Šangaj

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa Shanghai)
Šangaj
乌鲁木齐
Kolaž atrakcija grada
Kolaž atrakcija grada
Koordinate: 31°12′N 121°30′E / 31.2, 121.5
Država  Kina
Općine pod direktnom upravom Šangaj
Vlast
 - guverner Yang Xiong
Površina
 - Ukupna 6200 km²[1][2][3]
Stanovništvo (2007.)
 - Urbano područje 14,987.000[4]
 - Područje utjecaja 21766000[5]
Vremenska zona UTC+8 (UTC)
Poštanski broj 200000–202100
Pozivni broj 21
Službena stranica /www.shanghai.gov.cn
Karta
Šangaj na karti Kina
Šangaj
Šangaj
Šangaj na karti Kine

Šangaj (kin: 上海, Shànghǎi[6]) je najveći grad Kine[7][8] i morsko pristanište na ušću reke Huangpu u reku Jangce, neposredno uz obalu Pacifika.[9] Grad ima status zasebne kineske pokrajine. Prema proceni iz 2009. u gradu je živelo 13.831.900 stanovnika.[10][11] Najveći je saobraćajni, trgovinski i industrijski centar zemlje.[12][13]

Sastoji se od modernog grada koji obuhvata bivše engleske, američke i francuske četvrti s poslovnim gradskim rejonima i stare kineske varoši (kineski Hutsen). Poseduje velike novčane zavode, prodavnice, hotele, univerzitet, Kinesku akademiju nauka, opservatorije, muzeje, pozorišta, biblioteke i dr.[14][15]

Iz Šangaja polaze železničke pruge za Nanking, Peking i Hangdžou. Razvijena je industrija gvožđa i čelika, mašina, brodova, elektrotehnike, hemije, tekstila, keramike, hartije, kože i obuće, duvana, stakla, cementa i dr.

Glavna predgrađa su: Nantao na jugu, Čapej na severu, odvojen rekom Sučou, Putung na desnoj obali reke Huangpu, Vusung sa glavnom lukom na ušću reke Huangpu u Jangce, Hongkou ili bivša američka koncesija do 1949. godine, Hangdžou s velikim aerodromom i dr. Osnovan je u 11. veku.

Istorija[uredi - уреди]

Nastanak grada[uredi - уреди]

Šangaj se prvi put pojavljuje 960. kao selo. Sa privrednim razvojem delte reke Jangce razvijao se i Šangaj. Poreski biro je ovde otvoren 1074. Do 1264. povezao se sa tri susedna sela. U ovo vreme Šangaj je bio trgovačka luka odakle se pamuk izvozio u Peking, unutrašnjost zemlje, ili u Japan. Do vremena dinastije Ćing (1644–1911) velike cehovske organizacije su podelile ekonomsku, i delom političku, vlast u gradu.[16][17]

Strane koncesije[uredi - уреди]

Istorijska mapa Šangaja iz 1888.

Posle Opijumskih ratova, Velika Britanija je 1842. Ugovorom iz Nankinga obezbedila otvaranje Šangaja za trgovinu sa evropskim trgovcima. Britanci su odabrali Šangaj jer je grad od 1840ih postao najzačajniji trgovački grad Istočne Azije. Sa trgovcima ovde su stigli i hrišćanski misionari. Misionari i trgovci su uživali slobodu boravka i imali politički imunitet.

Za Britancima su 1847. stigli Francuzi, i ove dve sile su u gradu uspostavile prve strane koncesije. Britanci su izabrali Bund i oblast severno od starog grada, dok su Francuzi izabrali jugozapadni deo grada u kome su francuski misionari 200 godina ranije izgradili katedralu. U međuvremenu u gradu je nastala i jevrejska zajednica.[18][19]

Amerikanci su stigli 1863, Japanci 1895. Naselili su se uz britansku koncesiju, i tako je nastalo „Međunarodno naselje“ (International Settlement). U ovom privilegovanim enklavama, koje su formirane na neodređeno vreme, trgovci su se nalazili u pravnom sistemu svoje sopstvene zemlje. Postojale su i posebne policijske snage.

Zbog povoljnog položaja u blizini glavnih trgovačkih puteva svile i čaja, Šangaj se do 1900. razvio u važnu luku i industrijski centar. Šangaj je kontrolisala „Zelena banda“, organizacija nastala u 18. veku od besposlenih mornara, koja je do 1920. sebi potčinila podzemlje u Šangaju. Bili su poznati po okrutnom obračunavanju sa onima koji su im smetali.

Tokom Tajpinškog ustanka (1851–1864) mnogi seljaci su od masakra pobegli u Šangaj i postali jeftina radna snaga. Ljude je privlačio i prosperitet grada. Time se formirao prvi kineski gradski proletarijat, koji je u užasnim i nestabilnim uslovima tadašnjeg radničkog života bio potencijalno jezgro revolucije. Industrijski značaj Šangaja i njegov broj stanovnika su se brzo povećavali. I u vreme Bokserskog ustanka (1900) i pada poslednjeg cara (1911) mnogi ljudi su pohrlili u međunarodne koncesije.[20]

Šangaj postaje metropola[uredi - уреди]

Šangaj 1933.
Šangajski Bund 1928.
Nankinška ulica 1930ih

Od kraja 19. veka do 1920ih Šangaj se razvio u svetsku metropolu. Početkom 20. veka broj stanovnika je premašio milion.[21] Od 1918. u gradu je delovao državnik i revolucionar Dr. Sun Jat Sen. Oldos Haksli je 1926. opisao Šangaj: Toliko života, tako brižljivo usmerenog, koji teče tako snažno - taj prizor u meni izaziva nešto kao jezu..[22][23] Šangaj je postao sinonim za greh, avanturizam i bogatstvo. Ovde su boravili slavni: Noel Kauard, Meri Pikford, Bertran Rasel, Džordž Bernard Šo, Andre Malro, Ilegalni poslastičari, grof Ćano, Čarli Čaplin. I kineski komunizam vuče svoje korene iz Šangaja. Ovde je 1915. Čen Dusjiu počeo da izdaje časopis „Mladost“, kasnije „Nova mladost“, koji je imao velikog uticaja na kinesku javnost.

Kinezi su razvili interesovanje za politiku i nacionalno buđenje. Čen Dusjiu je bio jedan od organizatora protesta koji su kulminirali u generalnom štrajku 5. juna 1919. protiv stranih imperijalista. U Šangaju je 1921. osnovana Komunistička partija Kine.

Britanski vojnici su 30. maja 1925. pucali na studente koji su demonstrirali. Proglašena je nacionalna revolucija. Godine 1927. nacionalna armija pod vođstvom Čang Kaj Šeka, uz pomoć komunista, zauzela je grad i postavila na vlast Kuomintang. Iste godine vlast je brutalno ugušila proteste (vidi: Šangajski masakr), kada je u par nedelja pogubljeno 5000 ljudi bez suđenja.

U toku Mandžurske krize 1931. došlo je do bojkota japanske robe. Dana 28. januara 1932. japanska armija je sa 70.000 vojnika okupirala grad. Sukob se završio maja 1933. ponovnim uspostavljanjem normalne trgovine i demilitarizacijom oblasti oko grada.

Japansko-kineski rat[uredi - уреди]

Borbe u Šangaju 1937.

Tokom Drugog japansko-kineskog rata 1937. došlo je do druge bitke za Šangaj. Posle borbi u kojima su pretrpele teške gubitke, japanske snage su zauzele grad 9. novembra. U predgrađima se koncentrisao veliki broj kineskih izbeglica koje su živele u teškim uslovima. U samom gradu su vladali narkokarteli i anarhija.

Kratko posle napada na Perl Harbor decembra 1941, čime su SAD uvučene u Rat na Pacifiku, Japanci su u Šangaju internirali državljane zemalja saveznica, osim Francuza koje su smatrali za saveznike (Višijevska Francuska). Od 1943. internirali su i oko 18.000 nemačkih i austrijskih jevreja koji su se ovamo sklonili.

Posle rata grad je vraćen Kini, jer su se SAD, Britanija i Francuska tokom rata odrekli svojih pretenzija na grad.

Komunisti preuzimaju vlast[uredi - уреди]

Sajmište

Kada su komunisti 27. maja 1949. pod vođstvom Mao Cedunga umarširali u Šangaj, preuzeli su kontrolu nad najvažnijim privrednim i trgovinskim centrom Azije kao i nad profitabilnom međunarodnom lukom.[24] Dok su strani trgovci očekivali da će ponovo moći da otvore svoje radnje, novi režim je odlučio da se Šangaj, kao i cela Kina, mora radikalno promeniti. Zbog toga su se mnoge strane firme preselile u Hongkong. Najsiromašnije četvrti su sravnjene sa zemljom da bi se na njihovom mestu podigli stambeni blokovi. Kriminalci i prostitutke su odvedeni na prevaspitavanje. Strani kapital je konfiskovan ili opterećen visokim porezima.

Pokret Kuomintang, pod vođstvom Čang Kajšeka, uspeo je da pri povlačenju na Tajvan sa sobom odnese zlatne rezerve Nacionalne banke Kine. Šangaj je tako ostao kao grad bez novčanih sredstava. U periodu od 35 godina zapadni uticaji su potiskivani. Šangaj je ostao tvrđava radikalnih komunističkih mislilaca. Iz Šangaja je 1966. krenula Kulturna revolucija.[25] Neki od crvenih gardista su proklamovali Šangajsku komunu pre nego što su krenuli u rušenja i osvete po gradu u kome se razvila borba frakcija. Posle smrti Mao Cedunga 1976, Šangaj je bio poslednji bastion Četvoročlane bande koja se borila da zauzme Maovo mesto.

Do 1980ih su centralne vlasti bile svesne opadanja značaja Šangaja, jer su se neki od tržišnih viškova iz dugih delova zemlje preusmeravali u Šangaj. Onda su u prvi plan su izbile ličnosti koje su se zalagale za ponovnu izgradnju Šangaja kao metropole.[26]

Period privrednog rasta[uredi - уреди]

Pudong

Sredinom 1980ih doneta je odluka da Šangaj ponovo dobije ulogu predvodnika u modernizaciji Kine. To je dovelo do enormnog rasta industrijske proizvodnje i stranih investicija. Godine 1990. osnovana je Specijalna privredna zona Pudong, i time utemeljen „Novi Bund“.

Grad se profilisao kao centar za razvoj biotehnologije, informacionih tehnologija i mikroelektronike. U njemu je sedište brojnih međunarodnih finansijskih institucija. U Šangaju se nalazi najviša zgrada u Kini, Šangajski svetski trgovinski centar visok 492 metra. To je jedini grad u svetu u kome redovno saobraća magnetni voz.

Neki od problema u Šangaju još nisu rešeni, kao što su izuzetna prenaseljenost, buka, zagađenost vazduha i reke. Grad je 1996. proglašen za jedan od ekološki najugroženijih gradova na svetu. Pojavili su se i socijalni problemi za koje su komunisti od 1949. smatrali da su zauvek rešeni: nezaposlenost, narkomanija i prostitucija.

Geografija[uredi - уреди]

Glavni članak: Geografija Šangaja

Šangaj leži na istočnoj Kineskoj obali, na približno jednakom rastojanju od Pekinga i Guangzhou. Stari grad i moderni centar Šangaja su locirani u centru ekspandirajućeg poluostrva između delte reke Jangce na severu i Hangzhou zaliva na jugu, formiranom putem prirodnih depozita reke Jangce i modernih projekata amelioracije zemljišta. Opština Šanga ima provincijalni status i upravlja istočnim delom poluostrva i većinom obližnjih ostrva. Ona se graniči na severu i zapadu sa Jiangsu, na jugu sa Zhejiang, i na istoku sa Istočnim kineskim morem. Njena najsevernija tačka je na ostrvu Chongming, drugom po veličini ostrvu kontinentalne Kine nakon njegove ekspanzije tokom 20. veka.[27] Opština ne obuhvata, eksklavu Jiangsua na severnom Chongmingu niti dva ostrva koja formiraju Šangajasku luku Yangshan, koja su deo Zejijanga u okrugu Šengsi. Ta luka sa dubikom vodom je postala neophodna sa povećanjem veličine kontejnerskih brodova, kao i zbog zamuljavanja reke Jangce, koja se sužava na manje od 20 m na 70 km od ostrva Hengša.[28]

Centar Šangaja je podeljen rekom Huangpu, veštačkom pritokom reke Jangce koja je napravljena po naređenju lorda Čunšena tokom perioda Zaraćenih država. Istorijski center grada je bio lociran na zapadnoj obali Huangpu (Puxi), u blizini ušća Suzhou potoka, koji ga povezuje sa jezerom Taj i Velikim kinsekim kanalom. Centralni finansijski distrikt Lujiazui je izrastao na istočnoj obali Huangpu (Pudong). Destrukcija lokalnih močvara radi izgradnje međunarodnig aerodroma Pudong duž istočne obale poluostrva je donekle poremećena radi zaštite i proširenja obližnjih plićaka Jiuduansha kao rezervata prirode.[29]

Šangaj je lociran na aluvijalnoj ravni, te je velika većina njegovih 6340,5 km2 ravna, sa prosečnom elevacijom od 4 m.[30] Zbog njegovog peskovitog zemljišta njegovi oblakoderi su napravljeni sa dubokim betonskim temeljima da bi se sprečilo potanjanje u meko zemljište centralne oblasti. Malobrojna brda poput Še Šana leže na jugozapadu, a najviša tačka je vrh ostrva Dajinšan u Hangzhou zalivu sa 103 m.[30] Grad sadrži mnoštvo reka, kanala, potoka i jezera, i poznat je po svojim bogatim vodenim resursima kao deo sliva jezera Taj.[3]

Klima[uredi - уреди]

Šangaj ima vlažnu subtropsku klimu (Köppen Cfa), sa četiri distinktne sezone. Zime su hladne i vlažne, i hladni severozapadni vetrovi sa Sibira mogu da uzrokuju pad noćne temperature do ispod nule, mada se retko događa da godina ima više od jednog ili dva dana sa snežnim padavinama. Leta su topla i vlažna, sa u proseku 8,7 dana godišne sa temperaturom od preko 35 °C; povremene provale oblaka ili oluje sa grmljavinom su moguće. Grad je takođe podložan tajfunima tokom leta i početkom jeseni, nijedan od kojih zadnjih godina nije uzrokovao znatniju štetu.[31] Najprijatnija sezona je proleće, mada je promenljivo i čest pada kiša, i jesen, koja je generalno sunčana i suva. Prosečna temperatura u gradu je 4,2 °C u januaru i 27,9 °C u julu, sa godišnjim prosekom od 16,1 °C. Mesečni prosek mogućeg sunčanog vremena je u opsegu od 34% u martu do 54% u avgustu, i grad dobija 1.895 sunčanih sati godišnje. Ekstremne temperature u opsegu opštine su zabeležene: 40,8 °C na dan 7. avgusta 2013,[32] i −12,1 °C na dan 19. januara 1893.[33][34][35]

Panorama grada[uredi - уреди]

Panoramni pogled na liniju horizonta Pudonga

Politika[uredi - уреди]

Glavni članak: Politika Šangaja

Poput virtualno svih vladinih institucija u kopnenojh Narodnoj Republici Kini, politika Šangaja je organizovana kao dualni stranačko-vladin sistem,[36] u kome sekretar partijskog komiteta, sa zvaničnim imenom sekretar šangajskog opštinskog komiteta Komunističke partije Kine (trenutno Han Zheng), ima viši rang od gradonačelnika (trenutno Yang Xiong).

Stanovništvo[uredi - уреди]

Prema proceni, u gradu je 2009. živelo 13.831.900 stanovnika.

Kretanje broja stanovnika
1990. 2000. 2009.
7.821.787[10] 12.531.139[10] 13.831.900[10]

