1989

Izvor: Wikipedia
Milenijum: 2. milenijum
Vijekovi: 19. vijek20. vijek21. vijek
Decenija: 1950-e  1960-e  1970-e  – 1980-e –  1990-e  2000-e  2010-e
Godine: 1986 1987 198819891990 1991 1992
1989 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1989
MCMLXXXIX
Ab urbe condita 2742
Islamski 1409 – 1410
Iranski 1367 – 1368
Hebrejski 5749 – 5750
Bizantski 7497 – 7498
Koptski 1705 – 1706
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2044 – 2045
 - Shaka Samvat 1911 – 1912
 - Kali Yuga 5090 – 5091
Kineski
 - Kontinualno 4625 – 4626
 - 60 godina Yin Zemlja Zmija
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11989
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1989 (MCMLXXXIX) bila je redovna godina koja počinje u nedjelju (link pokazuje kalendar).

Dovršetak "Antibirokratske revolucije". U istočnoj Evropi Revolucije 1989 nagoveštavaju kraj Hladnog rata.

Događaji[uredi - уреди]

Januar/Siječanj[uredi - уреди]

Februar/Veljača[uredi - уреди]

Mart/Ožujak[uredi - уреди]

  • 2. 3. - Uhapšen Azem Vlasi, takođe i Azis Abraši i Burhan Kavaja, direktor rudnik "Stari trg".
  • 2. 3. - 12 zemalja Evropske zajednice se dogovorilo o zabrani proizvodnje svih vrsta fluorohlorougljika do kraja godine.
  • 3. 3. - Predsjedništvo SFRJ proglašava izvanredno stanje na Kosovu i šalje JNA na albanske demonstrante.
  • 3. 3. - Otvoren Bitef teatar u Beogradu.
  • 13. 3. - Jaka geomagnetska oluja izaziva često pominjani pad elektro-sistema u Kvebeku.
  • 14. 3. - Libanski građanski rat: maronitski general Michel Aoun objavljuje "oslobodilački rat" protiv sirijske okupacije.
  • 15. 3. - Izrael vratio Tabu Egiptu, sedam godina nakon ostatka Sinaja.
  • 16. 3. - CK KPSS dozvolio seljacima da unajmljuju državne farme.
  • 17. 3. - Novo Savezno izvršno veće, na čelu sa Antom Markovićem - za "radikalnu, tržišnu reformu".
  • 20. 3. - Jedan američki dolar vredi 7.985 dinara.
  • 23. 3. - Skupština Kosova (pod pritiskom) usvajaja amandmane na Ustav SR Srbije, kojim se sužava autonomija pokrajina - izbijaju neredi na Kosovu (npr. u Uroševcu pucano na vojnike).
  • 23. 3. - Dvojica američkih naučnika objavila da su postigli hladnu fuziju, što se pokazalo pogrešnim.
  • 23 - 28. 3. - Nemiri na Kosovu, albanski protest povodom amandmana na ustav SR Srbije, kojim se smanjuje autonomija pokrajine - 24 poginula, od čega dva milicajca (jedan Albanac).
  • 24. 3. - Skupština Vojvodine usvajaja amandmane na Ustav SR Srbije.
  • 24. 3. - U mjestu Prince William Sound na Aljasci proljeva se iz broda tankera Exxon Valdez 240,000 barela nafte nakon usidravanja.
  • 26. 3. i 9. 4. - Prvi delimično slobodni izbori za sovjetski parlament, izabran jedan broj nezavisnih.
  • 27. 3. - Uveden policijski čas na Kosovu usled velikih demonstracija i pucnjave (Priština, Podujevo, Uroševac, Gnjilane, Suva Reka, Mitrovica...); takođe zabranjena okupljanja, zatvorene škole i univerzitet; u Prištini pucano u masu, poginula i dvojica milicajaca.
  • 28. 3. - Srbija Skupština SR Srbije donosi amandmane na republički ustav kojima je smanjena autonomija SAP Kosovo i SAP Vojvodina. Nastavljeni neredi na Kosovu, sa mrtvim i ranjenim na obe strane (Žur, Orahovac i drugde).
  • 29. 3. - Prvi broj lista "Novosti oglasi" - prve oglasne novine u SFRJ.
  • 29. 3. - Potpredsednik SIV-a Aleksandar Mitrović tvrdi da su Albanci pucali iz snajpera na svoje sunarodnike i optužio Albaniju za pomoć albanskim nacionalistima.
  • 29. 3. - 61. dodela Oskara: najbolji film je Rain Man.

