Plemeniti osmostruki put

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Plemeniti osmostruki put (pali: ariyo aṭṭhaṅgiko maggo; sanskrit: āryāṣṭāṅgamārga)[1] predstavlja temeljni koncept budizma. To je put koji vodi prevazilaženju patnje i dostizanju nirvane.

Koraci[uredi - уреди | uredi izvor]

Osmostruki put podrazumeva: [2]

  1. ispravno gledište (diṭṭhi)
  2. ispravna namera (sankappa)
  3. ispravan govor (vācā)
  4. ispravno delanje (kammanta)
  5. ispravno življenje (ājīva)
  6. ispravan napor (vāyāma)
  7. ispravnu svesnost (sati)
  8. ispravnu sabranost (samādhi)

Prva dva koraka spadaju u mudrost, naredna tri u vrlinu, a poslednja tri u sabranost.

Tumačenja[uredi - уреди | uredi izvor]

Osam delova funkcionišu kao organska celina, kao proces u kojem jedan element nastaje i jača na osnovu prethodnog. Pogrešna je ideja da svaki od tih delova treba do kraja razviti pre nego što krenemo u vežbanje narednog. Pre je na delu neprekidno kruženje i nadograđivanje svakim novim krugom, slično spirali koja se stalno kreće nagore. Na kraju, kada dostignemo vrhunac puta, svih njegovih osam elemenata istovremeno su prisutni u punoj snazi.[3]

Ispravno gledište[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Gledište (budizam)
Wikiquote „A šta je to, monasi, ispravno razumevanja? Prepoznavanje patnje, prepoznavanje nastanka patnje, prepoznavanje prestanka patnje i prepoznavanje puta koji vodi prestanku patnje, to se, monasi, naziva ispravno razumevanje.[4]

Put počinje ispravnim razumevanjem. Pogrešna gledišta prvo utiču na naš sistem vrednosti, a potom rađaju pogrešne reči i postupke. Otuda je prvi korak na plemenitom osmostrukom putu ka probuđenju baš ispravno gledište.[5] U jednom govoru Buda čitav put poredi sa kočijom, a ispravno gledište s konjima koji je vuku.[3]

Ispravan govor[uredi - уреди | uredi izvor]

U dijalogu Bude i bramana Vassakāre izneta je suština ispravnog govora. Prvo sveštenik Vassakāra iznosi svoje shvatanje, koje se sastoji u tome da je ispravan govor zapravo istinit govor:

Wikiquote „Po mome shvatanju, kad god neko govori o nečemu što je čuo rečima: 'Ovako sam čuo', u tome nema prekršaja; kad god neko govori o nečemu što je osetio rečima: 'Ovako sam osetio', u tome nema prekršaja; kad god neko govori o nečemu što je razumeo rečima: 'Ovako sam razumeo', u tome nema prekršaja.[6]
(Braman Vassakāra)

Međutim, Buda odgovara da ne bi trebalo o svemu govoriti, niti bi trebalo o svemu ćutati. On, naime, uvodi sledeći kriterij ispravnog govora:

Wikiquote „Kada se u onome ko govori o nečemu što je video zbog toga loše osobine uvećavaju, a dobre osobine smanjuju, tada o takvim stvarima ne bi trebalo da govori. Ali kada se u onome ko govori o nečemu što je video zbog toga dobre osobine uvećavaju, a loše osobine smanjuju, tada bi o takvim stvarima trebalo da govori.[7]
(Buda)

Pali kanon na drugom mestu detaljno opisuje šta podrazumeva ispravan govor:

Wikiquote „A pošto je napustio laganje, on ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, poverljiv i pouzdan, nije obmanjivač ovoga sveta. A pošto je napustio zlonameran govor, ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde, kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo, kako bi one ljude zavadio s ovima. Tako on spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, ushićuje se slogom, govori reči koje idu u prilog slozi. A pošto je napustio grube reči, ne izgovara grube reči; govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi. A pošto je napustio naklapanje, on ne priča iz dokolice; govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o učenju i praksi; u pravo vreme govori reči koje su vredne da se zapamte, razložne, umerene i korisne.[8]
()

Ispravno delanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Buda ispravnost nekog postupka ocenjuje na osnovu toga da li time nanosimo patnju sebi ili drugima:

Wikiquote Rāhula, kad god se pripremaš da nešto učiniš telom, govorom ili mišlju, treba da pomisliš: 'Ovaj postupak telom koji nameravam da učinim — hoće li on naneti patnju meni, drugima ili oboma? Je li to štetan postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom?' Ako posle takvog ogledanja, znaš da će on naneti patnju tebi, drugima ili oboma, da je to zapravo štetan postupak, sa bolnim posledicama, bolnim ishodom, onda sasvim sigurno ne treba da učiniš takav postupak. Ali ako, posle takvog ogledanja, znaš da on neće naneti patnju tebi, drugima, niti oboma, da je to zapravo koristan postupak, sa srećnim rezultatom, sa srećnim ishodom, onda sasvim sigurno da treba da učiniš takav postupak.[9]
(Buda)

Ispravno življenje[uredi - уреди | uredi izvor]

Ispravno življenje neki prevode i kao ispravno zarađivanje za život.[2]

Ispravan napor[uredi - уреди | uredi izvor]

Ispravan napor se pre svega odnosi na analiziranje stanja uma, koja mogu biti nepovoljna (žudnja, zavist, bes, uznemirenost, sumnja i tako dalje) i povoljna (na primer, sabranost pažnje). Kod nepostojećih nepovoljnih stanja zadatak je ispravnog napora da se spreči njihovo nastajanje. Kod već nastalih nepovoljnih stanja zadatak je da se ona odstrane iz uma. Kod povoljnih stanja koja još ne postoje zadatak je da se podstakne njihov nastanak, a kod već nastalih zadatak nam je da se stabilizuju i ojačaju do pune zrelosti.[10]

Ispravna pažnja[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Pažnja (budizam)

Buddho u Upakkilesa sutti obrazlaže smetnje postojanosti pažnje. To su: dvoumica, nepažnja, ukočenost i tromost, zaprepaštenost, zanos, pohota (smetnje spolnog nagona), presnažan napor, preslab napor, znatiželja, rastresenost, prezaokupljenost zornim pojavama.[11]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Brekke, Torkel. "The Religious Motivation of the Early Buddhists." Journal of the American Academy of Religion, Vol. 67, No. 4 (Dec., 1999), pp. 860
  2. 2,0 2,1 Kovačević 2014, str. 79-78.
  3. 3,0 3,1 Kovačević 2014, str. 199.
  4. Kovačević 2014, str. 216.
  5. Kovačević 2014, str. 170.
  6. Anguttara nikāya IV.183: Suta sutta
  7. Anguttara nikāya IV.183: Suta sutta
  8. Kovačević 2014, str. 221.
  9. Mađđhima nikāya 61: Ambalatthika Rāhulovāda sutta
  10. Kovačević 2014, str. 201.
  11. Mađđhima nikāya 128: Upakkilesa sutta