.10: Gotama sutta
  9. 9,0 9,1 Kovačević 2014, str. 42.
  10. DN 21, Sakkapañha sutta
  11. Branislav Kovačević. Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. (2014). str. 41–42
  12. Loka suta (SN 12:44)
  13. 13,0 13,1 13,2 Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije. NOLIT, Beograd. (1982). str. 378-392
  14. 14,0 14,1 paticcasamuppada, Njanatiloka, Budistički rečnik, Pešić i sinovi, Beograd, 1996.
  15. Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]