1. 7.

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Dani - Godine
prethodni dan - sledeći dan


1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30
1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31
1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31

1. jul/juli/srpanj (1. 7.) je 182. dan godine po gregorijanskom kalendaru (183. u prijestupnoj godini). Do kraja godine ima još 183 dana.

Događaji[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 69. — trupe u Egiptu proglasile Vespazijana devetim Rimskim carem.
  • 552. — Bitka kod Tagine u kojoj bizantska vojska pod Narzesom nanosi odlučujući poraz ostrogotskom kralju Totili, koji je pri tome poginuo.
  • 1569. — stvorena je Lublinska unija kojom su se ujedinile Litvanija i Poljska. Deobom Poljske 1795. veći deo Litvanije pripao je Rusiji.
  • 1835. — u Pešti je štampan prvi broj „Serbskog narodnog lista“, ilustrovanog književnog nedeljnika Srba u Mađarskoj, koji je pokrenuo publicista i urednik „Letopisa“ Matice srpske Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.
  • 1867. — Ontario, Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik proglasile su federalnu uniju Kanada, koja je „Severno američkim zakonom“ britanskog parlamenta dobila status dominiona.
  • 1887. — počela je da radi prva astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji, koju je u svojoj kući na Vračaru u Beogradu organizovao profesor Velike škole Milan Nedeljković. Godine 1902. on je počeo da izdaje i prvu opštu prognozu vremena.
  • 1900. — Prvi let zrakoplovom kojeg je izgradio gof von Zeppelin.
  • 1921. — na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je Komunistička partija Kine, koja je 1949. preuzela vlast u Kini.
  • 1921. — prvi put je primenjena vakcina za zaštitu dece od tuberkuloze (BCG).
  • 1942. — nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu, posle osmomesečne opsade, zauzele Sevastopolj, najvažniju rusku crnomorsku luku na poluostrvu Krim.
  • 1946. — SAD su izvršile probu atomske bombe na atolu Bikini u Pacifiku.
  • 1960. — Gana je postala republika, s prvim predsednikom Kvame Nkrumahom.
  • 1962. — afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi su stekle nezavisnost, nakon što je Generalna skupština UN u februaru ukinula nadzor nad ove dve države.
  • 1966. — održan je „Brionski plenum“ Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, na kojem su iz rukovodstva partije uklonjeni Aleksandar Ranković, potpredsednik SFR Jugoslavije i Svetislav Stefanović, savezni sekretar za unutrašnje poslove, što je značilo i uklanjanje sa državnih funkcija. Kao ličnosti odgovorne za rad Službe državne bezbednosti oni su optuženi za prisluškivanje predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i za šovinističku politiku prema Albancima na Kosovu.
  • 1989. — Počео је sa radom RTS 3.
  • 1991. — na sastanku u Pragu lideri istočnoevropskih zemalja ukinuli su vojni savez Varšavski pakt, osnovan 1955.
  • 1994. — vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat vratio se u Palestinu, nakon 27-godišnjeg izbeglištva.
  • 1997. — Hong Kong je, nakon što je 150 godina bio pod engleskom upravom ponovo vraćen pod kinesku jurisdikciju, kao njen specijalni administrativni region.
  • 2000. — nakon sastanka šefova država u Pjongjangu (13-juna) predstavnici dve Koreje potpisali su sporazum o spajanju porodica, koje su zbog rata bile razdvojene skoro pola veka.
  • 2000. — pušten je u saobraćaj najduži most na svetu koji je povezao Švedsku i Dansku.
  • 2001. — u Acehu u Indoneziji, pronađeno je 27 izmasakriranih tela. Tokom separatističkog rata pobunjenika, članova Pokreta za oslobođenje Aceha, u tom mestu je od sredine sedamdesetih ubijeno preko 870 ljudi.
  • 2002. — u Hagu je formalno označen početak rada Stalnog međunarodnog suda za ratne zločine, koji osporavaju SAD. Taj sud je osnovan 17. 7. 1998. u Rimu i do početka rada Rimski statut je ratifikovalo 86 država, uključujući i SRJ.
  • 2003. — SAD su ukinule vojnu pomoć za oko 50 zemalja, uključujući i Srbiju i Crnu Goru. Te zemlje nisu do određenog roka, sa Vašingtonom potpisale bilateralni sporazum o neizručivanju američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.
  • 2002. — 72 osobe poginule su u sudaru putničkog i teretnog aviona iznad južne Njemačke.
  • 2004. — NASA-ina svemirska letjelica Cassini ušla je u Saturnovu orbitu nakon sedmogodišnjeg putovanja.

.

Rođenja[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Smrti[uredi - уреди | uredi izvor]

.

Praznici i dani sećanja[uredi - уреди | uredi izvor]

.


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar