Nebojša Stefanović

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Nebojša Stefanović
Nebojša Stefanović
Biografija
Datum rođenja 20. novembar 1976. (1976-11-20) (41 god.)
Mesto rođenja Beograd ( SFRJ)
Politička partija Srpska napredna stranka
Ranije:
Srpska radikalna stranka (do 2008)
Supružnik Ana Stefanović
Potomstvo Nina Stefanović
Diploma sa Univerzitet Megatrend
Profesija doktor ekonomskih nauka
Mandat(i)
Ministar unutrašnjih poslova
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 27. aprila 2014.
Izbori 16. mart 2014.
Predsednik Tomislav Nikolić

Aleksandar Vučić

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić

Ana Brnabić

Prethodnik Ivica Dačić
Potpredsednik Vlade Republike Srbije
Funkciju obavlja od 11. августа 2016.
Izbori 24. aprila 2016.
Predsednik Vlade Aleksandar Vučić

Ana Brnabić

Prethodnik Kori Udovički
13. predsednik Narodne skupštine Republike Srbije
23. јул 2012. — 16. april 2014.
Izbori 24. aprila 2012.
Predsednik Tomislav Nikolić
Predsednik Vlade Ivica Dačić
Prethodnik Slavica Đukić Dejanović
Zaharije Trnavčević (v. d.)
Naslednik Maja Gojković

Nebojša Stefanović (Beograd, 20. novembar 1976.) je srpski političar i doktor ekonomskih nauka, potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova od 2014. godine, predsednik gradskog odbora Beograd i član predsedništva Srpske napredne stranke.[1]

Bio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije od jula 2012. do aprila 2014. godine.[2]

Političku karijeru započeo je u Srpskoj radikalnoj stranci, a 2008. godine je bio jedan od osnivača Srpske napredne stranke.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Nebojša Stefanović rođen je 20. novembra 1976. godine u Beogradu. Odrastao je na Novom Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Devetu gimnaziju „Mihajlo Petrović Alas“. Na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend univerziteta u Beogradu, stekao je zvanje diplomirani ekonomista. Zvanje magistra ekonomskih nauka, Nebojša Stefanović je stekao odbranivši tezu „Savremeni principi menadžmenta u lokalnoj samoupravi“, 2011. godine. Doktorirao je juna 2013. godine na istom univerzitetu, na temu „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom“.

Karijeru započinje 2004. godine u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu „Interspid d.o.o” na poziciji direktora marketinga. 2008. godine prelazi na dužnost zamenika finansijskog direktora u preduzeću „Jabuka”. Nebojša Stefanović govori engleski i ruski jezik. U braku je sa Anom Stefanović i ima ćerku Ninu.

Politička karijera[uredi - уреди | uredi izvor]

Politikom se bavi više od 25 godina. Političku karijeru započinje u Srpskoj radikalnoj stranci. Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke 2008. godine, član je Predsedništva[3] i predsednik Gradskog odbora Beograd.[4] Kao predsednik Gradskog odbora postigao je odlične rezultate sa svojim timom. Na lokalnim izborima 2014. godine Srpska napredna stranka u Beogradu je došla na vlast sa 43,62%,[5] dok je 2018. godine ubedljivu pobedu u gradu Beogradu SNS odnela sa 44,99%.[6]

Od osnivanja Srpske napredne stranke do IV Skupštine Srpske napredne stranke održane 2016. godine, obavljao je funkciju potpredsednika Glavnog odbora Srpske napredne stranke.

Narodni poslanik[uredi - уреди | uredi izvor]

Kao član Srpske radikalne stranke, u periodu od 2004. do 2008. godine bio je odbornik u skupštini Grada Beograda. Na parlamentarnim izborima 2007. godine izabran je za narodnog poslanika,[7] a obavljao je i dužnost predsednika Odbora za trgovinu i turizam Narodne skupštine Republike Srbije.

Na izborima 2012. godine izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije i odbornika skupštine Grada Beograda ispred Srpske napredne stranke.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije[uredi - уреди | uredi izvor]

Od jula 2012. do aprila 2014. godine, Nebojša Stefanović je obavljao funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i predsednika Odbora za prava deteta. Bio je i šef delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Interparlamentarnoj uniji.[8]

Za vreme svog mandata kao predsednik Narodne skupštine je upamćen po svojoj borbi i zalaganju za trudnice i majke. Na njegov predlog usvojen je Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja.[9] Takođe, pokrenuo je i poznatu akciju „Prioritet za decu i trudnice“, koja je i dan danas na snazi.[10]

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine imenovan je na funkciju ministra unutrašnjih poslova, na koju je reizabran nakon parlamentarnih izbora 2016. godine, i ujedno imenovan za potpredsednika Vlade Republike Srbije. Na istim funkcijama ostaje i nakon rekonstrukcije Vlade 2017. godine.[11]

U toku njegovog ministarskog mandata, izvršeni su brojni reformski procesi u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Jedna od brojnih ličnih inicijativa Nebojše Stefanovića kao ministra unutrašnjih poslova bila je uvođenje programa „Osnovi bezbednosti dece“ u prve, četvrte i šeste razrede osnovnih škola u Srbiji, sa željom da deca već na ranom uzrastu budu upućena u sve izazove i opasnosti kojima mogu biti izložena.[12]

Prvi je ministar koji je pokrenuo inicijativu za izgradnju spomenika palim policajcima u Beogradu.[13] Obavlja funkcije predsednika Saveta za borbu protiv trgovine ljudima,[14] komandant je Republičkog štaba za vanredne situacije,[15] predsednik Nacionalnog saveta za sprečavanje negativnih pojava u sportu[16] i Koordinacionog tima za usmeravanje aktivnosti u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.[17] Odlukom predsednika Republike, od 7. novembra 2017. godine obavlja dužnost sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, a ujedno i šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.[18]

Kontroverze[uredi - уреди | uredi izvor]

1. juna 2014. grupa naučnika iz Velike Britanije objavila je tekst u kome se navodi da su delovi Stefanovićeve doktorske disertacije plagijati prepisani iz drugih naučnih radova.[19]

Međutim, odlukom Senata Megatrend univerziteta od 5. juna 2014. godine obrazuje se Komisija za ocenu osnovanosti pokretanja postupka poništavanja diplome doktora ekonomskih nauka Nebojše Stefanovića. Komisiju su čini članovi: prof. dr Boris Krivokapić, prorektor za naučnoistraživački rad Megatrend Univerziteta, prof. dr Oskar Kovač, predsednik Komisije za kontrolu kvaliteta doktorskih disertacija, prof. dr Neđo Danilović, redovni profesor na predmetu Metodologija naučnih istraživanja na Fakultetu za pravo, javnu upravu i bezbednost u Beogradu i dr Mihajlo Rabrenović, docent na predmetu Strategijski menadžment na Fakultetu za poslovne studije u Beogradu.[20]

Senat Megatrend univerziteta je 11. juna 2014. godine usvojio izveštaj Komisije u kojem se navodi da ne postoji osnov za pokretanje poništavanja diplome doktora ekonomskih nauka Nebojše Stefanovića.[21]

Još jedna, nezavisna, komisija formirana je odlukom Senata Megatrend univerziteta 25. avgusta 2014. godine i to u sastavu prof. dr Božidar Leković, prof. dr Svetislav Tabaroši i prof. dr Ivan Radosavljević. Komisija je 23. septembra 2014. godine jednoglasno zauzela stav da ne postoji osnov za pokretanje postupka za poništavanje diplome doktora ekonomskih nauka Nebojše Stefanovića.[22]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]