Assam

Izvor: Wikipedia
Asam
Asam - অসম
Država: Indija
Glavni grad: Dispur
Površina: 78.438 km²
Stanovništvo: 26.638.407 (2001)
Gustina stanovništva: 340 stan./km²
Jezik: asamski , bodo i karbi
Religija:
Veb-sajt: asamgovt.nic.in
Mapa
Položaj Asama u Indiji

Asam je savezna država Indije sa površinom od 78.438 km² i 26.638.407 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Nalazi se na jugoistoku Indije na istočnim obroncima Himalaja. Asam okružuju druge severoistočne države Arančal Pradeš, Nagaland, Manipur, Mizoram, Tripura i Megalaja. Trgovački centar Asama Guvahati predstavlja vezu sa severoistočnim državama zvanim i "sedam sestara". Te države su sa ostatkom Indije povezane uskim koridorom zvanim "pileći vrat". Asam graniči i sa Butanom i Bangladešom.

Sibidol hram u Sibsagaru

Geografija i klima[uredi - уреди]

Asam je u obliku slova T i sastoji se od doline Bramaputre, Karbi i Kašar planina i južne doline Barak. U Asamu ima mnogo vegetacije, šuma i divljih životinja. Postoje i brojne zaštićene šume, od kojih u jednoj postoji retki indijski nosorog. Ima mnogo bambusa. Šume, flora, fauna, reke i prirodna lepota doprinose razvoju turizma Asama. Asam je podložan žestokim zemljotresima. Veliki zemljotres od 8,6 stepeni Rihterove skale pogodio je Asam 1950..

Asam ima ogromne količine padavina između marta ji septembra,a vlažnost je izuzetno visoka tokom leta. Temparature su blage i nikad nisu ekstremne (dostižu 35 °C do 38 °C ). Prijatna subalpska klima prevladava na brdima, a u niziji je leto jako neugodno zbog velike vlažnosti vazduha. Zime su jako blage sa minimalnim temparaturama oko 6 stepeni Celzijusa. Leta dolaze sredinom maja i praćena su velikom vlažnošću i veoma čestim i obilnim kišama.

== Istorija ==fgz564v5z35fgju689znf8hn5uignhu54nzohu6ret4g54vhz5vh7z76uuv76j u6j

Rang Gar u Sibsagaru

Najraniji vladar je bio nearijski vladar Mahiranga, a sledio ga je niz vladara, koje je uklonio Naraka uspostavivši svoju dinastiju. Srednjevekovnim Asamom vladale su mnoge dinastije, a najpoznatija je bila dinastija Varman (350.-650.). Druge dinastije koje su vladale područjem pripadale su indo-tibetanskim grupama. Dinastija Ahom je vladala gotovo 600 godina (1228. -1826. ). Brojni muslimanski vladari, upadima i invazijama nisu uspeli da uspostave kontrolu u Asamau, sve do dolaska Britanaca. Najuspešniju invaziju je preduzeo Mir Džumla, guverner od Mogula Aurangzeba, koji je uspeo da zakratko zauzme prestolnicu Asama (1662.-1663.). Nije mogao da se odupre gerilskim napadima, pa je napustio Asam. Unutrašnje probleme Asama i kraljevske kuće iskoristio je burmanski vladar Ava i izvršio je invaziju Asama i postavio je marionetskog kralja 1821. Pošto su Burmanci došli blizu područja Britanske istočnoindijske kompanije, usledio je Prvi Anglo-burmanski rat. Rat je završio 1826., a Britanska istočnoindijska kompanija je preuzela kontrolu nad Asamom. Asam je postao deo Britanske Indije i to provincije Bengalsko Predsedništvo. Asam je od 1905. do 1912 bio odvojena provincija. U doba nezavisnosti Indije 1947. Asam se sastojao od bivšeg Ahomskog kraljevstva i deo je pripao Indiji, a deo Pakistanu. Od Asama je posle nezavisnosti nastao današnji Asam i šset drugih država: Arunčal Pradeš, Nagaland, Mizoram, Megalaja, Manipur i Tripura. Tokom 1980ih u Asamu dolazi do pokreta za identifikaciju i deportaciju stranaca, prvenstveno zbog optužbi da se zbog ljudi iz Bangladeša menja demografska slika. Pojavile su se mnoge militantne grupe duž etničkih linija tokom osamdesetih , pa je vojska intervenisala, a rat niskog intenziteta nastavio se više od deset godina, bez izgleda da se prekine.

Ekonomija[uredi - уреди]

Asam proizvodi neke od svetski najfinijih i najskupljih čajeva. Industriju čaja su razvili Englezi tokom kolonijalnog perioda. Dovlačili su radnu snagu iz Bihara i Orise i time su menjali demografsku sliku regiona. Asam proizvodi i značajne količine nafte i gasa. Asam je drugo mesto na svetu, na kome je otkrivena nafta (SAD su bile prve).