Vidite još[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. "Doing Business in China - Survey". Ministry Of Commerce - People's Republic Of China. http://english.mofcom.gov.cn/article/zt_business/lanmub/. pristupljeno 5 August 2013. 
  2. "Land Area". Basic Facts. Shanghai Municipal Government. http://www.shanghai.gov.cn/shanghai/node23919/node24059/node24061/userobject22ai36484.html. pristupljeno 19 July 2011. 
  3. 3.0 3.1 "Water Resources". Basic Facts. Shanghai Municipal Government. http://www.shanghai.gov.cn/shanghai/node23919/node24059/node24061/userobject22ai36486.html. pristupljeno 19 July 2011. 
  4. "Shanghai" (engleski). Encyclopædia Britannica. http://www.britannica.com/EBchecked/topic/538506/Shanghai. pristupljeno 17. 01. 2013. 
  5. "Demographia World Urban Areas PDF (March 2013)". Demographia. http://www.demographia.com/db-worldua.pdf. pristupljeno 24 November 2013. 
  6. "Shangai I Define Shanghai at Dictionary.com". http://dictionary.reference.com/browse/Shanghai. pristupljeno 24 March 2015. 
  7. Chan, Kam Wing (2007). "Misconceptions and Complexities in the Study of China's Cities: Definitions, Statistics, and Implications" (PDF). Eurasian Geography and Economics 48 (4): 383–412. doi:10.2747/1538-7216.48.4.383. Retrieved 13 September 2011. , p. 395.
  8. "What are China's largest and richest cities?". University of Southern California. http://china.usc.edu/(S(swqn0p55xbqmsu45cwso5lzy)A(IEcheuFczAEkAAAAODRlNTk2OTMtMDViMC00Yjk5LWFmZTgtODc1OTA1YWYxMDM4e9e8O7-g5_HYhuft0Huy7h2GlGg1))/ShowAverageDay.aspx?articleID=910. 
  9. "Geographic Location". Basic Facts. Shanghai Municipal Government. http://www.shanghai.gov.cn/shanghai/node23919/node24059/node24061/userobject22ai36489.html. pristupljeno 14 September 2011. 
  10. 10.0 10.1 10.2 10.3 "China: largest cities and towns and statistics of their population". www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012.. Arhivirano iz originala 27. 12. 2012.. http://archive.is/alFW. 
  11. "Cities: largest (without surrounding suburban areas)". Geohive. http://www.geohive.com/earth/cy_notagg.aspx. pristupljeno 13 September 2011. 
  12. "The Competitive Position of London as a Global Financial Centre". http://www.zyen.com/PDF/LCGFC.pdf. 
  13. "Top 50 World Container Ports". http://www.worldshipping.org/about-the-industry/global-trade/top-50-world-container-ports/. 
  14. Hunt, Katie. "Shanghai: China's capitalist showpiece", BBC News, 21 May 2008, pristupljeno 7 August 2008.
  15. "Of Shanghai... and Suzhou". The Hindu Business Line. 27 January 2003. Arhivirano iz originala 23 May 2009. http://web.archive.org/web/20050819054503/http://www.thehindubusinessline.com/life/2003/01/27/stories/2003012700170300.htm. pristupljeno 20 March 2008. 
  16. "Ancient History". cultural-china.com. http://shanghai.cultural-china.com/html/History-of-Shanghai/History/Brief-History/200810/16-218.html. pristupljeno 26 April 2014. 
  17. Danielson, Eric N., Shanghai and the Yangzi Delta, 2004.
  18. Scarne, John. Twelve years in China. Edinburgh: Constable, 1860: 187–209.
  19. Williams, S. Wells. The Middle Kingdom: A Survey of the Geography, Government, Literature, Social Life, Arts, and History of the Chinese Empire and its Inhabitants, Vol. 1, p. 107. Scribner (New York), 1904.
  20. Gordon Cumming, C. F. (Constance Frederica), "The inventor of the numeral-type for China by the use of which illiterate Chinese both blind and sighted can very quickly be taught to read and write fluently", London : Downey, 1899, archive.org
  21. Scott Tong (October 2009). "Shanghai: Global financial center? Aspirations and reality, and implications for Hong Kong". Hong Kong Journal. http://www.hkjournal.org/PDF/2009_winter/3.pdf. pristupljeno 17 October 2011. 
  22. "All About Shanghai. Chapter 4 – Population". Tales of Old Shanghai.
  23. "Shanghai Sanctuary". TIME. 31 July 2008.
  24. Changhai est tombé sans combat, Le Monde, 27 May 1949.
  25. Shanghai: transformation and modernization under China's open policy. By Yue-man Yeung, Sung Yun-wing, page 66, Chinese University Press, 1996
  26. "Historic Transformation". Shanghai.gov.cn. 27 May 1949. http://www.shanghai.gov.cn/shanghai/node17256/node17432/node17433/userobject22ai24.html. pristupljeno 11 December 2011. 
  27. "Chongming Island" in the Encyclopedia of Shanghai, p. 52. Shanghai Scientific & Technical Publishers (Shanghai), 2010. Hosted by the Municipality of Shanghai.
  28. Wijnolst, N. & al. Malacca-Max (2): Container Shipping Network Economy, p. 115. DUP Satellite, 2000. ISBN 9040721246.
  29. "Fourth Island Wetland Emerging", pp. 1–2. Shanghai Daily. 8 December 2009. Hosted at China.org.
  30. 30.0 30.1 "Topographic Features". Basic Facts. Shanghai Municipal Government. http://www.shanghai.gov.cn/shanghai/node23919/node24059/node24061/userobject22ai36485.html. pristupljeno 19 July 2011. 
  31. Spencer, Richard. "1.6m flee Shanghai typhoon", The Daily Telegraph, 19 September 2007, pristupljeno 20 March 2008.
  32. "今最高气温40.8℃ 明日再"奔"40℃". 上海市公共气象服务中心. http://www.soweather.com/html/e77f9935-c29e-402b-894e-225eb91175c5/infodetail/11bfdc7d-c6fe-4fa2-b15c-23d8239e6367.html. pristupljeno 7 August 2013. 
  33. Jiang Yabin (6 August 2013). "Temperature matches all-time record high". Global Times. http://www.globaltimes.cn/content/801986.shtml. pristupljeno 6 August 2013. 
  34. "长三角争先高温纪录 网友呼唤萧敬腾你在哪_新浪上海" (Chinese). Sina Shanghai. 27 July 2013. http://sh.sina.com.cn/news/g/2013-07-27/081455802.html. pristupljeno 27 July 2013. 
  35. "Extreme Temperatures Around the World". http://www.mherrera.org/temp.htm. pristupljeno 1 December 2010. 
  36. Martin, Michael. "Understanding China's Political System". Congressional Research Service. http://www.fas.org/sgp/crs/row/R41007.pdf. pristupljeno 13 September 2011. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Danielson, Eric N. (2010). Discover Shanghai. Singapore: Marshall Cavendish. 
  • Danielson, Eric N. (2004). Shanghai and the Yangzi Delta. Singapore: Marshall Cavendish/Times Editions. ISBN 981-232-597-2. 
  • Elvin, Mark (1977). "Market Towns and Waterways: The County of Shang-hai from 1480 to 1910". u: Skinner, G. William. The City in Late Imperial China. Stanford, Cal.: Stanford University Press. str. 441–474. ISBN 9780804708920. OCLC 2883862. https://books.google.com/books?id=cZuaAAAAIAAJ&pg=PA441#v=twopage&q&f=false. 
  • Erh, Deke and Johnston, Tess (2007). Shanghai Art Deco. Hong Kong: Old China Hand Press. 
  • Horesh, Niv (2009). Shanghai's Bund and Beyond. New Haven: Yale University Press. 
  • Johnson, Linda Cooke (1995). Shanghai: From Market Town to Treaty Port. Stanford: Stanford University Press. 
  • Johnson, Linda Cooke (1993). Cities of Jiangnan in Late Imperial China. Albany: State University of New York (SUNY). ISBN 0-7914-1424-8. 
  • Martin Luce, Sebastian Post: Federball Propaganda, eine räumlich-polemische Kartierung, gefördert von der Kulturbehörde Hamburg, materialverlag, 2005, ISBN 3-938158-25-5, Volltextversion als PDF
  • Zhi Hao Chu: Die moderne chinesische Architektur im Spannungsfeld zwischen eigener Tradition und fremden Kulturen: Aufgezeigt am Beispiel der Wohnkultur in der Stadt Shanghai. Verlag Peter Lang, Frankfurt am Main 2003, ISBN 3-631-50437-3
  • Oliver Corff: Die Sprachgemeinschaft von Shanghai. Brockmeyer, Bochum 1994, ISBN 3-8196-0215-1
  • Astrid Freyeisen: Shanghai und die Politik des Dritten Reiches. Königshausen und Neumann, 2000, ISBN 3-8260-1690-4
  • Jian-Xin Li: Gewässerschutz in Shanghai. Technische Universität Berlin, 1997, ISBN 3-7983-1740-2
  • Jürgen Osterhammel: Shanghai, 30. Mai 1925. Die chinesische Revolution. Dtv, 1997, ISBN 3-423-30604-1
  • Steffi Schmitt: Shanghai-Promenade. Spaziergänge zwischen den Zeiten. Old China Hand Press, Hongkong 2003, ISBN 962-7872-48-2
  • Steffi Schmitt: Shanghai-Promenade. Spaziergänge zwischen den Zeiten. 2. Auflage, Abera Verlag, Hamburg 2008, ISBN 978-3-934376-78-6
  • Stefan Schomann: Letzte Zuflucht Schanghai, Heyne Verlag, München 2008, ISBN 978-3-453-15260-1
  • Wilfried Seywald: Journalisten im Shanghaier Exil 1939–1949. Deutschsprachiger Exiljournalismus in Shanghai. Neugebauer, Wien 1987, ISBN 3-85376-051-1
  • Bindong Sun: Institutionen und regionales Wirtschaftswachstum am Beispiel Shanghai. Technische Universität Berlin, 2004, ISBN 3-7983-1942-1
  • Donata + Christoph Valentien: "Neuer Botanischer Garten Shanghai"; JOVIS Verlag Berlin 2008, ISBN 978-3-939633-58-7
  • Meinhard von Gerkan, Nikolaus Goetze (Hg.): "Shanghai Oriental Sports Center", JOVIS Verlag Berlin 2015, ISBN 978-3-86859-333-4

Vanjske veze[uredi - уреди]


Geographylogo.svg Nedovršeni članak Šangaj koji govori o geografiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.