April/Travanj[uredi - уреди]

Maj/Svibanj[uredi - уреди]

Jun/Juni/Lipanj[uredi - уреди]

Gazimestan

Jul/Juli/Srpanj[uredi - уреди]

  • 1. 7. - U Beogradu kreće Treći kanal TVB (v. RTS).
  • 5. 7. - Prva epizoda serije Seinfeld.
  • 6. 7. - Palestinac samoubica iz Islamskog džihada skrenuo putnički autobus u provaliju - 16 poginulih, to je prvi samoubilački napad u Izraelu.
  • 9. 7. - U Kninskoj krajini održana proslava 600 godina od Kosovske bitke. Izneti zahtevi u pogledu ravnopravnosti Srba u Hrvatskoj (pravo na sopstvenu kulturu, jezik i pismo). Posle ovog događaja, usledila su hapšenja Srba, članova "Zore" (npr. Jovo Opačić).
  • 9 - 12. 7. - Američki predsednik Buš u poseti Poljskoj i Mađarskoj.
  • 10. 7. - Štrajk 300.000 rudara u Sibiru - najveći u SSSR od '20-tih.
  • 14. 7. - Proslava 200 godina Francuske revolucije.
  • 19. 7. - Wojciech Jaruzelski izabran za predsednika NR Poljske (ranije predsednik Državnog saveta).
  • 19. 7. - United Airlines let 232: prinudno sletanje aviona u Ajovi, 111 poginulih i 185 preživelih (tema TV filma "Hiljadu heroja").
  • 20. 7. - Aung San Suu Kyi prvi put stavljena u kućni pritvor.
  • 24. 7. - "Stavovi komisije Predsedništva Srbije o reformi političkog sistema" u SFRJ: politički pluralizam putem udruženja unutar Socijalističkog saveza, direktni izbori po principu jedan građanin - jedan glas, garancija ljudskih prava.
  • 28. 7. - Akbar Hašemi Rafsandžani izabran za predsednika Irana (1989-97).
  • ca. 31. 7. - Kurs dinara: 22.500 za američki dolar (prema 2.700 u avgustu '88).

Avgust/August/Kolovoz[uredi - уреди]

Septembar/Rujan[uredi - уреди]

  • 4 - 7. 9. - IX konferencija Pokreta nesvrstanih u Beogradu, prisustvuju predstavnici 100 zemalja i dva pokreta; usvojena umerena deklaracija, bez osude SAD, Izraela ili Južne Afrike. Moamer Gadafi poklonio kamile beogradskom ZOO vrtu.
  • 6. 9. - Federalni sud u Filadelfiji oslobodio jugoslovenskog generalnog konzula u Čikagu Bahrudina Bijedića optužbe za pranje novca (bio uhapšen prošlog decembra). Njujorški ogranak Ljubljanske banke oglobljen 500.000 dolara.
  • 9. 9. - Mošti kneza Lazara stigle u njegovu zadužbinu Ravanicu (krenule iz Nove Ravanice, Vrdnik, 28. jula 1988).
  • 10. 9. - Mađarska otvara granicu sa Austrijom hiljadama istočnih Nemaca.
  • 11. 9. - Sastanak CK SKJ: po novom ustavu SKJ ne bi trebao imati politički monopol.
  • 23. 9. - Primirje u Libanu.
  • 26. 9. - Vijetnam objavio da je okončao 11-godišnju okupaciju Kampućije/Kambodže.
  • 27. 9. - Skupština SR Slovenije donosi amandmane na republički ustav koji daju prioritet republičkim nad saveznim zakonima i ističu pravo na otcepljenje.
  • 30. 9. - Hiljadama istočnih Nemaca koji su se sklonili u zapadnonemačku ambasadu u Pragu dozvoljeno da odu na Zapad, takođe i onima u varšavskoj ambasadi.
  • septembar - Četvorocifrena inflacija u SFRJ: 1181 %.

Oktobar/Listopad[uredi - уреди]

Novembar/Studeni[uredi - уреди]

Decembar/Prosinac[uredi - уреди]

  • 1. 12. - SR Srbija (odn. njen SSRN) uvodi ekonomske sankcije protiv SR Slovenije zbog odluke slovenskih vlasti da zabrane, za danas zakazani, "miting istine" kosovskog udruženja "Božur" u Ljubljani - bojkot slovenačke robe, na šta Slovenci uzvraćaju svojim merama.
  • 1. 12. - Pokušaj puča protiv filipinske predsednice Corazon Aquino.
  • 2 - 3. 12. - Samit na Malti Buš-Gorbačov - nagoveštaj kraja Hladnog rata.
  • 3. 12. - Rukovodstvo istočnonemačke vladajuće Partije socijalističkog jedinstva daje ostavku.
  • 6. 12. - Antifeminista ubio 14 žena na Politehničkoj školi u Montrealu.
  • 7. 12. - Litvanska SSR je prva od sovjetskih republika koja je ukinula monopol KP na vlast.
  • 8. 12. - Osnovana Demokratska opozicija Slovenije (DEMOS), koalicija antikomunističkih stranaka - traže da državni organi Slovenije prekinu sve veze sa istim organima Srbije.
  • 10. 12. - Predsednik ČSSR Gustáv Husák dao ostavku nakon što je zakletvu položila prva nekomunistička vlada.
  • 11 - 13. 12. - Kongres SK Hrvatske - podržani višestranački izbori (sljedećeg travnja).
  • 12. 12. - Grupa intelektualaca najavila obnavljanje Demokratske stranke (osnivačka skupština u februaru 1990).
  • 14. 12. - Prvi slobodni izbori u Čileu posle 16 godina diktature.
  • 15. 12. - XI kongres SK Srbije - neće biti sprečavano formiranje novih partija.
  • 15. 12. - Objavljen nacrt deklaracije SKJ prema kome se on odriče monopola na vlast i želi da učestvuje sa drugim partijama na slobodnim izborima, kao i učešće u evropskim integracijama (CK SKJ usvojio 26. 12., pred XIV kongres sledećeg meseca).
  • 16. 12. - Rumunska revolucija 1989.: protesti u Temišvaru koji su izbili povodom proterivanja pastora Lasla Tekeša okreću se protiv režima.
  • 17. 12. - Drugi krug prvih demokratskih predsedničkih izbora u Brazilu od 1960: Fernando Collor de Mello pobedio Lula da Silvu; istog dana otet i spasen biznismen Abílio dos Santos Diniz, što se smatra sabotažom protiv levice.
  • 18. 12. - Predsednik Saveznog izvršnog veća Ante Marković izlaže reformske mere koje stupaju na snagu 1. 1.: uvodi se novi dinar (=10.000 starih), prvih šest meseci zamrznute cene i plate, dinar vezan za marku 7:1 (pokazuje par novih novčanica), ali i zatvaranje neprofitabilnih preduzeća, stroga budžetska kontrola (trenutni kurs: 65.000 dinara za marku ili 112.000 za dolar).
  • 19. 12. - Vlasti Srbije odbacuju Markovićev program, smatrajući da će izazvati nerede (ostale republike podržavaju plan).
  • 20. 12. - Polučasovni štrajk oko 650.000 radnika u Srbiji, protest protiv nekih predloženih mera SIV-a.
  • 20. 12. - Američka invazija Paname (Operation Just Cause), protiv režima Manuela Noriege.
  • 20. 12. - U Sarajevu se osniva Udruženje nezavisnih pisaca Jugoslavije, antinacionalističkog karaktera.
  • 21. 12. - Miting sazvan u Bukureštu za podršku Čaušeskuu se okreće protiv njega, dolazi do pucnjave na narod, Čaušesku sutradan beži iz grada.
  • 24. 12. - Svrgnuti premijer Paname, general Norijega, sklonio se pred američkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana u Panama Sitiju i zatražio politički azil.
  • 25. 12. - Rumunjski predsjednik Nicolae Ceauşescu zajedno sa suprugom strijeljan, čime je okončana vladavina komunizma u ovoj zemlji.
  • 26. 12. - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu.
  • 29. 12. - Dramatičar i zastupnik pokreta za ravnopravnost građana Vaclav Havel izabran za predsjednika Čehoslovačke jednoglasnom odlukom skupštine.
  • 29. 12. - Indeks Nikkei 225 Tokijske berze dostigao istorijski maksimum (38,957.44 zatvoren na 38,915.87), podstaknut mehurom nekretnina.

Nepoznati datum[uredi - уреди]

U toku/tijeku[uredi - уреди]

1989. u temama[uredi - уреди]

Rođenja[uredi - уреди]

Smrti[uredi - уреди]

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1989.

? - Sterjo Spase, makedonski i albanski pisac (* 1914)

Dani sećanja[uredi - уреди]

Nobelove nagrade[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar